Poreklo stanovništva sela Šekular, opština Andrijevica. Stanje iz 1903. godine. Prema istraživanju popa Bogdana Lalevića i Ivana Protića „Vasojevići u crnogorskoj granici”. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Na severoistočnoj strani od Velike, na 2 sahata daljine, preko planine Prijedola, nalazi se Šekular. On leži na dosta strmim stranama planina: Prijedola, Mokre i Kukaljskog Brda, a s obe strane Šekularske Rijeke, koja se u donjem toku, na ime kroz Rijeku Marsenića, zove Rijekom Marsenića.
Selo je dugačko (i.—z.) jedan i po sahat, a široko (s.— j.) 1 sahat.
Zemljište je u Šekularu podvodno, a plavi se od Šekularske Rijeke i potočića, koji kroza nj teku. Ali gornji deo sela je pri planini, te nema potrebe da se plavi. Ovde u gornjem delu oko kuća su mesto voća četinari, dokle u donjem delu, u Mezgaljama, ima dovoljno voća i dosta je župno.
Planina im je Mokra, daleko 3 sahata. Od planine im je oduzet veći deo i pridat Turskoj.
I Šekular se računa kao jedna celina, jedno veliko selo, u kome ou manja sela: Mezgalje, Ulica, Ćetkoviće, Rmuše, Ograne i Radmuže, ali su i ovde, kao i u pomenutim celinama, kuće tako izmešane da bi bilo zaludno postavljati granicu među ovim selima.
Poreklo familija
U Šekularu ima 255 kuća sa 1619 stanovnika. Stanovnici su svi Šekularci, osim 30 vasojevičkih kuća u Mezgaljama. Šekularci su staro srpsko pleme, koje se, po pričanju, ovde naselilo još pre Kosova i od tada pa do danas nije nikako plaćalo Turcima danak. Oni se dele na manja plemena, kao: Živkovići, Rmuši, Ćetkovići, Dašići, Jašovići, Radmuži, Vajmeši itd. Od Vasojevića u Mezgaljama su: Deletići, Kastratovići i Radunovići.
U selu ima 5 grobalja: u Mezgaljama, Radmužu, Rmušu, Stranama i kod crkve.
Sela: Trešnjevo, Čoeča Glava, Trepča, Rijeka Marsenića, Seoce, 14 kuća na dnu Jelovice (Gornjoseljani-Ustaši) i šekularska opština pripadaju trebačkoj kapetaniji, koja ukupno ima 595 kuća sa 3438 stanovnika. Po popisu od 1899. godine u ovoj nahiji ima 2762 kuće sa 16591 stanovnikom, od kojih je muških 8780, a ženskih 7811. Pismenih muških 2027, a ženskih 97. Vasojevička Nahija je podeljena na 8 kapetanija: ljevorečka, kraljska, zabrdska, trebačka, velička, polimska, konjuška i andrijevička, kojima upravljaju kapetani, a celom nahijom upravlja okružni sud sa sedištem na Andrijevici. Narodne vojske ima 6 bataliona, nad kojima su komandiri, a nad svom je vojskom brigadir, sa sedištem na Andrijevici. Osnovnih škola, koje privatnih koje redovnih, ima 8, i to u: Lijevoj Rijeci, Barama, Rijeci Marsenića, Šekularu, Velikoj, Polimlju, Konjuhu i na Andrijevici, sa 11 učiteljskih snaga. U crkvenom pogledu ova je nahija podeljena na trinaest parohija. Imaju tri crkve: saborna na Knjaževcu do Andrijevice, ljevorečka i konjuška. Kolskih putova u Vasojevićima nema, a glavni su konjanički i pešački putovi ovi: od Berana uz Lim preko Andrijevice i Polimlja do Velike; od Andrijevice uz Kralje preko Trešnjevika, niz reku Drcku, pa uz Taru, preko Raškova Guvna niz Lijevu Rijeku i preko Vjeternika k Podgorici. U Podgoricu idu još dva letnja puta: jedan preko Štavne, a drugi preko Carina. Za Kolašin su letnji putovi preko Lise i uz Gradišnicu, a zimnji je onaj preko Trešnjevika. Osim ovih glavnih putova svako selo ima svoje putove k planini, komunu, drugome selu, voznike, putove, koji vode glavnome putu i putiće kroza selo.
