Порекло становништва села Бастаси, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.
Бастаси су најдоње и најсеверније село Уначке Жупе. Просторно протезање им је сасвим слично, готово једнако, као и код осталих села у Уначкој Жупи. И њима припада део жупске низине, затим постраних плећа, таванастих заравни планинских ливада, најпосле и самих планина. Жупска низина је средиште, а оне остале површине нижу се истим редом с обе стране тога средишта као два потпуно једнака крила. Ни Бастаси немају природне границе према југу, до Д. Врточа, а до истока и запада им границу чине скрајње планинске косе. Према северу границу обележава поток Мисије и стрмо оборене падине урвинске продолине, која такође као и поток што низа њу тече носи име Мисије.
Оранице носе називе: Чавчића Поље, Подови, Јандрин Под, Луке, Лапкуша, До, Корита, Разбој.
Ливаде: Баре, Хрњади, Репишта, Загаље, Басташки До, Бобара, Пољице, Метла, Скадар.
Пашњаци: Мисије, Вранова Страна, Главица, Обљај, Брина, Шаторница, Страна.
Шуме: Планиница, Осоје, Суви Врх, Репиште, Језера, Увале, Игњина Драга, Зељарице.
Воде: Унац, Басташица, Мисије.
Извори: Љесковац, Павићевац, Црномудски Бунар, Точак, Водица, Адамовића Врело, Миљадо, Оковир. Млини су на Басташици и на Мисијама.
Колиба има: на Хрњадима шест, за Главицом две, на Бобари једна.
Село је као и сва овдашња села разбијеног типа са свима оним особитим обележјима разбијености, обичним у овој области. Дели се на седам крајева: За Главицом, Груборски Наслани, Растока, Подбрина, Заобљај, Шобатска Подбрина, Каменица. Најстаријн део села је у Жупи, али су прве породице убрзо после насељења почеле да износе куће на више положаје, као за Главицу и на Каменицу, због боље згоде за држање стоке. Као простором највеће село у Уначкој Жупи Бастаси премашују остала села и бројем кућа, јер имају 261 кућу.
Због велике просторности и раштрканости много је и гробаља у селу. Има их дванаест: Главичица, Груборско Гробље, Пиштељи, Корита, Јабучица, Растока, Хељдовиште, Грабовац, Попријека Главнца, Долиштица.
Старине: Постоји градина на брини више Склопа. Ту се виде рушевине обрасле у тратину, а около насипи и путеви. Има хрбина, а налазило се и бакарне жице. На врху Обљаја тако исто може се видети хрбина и угља. По Главици и иза Главице има много громила. Ту се распознају разори и по земљишту за које се не памти и не прича да је икада орано. На Каменици има старинско гробље Скадар, а одмах ту наблизу једна долина се зове Збјег.
О имену села не чују се никакве приче ни тумачења. Главна вода у селу Басташица има име од истог корена као и село, али се не зна који је од ова два назива старији. Крајеви су добили називе по породицама или по положају и облику земљишта.
Порекло породица.
Најстарије су породице у селу Срдићи и Црномуди.
— Срдићи (24 к.) славе Никољдан. Живе на два места: За Главицом 20 к. и у Жупи 4 к. О њима је већ речено да су доселили из Далмације. Пре 120—150 г. Дамјан Срдић отселио одавде у Корјеницу. У разговору рекао он бегу Кулену да му је појата већа од бегове. Он то рекао у шали мислећи на велики планински пашњак Шаторницу. Бег му ту реч узе за зло и оглоби га са стотину дуката. Због тога се Дамјан крене с кућишта и отсели. Једни су Срдићи отселили и у Срем. Пре 70 г. Петар, звани Шпего, преселно у Колунић. Ти су по њему прозвани Шпегари.
— Црномуди (16 к.) славе Петровдан. Доселили су из Санице (срез Кључ). Отуда су пренели калемове и овде покалемили крушке и јабуке. Тако су они увек од старина имали воћа и њихово воће је овде и сада најбоље.
— Мораче (11 к.) славе Никољдан. Прешли овамо с Очијева, а пре тога били у Трубару. У Бастасима били најпре у Жупи, па пре 80 г. изишли за Главицу. Веле да су се овако прозвали негде давно у прошлости, по матери која била мориља (бојила сукно црном бојом).
— Јовичићи (6 к.) славе Ђурђевдан. Доселили из Плавна ире 100 г. Предак им утекао отуда од војске и направио кућу за Главицом. Имали су земље и у Жупи, па су тамо летовали. Селили су одавде у Крупу.
— Зрилић (1 к.) слави Василијевдан. Дошао с Осредака по окупацији.
