Poreklo prezimena, selo Boboljusci (Drvar)

1. septembra 2013.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Boboljusci, opština Drvar. Prema istraživanju Petra Rađenovića „Unac“ iz 1933-34. godine.

 

Boboljusci leže severno od Bastaha. Ovo selo se znatno razlikuje od sela Unačke Župe. Istina i ono se prostire s obe strane Unca, ali pošto je dolina Unca ovde sasvim stešnjena, to ovde nema oko vode nimalo župne ravni nego je celo selo na višim i neujednačenim položajima. Boboljusci imaju uglavnom svuda prirodne granice. Do Bastaha granicu obeležava potok Misije i prodolina istog imena. Prema istoku granicu pružaju kose Osječenice. Do Velikog Očijeva, nadesno od Unca, nema vidne granične oznake, a izvestan deo granice prema Očijevu obeležava sam Unac. Prema zapadu do Cvjetnića i do Očigrija granicu čine vrhovi Vrščića i Sjenice i njihove padine koje se u donjem delu jako zbližavaju i prave duguljastu dragu kroz koju teče Potok. Iako Boboljusci nemaju nimalo župnih položaja, opet su znatne razlike u visini položaja i radnih zemalja. Osobito je istaknuta razlika između onih položaja gde su kuće i oranice i položaja planinskih livada i pašnjaka, visoko u planinskoj oblasti.

Oranice nose ove nazive: Luke, Lučice, Dočići, Selišta, Prijeke Njive, Biljezi, Njive, Uzglaviice, Uvale, Do, Jezero, Staiiševke, Brda, Naslanine, Dolovi, Kratke Njivice, Tukanja, Pol.e, Dolovi.

Livade: Ledenice, Poljane, Kosa, Bilo, Pod Ogratkom, Hrnjadi, Zagorje, Sjenokos.

Pašnjaci: Gajčnne, Misije, Brine, Drage, Potoci, Sjenica, Lipici, Vršak, Uvale.

Šume: Misije, Sjenica, Zagorje, Vjerska Poljana, Suvi Vrh, Šiljak, Za Bilom.

Vode: Unac, Potok, Draga Panića. Potok Izvire ispod Sjenice, dolazi u Cvjetnić i sleva se u Krku. Draga Panića izvire ispod Hrnjadi i sleva se u Unac u Rastoci.

Vrela: Zorića Stubao, Vekića Stubao, Vekića Građenica, Točak Glamočov, Pilipovića Stubao, Grabić, Acića Bunar, Kujica, Točak.

Kako se vidi selo obiluje vodom. Ali kraj Tukanja nema nigde žive vode. Isto tako i u Ledenicama gde su livade. Tamo ima Bunar Pištevac, gde voda samo pomalo pišti a više se naleva kišnicom. Još se tamo služe vodom iz bunara Kika. Ovo je čisti nalevanik. Mlini su na Potoku i na Panića Drazi. Koliba ima u Osječenici dvadeset, a u Zagorju sedam. U Osječenici budu ovce od kukuruzne žetve pa do Đurđevdana. Tu se izjanje i kad se oko Đurđevdana zabrane livade, silaze u selo. U Zagorju zimuju koze i goveda.

Boboljusci su selo razbijenog tipa. Dele se na jedanaest krajeva: Draga Pannća, Ogradak, Zorića Gaj, Vekića Plećina, Glamoč, Pilipovića Brda, Sivnčki Do, Stešići, Gaj Adžića, Dolovi, Bojatovići, Tukanja. Ni u krajevima nisu sve kuće ujedno nego ponajviše razbijene na nekoliko grupa. U selu ima svega 136 kuća.

Grobalja ima pet: Polje, Tuk, Glavica, Zorića Groblje, Panića Groblje. Najstarije i najveće je na Glavici.

O imenu sela, kako je postalo, ne čuju se nikakva objašnjenja. Neko nejasno kazivanje htelo bi ovo ime da izvede od boba, koji je za vreme gladnih godina odnekuda ovde dobavljen i deljen narodu. Imena krajeva došla su najviše od porodičnih imena, a nešto i od položaja i obličja.

