Порекло презимена, Дрвар Град Reviewed by Momizat on . Порекло становништва Дрвар Града. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.   Ово је насеље издвојено као засебна јединица тек у новије Порекло становништва Дрвар Града. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.   Ово је насеље издвојено као засебна јединица тек у новије Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, Дрвар Град

Порекло презимена, Дрвар Град

Порекло становништва Дрвар Града. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.

 

Ово је насеље издвојено као засебна јединица тек у новије доба. Оно заузима простор који је раније принадао Дрвару-Селу, а нешто и Трњинића Бријегу и Горњем Врточу. Цело је ово насеље у Жупи и прилично је равно. По простору јс мало, али има доста кућа не само варошких него и чисто сеоских. Но сељаци овог насеља имају земаља и изван његових граница.

Оранице носе називе: Брежине Спасовске, Трикића Брдо, Луке. Ливаде, шуме и пашњаци су исти као и за Дрвар-Село, пошто је ово ново насеље углавном од њега откинуто.

Воде су: Унац, Дрвара, Дробњак.

Извори: Дреник, Дамушево Врело, Пећина.

Сељаци имају колиба на Подовима и у Оташевцу. Млини су на потоцима у самом селу.

Дрвар-Град се дели на једанаест крајева: Шевића Поток, Прњавор, Трњак, Миљевићи, Сопићи, Пејићи, Аћићи, Спасовина, Град, Колонија, Под Брином.

Насеље је, у целини узето, разбијеног типа. Само крајеви: Град и Колонија ушорена су и густа насеља. Остали крајеви се, као и у осталим овдашњим селима, састоје из понеколико група кућа, увек породичног обележја и постанка. Крај Град почео је да настаје и да се развија од 1894 г., када је овде смештено седиште среске испоставе. Крај Колонија поникао је десетак година иза тога, када је овде шумско предузеће Штајнбајс (данас „Шипад“) подигло своје велике стругаре. Пре тога се је ово место звало Голубић.

На простору целог насеља има шест гробаља: Спасовина, Шобића Гробље, Католичко старо гробље, Католичко ново гробље, Матерића Гробље, Кераново Гробље.

Сталних кућа има овде у свему 207, од тога 77 у Граду, остало у чисто сеоским насељима. Колонија овде није никако узета у рачун, пошто су ту све сами службеници и радници Шумског предузећа, дакле становници несталног боравка, који непрестано одлазе и долазе. Ових има преко 400, неки и с породицом, неки самци. Стекли су се овде с много страна, изблиза и издалека. И по народности и по вероисповести претстављају велику мешавину. А стално становништво о коме ће се овде у прегледу породица посебно говорити све је православне вере осим једне једине куће (Ридл).

 

Порекло породица.

Боснићи (26 к., на три места) славе Јовањдан. Најстарија су овдашња породица. Не знају казати одакле су управо овамо дошли. Селили су одавде на Очијево, у Дринић, и у Лику.

Роквићи (12 к., на два места) славе Стевањдан.

Аћићи (8 к.) славе Никољдан. Доселили ире 150 г. из Купирова у Лици.

Додизи (10 к.) славе Ђурђевдан. Прешли овде пре 100 г. нз Дрвара-Села. Пре 80 г. отселили једни у Мрчевце.

Шобићи (6 к.) славе Стевањдан. Они су од Трњинића из Тр. Бријега. Прозвали се Шобићи по претку Шоби.

Трикићи (17 к.) славе Вартоломијевдан. Огранак су рода Кецманског, према томе врло стара иородица.

Грубори (3 к.) славе Ђурђевдан. Доселили су пре 150 г. из Плавна, најпре у Вастахе после у Д. Врточе и најзад овде, пре неких 80 г.

Миљевићи (8 к.) славе Стевањдан.

Ђапа (1 к.) из Лике по окупацији.

Срдић (1 к.) слави Никољдан.

Трњинићи (4 к.) славе Стевањдан.

Сопићи (6 к.) славе Јовањдан. Звали се раније Бањци.

Кецмани (16 к.) славе Вартоломијевдан. Најстарија су породица овде.

Кнежевићи (3 к.) славе Никољдан. Доселили из Далмације по окупацији.

Батинице (4 к.) славе Ђурђевдан. Доселили после окупације из Куновца, код Срба.

