Порекло презимена, село Љесковица (Дрвар)

31. август 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Љесковица, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.

 

Љесковица лежи испод Шајиновца, који је ограђује са запада. Северна јој је граница поток Љесковица, источна Унац, а на јужној страни додирује раван Жупе и Жунице. Село је углавном у низини, на ониском испруженом брежуљку. У сравњењу с другим овдашњим селима Љесковица је доста збијена и заузима мало простора. Њиве оранице су одмах око кућа, а ливаде су по крају.

Оранице носе називе: Лука, Лучица, Пбдворница, Бријег, Лазина, Зечуше, Брдо, Поток, Шајиновац, Дулер.

Ливаде: Поља, Рашке, Лице, Гувнине, Гај, Увала, Урвине, Ливадица, Барица, Кракашевина, Пуцаревина, Шајиновац, Дулер, Пољана.

Пашњаци: Главица, Цијануша, Шајиновац, Црница.

Шуме: Јаруге, Мисије.

Воде: Љесковица и Сартук. Љесковица извире из два врела, једно у Пољанама, друго у Дулеру. Има и мањих извора. На Љесковици има млинчића, где сељани мељу жито. И Љесковчани имају на страни колиба. Тако их има: у Шајиновцу 2, у Дулеру 3, у Прекаји 2.

И Љесковица јс разбијеног типа, али се понешто приближује збијеном типу. Положај кућа има углавном облик низа. Због тога ваљда а и што је село малено и наблизу и нема поделе на крајеве, него је цело село само један крај. Али се опет насеља разликују по породичним групама. У породичној хрпи куће су наближе, него хрпа према хрпи.

Гробља су два: Лукачево Гробље и Бјељачко Гробље. Село има свега 60 кућа. О имену села казују да су му га издели Бијељци као најстарији насељеници. Они доселили овамо из Љесковице у срезу мркоњићградском, па и ово ново место назвали истим именом.

Као старина постоји овде Градина на Цијањуши. На врху те главице види се као неки мали хумчић и распознаје се куда је био зид. У Бјељачком Гробљу има преко двадесет крупних гробних каменова, неравно окресаних или никако и неизрађеннх. На једном месту разазнаје се као некаква мала закопина. Народ тврди и верује да је ту био манастир и око њега гробље. Веле да је ту нађен сребрен крст и путир.

 

Порекло породица.

Љесковица би могла бити мало млађе насеље него остала насеља у околини. Заснована је на, у оно време, пустом месту.

Лукачи (18 к.) славе Јовањдан. Доселили из Ресановаца (Грахово) пре 100—120 г. Дошли тада Јевто и Илија као старешине двеју кућа. Илијин стриц причао да су раније једни Лукачи из Рссановаца отселили у Банат. Илина прабаба у то доба била болесна те нису и они могли да оду с онима у Банат. Због тога после често пута клели ону бабу. Из Љесковице су Лукачи селили на Голеше, у Шеховце (Мркоњићград) и под Козару.

— Ковачевићи (4 к.) славе Јовањдан. Њихов предак Вукосав дошао овамо пре 80—100 г. као сеиз уз бега. Доцније га прими себи у кућу Давид Милановић, пореклом из Далмације а насељен у Љесковици и уда за њега своју кћер. Ковачевићи су пре славили Св. Стевана Дечанског.

Миливојевићи (5 к.) славе Аранђеловдан. Населили из Полаче у Далмацији на 10 г. пред буну. Истога су рода кога и Тадићи.

Бијељци (26 к.) славе Ђурђевдан. Доселили као најстарија породица из Љесковице, „из Босне”.

Шешуми (5 к.) славе Ђурђевдан. Они су огранак Бијељаца, назван овим новим именом.

Лошић-Шешум (1 к.) слави Ђурђевдан. Приведен у Шешуме пре буне из Угарака (Грахово).

Чимбур (1 к.) слави Никољдан. Дошао из Полаче пре 40—50 г. Усинио га Петар Шкрбић.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.