IZVOR: “Vasojevići u crnogorskoj granici“, pop Bogdan Lalević i Ivan Protić, SKA, Beograd, 1903. (str. 596). Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
16. april 2015. u 16:46
vesna
izvinjavam se na dodavanju,ali molim Vas da ako mozete kazete gde se moze naci popis kraja 19.veka,za dedu Jeremiju ne znam godiste ali znam da je baka Vesna imala 27 godina kada je umrla a umrla je 1916 i nisam sigurna u prezime da li je Bulatovic ili Bulajic,nesto tako ali ispravka stoji da je iz Rozaja,u nadi da mozemo ispisati rodoslov veliki pozdrav,na pokusaj da udjem u popis iz Bgd nece da se otvore elektronske arhive
30. avgust 2016. u 16:10
Milica
Vesna, moj deda Milorad Dašić je živeo u okolini Peći, do sredine sedamdesetih. Brat mu je bio Jeremija. Ukoliko ste možda kod njih dolazili u goste…
1. april 2026. u 20:56
Aleksandra
Poštovana, da li biste mi ze javili da utvrdimo potencijalno srodstvo?
Molim Vas pišite na [email protected]
16. april 2015. u 23:23
Aleksandar Srbljak
Zdravo Rade,
pitanje za vas – da li smo mi Srbljaci i vi Sekularci rod? Pitam, obzirom da sam u Gorazdevcu odakle moj otac, rodjaci i sa Dasicima, Bukumiricima, Porticima, Dakicima i drugim. Koje su veze izmedju nas i Sekularaca, i da li imate neke podatke o Srbljacima iz Zagradja i Polica, i uopste ima li jos negde Srbljaka u Polimlju, obzirom da ih je po bratstvima bilo vise od Vasojevica.
I sta se desilo sa familijom Popa Josifa Popovica iz Polimlja?
Hvala unapred
21. april 2015. u 12:05
Nebojša Babić
Aleksandre,
Srbljak je i prezime, ali u Gornjem Polimlju Srbljacima se nazivaju raznorodna bratstva nevasojevićkog porekla. Naravno da nas ima u Polimlju. Srbljaci su svi koji nisu Vasojevići. Ima ovde na Poreklu dobar tekst o tome:
http://www.poreklo.rs/2013/03/07/srbljaci-u-gornjem-polimlju/
Pozdrav!
21. april 2015. u 09:10
Nebojša Babić
Vesna,
Dašići potiču od vojvode Dimitrija Vojvodića, zvanog Daša, koji je bio vojvoda plemena Šekular krajem 17. veka, pa do oko 1730. Njegovi potomci se nazivaju Dašići i među njima je bilo još šekularskih glavara, ali nisu imali vojvodsku titulu nego plemenskog kneza. I sam Daša je bio iz vojvodske porodice, što će reći da su mu i preci bili vojvode u Šekularu.
Topuz i mač koji se pripisuju Daši i danas se čuvaju u Šekularu kod Dašića. Lično, prema tipu oružja, mislim da je ono iz nekog davnijeg vremena, i moguće da je pripadalo nekom Dašinom pretku ili prethodniku (bio je čuveni vojvoda Petar Šekularac u 15. veku, i dr).
Da ne širim ovde temu, preporučujem vam da nađete negde neki rad o Šekularu, ima više objavljenih, a najbolji do sada je napisao Miomir Dašić, akademik CANU, pa potražite u nekoj biblioteci. Ja sam je kupio u CANU u Podgorici.
O Šekularu su pisali knjige i Golub Brakočević, Radoje Kastratović, Andrija Jovićević, Mirko Barjaktarović, Blagoje Šarić i naš prijatelj Rade Brakočević (preporučujem i njegov rad!).
Pozdravljam vas!
27. april 2015. u 19:15
Rade Brakočević
Poštovani,
Bio sam odsutan 12. dana. Lap top nijesam ponio. Nebojša Babić je odgovorao sve po redu, i tome se ništa ne može dodati ni oduzeti.
Književnik Bogdan Šekler, rođen je 1936. godine. Gimnaziju je završio u Beranama, a studije i specijalizaciju medicine u Beogradu. Romansijer, pripovjedač, putopisac i polemičar. Prevođen na brojne jezike. Živio u Beogradu. Ubraja se u stvaraoce sa područja Gornjeg Polimlja.
Srdačni pozdravi!
