Порекло становништва села Шекулар, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
На североисточној страни од Велике, на 2 сахата даљине, преко планине Приједола, налази се Шекулар. Он лежи на доста стрмим странама планина: Приједола, Мокре и Кукаљског Брда, а с обе стране Шекуларске Ријеке, која се у доњем току, на име кроз Ријеку Марсенића, зове Ријеком Марсенића.
Село је дугачко (и.—з.) један и по сахат, а широко (с.— ј.) 1 сахат.
Земљиште је у Шекулару подводно, а плави се од Шекуларске Ријеке и поточића, који кроза њ теку. Али горњи део села је при планини, те нема потребе да се плави. Овде у горњем делу око кућа су место воћа четинари, докле у доњем делу, у Мезгаљама, има довољно воћа и доста је жупно.
Планина им је Мокра, далеко 3 сахата. Од планине им је одузет већи део и придат Турској.
И Шекулар се рачуна као једна целина, једно велико село, у коме оу мања села: Мезгаље, Улица, Ћетковиће, Рмуше, Огране и Радмуже, али су и овде, као и у поменутим целинама, куће тако измешане да би било залудно постављати границу међу овим селима.
Порекло фамилија
У Шекулару има 255 кућа са 1619 становника. Становници су сви Шекуларци, осим 30 васојевичких кућа у Мезгаљама. Шекуларци су старо српско племе, које се, по причању, овде населило још пре Косова и од тада па до данас није никако плаћало Турцима данак. Они се деле на мања племена, као: Живковићи, Рмуши, Ћетковићи, Дашићи, Јашовићи, Радмужи, Вајмеши итд. Од Васојевића у Мезгаљама су: Делетићи, Кастратовићи и Радуновићи.
У селу има 5 гробаља: у Мезгаљама, Радмужу, Рмушу, Странама и код цркве.
Села: Трешњево, Чоеча Глава, Трепча, Ријека Марсенића, Сеоце, 14 кућа на дну Јеловице (Горњосељани-Усташи) и шекуларска општина припадају требачкој капетанији, која укупно има 595 кућа са 3438 становника. По попису од 1899. године у овој нахији има 2762 куће са 16591 становником, од којих је мушких 8780, а женских 7811. Писмених мушких 2027, а женских 97. Васојевичка Нахија је подељена на 8 капетанија: љеворечка, краљска, забрдска, требачка, величка, полимска, коњушка и андријевичка, којима управљају капетани, а целом нахијом управља окружни суд са седиштем на Андријевици. Народне војске има 6 баталиона, над којима су командири, а над свом је војском бригадир, са седиштем на Андријевици. Основних школа, које приватних које редовних, има 8, и то у: Лијевој Ријеци, Барама, Ријеци Марсенића, Шекулару, Великој, Полимљу, Коњуху и на Андријевици, са 11 учитељских снага. У црквеном погледу ова је нахија подељена на тринаест парохија. Имају три цркве: саборна на Књажевцу до Андријевице, љеворечка и коњушка. Колских путова у Васојевићима нема, а главни су коњанички и пешачки путови ови: од Берана уз Лим преко Андријевице и Полимља до Велике; од Андријевице уз Краље преко Трешњевика, низ реку Дрцку, па уз Тару, преко Рашкова Гувна низ Лијеву Ријеку и преко Вјетерника к Подгорици. У Подгорицу иду још два летња пута: један преко Штавне, а други преко Царина. За Колашин су летњи путови преко Лисе и уз Градишницу, а зимњи је онај преко Трешњевика. Осим ових главних путова свако село има своје путове к планини, комуну, другоме селу, вознике, путове, који воде главноме путу и путиће кроза село.
ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 596). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
16. април 2015. у 16:46
vesna
izvinjavam se na dodavanju,ali molim Vas da ako mozete kazete gde se moze naci popis kraja 19.veka,za dedu Jeremiju ne znam godiste ali znam da je baka Vesna imala 27 godina kada je umrla a umrla je 1916 i nisam sigurna u prezime da li je Bulatovic ili Bulajic,nesto tako ali ispravka stoji da je iz Rozaja,u nadi da mozemo ispisati rodoslov veliki pozdrav,na pokusaj da udjem u popis iz Bgd nece da se otvore elektronske arhive
30. август 2016. у 16:10
Milica
Vesna, moj deda Milorad Dašić je živeo u okolini Peći, do sredine sedamdesetih. Brat mu je bio Jeremija. Ukoliko ste možda kod njih dolazili u goste…
1. април 2026. у 20:56
Александра
Poštovana, da li biste mi ze javili da utvrdimo potencijalno srodstvo?
