Порекло презимена, село Бобољусци (Дрвар)

1. септембра 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Бобољусци, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.

 

Бобољусци леже северно од Бастаха. Ово село се знатно разликује од села Уначке Жупе. Истина и оно се простире с обе стране Унца, али пошто је долина Унца овде сасвим стешњена, то овде нема око воде нимало жупне равни него је цело село на вишим и неуједначеним положајима. Бобољусци имају углавном свуда природне границе. До Бастаха границу обележава поток Мисије и продолина истог имена. Према истоку границу пружају косе Осјеченице. До Великог Очијева, надесно од Унца, нема видне граничне ознаке, а известан део границе према Очијеву обележава сам Унац. Према западу до Цвјетнића и до Очигрија границу чине врхови Вршчића и Сјенице и њихове падине које се у доњем делу јако зближавају и праве дугуљасту драгу кроз коју тече Поток. Иако Бобољусци немају нимало жупних положаја, опет су знатне разлике у висини положаја и радних земаља. Особито је истакнута разлика између оних положаја где су куће и оранице и положаја планинских ливада и пашњака, високо у планинској области.

Оранице носе ове називе: Луке, Лучице, Дочићи, Селишта, Пријеке Њиве, Биљези, Њиве, Узглавиице, Увале, До, Језеро, Стаиишевке, Брда, Насланине, Долови, Кратке Њивице, Тукања, Пол.е, Долови.

Ливаде: Леденице, Пољане, Коса, Било, Под Огратком, Хрњади, Загорје, Сјенокос.

Пашњаци: Гајчнне, Мисије, Брине, Драге, Потоци, Сјеница, Липици, Вршак, Увале.

Шуме: Мисије, Сјеница, Загорје, Вјерска Пољана, Суви Врх, Шиљак, За Билом.

Воде: Унац, Поток, Драга Панића. Поток Извире испод Сјенице, долази у Цвјетнић и слева се у Крку. Драга Панића извире испод Хрњади и слева се у Унац у Растоци.

Врела: Зорића Стубао, Векића Стубао, Векића Грађеница, Точак Гламочов, Пилиповића Стубао, Грабић, Ацића Бунар, Кујица, Точак.

Како се види село обилује водом. Али крај Тукања нема нигде живе воде. Исто тако и у Леденицама где су ливаде. Тамо има Бунар Пиштевац, где вода само помало пишти а више се налева кишницом. Још се тамо служе водом из бунара Кика. Ово је чисти налеваник. Млини су на Потоку и на Панића Дрази. Колиба има у Осјеченици двадесет, а у Загорју седам. У Осјеченици буду овце од кукурузне жетве па до Ђурђевдана. Ту се изјање и кад се око Ђурђевдана забране ливаде, силазе у село. У Загорју зимују козе и говеда.

Бобољусци су село разбијеног типа. Деле се на једанаест крајева: Драга Паннћа, Оградак, Зорића Гај, Векића Плећина, Гламоч, Пилиповића Брда, Сивнчки До, Стешићи, Гај Аџића, Долови, Бојатовићи, Тукања. Ни у крајевима нису све куће уједно него понајвише разбијене на неколико група. У селу има свега 136 кућа.

Гробаља има пет: Поље, Тук, Главица, Зорића Гробље, Панића Гробље. Најстарије и највеће је на Главици.

О имену села, како је постало, не чују се никаква објашњења. Неко нејасно казивање хтело би ово име да изведе од боба, који је за време гладних година однекуда овде добављен и дељен народу. Имена крајева дошла су највише од породичних имена, а нешто и од положаја и обличја.

И на Бобољусцима има неколико градина и црквина. Једна је Градина више Дола Мијајиличког. Познају се закопине и има хрбина. На врху Сјенице је нека закопина. Народ ништа не говори шта држи да је ту некада било. У Загорју има Ђукина Градина. На Црквини код куће Векића распознаје се закопина некакве грађевине. Народ мисли да је ту била црква.

 

Порекло породица.

Већ је речено да су Бобољусци нешто помлађе насеље од осталих суседних села. Раније су ту била колибишта Цвјетнићана. Овде нема велике мешавине што се тиче породица. Свега су овде само четири породице, али све четири врло снажне.

— Најснажнија и најстарија је породица овде Карановићи. Има их 78 кућа, и то: у Дрази Панића 16 к., у Огратку 8 к., у Гламочу 8 к., у Стешићима 9 к., у Аџићима 11 к., у Мијајиличком Долу 7 к., у Бојатовићима 11 к., у Тукањи 8 к. Они у Дрази Панића имају предевак Панићи и славе Св. Николу. Остали сви славе Ђурђевдан. О њиховом пореклу и о промени славе било је довољно говора у општем делу. Најстарије им насеље на Огратку. Одатле се током времена разилазили на ова друга места. Они што су у Тукањи отишли тамо тек по окупацији. Једни имају предевак “Гламочи“. То су име добили стога што су били отселили негде у гламочки срез, па се опет овамо повратили.

Векићи (20 к.) славе Ђурђевдан. Доселили из Ревеника у Далмацији после Карановнћа и Зорића, поприлици пре 120—130 г. Названи су овако по баби Веки. Она дошла из Далмације и довела четири сина: Алексију, Саву, Зекана и Марка. Од Марка и Зекана нема потомства, а од оне двојице су сви данашњи Векићи. Куће су им у две мало одвојене груне. Векићи кад су се насељавали ишли у Кулен Вакуф безима искати земље за насеље. Ови им рекли: „Хајте горе на Бобољуске, има земље доста. Узећемо од Зорића н дати вама, биће је доста и вама и њима“.

Зорићи славе Ђурђевдан. Доселили из Плавна врло давно, убрзо после Карановића, тако можда пре 200 г. Живели до буне сви у Гају. Тада се један огранак одвојио и закућио у Сивичком Долу.

Пилиповићи (14 к. на два места) славе Алимпијевдан. Преселио овамо ире 100 г. Тодор Пилиповић с Великог Цвјетнића, када су му тамо Турци посекли стричевића Нику. Када су одлучили да неће остати на Цвјетнићу, позове их бобољусачки бег да населе код њега. Они му реку: „Нећемо тамо гђе не могу курузи расти“. Бег им узврати: „Хајте, болан, даћу ја вама Цареве Луке па сијте курузе!” Тако бег и учини, али његов наследник одузе Пилиповићима Луке и направи од њих беглук. Данас на Бобољусцима кукурузи сасвим добро успевају, а онда се сматрало да ту кукуруз не може да расте. Овде где су Пилиповићи био пре њих некакав Шкоро, па га дигли бези и он отишао у „Босну“. Пилиповићи овде добро напредовали и остали у једној кући док нису натерали на 73 чељади. Онда се почели делити а и расељавати. Једни још пре буне отселили у Равнице и у Бушевић, други после рата у Славонију и у Стару Србију.

Маринковић (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао пре 15 г. из Бастаха овамо на материнство.

Крнета (1 к.) слави Томиндан. Пред буну приведен из Грахова у кућу Карановића.

Трњинић (1 к.) слави Стевањдан. Дошао пре 30 г. из Бастаха и приженио се у кући Карановића.

Томић (1 к.) слави Јовањдан. Дошао из Бастаха.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.