16. maj 2015. u 23:11
Dmitar
Rade,
Od Goluba i Tomice Brakocevica, Milinka Labudovica i jos jednoga starog Sekularca (ne mogu se sjecat prezimena, alije bijo rodjak sa Tomicom i Golubom, ma se nije prozivao Brakocevic) sam slusao imedju ostalih prica o porijeklu Vuka Ljevaka. (Desanka ili Danica mu se zena zvase, golubova, davno je bilo, al nikad u zivotu bolji sir io nijesam nego kod nje.) Fini ljudi i domacini.
Otac Vuka Ljevaka se zvao Marinko i na Sekular je stigao sa Trepce krajem 17. vijeka, kao i vecina predaka danasnjijeh Sekularaca i Vasojevica, jer je Sekular ostao pust osim nekolike kuce koje Turci nijesu spalili kad su prosli iz Metohije u Polimlje. Prva kuca mu je bila u Mezgaljima, ali su Turci koisu i dalje cerali Srbe zapalili kad mu je bila slava i on se preselio u Orah u stari Sekular, ispod Macurskih celija i Macurske crkve. Tun se Vuk i rodio, ali se za zivot ne mogu sjetiti ako mu se zvala majka i od koija je bila.od tad slave Jovanjdan, a prije su slavili drugu slavu dok im Turci nijesu zapalili kucu u Mezgalje.
Otac marinkov se zvao Josif i on je na Trepcu stigao odnekud sa druge strane Koma, odakle se u taj vakat i stizao u Polimlje. Njegov se otac zvao Marin, a njegov Lalo, a njegovo opet Josif.
Vuk je bijo junak i haramvasa i bijo se sa Turcima stalno, pa su ga bili i sproveli u Prizren i lezao je tamo u zatvor dugo godina dok se nije zamijenio u borbi. Onda je opet presao u Sekular i tu je zivio do smrti.
Pitanje- koliko je imao sinova i sceri Marinko? Koliko je imao sinova i sceri Vuk? Znalise kojasu brastva od vukove brace, a koja od njega. Ima li ikakvija veza sa predjasnjim brastvom, prije dolaska u Sekular?
Zivi bili i hvala vam sto ste ovo sve ispusali i objavili, ja sam sa suzama u ocima sve ovo iscitao i sa velikijem uzivanjem.
Posdrav,
Dmitar
24. maj 2015. u 22:17
rade
Dmitre
Od 17. maja sam u Crnoj Gori. Evo sad pogledah internet. Izvinio bih se svim posjetiocima ovog portala zbog pisanja na latinici. Pokojni Golub i Tomica su mi rodjaci i izvanji stricevi. Pokojni Milinko Labudovic je moj plemenik, jer su Labudovici od Zivkovica, a svi smo od Vuka Ljevaka. Prezimena od Vuka Ljevaka su navedena po azbucnom redu kod prezimena iz Sekulara i porijeklom iz Sekulara, da se ne ponavljam. Strina Danica je Golubova zena. Da su bili domacini to je nesporno. Ne znam kakvu ste pricu slusali… Golub je napisao knjigu o Sekularu prije 44. godine i nidje nije naveo da je otacVuka Ljevaka dosao iz Trepce i da mu je prva kuca bila u Mezgalje… I Mezgalje su u Sekularu… Znamo da se otac Vukov zvao Marinko. Ja sam bio mnogo puta u Golubovoj kuci u Beogradu i slusao njegova kazivanja. Nije mi poznato da je Vuk Ljevak imao drugu slavu. Vuk se preselio sa Ulice na Cucak – Orah poslije nehoticnog ubistva Dasinog sina od strane sina Vuka Ljevaka. Od tada su Brakocevici kumovi sa Dasicima. Moj otac je rodjen na kucistu Vuka Ljevaka. Zanimljivo je ovo o Macurskim celijama i Macurskoj crkvi. Moze li se nesto vise o tome. Ja sam znao do Marinka, Vukovog oca. Vi navodite i Marinkovog oca Josifa – Marina – Lala – Josifa. Moja malenkost u svojoj knjizi navodi lingvisticke i druge teze i dokaze preko imena Brakoc o porijeklu iz okoline Cetinja – starih Cuca, pozivajuci se na relevantne izvore tzv. crnogorske teftere – turske popise iz 1521 i 1523. godine… Neki moji rodjaci sa sjevera Crne Gore ni da cuju za to. Vuk Ljevak je po jednima bio zarobljen u Carigradu, po drugima u Peci. Pitate koliko je sinova i kceri imao Marinko a koliko Vuk Ljevak. E , Dmitre to je kraj 16 i prva polovina 17. vijeka, ko ce pouzdano to znati. Zna se a je Vuk Ljevak imao sinove Brakoca, Josifa i Stefana. O tim i drugim dilemama pisao sam u knjizi… Ako znate druge odgovore na navedena i slicna pitanja recite ih. Moze i na mejl. Eto mene sjutra u Srbiju, javicu se na cirilici, ovo sokocalo ima samo latinicnu tastaturu.
