Poreklo prezimena, selo Gornje Vrtoče (Drvar)

Poreklo stanovništva sela Gornje Vrtoče, opština Drvar. Prema istraživanju Petra Rađenovića „Unac“ iz 1933-34. godine.

I Gornje Vrtoče zauzima najpre jedan deo Župe, a zatim po jedan deo sviju položaja što opkoljuju Župu i dižu se sve naviše do krajnjih planinskih povijaraca. Prema tome i Vrtoče je pola župno, pola planinsko selo. Prirodnih granica nema nego samo planine do istoka i do zapada.

Oranice nose nazive: Krstače, Davoguzova Dolina, Krive Doline, Razbojine, Kotlin Do, Uvale, Gruborove Poljane, Krivaljuše, Blatina, Bregovi, Duge Njive, Luke, Gredice.

Livade: Metla, Vaganac, Soldatske Doline, Splitvine, Šarena Greda, Posrtalica, Uvale, Dražica, Bare, Zimonjino Brdo, Gajevi, Pasjak, Crvljivica, Šljemena, Otaševac.

Pašnjaci: Krš, Poljnce, Brina, Karakaševa Draga, Vlasulje, Bakina Glavica, Pasjak.

Šume: Racin Vrh, Tičarica, Šobatski Gaj, Gorana, Krmareva Kosa, Tipsovi Vrh, Međeđa Dolina, Uvale.

Vode: Unac, Krivošinac, Blatina, Pećanska Draga, Neninovac, Gorana.

Bezvodni krajevi na Kamenici n na Podovima služe se vodom iz bunara. Sada već ima dosta bunara napravljenih s cementom.

Koliba ima: pod Pasjakom 3, u Crvljivici 2, u Bobari 1. Služe kao letišta za stoku.

Selo je razbijenog tipa. Deli se na osam krajeva: Kamenica, Župa, Podbrina, Zaselak, Gredice, Pasjak, Crvljivica, Otaševac. U krajevima su kuće razređene po grupama.

Groblje je zapravo samo jedno na zemljištu ovog sela. To je Spasovina, vrlo staro i prostrano groblje. Groblja Dočić i Lice su na zemljištu Drvara, Babića Dolina na zemljištu D. Vrtoča. Stara su groblja na Bašića Dolovima i Pod Brinom.

Selo ima svega 168 kuća. O imenu sela i krajeva nema nikakvih priča u narodu. Od starina već su spomenuta u opštem delu tri rimska mramora-miljaša.

Poreklo porodica.

Ovde su najstarije porodice Bosnići i Rokvići. O njihovom poreklu govoreno je u opštem delu.

— Bosnići (33 k.) slave Jovanjdan. Kuće su im ovde na pet zasebnih mesta.

— Rokvići (15 k.) slave Stevanjdan. Žive ovde na dva mesta.

— Bašići (6 k.) slave Jovanjdan. Doselili pre 90 g. iz Vidova Sela. Onde bili jako „ozgodili”, triputa hiljadili ovce.

— Rodići (12 k.) slave Aranđelovdan. Doselili iz Plavna pre 80 g. Bili najpre u Župi pa posle izišli na Kamenicu.

— Barovnica (1 k.) slavi Đurđevdan. Doselno pre 100 g. iz Dalmacije.

— Bačkonje (4 k.) slave Đurđevdan. Došli iz Strmice. Pre 70 g. priveden jedan u kuću Trnjinića.

— Krajić (1 k.) slavn Vasilijevdan. Priveden pred bunu s Osredaka u kuću Bokanovu.

— Trnjinići (9 k.) slave Stevanjdan. Prešli s Trnjinića Brijega. Zamenili zemlju sa Sabljićima.

— Perkići (5 k.) slave Đurđevdan. Doselili iz Radučića pre 100 g. Otuda im ded utekao od vojske. Bio najpre u najmu, posle se okućio u Župi. Docnije jedni izišli na Kamenicu.

— Bursaći (6 k.) slave Đurđevdan. Doselili po okupacijn iz Kaldrme (Lika). Kupili zemlju od Šobata i Bosnića.

— Šobati (12 k.) slave Dmitrovdan. Pre 100 g. prešli iz Bastaha. Beg prezvao otuda Lazu Šobata. Bio ovaj vredan i zgodan a begovi se otimali o takve kmetove.

— Dodizi (2 k.) slave Đurđevdan. Prešli ovamo iz obližnjeg Prnjavora posle okupacije.

— Bojanići (7 k.) slave Jovanjdan. Doselili iz Plavna nre 70 g.

— Grubori (2 k.) slave Đurđevdan. Prešli iz Bastaha pre 70 g.

— Aćići (2 k.) slave Nikoljdan.

— Aćić (1 k.) slavi Jovanjdan. Ovaj se zvao Kovljenić, a priveden je u Aćiće.

— Crnomudi (2 k.) slave Petrovdan. Prešli iz Bastaha ire 70 g.

— Torbica (1 k.) slavi Stevanjdan. Prešao ovamo iz D. Vrtoča kao uljez.

— Vještica (1 k.) slavi Đurđevdan. Došao iz Tiškovca pre 30 g. kao uljez u kuću Rodića. U Tiškovac Vještice doselili iz Zrmanje.

— Rusići (2 k.) slave Aranđelovdan. Doselili iz Plavna pre 80 g.

— Kelečevići (6 k.) slave Jovanjdan. Doselili pre 150, ili još i više, godina iz Pljeve u Dalmaciji. Najpre se nastanili nod Misijama, ire 80 g. premestili se u G. Vrtoče.

— Selići (2 k.) slave Mratindan. Doselili pre bune s Osredaka. Sprva hodali po najmu, malo posle se zakućili.

— Bulovani (2 k.) slave Đurđevdan. Došli pre 80 g. iz Tiškovca.

— Grubiša (1 k.) slavi Đur- đevdan. Došao po okupaciji iz Srba kao kovač.

— Puhača (1 k.) slavi Nikoljdan. Došao iz Dalmacije pre bune na 20 g. Utekao otuda od vojske.

— Pećanci (3 k.) slave Jovanjdan. Prešli iz D. Vrtoča pre bune na 20 g. Došli da čuvaju begov čardak.

— Bokani (6 k.) slave Nnkoljdan. Pre 100 g. digao se Dmitar Bokan s Osredaka tražećn gde je prostranije i ovde se zaustavio.

— Grujići (8 k.) slave Jovanjdan. Ne znaju ništa o svojoj starini.

— Ševo (1 k.) slavi Lučindan. Doselio iz Tiškovca po okupaciji u Bastahe, nešto posle ovamo.

— Zrilići (3 k.) slave Vasilijevdan. Doselili po okupaciji s Osredaka. Pravo im preznme Pavkovići.

— Grahovac (1 k.) slavi Nikoljdan. Prešao pre 50 g. iz Bastaha. Došao ovde sestri i dobio deo zemlje.

— Karanović (1 k.) slavi Đurđevdan. Došao s Boboljusaka. Priženio se ovde u kuću Petkovića.

— Damjanović (1 k.) slavi Jovanjdan. Doselio po okupaciji iz Srba.

— Tanjge (3 k.) slave Đurđevdan. Došli po okupaciji iz Oćestova u Dalmaciji.

— Petkovići (4 k.) slave Stevanjdan. Doselili po okupaciji s Popine u Lici.

— Tadić (1 k.) slavi Stevanjdan. Privela ga mati iz Šipovljana u kuću Bojanića.

IZVOR: Petar Rađenović – Unac. NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA (knjiga 30) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga LVI), Beograd 1948.