Molim Vas pišite na [email protected]
16. април 2015. у 23:23
Aleksandar Srbljak
Zdravo Rade,
pitanje za vas – da li smo mi Srbljaci i vi Sekularci rod? Pitam, obzirom da sam u Gorazdevcu odakle moj otac, rodjaci i sa Dasicima, Bukumiricima, Porticima, Dakicima i drugim. Koje su veze izmedju nas i Sekularaca, i da li imate neke podatke o Srbljacima iz Zagradja i Polica, i uopste ima li jos negde Srbljaka u Polimlju, obzirom da ih je po bratstvima bilo vise od Vasojevica.
I sta se desilo sa familijom Popa Josifa Popovica iz Polimlja?
Hvala unapred
21. април 2015. у 12:05
Небојша Бабић
Александре,
Србљак је и презиме, али у Горњем Полимљу Србљацима се називају разнородна братства невасојевићког порекла. Наравно да нас има у Полимљу. Србљаци су сви који нису Васојевићи. Има овде на Пореклу добар текст о томе:
http://www.poreklo.rs/2013/03/07/srbljaci-u-gornjem-polimlju/
Поздрав!
21. април 2015. у 09:10
Небојша Бабић
Весна,
Дашићи потичу од војводе Димитрија Војводића, званог Даша, који је био војвода племена Шекулар крајем 17. века, па до око 1730. Његови потомци се називају Дашићи и међу њима је било још шекуларских главара, али нису имали војводску титулу него племенског кнеза. И сам Даша је био из војводске породице, што ће рећи да су му и преци били војводе у Шекулару.
Топуз и мач који се приписују Даши и данас се чувају у Шекулару код Дашића. Лично, према типу оружја, мислим да је оно из неког давнијег времена, и могуће да је припадало неком Дашином претку или претходнику (био је чувени војвода Петар Шекуларац у 15. веку, и др).
Да не ширим овде тему, препоручујем вам да нађете негде неки рад о Шекулару, има више објављених, а најбољи до сада је написао Миомир Дашић, академик ЦАНУ, па потражите у некој библиотеци. Ја сам је купио у ЦАНУ у Подгорици.
О Шекулару су писали књиге и Голуб Бракочевић, Радоје Кастратовић, Андрија Јовићевић, Мирко Барјактаровић, Благоје Шарић и наш пријатељ Раде Бракочевић (препоручујем и његов рад!).
Поздрављам вас!
27. април 2015. у 19:15
Раде Бракочевић
Поштовани,
Био сам одсутан 12. дана. Лап топ нијесам понио. Небојша Бабић је одговорао све по реду, и томе се ништа не може додати ни одузети.
Књижевник Богдан Шеклер, рођен је 1936. године. Гимназију је завршио у Беранама, а студије и специјализацију медицине у Београду. Романсијер, приповједач, путописац и полемичар. Превођен на бројне језике. Живио у Београду. Убраја се у ствараоце са подручја Горњег Полимља.
Срдачни поздрави!
16. мај 2015. у 23:11
Dmitar
Rade,
Od Goluba i Tomice Brakocevica, Milinka Labudovica i jos jednoga starog Sekularca (ne mogu se sjecat prezimena, alije bijo rodjak sa Tomicom i Golubom, ma se nije prozivao Brakocevic) sam slusao imedju ostalih prica o porijeklu Vuka Ljevaka. (Desanka ili Danica mu se zena zvase, golubova, davno je bilo, al nikad u zivotu bolji sir io nijesam nego kod nje.) Fini ljudi i domacini.