Ковачевићи (1 к.) слави Никољдан.

Родићи (3 к.) славе Аранђеловдан. Доселили из Плавна пре 100 г.

Бојанић (1 к.) слави Јовањдан. Доселио пре буне нз Плавна.

Курбалије (2 к.) славе Јовањдан. Дошли из Стрмице по окупацији.

Лојевићи (1 к.) слави Стевањдан. Родом из Херцеговине.

Крецо (3 к.) славе Ђурђевдан. Доселили из Мркоњићграда.

Тадићи (2 к.) славе Аранђеловдан. Прешли из Шииовљана.

Вођевићи (2 к.) славе Никољдан. Доселили из Мркоњићграда.

Ласкотић (1 к.) слави Јовањдан. Доселио из Бугојна.

Лукачи (2 к.) славе Јовањдан. Прешли из Љесковице.

Грбићи (3 к.) славе Срђевдан. Доселили с Осредака Личких пре 100 г.

Прпе (4 к.) славе Јовањдан. Доселили из Печенака (Грахово) ире 70—80 г.

Рађеновићи (2 к.) славе Ђурђевдан. Дошли из Осредака пре 40 г.

Тривуновић (1 к.) слави Петровдан. Дошао из Црног Луга (Грахово).

Русић (1 к.) слави Аранђеловдан. Дошао из Далмације.

Савић (1 к.) слави Никољдан. Дошао из Прекаје.

Грубиша (1 к.) слави Ђурђевдан. Прешао из Врточа.

Бабић (1 к.) слави Јовањдан. Дошао нз Тишковца.

Скакић (1 к.) слави Никољдан. Дошао из Пећи.

Мандић (1к.) слави Никољдан. Дошао из Добашнице у Лици.

Билчар (1 к.) слави Јовањдан. Дошао из Грахова.

Триван (1 к.) слави Стевањдан. Дошао са Стожишта (Грахово).

Граховац (1 к.) слави Никољдан. Прешао из Бастаха.

Јеличић (1 к.) слави Никољдан. Дошао из Петровца.

Дејанац (1 к.) слави Јовањдан. Прешао с Каменице.

Петковићи (9 к.) славе Стевањдан. Доселили из Срба по окупацији.

Новаковић (1 к.) слави Никољдан. Дошао из Петровца.

Секулићи (2 к.) славе Ђурђевдан. Дошли из Ливна.

Соколовић (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао из Рипча (Бихаћ).

Бајић (1 к.) слави Стевањдан. Дошао из Вндова Села.

Билбије (2 к.) славе Лучиндан. Дошли из Грахова.

Ловрић (1 к.) слави Петровдан.

Ђурица (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао из Тишковца по окупацији.

Галићи (2 к.) славе Ђурђевдан. Дошли из Грахова.

Ђурђевићи (2 к.) славе Никољдан. Дошли из Шиповљана.

Цабић (1 к.) славн Никољдан. Дошао из Калиновика.

Калаба (1 к.) слави Стевањдан. Дошао из Гламоча.

Бањац (1 к.) слави Јовлњ- дан. Дошао из Трњинића Бријега.

Богуновићи (2 к.) славе Јовањдан. Дошли из Суваје (Срб).

Пећанац (1 к.) слави Јовањдан. Прешао из Врточа.

Келечевић (1 к.) слави Јовањдан. Прешао из Врточа.

Тањга (2 к.) славе Ђурђевдан. Дошли из Далмације.

Бера (1 к.) слави Пантелијевдан. Дошао из Мазића (Бос. Нови).

Томић (1 к.) слави Дмитровдан. Дошао из Ливна.

Ридл (1 к.) католик.

Штрбац (1 к.) слави Аранђеловдан. Дошао од Крупе.

Пејић (1 к.) слави Вартоломијевдан.

Дамјановић (1 к.) слави Јовањдан.

Марићи (2 к.) славе Аранђеловдан. Дошли из Тишковца.

Латиновић (1 к.) слави Јовањдан. Дошао из Бјелајског Поља.

Милашиновићи (2 к.) славе Мијољдан. Дошли из Рора.

Касуми (2 к.) славе Ђурђевдан. Дошли из Пађена у Далмацији.

Ових задњих 77 породица живе у Граду и населиле су се све после окупације, већина их тек после отварања Шумског предузећа.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top