Poreklo prezimena, selo Baljevac (Obrenovac)

Poreklo stanovništva sela Baljevac, opština Obrenovac. Iz knjige Šumadijska Kolubara Petra Ž. Petrovića, prvo izdanje 1939. godine, drugo izdanje 1949. godine – poslednje izdanje Službeni Glasnik i SANU – Edicija „Koreni“ 2011. godine u sklopu knjige „Šumadija i Šumadijska Kolubara“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

Položaj sela.

Selo Baljevac je na desnoj strani rečice Vrbovice, pritoke Beljanice. Ono je od Konatica odvojeno kosama Beljevinom i Grudanovcom, od Draževca kosama Osretkom i Jugovićem, do Vrbovna je potes Dubrave, do Šiljakovca su Čapljag i Progen a do Vranića su brdo Vis, kosa Radlovica i Selske Njive.

Tip sela.

Naselje je manje razbijenog tipa. Deli se na krejeve Sredelj, Mijatovića Kraj, Jankovića ili Dubravski Kraj i Palilula.

Vode.

Za domaće potrebe služi bunarska voda. Mijatovića Kraj i Sredelj imaju dobru vodu a krajevi Palilula i Dubravski Kraj su oskudni sa vodom. Ispod sela protiče rečica Vrbovica. U nju utiče Veliki Potok i Bukvina Jaruga u koju se sliva voda iz Trnove Jaruge. Svi potoci leti presušuju. U Vrbovici je do pre šezdeset godina (oko 1880. godine, op. Milodan) bilo riba, a od tada, usled nestanka šume, ona leti presušuje pa riba u njoj ugine. Još se kazuje da su Madžari zagadili korito Vrbovice, pa se i danas u njoj ponegde javlja „masna“ voda.

Zemlje i šume.

Njive i livade su pomešane u ovim oblastima: Bukvinim Jarugama, Trnovoj Jaruzi, Osovlju, Plandištu, Jaselju, Stekićevici, Velikim Livadama, Drenju, Osretku, Sinoriji, Grudanovici, Puževcu, Vinogradima (vis do Sredelja).

Šume su po poticima i po strmnim stranama „jaruga“ a najbolja je u Kovačevcu.

Podaci o selu.

Najstariji kraj sela je Sredelj. On je postao naseljavanjem stanovništva iz zaseoka Poljana u Konaticama, koje je ovamo izbeglo za vremena „prve Miloševe Srbije“ zbog poplava Beljanice i Peštana. Staro groblje je kod današnjeg u Sredelju. Litija se nosi na Mali Spasovdan u zajednička seoska zavetina se priređuje u „porti“, tj. ograđenom mestu kod zapisa (posvećenog drveta) u Sredelju.

Baljevac je imao:

-1818. godine – 9 kuća

-1822. godine – 11 kuća

-1844. godine 23 kuće i 131 stanovnika.

Danas ovo selo ima 14 rodova sa 111 kuća i dva ciganska roda sa 15 kuća.

Poreklo stanovništva.

Najstariji rodovi doselili su se pre Karađorđevog ustanka u Konatice (susedno selo, op. Milodan), pa se otuda za vreme prve vlade kneza Miloša naselilo na današnje mesto osam rodova:

–Nestorovići (13 kuća), Tanasići (7 kuća), Jovanovići (6 kuća), Simići (3 kuće) i Jevtići (dve kuće) su jedan rod. Predak im se doselio odnekud iz Podrinja. Slave Stevanjdan.

–Isailovići (Živkovići – 16 kuća, Pantići -3 kuće) su iz „valjevske nahije“, slave Nikoljdan.

–Jovanovići-2, ima ih 9 kuća, poreklom su iz Glogovca u Mačvi, slave Sv. Petku.

–Jankovići (Matejići – 7 kuća) su „od Sokola“ u Podrinju, slave Aranđelovdan.

–Markovići su poreklom iz Mačve, ima ih dve kuće, slave Lučindan.

–Petronijevići, ne znaju svoje poreklo, ima ih 3 kuće, slave Nikoljdan.

–Simići su iz Azbukovice, ima ih 3 kuća i slave Aranđelovdan.

–Marinkovići su starinom sa Kosova, inače su od Marinkovića izu Konatica, ima ih 4 kuća i slave Lučindan.

U prošlom veku doselilo se šest rodova:

–Erići i Radosavljevići su „od Užica“, imaju krvne srodnike u susednom Vraniću, 8 kuća i slave Sv. Vrače.

–Maksimovići, čukunded se doselio iz Jarebica u Jadru. Rod su im Maksimovići u Maloj Moštanici u Beogradskoj Posavini, ima ih 3 kuće i slave Tomindan.

–Mijatovići, praded se doselio iz Cikota u Jadru, 18 kuća, slave Đurđic.

–Spasojevići su se doselili iz obližnjeg Meljaka 1905. godine, starinom su od Sokola u Podrinju, dve kuće, slave Petrovdan.

–Milošević je došao iz obližnjeg Mislođina ženi u kuću, starinom je iz bosanskog Podrinja, jedna kuća, slave Nikoljdan.

–Ilić je došao iz Jasenka u okolini ženi u kuću, jedna kuća, slave Nikoljdan.

Rodovi ciganski:

–Mojsilovići, „čavkun Sima“ došao davno kao „gurbet“, bio je kovač i pravio „ciganske grebene“, 8 kuća, slave Nikoljdan.

–Markovići su od „vlaških“ Cigana, 7 kuća, slave Nikoljdan.

Cigani imaju opšte praznovanje Tetka-Bibiju, a običaj je da na Đurđevdan svaka porodica zakolje jagnje. Rade svoja imanja, bave se, što bi rekao Ljuba Pavlović, sviračinom a neki su i kovači.

IZVOR: Šumadijska Kolubara Petra Ž. Petrovića, prvo izdanje 1939. godine, drugo izdanje 1949. godine – poslednje izdanje Službeni Glasnik i SANU – Edicija „Koreni“ 2011. godine u sklopu knjige „Šumadija i Šumadijska Kolubara“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.