I na Boboljuscima ima nekoliko gradina i crkvina. Jedna je Gradina više Dola Mijajiličkog. Poznaju se zakopine i ima hrbina. Na vrhu Sjenice je neka zakopina. Narod ništa ne govori šta drži da je tu nekada bilo. U Zagorju ima Đukina Gradina. Na Crkvini kod kuće Vekića raspoznaje se zakopina nekakve građevine. Narod misli da je tu bila crkva.

 

Poreklo porodica.

Već je rečeno da su Boboljusci nešto pomlađe naselje od ostalih susednih sela. Ranije su tu bila kolibišta Cvjetnićana. Ovde nema velike mešavine što se tiče porodica. Svega su ovde samo četiri porodice, ali sve četiri vrlo snažne.

— Najsnažnija i najstarija je porodica ovde Karanovići. Ima ih 78 kuća, i to: u Drazi Panića 16 k., u Ogratku 8 k., u Glamoču 8 k., u Stešićima 9 k., u Adžićima 11 k., u Mijajiličkom Dolu 7 k., u Bojatovićima 11 k., u Tukanji 8 k. Oni u Drazi Panića imaju predevak Panići i slave Sv. Nikolu. Ostali svi slave Đurđevdan. O njihovom poreklu i o promeni slave bilo je dovoljno govora u opštem delu. Najstarije im naselje na Ogratku. Odatle se tokom vremena razilazili na ova druga mesta. Oni što su u Tukanji otišli tamo tek po okupaciji. Jedni imaju predevak “Glamoči“. To su ime dobili stoga što su bili otselili negde u glamočki srez, pa se opet ovamo povratili.

Vekići (20 k.) slave Đurđevdan. Doselili iz Revenika u Dalmaciji posle Karanovnća i Zorića, poprilici pre 120—130 g. Nazvani su ovako po babi Veki. Ona došla iz Dalmacije i dovela četiri sina: Aleksiju, Savu, Zekana i Marka. Od Marka i Zekana nema potomstva, a od one dvojice su svi današnji Vekići. Kuće su im u dve malo odvojene grune. Vekići kad su se naseljavali išli u Kulen Vakuf bezima iskati zemlje za naselje. Ovi im rekli: „Hajte gore na Boboljuske, ima zemlje dosta. Uzećemo od Zorića n dati vama, biće je dosta i vama i njima“.

Zorići slave Đurđevdan. Doselili iz Plavna vrlo davno, ubrzo posle Karanovića, tako možda pre 200 g. Živeli do bune svi u Gaju. Tada se jedan ogranak odvojio i zakućio u Sivičkom Dolu.

Pilipovići (14 k. na dva mesta) slave Alimpijevdan. Preselio ovamo ire 100 g. Todor Pilipović s Velikog Cvjetnića, kada su mu tamo Turci posekli stričevića Niku. Kada su odlučili da neće ostati na Cvjetniću, pozove ih boboljusački beg da nasele kod njega. Oni mu reku: „Nećemo tamo gđe ne mogu kuruzi rasti“. Beg im uzvrati: „Hajte, bolan, daću ja vama Careve Luke pa sijte kuruze!” Tako beg i učini, ali njegov naslednik oduze Pilipovićima Luke i napravi od njih begluk. Danas na Boboljuscima kukuruzi sasvim dobro uspevaju, a onda se smatralo da tu kukuruz ne može da raste. Ovde gde su Pilipovići bio pre njih nekakav Škoro, pa ga digli bezi i on otišao u „Bosnu“. Pilipovići ovde dobro napredovali i ostali u jednoj kući dok nisu naterali na 73 čeljadi. Onda se počeli deliti a i raseljavati. Jedni još pre bune otselili u Ravnice i u Bušević, drugi posle rata u Slavoniju i u Staru Srbiju.

Marinković (1 k.) slavi Đurđevdan. Došao pre 15 g. iz Bastaha ovamo na materinstvo.

Krneta (1 k.) slavi Tomindan. Pred bunu priveden iz Grahova u kuću Karanovića.

Trnjinić (1 k.) slavi Stevanjdan. Došao pre 30 g. iz Bastaha i priženio se u kući Karanovića.

Tomić (1 k.) slavi Jovanjdan. Došao iz Bastaha.

 

IZVOR: Petar Rađenović – Unac. NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA (knjiga 30) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga LVI), Beograd 1948.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.