Poreklo stanovništva sela Prekaja, opština Drvar. Prema istraživanju Petra Rađenovića „Unac“ iz 1933-34. godine.
Prekaja leži nadesno od rečice Unca. Unac joj je zapadna granica, a istočna je planina Klekovača ili, zapravo, njezine niže kose i vrhovi: Javorova Kosa, Vršina, Kolo i Lauševac. Prema severu i jugu granica nije vidna i izrazita nego više otvorena. Prekaju od Župice deli Sklop i Orlovača, a od Mokronoga onet Sklop (donji). Kuće su uglavnom u nizini proširene uvale Unca, a tek neznatniji broj poizdigao se uz plećine planinske podgorine. Radne zemlje kao i u svima ovdašnjim selima nisu povezane u celini nego istrgane i razbacane, već prema tome gde se je zateklo takve zemlje.
Oranice nose nazive: Razbojine, Pljeskuše, Luke, Brda, Kudrine Njive, Čot, Ljetište, Kamenice, Dolovi, Golić, Kosovac, Parkalice, Glavičice, Gradina, Kotlina Mala, Kotlina Velika, Rastovača, Vranovina, Ograda, Do, Previja, Orlovac, Selišta.
Livade: Glavice, Tukovi, Bare, Razvale, Đurinovci, Okolište, Golić, Kamenica, Planinica, Kolo, Šejinovci, Repište, Lunjevača, Palež, Potoci.
Pašnjaci: Lauševac, Rtovi, Gradina, Glavica Kosovčeva, Vranovina, Orlovača, Tavani, Grabovača.
Šume: Obuvalica, Vršina, Čubrić, Vodena Dolina, Pleć (Lunjevača), Javorje.
Košare (kolibe) se nalaze na udaljenijim zemljama, tako: u Razvalama 10, na Čotu 3, u Potocima 6, na Kudrinim Njivama 1, na Kamenici 3, na Kućerinama 5, u Ždralici 6. U Lokvenom Vrhu ima košara na državnom zemljištu, na paljevini.
Vode: Zapadnom granicom sela protiče Unac te namiruje uglavnom selo vodom. Imaju u selu još tri manja izvora.
Narodna mašta pronašla je da je kroz Prekaju nekada tekla voda Živaja, koja je izvirala iza Bunčevca pa slazila u Župu i kroza Sklop ulazila u Prokaju. Čak kazuju da su na tome zamišljenom koritu nalazili žlica od mlinskog kola i korita od stupa za valjanje sukna. Turci vele, zatvore izvor Živaje bivolskim kožama te je tako voda prestala da teče ovamo, ali je „prosala“ na drugu stranu i izbila u Ribnnk. Ovo narodno maštanje poniklo je svakako otuda što zbilja onuda kuda je Živaja imala da teče postoji korito posve slično rečnom koritu pa je sva prilika da je tuda tekla reka. Ali kada?
Prekaja je razbijenog tipa. Deli se na osam krajeva: Kralji, Podbrina, Prekaja, Vranovina, Mračaj, Kotlina, Župa Pavića, Glavice. Središte sela je uvalita kotlina. Oko toga središta poređali se ostali delovi sela, neki više neki niže. Krajevi nisu jako udaljeni jedan od drugoga, ali ima u krajevima i osamljenih kuća, odbačenih daleko od najbliže grupe. U selu ima svega 115 kuća.
Grobalja je šest: Crkvina, Bunarina, Do, Dražica, Grobnica, Župica (ovo je na zemljištu Malih Štrbaca, ali se tu kopa jedan deo Prekajčana).
O imenu sela ne čuju se u narodu nikakva tumačenja. Najpre bi moglo biti da je ovo ime došlo od položaja i oblika zemljišta. Tako je i s nazivima krajeva, ukoliko ovi nisu dobili porodične nazive. U Prekaji ima podosta ostataka i tragova nz pradavnog doba. Na Ljetištima postoji Gradina. Tu se vidi sasuta gromila i nalazi se dosta hrbina. Kod Gradine više Mračaja isto tako stoji sasuta i obrasla gromila. Na Gradini Guti vidi se srušena gromila i krečni zid. Mesto gde je danas crkva zove se od davnina Crkvina. Tu je bio, kako vele, i stari crkveni temelj. Blizu crkve nalazi se glavičasta ruševina, po njoj krupno grobno kamenje, stavljeno poležećke. Kamenje nije lepše urađeno, tek ovlaš okresano. Takvog kamenja nalazi se i podalje od ove glavičice, koja sliči ruševini.
Poreklo porodica.
Današnje porodice u Prekaji prosečno su jednake starosti kao i u ostalim selima, osim Štrbaca.
— Kralji (18 k.) slave Đurđevdan. Doselili iz Golubića u Dalmaciji pre 4—5 kolena.
— Milaković (1 k.) slavi Đurđevdan. Došao iz Mrđa pre 20 g. kao uljez u kuću Kraljevu.
— Vucelje (7 k. pod Brinom, 9 k. na Glavici) slave Aranđelovdan. Doselili iz Polače u Dalmaciji pre 150 g. Na Glavici pre njih bili Kesići.
— Marčete (14 k. u Prekaji, 16 k. Kotlini, 1 k. u Župi) slave Jovanjdan. Doselili iz Zrmanje u Lici pre 5—6 kolena. Govorka se kao da su oni najstariji naseljenici ovde.
— Kesići (4 k. u Mračaju, 5 k. na Glavicama) slave Đurđevdan. Doselili pre pet kolena nz Golubića u Dalmaciji. Od iste su loze od koje i Kralji i Stevandići.
— Škrbići (9 k.) slave Jovanjdan. Od roda su Marčetina i naselili u isto doba s njima. Selili su se odavde u Otkovce, Biškupiju (Knin), Goleše (Banja Luka) i Kozarac.
— Stevandići (5 k. u Mračaju, 6 k. u Župi) slave Đurđevdan. Isti su rod s Kesićima i Kraljima. Doselili iz Dalmacije kada i ovi.
— Pantoš (1 k.) slavi Jovanjdan. Spada među najstarije porodice, ali se je slabo množila. Jedan im je podeljenik otselio u Goleše.
— Matići (3 k.) slave Jovanjdan. Doselili pred bunu iz Poljica.
— Marić (1 k.) slavi Nikoljdan. Došao pre 40 g. iz Varcar Vakufa. Bio sprva u najmu pa se posle zakućio.
— Bukve (3 k.) slave Dmitrovdan. Doselili iz Polače u Dalmaciji posle okupacije.
— Savić (1 k.) slavi Nikoljdan. Preselio iz Crnog Vrha pre 50 g.
— Gavrić (1 k.) slavi Jovanjdan. Došao iz Glamoča odmah po okupaciji.
— Broćote (7 k.) slave Stevanjdan. Braća Vaso i Mijo doselili ire 80 g. iz Gubina (Livno). Živeli kao „nosalice“ (trgovci-torbari). Najpre se bili nastanili u Župici pa se posle premakli ovamo u Prekaju.
— Lukači (2 k.) slave Jovanjdan. Prešli ovamo iz Ljeskovice pre 60 godina.
IZVOR: Petar Rađenović – Unac. NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA (knjiga 30) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga LVI), Beograd 1948.
Komentari (0)