Srdacni pozdravi
28. jun 2015. u 14:36
Šekularac
Evo izvesnih šekularskih toponima među kojima su i oni nastali od prezimena pojedinih bratstava. Toponimi u izvesnoj meri otkrivaju način života i shvatanja Šekularaca.
NEKI TOPONIMI
ŠEKULARA I BLIŽE OKOLINE
(dopuniti po azbučnom redu; Šekularci će znati đe je šta)
Alajkovo brdo (Lajkovo brdo)
Aluge (kod Vrtijeljke)
Armuši (Rmuši)
Balj
Baračka gora
Barice
Bijeli krši
Bljeljevine
Bljeloševac
Bljeloševački potok
Bljušturna ravan
Bolevići
Borova glava
Borja
Braenica
Brda rovačka
Brijeg (Lekići)
Bukve
Bukur-livade
Bukurenja
Bulići
Vaganica
Veljove rupe
Vitonjin krš
Vlašić
Vranaić
Vraćevo
Vrela (kod Mokre)
Vrtijeljka
Vukićev dô
Vukmanova ravan
Vuča ravan
Glavica
Glođija
Mala Glođija
Gola strana
Goleš
Gradina
Grope
Gṗoc
Grušet
Grušecka strana
Guvno
Gušter
Dašića livada
Divljak (kaludarski)
Dmitrova stijena
Dobra voda (ispod Točila)
Dojkovci
Dolovi (kod Grušeta)
Dubrava
Đevojačka pećina
Ždrakovci
Žoljevica
Zavor
Završ
Zanoga
Zasada
Ivanovića dolina
Ivica (kod Grušeta)
Izvora (ispod Grušeta)
Javorak
Jankova glava
Jaćimovka (izvor)
Jašovići
Jedovna
Jeliče
Kape (kaludarske)
Kemelj
Korita (ispod Grušeta)
Kosmae
Kostreš
Koprivna ravan
Krapin-lom
Kremenjača
Krlje
Krstac
Krsteljan
Kruševlja
Krš (Firci)
Kukalji
Kukaljski vr(h)
Kukaljska dolina
Kula (Jankova glava)
Konačina
Lajkovo brdo (Alajkovo brdo)
Lazi (Spalevići)
Lakov krš
Laništa
Ledna voda (ispod Ravne livade)
Livadica (kod Lakovog krša)
Livadica (Labudovići)
Lijepi dô
Lisičin dô
Lokve
Lučino brdo
Lučica
Maraševa gora
Markov laz
Maslari
Mašnički katun
Mezgale
Mekovac
Meova dolina
Meteriz
Milovanova ravan
Milonjića dolina
Mirovo ise
Miroevice
Modroguza
Mokra
Močila
Mrazova strana
Mramoje (čobansko)
Nizamski putevi (na Mokri)
Obarke
Omora
Ora(h)
Padina
Palj (Na Palj)
Paljua
Pantovače
Pašova voda (česma)
Pȅrine strane
Peričeva glavica
Pizdina voda
Planinice
Pleće
Ploče (izvor)
Podno sela
Podrenje
Poljanice
Potočine
Presjeka / Preš’eka
Preslapa
Preslapa (kod Grušeta)
Prijedô
Prijedolska glava
Pripor
Priporska ravan
Prisojnjača
Pušine
Ravan (Maslari)
Ravna livada
Ravni Grušet
Ravni Umac
Radeževice
Radmuževići
Radnić-rupa
Radočevo brdo
Radulov do
Repišta
Ržana
Ržani potok
Rive
Rijeka (kod škole i zadruge)
Rijeka šekularska (planina)
Rmuši (Armuši)
Runjavac
Sjekira / Š’ekira
Sjekirica/Š’ekirica
Sjenokos / Š’enokos
Siljevica
Slatina
Spalevići
Stake
Stijena (Dmitrova)
Strane
Strančica
Strukčić
Stublo
Studenac
Tranje
Tomove njive
Tomovići
Trebljevine
Točila
Ćafa
Ćelije
Ćeranić
Ćetkovići
Ćimburi
Ćulum
Ulica
Umac (Umčevi)
Firak (Firci)
Crkvine
Čejovac (izvor)
Čejov dô
Čukar
Čukarine
Čučak (Čučkov brijeg)
Šabarnica
Šarani kamen
Šejkovci
Šejkovci (Doljnji)
Šejkovački krš
Šiljci
Šipak
Šipački potok
Šipovica
Šuškalovica
28. jun 2015. u 15:56
Rade Brakočević
Bravo, Šekularac!
