Порекло становништва села Горње Врточе, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.
И Горње Врточе заузима најпре један део Жупе, а затим по један део свију положаја што опкољују Жупу и дижу се све навише до крајњих планинских повијараца. Према томе и Врточе је пола жупно, пола планинско село. Природних граница нема него само планине до истока и до запада.
Оранице носе називе: Крстаче, Давогузова Долина, Криве Долине, Разбојине, Котлин До, Увале, Груборове Пољане, Криваљуше, Блатина, Брегови, Дуге Њиве, Луке, Гредице.
Ливаде: Метла, Ваганац, Солдатске Долине, Сплитвине, Шарена Греда, Посрталица, Увале, Дражица, Баре, Зимоњино Брдо, Гајеви, Пасјак, Црвљивица, Шљемена, Оташевац.
Пашњаци: Крш, Пољнце, Брина, Каракашева Драга, Власуље, Бакина Главица, Пасјак.
Шуме: Рацин Врх, Тичарица, Шобатски Гај, Горана, Крмарева Коса, Типсови Врх, Међеђа Долина, Увале.
Воде: Унац, Кривошинац, Блатина, Пећанска Драга, Нениновац, Горана.
Безводни крајеви на Каменици н на Подовима служе се водом из бунара. Сада већ има доста бунара направљених с цементом.
Колиба има: под Пасјаком 3, у Црвљивици 2, у Бобари 1. Служе као летишта за стоку.
Село је разбијеног типа. Дели се на осам крајева: Каменица, Жупа, Подбрина, Заселак, Гредице, Пасјак, Црвљивица, Оташевац. У крајевима су куће разређене по групама.
Гробље је заправо само једно на земљишту овог села. То је Спасовина, врло старо и пространо гробље. Гробља Дочић и Лице су на земљишту Дрвара, Бабића Долина на земљишту Д. Врточа. Стара су гробља на Башића Доловима и Под Брином.
Село има свега 168 кућа. О имену села и крајева нема никаквих прича у народу. Од старина већ су споменута у општем делу три римска мрамора-миљаша.
Порекло породица.
Овде су најстарије породице Боснићи и Роквићи. О њиховом пореклу говорено је у општем делу.
— Боснићи (33 к.) славе Јовањдан. Куће су им овде на пет засебних места.
— Роквићи (15 к.) славе Стевањдан. Живе овде на два места.
— Башићи (6 к.) славе Јовањдан. Доселили пре 90 г. из Видова Села. Онде били јако „озгодили”, трипута хиљадили овце.
— Родићи (12 к.) славе Аранђеловдан. Доселили из Плавна пре 80 г. Били најпре у Жупи па после изишли на Каменицу.
— Баровница (1 к.) слави Ђурђевдан. Доселно пре 100 г. из Далмације.
— Бачкоње (4 к.) славе Ђурђевдан. Дошли из Стрмице. Пре 70 г. приведен један у кућу Трњинића.
— Крајић (1 к.) славн Василијевдан. Приведен пред буну с Осредака у кућу Боканову.
— Трњинићи (9 к.) славе Стевањдан. Прешли с Трњинића Бријега. Заменили земљу са Сабљићима.
— Перкићи (5 к.) славе Ђурђевдан. Доселили из Радучића пре 100 г. Отуда им дед утекао од војске. Био најпре у најму, после се окућио у Жупи. Доцније једни изишли на Каменицу.
— Бурсаћи (6 к.) славе Ђурђевдан. Доселили по окупацијн из Калдрме (Лика). Купили земљу од Шобата и Боснића.
— Шобати (12 к.) славе Дмитровдан. Пре 100 г. прешли из Бастаха. Бег презвао отуда Лазу Шобата. Био овај вредан и згодан а бегови се отимали о такве кметове.
— Додизи (2 к.) славе Ђурђевдан. Прешли овамо из оближњег Прњавора после окупације.
— Бојанићи (7 к.) славе Јовањдан. Доселили из Плавна нре 70 г.
— Грубори (2 к.) славе Ђурђевдан. Прешли из Бастаха пре 70 г.
— Аћићи (2 к.) славе Никољдан.
— Аћић (1 к.) слави Јовањдан. Овај се звао Ковљенић, а приведен је у Аћиће.
— Црномуди (2 к.) славе Петровдан. Прешли из Бастаха ире 70 г.
— Торбица (1 к.) слави Стевањдан. Прешао овамо из Д. Врточа као уљез.
— Вјештица (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао из Тишковца пре 30 г. као уљез у кућу Родића. У Тишковац Вјештице доселили из Зрмање.
— Русићи (2 к.) славе Аранђеловдан. Доселили из Плавна пре 80 г.
— Келечевићи (6 к.) славе Јовањдан. Доселили пре 150, или још и више, година из Пљеве у Далмацији. Најпре се настанили нод Мисијама, ире 80 г. преместили се у Г. Врточе.
— Селићи (2 к.) славе Мратиндан. Доселили пре буне с Осредака. Спрва ходали по најму, мало после се закућили.
— Буловани (2 к.) славе Ђурђевдан. Дошли пре 80 г. из Тишковца.
— Грубиша (1 к.) слави Ђур- ђевдан. Дошао по окупацији из Срба као ковач.
— Пухача (1 к.) слави Никољдан. Дошао из Далмације пре буне на 20 г. Утекао отуда од војске.
— Пећанци (3 к.) славе Јовањдан. Прешли из Д. Врточа пре буне на 20 г. Дошли да чувају бегов чардак.
— Бокани (6 к.) славе Ннкољдан. Пре 100 г. дигао се Дмитар Бокан с Осредака тражећн где је пространије и овде се зауставио.
— Грујићи (8 к.) славе Јовањдан. Не знају ништа о својој старини.
— Шево (1 к.) слави Лучиндан. Доселио из Тишковца по окупацији у Бастахе, нешто после овамо.
— Зрилићи (3 к.) славе Василијевдан. Доселили по окупацији с Осредака. Право им презнме Павковићи.
— Граховац (1 к.) слави Никољдан. Прешао пре 50 г. из Бастаха. Дошао овде сестри и добио део земље.
— Карановић (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао с Бобољусака. Приженио се овде у кућу Петковића.
— Дамјановић (1 к.) слави Јовањдан. Доселио по окупацији из Срба.
— Тањге (3 к.) славе Ђурђевдан. Дошли по окупацији из Оћестова у Далмацији.
— Петковићи (4 к.) славе Стевањдан. Доселили по окупацији с Попине у Лици.
— Тадић (1 к.) слави Стевањдан. Привела га мати из Шиповљана у кућу Бојанића.
ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.
Коментари (0)