Порекло презимена, Дрвар Село (Дрвар) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Дрвар Село, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.   И ово село обухвата један део Жупе па Порекло становништва села Дрвар Село, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.   И ово село обухвата један део Жупе па Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, Дрвар Село (Дрвар)

Порекло презимена, Дрвар Село (Дрвар)

Порекло становништва села Дрвар Село, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.

 

И ово село обухвата један део Жупе па онда таванасте заравни с обе стране и најпосле планинске пределе позади ових. Средишњи део Жупе сада не припада овом селу него је ту вештачким начином образована у новије доба нова јединица, Дрвар-Град. Тако је Дрвар-Село на средини сасвим пресечено, извађена му средина, а на два дела с крајева немају нигде територијалне везе. И ово село има природне границе само према западу и истоку, а не и према југу и северу. Планинску ограду дају овом селу на западу Јадовник и Метла, на истоку Клековача и Црвљивица. И ово село према томе има разноврсних положаја и велико обиље земљишних облика.

Оранице носе називе: Дејанске Њиве, Пољанци, Збјегови, Поље, Летића Луке, Омар, Дрвар, Тук, До Кецманов, Рујевића До, Дејански До, Крпаци, Винодо, Пољице, Пеловац, Оташевац.

Ливаде: Њиве Дејанске, Пољанци, Збјегови, Пољице, Поље Крушково, Пеловац, Огашевац.

Пашњаци: Збјегови, Крш, Тврда Главица, Дрвара, Радуклија, Сувопоток, Брина Подовска, Пасија Страна, Пеловачка Главица, Борова Главица, Речковац.

Шуме: Мисије, Дрвара, Једовник, Оташевац, Симагина Долина, Коса Делина.

Воде: Дрвара, Радуклија, Сувопоток, Миљанчевац. Дрвара извире испод Једовника из много врела и утиче у Унац. Радуклија извире такође под Једовником и салева се у Дрвару. Сувопоток извире под Јаворјем и утиче у Дрвару. Миљанчевац иде у Рајиновац.

Извори: Балабаново Врело, Црно Врело, Делића Врело, Оташевац-бунар, Лом. Млини су на Дрвари. Има их доста, колико селу треба.

Колиба има на два места: на Подовима 8, у Оташевцу 10. Готово све су летње. Благо излази тамо у пролеће, „кад се заору њиве,“ и остаје до снега.

Село је разбијеног типа. Подељено је на пет крајева: Каменица, Дрвар, Подови, Оташевац, Пеловац. У крајевима су куће опет окупљене у мање групе, већином породичне.

Гробаља има шест: Башића Гробље, Балабаново Гробље, Тучић, Велико Гробље, Брдо, Трикића Гробље. Велико Гробље је најстарије и прекопавано је већ десетак пута. Село броји свега 95 кућа.

О имену села може се чути казивање као да је овде била шума одакле се је дрварило Горње Врточе па да су ту шуму назвали Дрваром, а када је ту постало село, и оно се тако назвало.

У овом селу има много старих развалина, зидина и израђеног камена. Једна је градина на Тврдој Главици, једна на Подовима. На Црквеној Главичици је Црквина. На Тврдој Главнци се виде темељи зида и обрушеног зидног камена и седре. Има доста и хрбина, јако дебелих. Налазило се ту сребреног а и златног новца. Народ верује да је и ово град Црне Краљице. Црквина на Црквеној Главичици је близу Тврде Главице, само мало ниже ње. То је рушевина у виду малог хумка, из кога провирује наноље камење лепо тесано, а негде и негде налази се уска пропуклина према унутрашњости. Око овог хумка види се много гробних плоча, неке сасвим глатко тесане, неке само у прву руку окресане. Народ верује да је овде била црква и око цркве гробље. Казују да је пре буне, Хасанбег Куленовић хтео да вози ове плоче своме чардаку. Али кад год кмети пођу да крену с места, удари град и време хоће све да побије. Говоре да је некада због тога и крвава киша ударала. Народ држи да је ово светиња у коју је „гр’ота“ дирати. Код Градине на Подовима виде се темељи зидова, а око Градине је велика питомина. По народном расуђивању ова је градина из времена „када је била угарска управа“. На месту које се назива „Над Обалом“ ископавана су копља, ножеви на четири ћошка и бурме.

