Порекло презимена, село Баљевац (Обреновац)

Порекло становништва села Баљевац, општина Обреновац. Из књиге Шумадијска Колубара Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село Баљевац је на десној страни речице Врбовице, притоке Бељанице. Оно је од Конатица одвојено косама Бељевином и Грудановцом, од Дражевца косама Осретком и Југовићем, до Врбовна је потес Дубраве, до Шиљаковца су Чапљаг и Проген а до Вранића су брдо Вис, коса Радловица и Селске Њиве.

Тип села.

Насеље је мање разбијеног типа. Дели се на крејеве Средељ, Мијатовића Крај, Јанковића или Дубравски Крај и Палилула.

Воде.

За домаће потребе служи бунарска вода. Мијатовића Крај и Средељ имају добру воду а крајеви Палилула и Дубравски Крај су оскудни са водом. Испод села протиче речица Врбовица. У њу утиче Велики Поток и Буквина Јаруга у коју се слива вода из Трнове Јаруге. Сви потоци лети пресушују. У Врбовици је до пре шездесет година (око 1880. године, оп. Милодан) било риба, а од тада, услед нестанка шуме, она лети пресушује па риба у њој угине. Још се казује да су Маџари загадили корито Врбовице, па се и данас у њој понегде јавља „масна“ вода.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су помешане у овим областима: Буквиним Јаругама, Трновој Јарузи, Осовљу, Пландишту, Јасељу, Стекићевици, Великим Ливадама, Дрењу, Осретку, Синорији, Грудановици, Пужевцу, Виноградима (вис до Средеља).

Шуме су по потицима и по стрмним странама „јаруга“ а најбоља је у Ковачевцу.

Подаци о селу.

Најстарији крај села је Средељ. Он је постао насељавањем становништва из засеока Пољана у Конатицама, које је овамо избегло за времена „прве Милошеве Србије“ због поплава Бељанице и Пештана. Старо гробље је код данашњег у Средељу. Литија се носи на Мали Спасовдан у заједничка сеоска заветина се приређује у „порти“, тј. ограђеном месту код записа (посвећеног дрвета) у Средељу.

Баљевац је имао:

-1818. године – 9 кућа

-1822. године – 11 кућа

-1844. године 23 куће и 131 становника.

Данас ово село има 14 родова са 111 кућа и два циганска рода са 15 кућа.

 

Порекло становништва.

Најстарији родови доселили су се пре Карађорђевог устанка у Конатице (суседно село, оп. Милодан), па се отуда за време прве владе кнеза Милоша населило на данашње место осам родова:

–Несторовићи (13 кућа), Танасићи (7 кућа), Јовановићи (6 кућа), Симићи (3 куће) и Јевтићи (две куће) су један род. Предак им се доселио однекуд из Подриња. Славе Стевањдан.

–Исаиловићи (Живковићи – 16 кућа, Пантићи -3 куће) су из „ваљевске нахије“, славе Никољдан.

–Јовановићи-2, има их 9 кућа, пореклом су из Глоговца у Мачви, славе Св. Петку.

–Јанковићи (Матејићи – 7 кућа) су „од Сокола“ у Подрињу, славе Аранђеловдан.

–Марковићи су пореклом из Мачве, има их две куће, славе Лучиндан.

–Петронијевићи, не знају своје порекло, има их 3 куће, славе Никољдан.

–Симићи су из Азбуковице, има их 3 кућа и славе Аранђеловдан.

–Маринковићи су старином са Косова, иначе су од Маринковића изу Конатица, има их 4 кућа и славе Лучиндан.

У прошлом веку доселило се шест родова:

–Ерићи и Радосављевићи су „од Ужица“, имају крвне сроднике у суседном Вранићу, 8 кућа и славе Св. Враче.

–Максимовићи, чукундед се доселио из Јаребица у Јадру. Род су им Максимовићи у Малој Моштаници у Београдској Посавини, има их 3 куће и славе Томиндан.

–Мијатовићи, прадед се доселио из Цикота у Јадру, 18 кућа, славе Ђурђиц.

–Спасојевићи су се доселили из оближњег Мељака 1905. године, старином су од Сокола у Подрињу, две куће, славе Петровдан.

–Милошевић је дошао из оближњег Мислођина жени у кућу, старином је из босанског Подриња, једна кућа, славе Никољдан.

–Илић је дошао из Јасенка у околини жени у кућу, једна кућа, славе Никољдан.

Родови цигански:

–Мојсиловићи, „чавкун Сима“ дошао давно као „гурбет“, био је ковач и правио „циганске гребене“, 8 кућа, славе Никољдан.

–Марковићи су од „влашких“ Цигана, 7 кућа, славе Никољдан.

Цигани имају опште празновање Тетка-Бибију, а обичај је да на Ђурђевдан свака породица закоље јагње. Раде своја имања, баве се, што би рекао Љуба Павловић, свирачином а неки су и ковачи.

 

ИЗВОР: Шумадијска Колубара Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.