Otac Vuka Ljevaka se zvao Marinko i na Sekular je stigao sa Trepce krajem 17. vijeka, kao i vecina predaka danasnjijeh Sekularaca i Vasojevica, jer je Sekular ostao pust osim nekolike kuce koje Turci nijesu spalili kad su prosli iz Metohije u Polimlje. Prva kuca mu je bila u Mezgaljima, ali su Turci koisu i dalje cerali Srbe zapalili kad mu je bila slava i on se preselio u Orah u stari Sekular, ispod Macurskih celija i Macurske crkve. Tun se Vuk i rodio, ali se za zivot ne mogu sjetiti ako mu se zvala majka i od koija je bila.od tad slave Jovanjdan, a prije su slavili drugu slavu dok im Turci nijesu zapalili kucu u Mezgalje.
Otac marinkov se zvao Josif i on je na Trepcu stigao odnekud sa druge strane Koma, odakle se u taj vakat i stizao u Polimlje. Njegov se otac zvao Marin, a njegov Lalo, a njegovo opet Josif.
Vuk je bijo junak i haramvasa i bijo se sa Turcima stalno, pa su ga bili i sproveli u Prizren i lezao je tamo u zatvor dugo godina dok se nije zamijenio u borbi. Onda je opet presao u Sekular i tu je zivio do smrti.
Pitanje- koliko je imao sinova i sceri Marinko? Koliko je imao sinova i sceri Vuk? Znalise kojasu brastva od vukove brace, a koja od njega. Ima li ikakvija veza sa predjasnjim brastvom, prije dolaska u Sekular?
Zivi bili i hvala vam sto ste ovo sve ispusali i objavili, ja sam sa suzama u ocima sve ovo iscitao i sa velikijem uzivanjem.
Posdrav,
Dmitar
24. мај 2015. у 22:17
rade
Dmitre
Od 17. maja sam u Crnoj Gori. Evo sad pogledah internet. Izvinio bih se svim posjetiocima ovog portala zbog pisanja na latinici. Pokojni Golub i Tomica su mi rodjaci i izvanji stricevi. Pokojni Milinko Labudovic je moj plemenik, jer su Labudovici od Zivkovica, a svi smo od Vuka Ljevaka. Prezimena od Vuka Ljevaka su navedena po azbucnom redu kod prezimena iz Sekulara i porijeklom iz Sekulara, da se ne ponavljam. Strina Danica je Golubova zena. Da su bili domacini to je nesporno. Ne znam kakvu ste pricu slusali… Golub je napisao knjigu o Sekularu prije 44. godine i nidje nije naveo da je otacVuka Ljevaka dosao iz Trepce i da mu je prva kuca bila u Mezgalje… I Mezgalje su u Sekularu… Znamo da se otac Vukov zvao Marinko. Ja sam bio mnogo puta u Golubovoj kuci u Beogradu i slusao njegova kazivanja. Nije mi poznato da je Vuk Ljevak imao drugu slavu. Vuk se preselio sa Ulice na Cucak – Orah poslije nehoticnog ubistva Dasinog sina od strane sina Vuka Ljevaka. Od tada su Brakocevici kumovi sa Dasicima. Moj otac je rodjen na kucistu Vuka Ljevaka. Zanimljivo je ovo o Macurskim celijama i Macurskoj crkvi. Moze li se nesto vise o tome. Ja sam znao do Marinka, Vukovog oca. Vi navodite i Marinkovog oca Josifa – Marina – Lala – Josifa. Moja malenkost u svojoj knjizi navodi lingvisticke i druge teze i dokaze preko imena Brakoc o porijeklu iz okoline Cetinja – starih Cuca, pozivajuci se na relevantne izvore tzv. crnogorske teftere – turske popise iz 1521 i 1523. godine… Neki moji rodjaci sa sjevera Crne Gore ni da cuju za to. Vuk Ljevak je po jednima bio zarobljen u Carigradu, po drugima u Peci. Pitate koliko je sinova i kceri imao Marinko a koliko Vuk Ljevak. E , Dmitre to je kraj 16 i prva polovina 17. vijeka, ko ce pouzdano to znati. Zna se a je Vuk Ljevak imao sinove Brakoca, Josifa i Stefana. O tim i drugim dilemama pisao sam u knjizi… Ako znate druge odgovore na navedena i slicna pitanja recite ih. Moze i na mejl. Eto mene sjutra u Srbiju, javicu se na cirilici, ovo sokocalo ima samo latinicnu tastaturu.