 

Порекло породица.

Родићи (11 к.) славе Аранђеловдан. Доселили из Тишковца пре буне. Били на овом месту Стошићи па отселили у „Босну“ (преко Грмеча).

Вукобради (2 к.) славе Ђурђевдан. Дошли из Тишковца по окупацији.

Дејанци (13 к.) славе Јовањдан. Населили пре 150 г. из Лике. Онда било у свему Дрвару три куће: Кецманова, Трњинића и Дејанчева.

Келечевић (1 к.) слави Јовањ-дан. Одавно су овде, а старином из Далмације. Пре којих 100 г. отселили одавде Келечевићи у Мрчевце (Бос. Градишка), где их нма већ око 20 кућа.

Миљевићи (5 к.) славе Стевањдан. Пореклом из Раљевца (Далмација) и пре 100 г. прешли у Грахово, а пре 90 г. овамо.

Трњинићи (5 к.) славе Стевањдан. Прешли амо из Трњинића Бријега нре 100 г.

Летићи (8 к.) славе Вартоломијевдан. Они су од рода Кецмана, према томе најстарији становници овде.

Делићи (8 к.) славе Стевањдан. Овде су већ од неколико колена.

Јовић (1 к.) слави Никољдан.

Куњадићи (4 к.) славе Ђурђевдан. Доселили пре 80 г. из Радучића у Далмацији. Браћа Мијат и Лазо утекли отуда од „солдачије“. Овде били испрва по најму, па се онда закућили на делу Делићеве Земље. Звали се раније Радетићи. Нека им баба превнше куњала и по њој добију предевак Куњадићи. Овамо дошли под тим новим презименом.

Трикићи (5 к.) славе Вартоломијев дан. Они су од рода Кецмана.

Роквићи (5 к.) славе Стевањдан. Доселили из Полаче у Далмацији пре неких 200 г.

Бркићи (3 к.) славе Никољдан. Дошли из Купирова после окупације.

Бачкоња (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао пред буну из Далмације.

Петраковићи (4 к.) славе Никољдан. Доселили из Пећи (Грахово) пред буну. Били најпре код Кључа, па се повратили овамо на чардачишта.

Рујевићи (3 к.) славе Ђурђевдан. Дошао пре буне један Рујевић нз Мрђа и био код Кецмана најамник 20 г. После се ожени кћерју овога Кецмана и тако остане овде сасвим.

Малиновићи (4 к.) славе Никољдан. Доселили негде пре 100 г. из Стрмице.

Топићи (2 к.) славе Ђурђевдан. Доселили из Вошевца у Далмацији на 40—50 г. пре буне. Било то сиротињско „племе“ и добили овде најслабију земљу. Звали се раније Манојловићи. Предак им био хром па га прозову Топом, а све његове Топићима.

Ђумићи (4 к.) славе Аранђелвдан. Онн су од рода Роднћа.

Котле (1 к.) слави Никољдан.

Крнета (1 к.) слави Јовањдан. Приведен пре буне нз Стрмице.

Боснић (1 к.) слави Јовањдан. Прешао амо из Врточа пре буне.

Балабан (1 к.) слави Петровдан. Одавно су овде. Била то некад врло јака и врло „згодна“ кућа. По 12 жена и 12 девојака било им у кући, по два им плуга орала. После се спотакли н опали и у чељадима и у имућству.

Драгаши (2 к.) славе Јовањдан. Доселили из Тишковца по окупацији.

Митошевићи (2 к.) славе Никољ-дан.

Максић (1 к.) слави Дмитровдан. Потиче од Максића у Мрђама.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top