Порекло становништва села Шекулар, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
На североисточној страни од Велике, на 2 сахата даљине, преко планине Приједола, налази се Шекулар. Он лежи на доста стрмим странама планина: Приједола, Мокре и Кукаљског Брда, а с обе стране Шекуларске Ријеке, која се у доњем току, на име кроз Ријеку Марсенића, зове Ријеком Марсенића.
Село је дугачко (и.—з.) један и по сахат, а широко (с.— ј.) 1 сахат.
Земљиште је у Шекулару подводно, а плави се од Шекуларске Ријеке и поточића, који кроза њ теку. Али горњи део села је при планини, те нема потребе да се плави. Овде у горњем делу око кућа су место воћа четинари, докле у доњем делу, у Мезгаљама, има довољно воћа и доста је жупно.
Планина им је Мокра, далеко 3 сахата. Од планине им је одузет већи део и придат Турској.
И Шекулар се рачуна као једна целина, једно велико село, у коме оу мања села: Мезгаље, Улица, Ћетковиће, Рмуше, Огране и Радмуже, али су и овде, као и у поменутим целинама, куће тако измешане да би било залудно постављати границу међу овим селима.
Порекло фамилија
У Шекулару има 255 кућа са 1619 становника. Становници су сви Шекуларци, осим 30 васојевичких кућа у Мезгаљама. Шекуларци су старо српско племе, које се, по причању, овде населило још пре Косова и од тада па до данас није никако плаћало Турцима данак. Они се деле на мања племена, као: Живковићи, Рмуши, Ћетковићи, Дашићи, Јашовићи, Радмужи, Вајмеши итд. Од Васојевића у Мезгаљама су: Делетићи, Кастратовићи и Радуновићи.
У селу има 5 гробаља: у Мезгаљама, Радмужу, Рмушу, Странама и код цркве.
Села: Трешњево, Чоеча Глава, Трепча, Ријека Марсенића, Сеоце, 14 кућа на дну Јеловице (Горњосељани-Усташи) и шекуларска општина припадају требачкој капетанији, која укупно има 595 кућа са 3438 становника. По попису од 1899. године у овој нахији има 2762 куће са 16591 становником, од којих је мушких 8780, а женских 7811. Писмених мушких 2027, а женских 97. Васојевичка Нахија је подељена на 8 капетанија: љеворечка, краљска, забрдска, требачка, величка, полимска, коњушка и андријевичка, којима управљају капетани, а целом нахијом управља окружни суд са седиштем на Андријевици. Народне војске има 6 баталиона, над којима су командири, а над свом је војском бригадир, са седиштем на Андријевици. Основних школа, које приватних које редовних, има 8, и то у: Лијевој Ријеци, Барама, Ријеци Марсенића, Шекулару, Великој, Полимљу, Коњуху и на Андријевици, са 11 учитељских снага. У црквеном погледу ова је нахија подељена на тринаест парохија. Имају три цркве: саборна на Књажевцу до Андријевице, љеворечка и коњушка. Колских путова у Васојевићима нема, а главни су коњанички и пешачки путови ови: од Берана уз Лим преко Андријевице и Полимља до Велике; од Андријевице уз Краље преко Трешњевика, низ реку Дрцку, па уз Тару, преко Рашкова Гувна низ Лијеву Ријеку и преко Вјетерника к Подгорици. У Подгорицу иду још два летња пута: један преко Штавне, а други преко Царина. За Колашин су летњи путови преко Лисе и уз Градишницу, а зимњи је онај преко Трешњевика. Осим ових главних путова свако село има своје путове к планини, комуну, другоме селу, вознике, путове, који воде главноме путу и путиће кроза село.
ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 596). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
18. јул 2015. у 14:03
Šekularac
Evo još nekoliko toponima: Бљелуа (испод Чакора), Владимир, Латиковац (испод Шиљака), Пецановице, Прчин бријег, Ступица (мрамор на Влашићу), Усовиште, Чакор, Чука.
19. август 2015. у 12:46
Šekularac
Još toponima: Рњци (код Равне ливаде), Стругови (на Мокри)
11. октобар 2015. у 21:14
Раде Бракочевић
Још топонима досад непоменутих: Бањишор, у Ћетковићима, Дрошор ,Ђера, у селу Улица. Да ли се Букурења у горњем дијелу села Орах?. Сва ова имена говоре о траговима Влаха у Шекулару.
Неки данас уписују имена мјеста по својим сродницима, мијењајући називе, и тако предају забораву староставна имена. Посебно ту више нема помена на родове који су раније исељени из Шекулара. Тако имамо ову њиву, ону ливаду, орницу, поток, шуму, и томе слично. Има случајева да неки ту одскоро то раде, било да су купили, а најчешће присвојили. Шекуларска довитљивост, посебно кад је шума у питању. У томе су неки слични Шиптарима на Косову и Метохији, али и у Плаву и Гусињу.
19. октобар 2015. у 14:16
Небојша Бабић
Још неколико топонима из атара села Ћетковиће:
Расуле, Студени до, Сува главица, Угљеве рупе.
20. октобар 2015. у 22:11
Šekularac
Букурења su ispod Dmitrove stijene a iznad groblja u Kukaljima. Toponim: Грубетићи ispod Brijega u Lekićima.
6. децембар 2015. у 23:22
Šekularac
Skrenuo bih pažnju na jednu neobičnu knjigu o Šekularu: Momir Nikić, Urla (roman), Geopoetika, Beograd, 2000, 167 str.
