Порекло презимена, села Велико и Мало Тичево (Босанско Грахово)

Порекло становништва села (Велико и Мало) Тичево, општина Босанско Грахово. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године. 

Тичево се налази на повећој висоравни и пружа слику малог поља. На већој је висини него околна насеља: Преодац, Подић и Шајиновац. Нигде му површина није испод 1000 метара, а брегови и вршчићи уздижу се још за 150—300 м. више. Село је ограничено с истока Балињачом, Стрмцем и Главицом, с југа падином Шатора, са запада Шпијом и Кукердом, са севера Гудајским Косама. Куће су по окрајку равни, мало уздигнуте уза страну. Средину равни заузеле су ливаде, а крајеве оранице, које се успињу и уз благо нагнуте стране.

Оранице носе називе: Крчевине, Ведро Поље, Барице, Поткрај, Зајаруга, Брежнне, Љубина Пољана, Косе, Поткућнице, Бијело Врело, Ведрине, Масули, Стари Крај, Под Прокосом.

Ливаде: Пољице, Баре, Пушкашице, Увала, Балињача, Окрајци, Љубино Поље, Бијело Врело, Масули, Стари Крај, Горице, Увале, Модри Кук.

Пашњаци: Тијесно, Шљеме, Бадњева Главица, Крај, Балињача, Таванци, Гудајске Косе, Велики Стрмац, Мали Стрмац, Сијенац, Шајиновац.

Шуме: Густи Борик, Шљеме, Увале, Шпија, Бадњева Главица, Гудајске Драге, Шајиновац, Млинншта.

Воде: Јаруга долази нз Малог Тичева, тече пољем, улива се у Понор. Гудаја извире у Гудајским Драгама, Црно Врело утиче у Гудају, Млиништа у Љесковицу. Мањих врела нма доста, тако: Стубао, Точак, Бијело Врело, Малешев До, Кланац, Врело, Бунарић. На потоцима нма у довољној мери млинчића те се село не пати за мељиво.

На Гудаји има н седам ступа за ваљање сукна. По удаљенијим ливадама има колиба, где стока буде спочетка зиме док не потроши сено. Тако су у Горици две колибе, у Старом Крају две, у Тртића Долу две, у Таровинама две, у Модром Куку пет.

Село је разбијеног тииа. Дели се на два знатно одвојена и размакнута засеока: Велико Тичево и Мало Тичево. У В. Тичеву су се сместиле три породичне групе, међу којима се више граница не може одмах на први поглед да примети. Мало Тичево распада се у две сасвим одвојене групе. Цело село има 62 куће.

Гробља су два: Доње Гробље и Јовића Гробље. Има старих гробова и у Љубиној Пољани. О томе зашто је село добило овакво име, не чују се никакве ириче.

Трагова старине примећује се на Оштрој Главици. Ту је развалина неке старе грађевине. Види се хрпа камења обрасла у траву, а нађе се и хрбина. Нађен је на томе месту мали жрвњић од обичног камена.

 

Порекло породица.

Данашње најстарије породице у Тичеву живе овде тако око 200 година.

— Вишекруне (24 к.) славе Јовањдан. Доселили из Далмације као најстарија породица.

— Јовићи (26 к.) славе Никољдан. Населили одмах убрзо носле Вишекруна из Херцеговине.

— Јагодићи (5 к.) славе Никољдан. Спадaју међу најстарије породице. Њихова предања су изнесена у општем делу.

— Јарић (1 к.) слави Никољдан. Доселили ире 100—150 г. из Тишковца (Грахово). Било их више, па једни отселили још ире буне у Шеховце (Мркоњићград), а други изумрли.

— Прпе (6 к.) славе Јовањдан. Доселили пре 150—180 г. из околине Шибеника у Далмацији. Њихов предак утекао отуда од војске, на овуда најпре ходао по најму, а после направио кућу. Прпе су се некада звали Ћулибрци. Били најпре у В. Тичеву под Балињачом. Пре 100 г. прешли у М. Тичево. Селили одавде њихови огранци у Бараће, Тријебово, Голеше и Мотике.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.