Poreklo prezimena, selo Štrpci Veliki (Bosansko Grahovo)

Poreklo stanovništva sela Štrpci Veliki, opština Bosansko Grahovo. Prema istraživanju Petra Rađenovića „Unac“ iz 1933-34. godine. 

Selo je smešteno između Preoca, Tičeva, Ljeskovice i Malih Štrbaca. Kao vidnije granične tačke primećuju se: Oštra Kosa, Jelak i Borovnjača na zapadu, Kosa i Kozjak na jugu, potok Ljeskovica i Ilina Glavica na severu. Prema istoku nema prirodne granične oznake. Seosko zemljište pripinje se na toj strani donekle uz donje proplanke Crnog Vrha. Selo je nejedinstvenog noložaja, sa znatnijom razlikom u visini između viših i nižih položaja. Iako sasvim vrhovinsko selo, ima opet jedan deo koji se zove Župa. Delovi sela su otsečeni jedan od drugoga dubokim dolinama, potočnim ili suvodolinama. Stoga je slaba veza među tim delovima i teški su putevi koji nh spajaju.

Oranice se nazivaju: Zanugline, Duge Njive, Bjeljevine, Vrcine Torine, Gajine Njive, Jaričišta, Luke, Selišta, Kućišta, Torine, Ornice.

Kosanice: Polje, Kozjak, Golo Brdo, Cijepci, Lice, Bare, Drage, Glavica.

Pašnjaci: Gorica, Zastrušci, Crna Kosa, Golo Brdo, Rastik, Rapina Livada, Jojina Žežnica, Brina, Dolovi, Paradnici. — PJume: Gorica, Kik, Duler, Šajnnovac.

Vode: Šator, Gudaja, Crno Vrelo. Mliin su na Gudaji i na Šatoru. Samo zaselak Župa ne oskudeva vodom. Ostali su delovi bezvodni.

Štrpci su razbijenog tipa, s jako izraženom podvojenošću krajeva. Udaljenost među krajevima nije velika u pravoj liniji ali zbog usečenosti i strmice dolina treba prilično vremena da se pređe iz jednoga u drugi. U krajevima su opet kuće razbačene ovde onde u omanjim grunama. Selo ima svega 83 kuće. Dobilo je ime, svakako, po porodici Štrbaca, a dodatak „Veliki“ verovatno zbog toga što je prvobitna zadruga Štrbaca ovde bila od one koja se je bila skućila u Malim Štrpcima.

Selo se deli na pet krajeva: Podić, Šajinovac, Župa, Brda i Motike.

Kakvi vidljivi i otkriveni tragovi starine i davnašnjih naselja u ovome selu ne postoje. Inače je ovo selo s pogledom na današnje stanovništvo najstarije u celoj oblasti. U opštem delu utvrdili smo za Štrnce da su se doselili ovamo svakako još pre karlovačkog mira (1699), što se ne može reći ni za jednu drugu porodicu.

Poreklo porodica.

— Vještice (3 k. na Šajinovcu, 3 k. u Župi, 6 k. na Podiću) slave Đurđevdan. Doselili pre kojih 130 g. iz Zrmanje u Lici. Diglo ih se odonuda pet brata, pa jedan došao na Šajinovac, drugi u Glamoč, treći u Livanjsko Polje, četvrti u Pljevu, peti se povrnuo natrag u Zrmanju. U starini se, kažu, zvali Grubori. Neko im njihov bio vešt hodati no šumi pa ga prozovu Vješticom. Sa Šajinovca su im ogranci prešli na Podić i u Župu. Na Podiću su bili sprva zauzeli drugo zemljište, ali ih beg digne odande i dade ono zemljište Laudu Štrpcu. Onda oni iskrče ovo sadašnje svoje kućište. Laud „imavao” po 3000 ovaca i po 60 teladi.

— Šešum (1 k.) slavi Đurđevdan. Prešao ovamo po okupaciji iz Ljeskovice kao uljez kod Vještica.

— Zeljković (1 k.) slavi Đurđevdan, dosta odavno ovde.

— Nikolaševići (4 k.) slave Nikoljdan. Oni su od roda Štrbaca. Živeli su na Brdima zzjedno sa Špirićima, pa se pre 100—120 g. odelili od ovih i prešli ovamo na Šajinovac.

— Popović (1 k.) slavi Đurđevdan. Prešao iz Mrđa po okupaciji kao uljez u kuću Škorića.

— Štrpci (6 k. u Župi, 7 k. na Podiću, 6 k. na Brdima) slave Nnkoljdan. O njihovom poreklu već je govoreno. Selili su odavde na kola i u Borkoviće (Banja Luka) gde su se prezvali Stojićima.

— Novakovići (4 k.) slave Aranđelovdan. Doselili iz Zrmanje pre kakvih 100 g. Đukan Novaković utekao iz Zrmanje od vojske i stanio se ovde. Kad se je malo posle navratio tamo u rod, „trkao mrtve šibe“ zbog begstva. Ovde se pribio uz Vještice. Bio im brat po materi. Dobio kućište nekog Malinovića.

— Trivanovići (3 k.) slave Stevanjdan. Došao jedan po okupaciji sa Štožišta (Grahovo) i ušao u kuću Štrbačku kao uljez.

— Raduni (10 k.) slave Sv. Vasilija. Prebegli ovamo iz Gerzova ire 4—5 kolena. Došla njih dvojica braće: Rade (Radun) i Mile. Ovaj bio malen pa ga prozvali Malim. Od Rade su Raduni, od Malog Malinovići. Mali se nije zadržao ovde nego otselio u Marinkovce. Daljom starinom su iz Crne Gore i zvali su se Injci (Injac), spominju i prezime Konjikušić. To ili im je još starije prezime ili prezime nekog njihovog ogranka. Kad su Raduni ovde izbili, bilo mnogo sadašnje zemlje pod borjem n tek kasnije iskrčena. Zemlja, vele, ovde „pitoma i slatka“.

— Mandići (3 k.) slave Sv. Vasilija. Oni su od „plemena” Raduna.

— Tomići (4 k.) slave Jovanjdan. Oni su od roda Marčeta. Prema tome su starinom iz Like. Pre 70 g. otselili su odavde njihovi odeljenici na Kamen (Glamoč) i na Prkose (Petrovac).

— Srećići (2 k.) slave Jovanjdan. I oni su od roda Marčeta. Doselili ovde još pre Vještica.

— Radanovići (14 k.) slave Nikoljdan. Oni su od roda Štrbaca, prozvani po Radi- Radanu. Otseljavali su odavde jedni u Kistanje (Dalmacija) pre bune, drugi posle bune u Piskavice (Banja Luka).

— Savići (5 k.) slave Nikoljdan, a potiču od roda Štrbana. Prozvani po Savi. Ovde, na Brdima, im je najstarije stanište, odakle su se razilazili na druga mesta.

IZVOR: Petar Rađenović – Unac. NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA (knjiga 30) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga LVI), Beograd 1948.