Smatram da treba dati i bliža opisna objašnjenja toponima.
Evo npr. male dopune toponimije sela Orah:
Aluge – zaseok između Jejevačkog potoka i Mezgala đe su se nalazile kuće Brakočevića – ogranak Šarovića, sa desne strane Šekularske rijeke.
Brodovi – lokalitet između Podrijenskog i Jejevačkog potoka, đe je sada kuća Goluba Brakočevića, odnosno njegovih potomaka.
Da li se u narodu čuje i Bjeljevine, odnosno Bljeljevine?…
Bregovi – njive i livade između Klisure i Jejevačkog potoka….
U knjizi Lomni Šekular, obradio sam toponimiju sela Orah… ( str. 264-267). Možda je nešto nenamjerno izostavljeno, a i mijenjaju se nazivi…, odnosno vrši se preimenovanje, u šta sam se uvjerio u svojim istraživanjima Šekulara.
Lijepi pozdravi
28. jun 2015. u 20:03
Šekularac
U govoru autohtonih Šekularaca, nenatrunjenom uticajem škole i sredstava masovne komunikacije (štampa, radio, televizija, internet) glasovne grupe -pj, -bj, -mj, -vj, -sj, -dj praktično ne postoje; izvorni govor zna samo za grupe -plj, -blj, -mlj, -vlj, i glasove s’ (ś) i đ umesto grpa -sj, -dj. U Šekularu će svako, u neslužbenoj komunikaciji, instinktivno reći: pljesma / pljesma, blježi / blježi, mljera / mljera, vljera / vljera, s’edi (śedi) / ćedi, đeca / đeca; u kontrolisanijoj komunikaciji i manje školovane, a posebno školovane osobe, reči će: pjesma, bježi, mjera, vjera, sjedi, djeca. Nemogućnost potpunog slovnog predstavljanja ovih i drugih reči bila je izvor dečjih šala, začikavanja pa i čuđenja.
U Šekularu izvorno kažu: Bljeljevine : Bljeljevine, Bljeloševac : Bljeloševac. Ako želimo da sačuvamo sećanje na originalnu starinu, onda je moramo predstaviti na zaista izvoran način. Naravno, izvorni dijalekat se bukvalno pred našim očima topi i nestaje. Međutim, ne treba gajiti iluziju da se on može spasti – on će svakako, pre ili kasnije, nestati jer je jezik generalno živ organizam koji se rađa, raste, bogati se, ali i stari i nestaje. Ono što se može učiniti, to je da se sačuva izvorna slika dijalekta u pismenom i zvučnom obliku, za šta su potrebni znanje, upornost i dobra namera.
29. jun 2015. u 05:10
Rade Brakočević
Hvala, za uporednu analizu. Da li radite na rječniku Šekulara, odnosno šekularskog govora? Rječnici Gornjeg Polimlja, zaobilaze Šekular. I pored sličnosti, ima li razlika u odnosu na Vasojeviće ( osim Mezgala, koje je naseljeno uglavnom Vasojevićima) Šta se u narodu više čuje Mezgalje ili Mezgale? Možete li dati kratko upoređenje između govora autohtonih Šekularaca, Vasojevića, Veličana, Plava i Gusinja, odnosno Gornjeg Polimlja i Beranske kotline ( nekadašnjeg Hasa)? Tačno je da se u narodu čuju i ona dva glasa više. Ima li romanizama u Šekularu? Tragova Vlaha u toponimima ima. Bukur-livade, Bukurenja, Vitonjin krš…Ima li drugih uticaja? naprimjer albanskog jezika: Ćafa… Jezik se razvija, mijenja, riječi se gube.
