Порекло презимена, село Бастаси (Дрвар)

1. септембар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Бастаси, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.

 

Бастаси су најдоње и најсеверније село Уначке Жупе. Просторно протезање им је сасвим слично, готово једнако, као и код осталих села у Уначкој Жупи. И њима припада део жупске низине, затим постраних плећа, таванастих заравни планинских ливада, најпосле и самих планина. Жупска низина је средиште, а оне остале површине нижу се истим редом с обе стране тога средишта као два потпуно једнака крила. Ни Бастаси немају природне границе према југу, до Д. Врточа, а до истока и запада им границу чине скрајње планинске косе. Према северу границу обележава поток Мисије и стрмо оборене падине урвинске продолине, која такође као и поток што низа њу тече носи име Мисије.

Оранице носе називе: Чавчића Поље, Подови, Јандрин Под, Луке, Лапкуша, До, Корита, Разбој.

Ливаде: Баре, Хрњади, Репишта, Загаље, Басташки До, Бобара, Пољице, Метла, Скадар.

Пашњаци: Мисије, Вранова Страна, Главица, Обљај, Брина, Шаторница, Страна.

Шуме: Планиница, Осоје, Суви Врх, Репиште, Језера, Увале, Игњина Драга, Зељарице.

Воде: Унац, Басташица, Мисије.

Извори: Љесковац, Павићевац, Црномудски Бунар, Точак, Водица, Адамовића Врело, Миљадо, Оковир. Млини су на Басташици и на Мисијама.

Колиба има: на Хрњадима шест, за Главицом две, на Бобари једна.

Село је као и сва овдашња села разбијеног типа са свима оним особитим обележјима разбијености, обичним у овој области. Дели се на седам крајева: За Главицом, Груборски Наслани, Растока, Подбрина, Заобљај, Шобатска Подбрина, Каменица. Најстаријн део села је у Жупи, али су прве породице убрзо после насељења почеле да износе куће на више положаје, као за Главицу и на Каменицу, због боље згоде за држање стоке. Као простором највеће село у Уначкој Жупи Бастаси премашују остала села и бројем кућа, јер имају 261 кућу.

Због велике просторности и раштрканости много је и гробаља у селу. Има их дванаест: Главичица, Груборско Гробље, Пиштељи, Корита, Јабучица, Растока, Хељдовиште, Грабовац, Попријека Главнца, Долиштица.

Старине: Постоји градина на брини више Склопа. Ту се виде рушевине обрасле у тратину, а около насипи и путеви. Има хрбина, а налазило се и бакарне жице. На врху Обљаја тако исто може се видети хрбина и угља. По Главици и иза Главице има много громила. Ту се распознају разори и по земљишту за које се не памти и не прича да је икада орано. На Каменици има старинско гробље Скадар, а одмах ту наблизу једна долина се зове Збјег.

О имену села не чују се никакве приче ни тумачења. Главна вода у селу Басташица има име од истог корена као и село, али се не зна који је од ова два назива старији. Крајеви су добили називе по породицама или по положају и облику земљишта.

 

Порекло породица.

Најстарије су породице у селу Срдићи и Црномуди.

— Срдићи (24 к.) славе Никољдан. Живе на два места: За Главицом 20 к. и у Жупи 4 к. О њима је већ речено да су доселили из Далмације. Пре 120—150 г. Дамјан Срдић отселио одавде у Корјеницу. У разговору рекао он бегу Кулену да му је појата већа од бегове. Он то рекао у шали мислећи на велики планински пашњак Шаторницу. Бег му ту реч узе за зло и оглоби га са стотину дуката. Због тога се Дамјан крене с кућишта и отсели. Једни су Срдићи отселили и у Срем. Пре 70 г. Петар, звани Шпего, преселно у Колунић. Ти су по њему прозвани Шпегари.

Црномуди (16 к.) славе Петровдан. Доселили су из Санице (срез Кључ). Отуда су пренели калемове и овде покалемили крушке и јабуке. Тако су они увек од старина имали воћа и њихово воће је овде и сада најбоље.

Мораче (11 к.) славе Никољдан. Прешли овамо с Очијева, а пре тога били у Трубару. У Бастасима били најпре у Жупи, па пре 80 г. изишли за Главицу. Веле да су се овако прозвали негде давно у прошлости, по матери која била мориља (бојила сукно црном бојом).

Јовичићи (6 к.) славе Ђурђевдан. Доселили из Плавна ире 100 г. Предак им утекао отуда од војске и направио кућу за Главицом. Имали су земље и у Жупи, па су тамо летовали. Селили су одавде у Крупу.

Зрилић (1 к.) слави Василијевдан. Дошао с Осредака по окупацији.

