Poreklo prezimena, selo Bastasi (Drvar)

1. septembra 2013.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Bastasi, opština Drvar. Prema istraživanju Petra Rađenovića „Unac“ iz 1933-34. godine.

 

Bastasi su najdonje i najsevernije selo Unačke Župe. Prostorno protezanje im je sasvim slično, gotovo jednako, kao i kod ostalih sela u Unačkoj Župi. I njima pripada deo župske nizine, zatim postranih pleća, tavanastih zaravni planinskih livada, najposle i samih planina. Župska nizina je središte, a one ostale površine nižu se istim redom s obe strane toga središta kao dva potpuno jednaka krila. Ni Bastasi nemaju prirodne granice prema jugu, do D. Vrtoča, a do istoka i zapada im granicu čine skrajnje planinske kose. Prema severu granicu obeležava potok Misije i strmo oborene padine urvinske prodoline, koja takođe kao i potok što niza nju teče nosi ime Misije.

Oranice nose nazive: Čavčića Polje, Podovi, Jandrin Pod, Luke, Lapkuša, Do, Korita, Razboj.

Livade: Bare, Hrnjadi, Repišta, Zagalje, Bastaški Do, Bobara, Poljice, Metla, Skadar.

Pašnjaci: Misije, Vranova Strana, Glavica, Obljaj, Brina, Šatornica, Strana.

Šume: Planinica, Osoje, Suvi Vrh, Repište, Jezera, Uvale, Ignjina Draga, Zeljarice.

Vode: Unac, Bastašica, Misije.

Izvori: Ljeskovac, Pavićevac, Crnomudski Bunar, Točak, Vodica, Adamovića Vrelo, Miljado, Okovir. Mlini su na Bastašici i na Misijama.

Koliba ima: na Hrnjadima šest, za Glavicom dve, na Bobari jedna.

Selo je kao i sva ovdašnja sela razbijenog tipa sa svima onim osobitim obeležjima razbijenosti, običnim u ovoj oblasti. Deli se na sedam krajeva: Za Glavicom, Gruborski Naslani, Rastoka, Podbrina, Zaobljaj, Šobatska Podbrina, Kamenica. Najstarijn deo sela je u Župi, ali su prve porodice ubrzo posle naseljenja počele da iznose kuće na više položaje, kao za Glavicu i na Kamenicu, zbog bolje zgode za držanje stoke. Kao prostorom najveće selo u Unačkoj Župi Bastasi premašuju ostala sela i brojem kuća, jer imaju 261 kuću.

Zbog velike prostornosti i raštrkanosti mnogo je i grobalja u selu. Ima ih dvanaest: Glavičica, Gruborsko Groblje, Pištelji, Korita, Jabučica, Rastoka, Heljdovište, Grabovac, Poprijeka Glavnca, Dolištica.

Starine: Postoji gradina na brini više Sklopa. Tu se vide ruševine obrasle u tratinu, a okolo nasipi i putevi. Ima hrbina, a nalazilo se i bakarne žice. Na vrhu Obljaja tako isto može se videti hrbina i uglja. Po Glavici i iza Glavice ima mnogo gromila. Tu se raspoznaju razori i po zemljištu za koje se ne pamti i ne priča da je ikada orano. Na Kamenici ima starinsko groblje Skadar, a odmah tu nablizu jedna dolina se zove Zbjeg.

O imenu sela ne čuju se nikakve priče ni tumačenja. Glavna voda u selu Bastašica ima ime od istog korena kao i selo, ali se ne zna koji je od ova dva naziva stariji. Krajevi su dobili nazive po porodicama ili po položaju i obliku zemljišta.

 

Poreklo porodica.

Najstarije su porodice u selu Srdići i Crnomudi.

— Srdići (24 k.) slave Nikoljdan. Žive na dva mesta: Za Glavicom 20 k. i u Župi 4 k. O njima je već rečeno da su doselili iz Dalmacije. Pre 120—150 g. Damjan Srdić otselio odavde u Korjenicu. U razgovoru rekao on begu Kulenu da mu je pojata veća od begove. On to rekao u šali misleći na veliki planinski pašnjak Šatornicu. Beg mu tu reč uze za zlo i oglobi ga sa stotinu dukata. Zbog toga se Damjan krene s kućišta i otseli. Jedni su Srdići otselili i u Srem. Pre 70 g. Petar, zvani Špego, preselno u Kolunić. Ti su po njemu prozvani Špegari.

Crnomudi (16 k.) slave Petrovdan. Doselili su iz Sanice (srez Ključ). Otuda su preneli kalemove i ovde pokalemili kruške i jabuke. Tako su oni uvek od starina imali voća i njihovo voće je ovde i sada najbolje.

Morače (11 k.) slave Nikoljdan. Prešli ovamo s Očijeva, a pre toga bili u Trubaru. U Bastasima bili najpre u Župi, pa pre 80 g. izišli za Glavicu. Vele da su se ovako prozvali negde davno u prošlosti, po materi koja bila morilja (bojila sukno crnom bojom).

Jovičići (6 k.) slave Đurđevdan. Doselili iz Plavna ire 100 g. Predak im utekao otuda od vojske i napravio kuću za Glavicom. Imali su zemlje i u Župi, pa su tamo letovali. Selili su odavde u Krupu.

Zrilić (1 k.) slavi Vasilijevdan. Došao s Osredaka po okupaciji.