Pozdrav
29. jun 2015. u 14:15
Nebojša Babić
Gusarica – planina u Rijeci Šekularskoj
Maslarski krš
Pešter – visoravan između Ćetkovića i Rovaca
Strmenac – kosa (i pašnjak) između Ćetkovića i Borja
2. jul 2015. u 22:57
Šekularac
Evo još dva dva toponima: Kokošinji krš (kod Vrtijeljke) i Piskavac (kod Rovačkih brda).
Vrlo je interesantan toponim Gusarica (za koji sam znao, čuje se i u množini) – navodi na različite etimološke pretpostavke; znam i za Pešter, ali ne znam da li ima i neku pećinu. Strmenac je jasan sam po sebi (za strm teren Spalevića ponekad se, makar u šali, kaže da su “strmenjaci”). Maslarski krš je strariji naziv za Stijenu (Dmitrovu).
Kad je o rečniku reč, po mom mišljenju, bilo bi pretenciozno sačinjavati rečnik Šekulara ili šekularskog govora, pre svega zbog toga što je veliki deo leksičkog fonda ovog kraja isti kao i kod ostalih govornika srednjobalkanskog dijalekta koji se donedavno zvao srpskohrvatski jezik a danas je, razlomivši se po izvesnim šavovima i izgovornim varijetetima, službeno učetvorostručio svoj naziv. Imalo bi smisla sačiniti rečnik lokalizama, mada se oni uglavnom koriste i u drugim okolnim krajevima; možda ima reči koje se koriste ili su se koristile samo u Šekularu, kao izvesni familijarizmi i sl., u kom slučaju bi, makar uslovno, mogli biti npr. tzv. “šekularizmi”. Više bi u ovom smislu odgovarali višečlani izrazi, sintagme ili rečenice različite intonacije koje nose posebnu značenjsku metaforiku. Jednostavnije rečeno, to je ono kada se kaže: tako se kod nas kaže.
Lokalizmi: velaule (neodređeno značenje), berkaile (pravo, bez skretanja), naguzičke (kretanje na zadnjici), okle (odakle), budaleško (hipokoristik, u šali); vragovima, vragosisa, vragotrba (sva tri naziva, u ljutnji, za ovcu, kravu i kozu), avetinja i avetati (budalasta osoba bez odgovornosti koja luta, bez cilja), dengač/dengadžija (osoba sklona humoru), engati (raditi bez žurbe i bez želje za uspehom; lutati).
Metaforička, zapravo metonimijska rečenica: Ne zna čalma šta tegli gužva (čalma: gazda, starešina kuće; gužva: uopšte – radnik, često čobanin). U tursko vreme čalmu je verovatno nosio onaj ko kontaktira sa vlašću te čalma, budući da se nosi na glavi, predstavlja osobu, odosno glavu kuće. Gužva je neka vrsta alke od savijenog pruta kojom se vezuju dve lese (falange) taraba za zajednički kolac pri formiranju lako pokretnog tora za ovce. Gužvu pravi i koristi čobanin te ona predstavlja njega koji pritom radi i mnoge druge poslove čiji obim i težinu glava kuće i ne naslućuje.
Između govora Mezgaljana i ostalih Šekularaca nema razlike, kao ni, najvećim delom, između govora Šekularaca i Vasojevića. Uglavnom se čuje Mezgale, ali: Mezgaljani, mezgaljski.
U svim pomenutim krajevima govor je veoma sličan; odlikuje ga staro mesto akcenta i predakcenatska dužina, sinonimija akuzativa i lokativa; plavsko-gusinjska zona čuva stari poluglasnik nalik na glas “e”; u ovoj zoni kod muslimanskog, pa i kod pravoslavnog stanovništva, čuje se “grleni” glas “h” kog nema u drugim pomenutim krajevima; glas “j” katkad se gubi u međuvokalskom položaju (Radoe, Vukoe); čuje se supin (radit, kosit); pored pet samoglasnika i dvadeset pet suglasnika (“r” može biti samoglasnik: u-mr-o), postoje i dva suglasnika donedavno nezastupljena u konsonantskom sistenu srpskohrvatskog/srpskog jezika: s’ i z’ (s’utra, koz’i rog; z’ naročito u hipokorističnoj upotrebi: z’uti, z’ena; u ovoj upotrebi čuje se i poseban glas – dz: dzavo, dzvono).
Romanizama svakako ima (pljat, pirun), kao i albanizama (karijega – stolica sa naslonom).
Neki od toponima su verovatno predslovenskog porekla: Grušet, Kemelj, Krapin-lom, Obarke.