Грубори (26 к.) славе Ђурђевдан. Доселили из Плавна пре 120—140 г. Кућа им била у Жупи, а горе под планином држали наслане и имали по 500 оваца, 30 коња н 60 говеди.

Курбалија (1 к.) слави Јовањдан. Приведен из Стрмице у кућу Груборову по окупацији.

Граховци (26 к.) славе Никољдан. Доселили пре пет колена из Грахова.

Маринковићи (3 к.) славе Ђурђевдан. Доселили из Плавна мало после Граховаца. Стојан Граховац одлазио често у Плавно, одгонио тамо паклину. Побратио се с њиме Танасија Маринковић и питао га би ли се имао населити где у близини њега. Овај му рекао да може одмах уз њега. Дође овде и направи кућу покрај Стојанове. Растоку и Репишта поделе тада братински, напола. Маринковићи селили одавде негде око Приједора и у Лијевче.

— Ромићи (6 к.) славе Јовањдан. Доселили из Трубара мало после Грубора. Били најпре с леву страну воде па их бег претерао овамо иа другу страну.

— Добријевић (1 к.) слави Стевањдан. Приведен после окупације.

— Радуловић (1 к.) слави Јовањдан.

Трњинић (1 к.) слави Стевањдан. Пре 80 г. довели га Басташани из Трњинића Бријега да им буде ковач. Отада су стално у тој кући ковачи. Један одавде отселио на Косово сад после рата.

Пузић (5 к.) слави Св. Матеја. Доселили мало покашње Грубера из Голубића. Утекли отуда од војске. Звали се некада Клинцови. Овде прозвани Пузићи.

Адамовић (1 к.) слави Јовањдан.

Јарић (1 к.) слави Никољдан. Дошао из Зрмање по окупацији.

Ђурићи (34 к.) славе Стевањдан. Населио из Плавна пре 80—100 г.

Ђурица (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао по окупацији из Стрмице.

Тинтори (3 к.) славе Враче. Доселили пре 80 г. из Плавна. На Главичици за кућом затекли старо гробље. Ту се сада и они копају.

Аћићи (8 к.) славе Никољдан. Доселили пре 150 г. из Купирова (Срб).

Шобати (43 к.) славе Дмитровдан. Доселили из Равних Котара “послије Јанковића”. Одмах кад су дошли направили кућу у Жупи, а нешто после и колибу на Каменици. Живе сада овде на четири места.

Паравина (1 к.) славн Јовањдан. Пре буне био у Мисијама, после прешао овамо.

Зељковић (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао из Трубара после рата као уљез код Каменка.

Кукољи (15 к.) славе Јовањдан. Доселили пре 140—150 г. из Лике. Звали се пре Миљуши. Био неки од њих омалешан, а црн као кукољ па му реку: „црн као кукољ“. Тако му остане то име. Одавде су давно отселили једни у Лушце, други у Крњу Јелу, једни опет после рата на Косово.

Томићи (13 к.) славе Јовањдан. Доселили лре 120—130 г. из Трубара. Они су од рода Бабића, према томе даљим пореклом из Далмације.

Папци (10 к.) славе Ђурђевдан. Стево Папак доселио из Плавна пре којих 120 г. Тамо убио човека у кукурузима, па иако је платио крварину и добио опроштење, опет се бојао да се стара пизма не поврати па се склонио овамо. Кад је дошао овде, било по Јандрину Поду само мало крчевине, а около свуда крупна буква. Било у шуми много медведа и друге зверке, а у буквама доста меда. Папци се у старини звали Алвировићи. Један од њих врло мален па га Турци из спрдње прозову Папчићем. Тако то после и остане.

Шеве (4 к.) славе Лучиндан. Дошли пре буне из Тишковца.

Каменко (1 к.) слави Никољдан. Дошао после окупације с Осредака.

Зорићи (3 к.) славе Ђурђевдан. Дошли по окупацији с Осредака (личких), једна кућа с Бобољусака.

Медић (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао с В. Очијева и ушао као уљез у кућу Зорића.

Родићи (2 к.) славе Аранђеловдан. Прешли амо из Дугопоља после окупације.

Лукић (1 к.) слави Аранђеловдан. Дошао с Попине по окупацији.

Бодироже (15 к.) славе Стевањдан. Доселили пре 150 г. из Цетине. Најпре им била кућа на Каменици, после 30—40 г. направе кућу и у Жупи. Отсељавали негде око Санског Моста.

Бурсаћ (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао из Калдрме по окупацији. У Калдрму доселили пре 120 г. из Плавна.

Кнежевићи (4 к.) славе Никољдан. Дошао им отац после окупације с Цвејтнића. Био спрва у најму, после се закућио.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.