Srdacni pozdravi
28. јун 2015. у 14:36
Šekularac
Evo izvesnih šekularskih toponima među kojima su i oni nastali od prezimena pojedinih bratstava. Toponimi u izvesnoj meri otkrivaju način života i shvatanja Šekularaca.
НЕКИ ТОПОНИМИ
ШЕКУЛАРА И БЛИЖЕ ОКОЛИНЕ
(допунити по азбучном реду; Шекуларци ће знати ђе је шта)
Алајково брдо (Лајково брдо)
Алуге (код Вртијељке)
Армуши (Рмуши)
Баљ
Барачка гора
Барице
Бијели крши
Бљељевине
Бљелошевац
Бљелошевачки поток
Бљуштурна раван
Болевићи
Борова глава
Борја
Браеница
Брда ровачка
Бријег (Лекићи)
Букве
Букур-ливаде
Букурења
Булићи
Ваганица
Вељове рупе
Витоњин крш
Влашић
Вранаић
Враћево
Врела (код Мокре)
Вртијељка
Вукићев дô
Вукманова раван
Вуча раван
Главица
Глођија
Мала Глођија
Гола страна
Голеш
Градина
Гропе
Гṗоц
Грушет
Грушецка страна
Гувно
Гуштер
Дашића ливада
Дивљак (калударски)
Дмитрова стијена
Добра вода (испод Точила)
Дојковци
Долови (код Грушета)
Дубрава
Ђевојачка пећина
Ждраковци
Жољевица
Завор
Заврш
Занога
Засада
Ивановића долина
Ивица (код Грушета)
Извора (испод Грушета)
Јаворак
Јанкова глава
Јаћимовка (извор)
Јашовићи
Једовна
Јеличе
Капе (калударске)
Кемељ
Корита (испод Грушета)
Космае
Костреш
Копривна раван
Крапин-лом
Кремењача
Крље
Крстац
Крстељан
Крушевља
Крш (Фирци)
Кукаљи
Кукаљски вр(х)
Кукаљска долина
Кула (Јанкова глава)
Коначина
Лајково брдо (Алајково брдо)
Лази (Спалевићи)
Лаков крш
Ланишта
Ледна вода (испод Равne ливаде)
Ливадица (код Лаковог крша)
Ливадица (Лабудовићи)
Лијепи дô
Лисичин дô
Локве
Лучино брдо
Лучица
Марашева гора
Марков лаз
Маслари
Машнички катун
Мезгале
Мековац
Меова долина
Метериз
Милованова раван
Милоњића долина
Мирово исе
Мироевице
Модрогуза
Мокра
Мочила
Мразова страна
Мрамоје (чобанско)
Низамски путеви (на Мокри)
Обарке
Омора
Ора(х)
Падина
Паљ (На Паљ)
Паљуа
Пантоваче
Пашова вода (чесма)
Пȅрине стране
Перичева главица
Пиздина вода
Планинице
Плеће
Плоче (извор)
Подно села
Подрење
Пољанице
Поточине
Пресјека / Преш’ека
Преслапа
Преслапа (код Грушета)
Приједô
Приједолска глава
Припор
Припорска раван
Присојњача
Пушине
Раван (Маслари)
Равна ливада
Равни Грушет
Равни Умац
Радежевице
Радмужевићи
Раднић-рупа
Радочево брдо
Радулов до
Репишта
Ржана
Ржани поток
Риве
Ријека (код школе и задруге)
Ријека шекуларска (планина)
Рмуши (Армуши)
Руњавац
Сјекира / Ш’екира
Сјекирица/Ш’екирица
Сјенокос / Ш’енокос
Сиљевица
Слатина
Спалевићи
Стаке
Стијена (Дмитрова)
Стране
Странчица
Струкчић
Стубло
Студенац
Трање
Томове њиве
Томовићи
Требљевине
Точила
Ћафа
Ћелије
Ћеранић
Ћетковићи
Ћимбури
Ћулум
Улица
Умац (Умчеви)
Фирак (Фирци)
Црквине
Чејовац (извор)
Чејов дô
Чукар
Чукарине
Чучак (Чучков бријег)
Шабарница
Шарани камен
Шејковци
Шејковци (Дољњи)
Шејковачки крш
Шиљци
Шипак
Шипачки поток
Шиповица
Шушкаловица
28. јун 2015. у 15:56
Раде Бракочевић
Браво, Шекуларац!