— Грубори (26 к.) славе Ђурђевдан. Доселили из Плавна пре 120—140 г. Кућа им била у Жупи, а горе под планином држали наслане и имали по 500 оваца, 30 коња н 60 говеди.
— Курбалија (1 к.) слави Јовањдан. Приведен из Стрмице у кућу Груборову по окупацији.
— Граховци (26 к.) славе Никољдан. Доселили пре пет колена из Грахова.
— Маринковићи (3 к.) славе Ђурђевдан. Доселили из Плавна мало после Граховаца. Стојан Граховац одлазио често у Плавно, одгонио тамо паклину. Побратио се с њиме Танасија Маринковић и питао га би ли се имао населити где у близини њега. Овај му рекао да може одмах уз њега. Дође овде и направи кућу покрај Стојанове. Растоку и Репишта поделе тада братински, напола. Маринковићи селили одавде негде око Приједора и у Лијевче.
— Ромићи (6 к.) славе Јовањдан. Доселили из Трубара мало после Грубора. Били најпре с леву страну воде па их бег претерао овамо иа другу страну.
— Добријевић (1 к.) слави Стевањдан. Приведен после окупације.
— Радуловић (1 к.) слави Јовањдан.
— Трњинић (1 к.) слави Стевањдан. Пре 80 г. довели га Басташани из Трњинића Бријега да им буде ковач. Отада су стално у тој кући ковачи. Један одавде отселио на Косово сад после рата.
— Пузић (5 к.) слави Св. Матеја. Доселили мало покашње Грубера из Голубића. Утекли отуда од војске. Звали се некада Клинцови. Овде прозвани Пузићи.
— Адамовић (1 к.) слави Јовањдан.
— Јарић (1 к.) слави Никољдан. Дошао из Зрмање по окупацији.
— Ђурићи (34 к.) славе Стевањдан. Населио из Плавна пре 80—100 г.
— Ђурица (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао по окупацији из Стрмице.
— Тинтори (3 к.) славе Враче. Доселили пре 80 г. из Плавна. На Главичици за кућом затекли старо гробље. Ту се сада и они копају.
— Аћићи (8 к.) славе Никољдан. Доселили пре 150 г. из Купирова (Срб).
— Шобати (43 к.) славе Дмитровдан. Доселили из Равних Котара “послије Јанковића”. Одмах кад су дошли направили кућу у Жупи, а нешто после и колибу на Каменици. Живе сада овде на четири места.
— Паравина (1 к.) славн Јовањдан. Пре буне био у Мисијама, после прешао овамо.
— Зељковић (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао из Трубара после рата као уљез код Каменка.
— Кукољи (15 к.) славе Јовањдан. Доселили пре 140—150 г. из Лике. Звали се пре Миљуши. Био неки од њих омалешан, а црн као кукољ па му реку: „црн као кукољ“. Тако му остане то име. Одавде су давно отселили једни у Лушце, други у Крњу Јелу, једни опет после рата на Косово.
— Томићи (13 к.) славе Јовањдан. Доселили лре 120—130 г. из Трубара. Они су од рода Бабића, према томе даљим пореклом из Далмације.
— Папци (10 к.) славе Ђурђевдан. Стево Папак доселио из Плавна пре којих 120 г. Тамо убио човека у кукурузима, па иако је платио крварину и добио опроштење, опет се бојао да се стара пизма не поврати па се склонио овамо. Кад је дошао овде, било по Јандрину Поду само мало крчевине, а около свуда крупна буква. Било у шуми много медведа и друге зверке, а у буквама доста меда. Папци се у старини звали Алвировићи. Један од њих врло мален па га Турци из спрдње прозову Папчићем. Тако то после и остане.
— Шеве (4 к.) славе Лучиндан. Дошли пре буне из Тишковца.
— Каменко (1 к.) слави Никољдан. Дошао после окупације с Осредака.
— Зорићи (3 к.) славе Ђурђевдан. Дошли по окупацији с Осредака (личких), једна кућа с Бобољусака.
— Медић (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао с В. Очијева и ушао као уљез у кућу Зорића.
— Родићи (2 к.) славе Аранђеловдан. Прешли амо из Дугопоља после окупације.
— Лукић (1 к.) слави Аранђеловдан. Дошао с Попине по окупацији.
— Бодироже (15 к.) славе Стевањдан. Доселили пре 150 г. из Цетине. Најпре им била кућа на Каменици, после 30—40 г. направе кућу и у Жупи. Отсељавали негде око Санског Моста.
— Бурсаћ (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао из Калдрме по окупацији. У Калдрму доселили пре 120 г. из Плавна.
— Кнежевићи (4 к.) славе Никољдан. Дошао им отац после окупације с Цвејтнића. Био спрва у најму, после се закућио.
ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.
Коментари (0)