Порекло презимена, село Прекаја (Дрвар)

30. августа 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Прекаја, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године. 

 

Прекаја лежи надесно од речице Унца. Унац јој је западна граница, а источна је планина Клековача или, заправо, њезине ниже косе и врхови: Јаворова Коса, Вршина, Коло и Лаушевац. Према северу и југу граница није видна и изразита него више отворена. Прекају од Жупице дели Склоп и Орловача, а од Мокронога онет Склоп (доњи). Куће су углавном у низини проширене увале Унца, а тек незнатнији број поиздигао се уз плећине планинске подгорине. Радне земље као и у свима овдашњим селима нису повезане у целини него истргане и разбацане, већ према томе где се је затекло такве земље.

Оранице носе називе: Разбојине, Пљескуше, Луке, Брда, Кудрине Њиве, Чот, Љетиште, Каменице, Долови, Голић, Косовац, Паркалице, Главичице, Градина, Котлина Мала, Котлина Велика, Растовача, Врановина, Ограда, До, Превија, Орловац, Селишта.

Ливаде: Главице, Тукови, Баре, Развале, Ђуриновци, Околиште, Голић, Каменица, Планиница, Коло, Шејиновци, Репиште, Луњевача, Палеж, Потоци.

Пашњаци: Лаушевац, Ртови, Градина, Главица Косовчева, Врановина, Орловача, Тавани, Грабовача.

Шуме: Обувалица, Вршина, Чубрић, Водена Долина, Плећ (Луњевача), Јаворје.

Кошаре (колибе) се налазе на удаљенијим земљама, тако: у Развалама 10, на Чоту 3, у Потоцима 6, на Кудриним Њивама 1, на Каменици 3, на Кућеринама 5, у Ждралици 6. У Локвеном Врху има кошара на државном земљишту, на паљевини.

Воде: Западном границом села протиче Унац те намирује углавном село водом. Имају у селу још три мања извора.

Народна машта пронашла је да је кроз Прекају некада текла вода Живаја, која је извирала иза Бунчевца па слазила у Жупу и кроза Склоп улазила у Прокају. Чак казују да су на томе замишљеном кориту налазили жлица од млинског кола и корита од ступа за ваљање сукна. Турци веле, затворе извор Живаје биволским кожама те је тако вода престала да тече овамо, али је „просала“ на другу страну и избила у Рибннк. Ово народно маштање поникло је свакако отуда што збиља онуда куда је Живаја имала да тече постоји корито посве слично речном кориту па је сва прилика да је туда текла река. Али када?

Прекаја је разбијеног типа. Дели се на осам крајева: Краљи, Подбрина, Прекаја, Врановина, Мрачај, Котлина, Жупа Павића, Главице. Средиште села је увалита котлина. Око тога средишта поређали се остали делови села, неки више неки ниже. Крајеви нису јако удаљени један од другога, али има у крајевима и осамљених кућа, одбачених далеко од најближе групе. У селу има свега 115 кућа.

Гробаља је шест: Црквина, Бунарина, До, Дражица, Гробница, Жупица (ово је на земљишту Малих Штрбаца, али се ту копа један део Прекајчана).

О имену села не чују се у народу никаква тумачења. Најпре би могло бити да је ово име дошло од положаја и облика земљишта. Тако је и с називима крајева, уколико ови нису добили породичне називе. У Прекаји има подоста остатака и трагова нз прадавног доба. На Љетиштима постоји Градина. Ту се види сасута громила и налази се доста хрбина. Код Градине више Мрачаја исто тако стоји сасута и обрасла громила. На Градини Гути види се срушена громила и кречни зид. Место где је данас црква зове се од давнина Црквина. Ту је био, како веле, и стари црквени темељ. Близу цркве налази се главичаста рушевина, по њој крупно гробно камење, стављено полежећке. Камење није лепше урађено, тек овлаш окресано. Таквог камења налази се и подаље од ове главичице, која сличи рушевини.

 

Порекло породица.

Данашње породице у Прекаји просечно су једнаке старости као и у осталим селима, осим Штрбаца.

Краљи (18 к.) славе Ђурђевдан. Доселили из Голубића у Далмацији пре 4—5 колена.

Милаковић (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао из Мрђа пре 20 г. као уљез у кућу Краљеву.

Вуцеље (7 к. под Брином, 9 к. на Главици) славе Аранђеловдан. Доселили из Полаче у Далмацији пре 150 г. На Главици пре њих били Кесићи.

Марчете (14 к. у Прекаји, 16 к. Котлини, 1 к. у Жупи) славе Јовањдан. Доселили из Зрмање у Лици пре 5—6 колена. Говорка се као да су они најстарији насељеници овде.

Кесићи (4 к. у Мрачају, 5 к. на Главицама) славе Ђурђевдан. Доселили пре пет колена нз Голубића у Далмацији. Од исте су лозе од које и Краљи и Стевандићи.

Шкрбићи (9 к.) славе Јовањдан. Од рода су Марчетина и населили у исто доба с њима. Селили су се одавде у Отковце, Бишкупију (Книн), Голеше (Бања Лука) и Козарац.

Стевандићи (5 к. у Мрачају, 6 к. у Жупи) славе Ђурђевдан. Исти су род с Кесићима и Краљима. Доселили из Далмације када и ови.

Пантош (1 к.) слави Јовањдан. Спада међу најстарије породице, али се је слабо множила. Један им је подељеник отселио у Голеше.

Матићи (3 к.) славе Јовањдан. Доселили пред буну из Пољица.

Марић (1 к.) слави Иикољдан. Дошао пре 40 г. из Варцар Вакуфа. Био спрва у најму па се после закућио.

Букве (3 к.) славе Дмитровдан. Доселили из Полаче у Далмацији после окупације.

Савић (1 к.) слави Никољдан. Преселио из Црног Врха пре 50 г.

Гаврић (1 к.) слави Јовањдан. Дошао из Гламоча одмах по окупацији.

Броћоте (7 к.) славе Стевањдан. Браћа Васо и Мијо доселили ире 80 г. из Губина (Ливно). Живели као „носалице“ (трговци-торбари). Најпре се били настанили у Жупици па се после премакли овамо у Прекају.

Лукачи (2 к.) славе Јовањдан. Прешли овамо из Љесковице пре 60 година.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.