Сматрам да треба дати и ближа описна објашњења топонима.
Ево нпр. мале допуне топонимије села Орах:
Алуге – засеок између Јејевачког потока и Мезгала ђе су се налазиле куће Бракочевића – огранак Шаровића, са десне стране Шекуларске ријеке.
Бродови – локалитет између Подријенског и Јејевачког потока, ђе је сада кућа Голуба Бракочевића, односно његових потомака.
Да ли се у народу чује и Бјељевине, односно Бљељевине?…
Брегови – њиве и ливаде између Клисуре и Јејевачког потока….
У књизи Ломни Шекулар, обрадио сам топонимију села Орах… ( стр. 264-267). Можда је нешто ненамјерно изостављено, а и мијењају се називи…, односно врши се преименовање, у шта сам се увјерио у својим истраживањима Шекулара.
Лијепи поздрави
28. јун 2015. у 20:03
Šekularac
U govoru autohtonih Šekularaca, nenatrunjenom uticajem škole i sredstava masovne komunikacije (štampa, radio, televizija, internet) glasovne grupe -pj, -bj, -mj, -vj, -sj, -dj praktično ne postoje; izvorni govor zna samo za grupe -plj, -blj, -mlj, -vlj, i glasove s’ (ś) i đ umesto grpa -sj, -dj. U Šekularu će svako, u neslužbenoj komunikaciji, instinktivno reći: pljesma / пљесма, blježi / бљежи, mljera / мљера, vljera / вљера, s’edi (śedi) / ćеди, đeca / ђеца; u kontrolisanijoj komunikaciji i manje školovane, a posebno školovane osobe, reči će: pjesma, bježi, mjera, vjera, sjedi, djeca. Nemogućnost potpunog slovnog predstavljanja ovih i drugih reči bila je izvor dečjih šala, začikavanja pa i čuđenja.
U Šekularu izvorno kažu: Bljeljevine : Бљељевине, Bljeloševac : Бљелошевац. Ako želimo da sačuvamo sećanje na originalnu starinu, onda je moramo predstaviti na zaista izvoran način. Naravno, izvorni dijalekat se bukvalno pred našim očima topi i nestaje. Međutim, ne treba gajiti iluziju da se on može spasti – on će svakako, pre ili kasnije, nestati jer je jezik generalno živ organizam koji se rađa, raste, bogati se, ali i stari i nestaje. Ono što se može učiniti, to je da se sačuva izvorna slika dijalekta u pismenom i zvučnom obliku, za šta su potrebni znanje, upornost i dobra namera.
29. јун 2015. у 05:10
Раде Бракочевић
Хвала, за упоредну анализу. Да ли радите на рјечнику Шекулара, односно шекуларског говора? Рјечници Горњег Полимља, заобилазе Шекулар. И поред сличности, има ли разлика у односу на Васојевиће ( осим Мезгала, које је насељено углавном Васојевићима) Шта се у народу више чује Мезгаље или Мезгале? Можете ли дати кратко упоређење између говора аутохтоних Шекулараца, Васојевића, Величана, Плава и Гусиња, односно Горњег Полимља и Беранске котлине ( некадашњег Хаса)? Тачно је да се у народу чују и она два гласа више. Има ли романизама у Шекулару? Трагова Влаха у топонимима има. Букур-ливаде, Букурења, Витоњин крш…Има ли других утицаја? напримјер албанског језика: Ћафа… Језик се развија, мијења, ријечи се губе.
Поздрав
29. јун 2015. у 14:15
Небојша Бабић
Гусарица – планина у Ријеци Шекуларској
Масларски крш
Пештер – висораван између Ћетковића и Роваца
Стрменац – коса (и пашњак) између Ћетковића и Борја
2. јул 2015. у 22:57
Šekularac
Evo još dva dva toponima: Кокошињи крш (код Вртијељке) i Пискавац (kod Rovačkih brda).