Grubori (26 k.) slave Đurđevdan. Doselili iz Plavna pre 120—140 g. Kuća im bila u Župi, a gore pod planinom držali naslane i imali po 500 ovaca, 30 konja n 60 govedi.

Kurbalija (1 k.) slavi Jovanjdan. Priveden iz Strmice u kuću Gruborovu po okupaciji.

Grahovci (26 k.) slave Nikoljdan. Doselili pre pet kolena iz Grahova.

Marinkovići (3 k.) slave Đurđevdan. Doselili iz Plavna malo posle Grahovaca. Stojan Grahovac odlazio često u Plavno, odgonio tamo paklinu. Pobratio se s njime Tanasija Marinković i pitao ga bi li se imao naseliti gde u blizini njega. Ovaj mu rekao da može odmah uz njega. Dođe ovde i napravi kuću pokraj Stojanove. Rastoku i Repišta podele tada bratinski, napola. Marinkovići selili odavde negde oko Prijedora i u Lijevče.

— Romići (6 k.) slave Jovanjdan. Doselili iz Trubara malo posle Grubora. Bili najpre s levu stranu vode pa ih beg preterao ovamo ia drugu stranu.

— Dobrijević (1 k.) slavi Stevanjdan. Priveden posle okupacije.

— Radulović (1 k.) slavi Jovanjdan.

Trnjinić (1 k.) slavi Stevanjdan. Pre 80 g. doveli ga Bastašani iz Trnjinića Brijega da im bude kovač. Otada su stalno u toj kući kovači. Jedan odavde otselio na Kosovo sad posle rata.

Puzić (5 k.) slavi Sv. Mateja. Doselili malo pokašnje Grubera iz Golubića. Utekli otuda od vojske. Zvali se nekada Klincovi. Ovde prozvani Puzići.

Adamović (1 k.) slavi Jovanjdan.

Jarić (1 k.) slavi Nikoljdan. Došao iz Zrmanje po okupaciji.

Đurići (34 k.) slave Stevanjdan. Naselio iz Plavna pre 80—100 g.

Đurica (1 k.) slavi Đurđevdan. Došao po okupaciji iz Strmice.

Tintori (3 k.) slave Vrače. Doselili pre 80 g. iz Plavna. Na Glavičici za kućom zatekli staro groblje. Tu se sada i oni kopaju.

Aćići (8 k.) slave Nikoljdan. Doselili pre 150 g. iz Kupirova (Srb).

Šobati (43 k.) slave Dmitrovdan. Doselili iz Ravnih Kotara “poslije Jankovića”. Odmah kad su došli napravili kuću u Župi, a nešto posle i kolibu na Kamenici. Žive sada ovde na četiri mesta.

Paravina (1 k.) slavn Jovanjdan. Pre bune bio u Misijama, posle prešao ovamo.

Zeljković (1 k.) slavi Đurđevdan. Došao iz Trubara posle rata kao uljez kod Kamenka.

Kukolji (15 k.) slave Jovanjdan. Doselili pre 140—150 g. iz Like. Zvali se pre Miljuši. Bio neki od njih omalešan, a crn kao kukolj pa mu reku: „crn kao kukolj“. Tako mu ostane to ime. Odavde su davno otselili jedni u Lušce, drugi u Krnju Jelu, jedni opet posle rata na Kosovo.

Tomići (13 k.) slave Jovanjdan. Doselili lre 120—130 g. iz Trubara. Oni su od roda Babića, prema tome daljim poreklom iz Dalmacije.

Papci (10 k.) slave Đurđevdan. Stevo Papak doselio iz Plavna pre kojih 120 g. Tamo ubio čoveka u kukuruzima, pa iako je platio krvarinu i dobio oproštenje, opet se bojao da se stara pizma ne povrati pa se sklonio ovamo. Kad je došao ovde, bilo po Jandrinu Podu samo malo krčevine, a okolo svuda krupna bukva. Bilo u šumi mnogo medveda i druge zverke, a u bukvama dosta meda. Papci se u starini zvali Alvirovići. Jedan od njih vrlo malen pa ga Turci iz sprdnje prozovu Papčićem. Tako to posle i ostane.

Ševe (4 k.) slave Lučindan. Došli pre bune iz Tiškovca.

Kamenko (1 k.) slavi Nikoljdan. Došao posle okupacije s Osredaka.

Zorići (3 k.) slave Đurđevdan. Došli po okupaciji s Osredaka (ličkih), jedna kuća s Boboljusaka.

Medić (1 k.) slavi Đurćevdan. Došao s V. Očijeva n ušao kao uljez u kuću Zorića.

Rodići (2 k.) slave Aranđelovdan. Prešli amo iz Dugopolja posle okupacije.

Lukić (1 k.) slavi Aranđelovdan. Došao s Popine po okupaciji.

Bodirože (15 k.) slave Stevanjdan. Doselili pre 150 g. iz Cetine. Najpre im bila kuća na Kamenici, posle 30—40 g. naprave kuću i u Župi. Otseljavali negde oko Sanskog Mosta.

Bursać (1 k.) slavi Đurđevdan. Došao iz Kaldrme po okupaciji. U Kaldrmu doselili pre 120 g. iz Plavna.

Kneževići (4 k.) slave Nikoljdan. Došao im otac posle okupacije s Cvejtnića. Bio sprva u najmu, posle se zakućio.

 

IZVOR: Petar Rađenović – Unac. NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA (knjiga 30) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga LVI), Beograd 1948.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.