Vrlo je interesantan toponim Gusarica (za koji sam znao, čuje se i u množini) – navodi na različite etimološke pretpostavke; znam i za Pešter, ali ne znam da li ima i neku pećinu. Strmenac je jasan sam po sebi (za strm teren Spalevića ponekad se, makar u šali, kaže da su “strmenjaci”). Maslarski krš je strariji naziv za Stijenu (Dmitrovu).
Kad je o rečniku reč, po mom mišljenju, bilo bi pretenciozno sačinjavati rečnik Šekulara ili šekularskog govora, pre svega zbog toga što je veliki deo leksičkog fonda ovog kraja isti kao i kod ostalih govornika srednjobalkanskog dijalekta koji se donedavno zvao srpskohrvatski jezik a danas je, razlomivši se po izvesnim šavovima i izgovornim varijetetima, službeno učetvorostručio svoj naziv. Imalo bi smisla sačiniti rečnik lokalizama, mada se oni uglavnom koriste i u drugim okolnim krajevima; možda ima reči koje se koriste ili su se koristile samo u Šekularu, kao izvesni familijarizmi i sl., u kom slučaju bi, makar uslovno, mogli biti npr. tzv. “šekularizmi”. Više bi u ovom smislu odgovarali višečlani izrazi, sintagme ili rečenice različite intonacije koje nose posebnu značenjsku metaforiku. Jednostavnije rečeno, to je ono kada se kaže: tako se kod nas kaže.
Lokalizmi: velaule (neodređeno značenje), berkaile (pravo, bez skretanja), naguzičke (kretanje na zadnjici), okle (odakle), budaleško (hipokoristik, u šali); vragovima, vragosisa, vragotrba (sva tri naziva, u ljutnji, za ovcu, kravu i kozu), avetinja i avetati (budalasta osoba bez odgovornosti koja luta, bez cilja), dengač/dengadžija (osoba sklona humoru), engati (raditi bez žurbe i bez želje za uspehom; lutati).
Metaforička, zapravo metonimijska rečenica: Ne zna čalma šta tegli gužva (čalma: gazda, starešina kuće; gužva: uopšte – radnik, često čobanin). U tursko vreme čalmu je verovatno nosio onaj ko kontaktira sa vlašću te čalma, budući da se nosi na glavi, predstavlja osobu, odosno glavu kuće. Gužva je neka vrsta alke od savijenog pruta kojom se vezuju dve lese (falange) taraba za zajednički kolac pri formiranju lako pokretnog tora za ovce. Gužvu pravi i koristi čobanin te ona predstavlja njega koji pritom radi i mnoge druge poslove čiji obim i težinu glava kuće i ne naslućuje.
Između govora Mezgaljana i ostalih Šekularaca nema razlike, kao ni, najvećim delom, između govora Šekularaca i Vasojevića. Uglavnom se čuje Mezgale, ali: Mezgaljani, mezgaljski.
U svim pomenutim krajevima govor je veoma sličan; odlikuje ga staro mesto akcenta i predakcenatska dužina, sinonimija akuzativa i lokativa; plavsko-gusinjska zona čuva stari poluglasnik nalik na glas “e”; u ovoj zoni kod muslimanskog, pa i kod pravoslavnog stanovništva, čuje se “grleni” glas “h” kog nema u drugim pomenutim krajevima; glas “j” katkad se gubi u međuvokalskom položaju (Radoe, Vukoe); čuje se supin (radit, kosit); pored pet samoglasnika i dvadeset pet suglasnika (“r” može biti samoglasnik: u-mr-o), postoje i dva suglasnika donedavno nezastupljena u konsonantskom sistenu srpskohrvatskog/srpskog jezika: s’ i z’ (s’utra, koz’i rog; z’ naročito u hipokorističnoj upotrebi: z’uti, z’ena; u ovoj upotrebi čuje se i poseban glas – dz: dzavo, dzvono).
Romanizama svakako ima (pljat, pirun), kao i albanizama (karijega – stolica sa naslonom).
Neki od toponima su verovatno predslovenskog porekla: Grušet, Kemelj, Krapin-lom, Obarke.