7. децембар 2015. у 22:33
Šekularac
Došao sam u posed jednog, čini se, relativno celovitog šekularskog rodoslova bratstva Kenjića koji, po starinskom običaju, pamti samo muške potomke, ali bez bližeg vremenskog određivanja, sa verovatno tačnim nabrajanjem pripadnika pojedinih generacija i njihovim generacijskim sledom. Objavljujem ga uz pretpostavku da će se savremeni pripadnici ovog bratstva složiti.
Родослов братства Кењића. По казивању Голуба Кењића (1937–2013) записао Томислав Кењић (1951 -) (допуњено 2014.г.)
1. СТАНОЈЕ (родоначелник): МАРИНКО, НОВО (синови)
2. МАРИНКО (син.): Станоје, Милета, Милован, Пале; НОВО (син.): Вуко, Вучић
3. СТАНОЈЕ (син.): Дмитар, Новица, Мило; МИЛЕТА (син.): Мирко, Јоле#; МИЛОВАН (син.): Милић, Зарија, Гавро; ПАЛЕ (син.): Крсто; ВУКО (син.): Радош, Радомир, Радуле#; ВУЧИЋ (син.): Иван#, Јован, Илија, Никола (одсељен у Косовску Витину)
4. ДМИТАР (син.): Томица, Јовица, Божо, Ново#; НОВИЦА (син.): Војо; МИЛО (син.): Бранко; МИРКО (син.): Мираш#, Милош; МИЛИЋ (син.): Драго, Леко#; ЗАРИЈА (син.): Мироје#, Филип; ГАВРО (син.): Батрић#, Вукота, Вукосав#; КРСТО (син.) Вукман; РАДОШ (син.): Радосав#, Радун#, Леко#, Вукосав, Раденко#; РАДОМИР (син.): Којо, Мицо; ЈОВАН (син.): Данило; ИЛИЈА (син.): Јагош#, Божина
5. ТОМИЦА (син.): Миличко, Величко#; ЈОВИЦА (син.): Ратомир; БОЖО (син.): Милован, Мићун; ВОЈО (син.): Владо; БРАНКО (син.): ?; МИЛОШ (син.): Радован; ДРАГО (син.): Божидар, Милован, Жарко, Здравко, Радоје, Ранко; ФИЛИП (син.): Љубо, Мијан#, Драгомир, Милисав, Милорад, Милинко; ВУКОТА (син.): Миро; ВУКМАН (син.): Вукајло, Драган, Душан; ВУКОСАВ (син.): Голуб, Новак, Томислав; КОЈО (син.): Жарко, Огњен; МИЦО (син.): Рајко, Ратко; ДАНИЛО (син.): Бранислав; БОЖИНА (син.): Чедо
6. МИЛИЧКО (син.): Веско, Видо; ВЛАДО (син.): Урош, Жарко; БОЖИДАР (син.): Милић; МИЛОВАН (син.): Радоња, Момчило, Маринко; ЗДРАВКО (син.): Небојша; РАДОЈЕ (син.): Александар; РАНКО (син.): Зоран; ЉУБО (син.): Жарко, Радован; ДРАГОМИР (син.): ?, ?; МИЛИСАВ (син.): Гојко; МИЛОРАД (син.); Рајко, Бранко; МИЛИНКО (син.): Часлав, Драган; МИРО (син.): Вукота, Зоран, Милан; ГОЛУБ (син.): Ђурица, Радосав, Раденко; НОВАК (син.): Грујица, Вукосав, Радош; ТОМИСЛАВ (син.): Милош; ЖАРКО (син.): Богдан; РАЈКО (син.): Борко; РАТКО (син.): Стеван
7. МИЛИЋ (син.): Младен; МОМЧИЛО (син.): Стеван; ЂУРИЦА (син.): Немања; РАДОСАВ (син.): Григорије; РАДЕНКО (син.): Јован; ГРУЈИЦА (син.): Димитрије; РАДОШ (син.): Данило
Znak #: bez muških potomaka
24. децембар 2025. у 16:56
Masa
Hvala u ime potomaka Bozine Kenjica.
8. децембар 2015. у 07:59
Раде Бракочевић
Могла би и друга шекуларска братства да се огласе са својим основним родословима. Радоје Кастратовић је 1966.године у својој књизи Шекулар и Шекуларци у народној причи и традицији навео да Кењићи своје појасеве броје овако по узлазној линији:”Милован (сада 28 година) Божо (учитељ,58 година), Дмитар, Станоје, Маринко, Станоје, Илија, Вука, а од Вуке имају још три појаса до Радмужа. Томовићи у Спалевићима су једно са Кењићима, јер су Томо и стари Станоје били браћа, синови Илијини, па су они по Тому прозвани Томовићи.” Кењићи су огранак Маслара. Кењићи су дали доста угледних људи, главара. Запажен је Милета Кењић, стотинаш у доба књаза Данила, његов брат Станоје, Дмитар Станојев, имао је мегдан са једним арнаутским барјактаром. Легендарни командант Шекуларско требачког батаљона је био Мило Кењић. Познат је његов Ратни дневник. Запажени су и Новица Станојев и Зарија Милованов, погинуо на Гласинцу у Првом свјетском рату. Изгледа да су Маслари, укључујући и Кењиће шекуларски старинци? Добро би било да неко од њих уради ДНК тест (пра) порекла. Имамо тестиране потомке Дашића у Горњој Јабланици, шекуларских Дробњака, Вука Љевака, исељених у Жупском Александровцу.
11. мај 2016. у 21:34
Marko Tomović
Poštovanje,
pokušaću da doprinesem sa svojim rodoslovom koji sam od predaka sačuvao. Ja sam Tomović iz Spalevića, ispod Brajenice. Po mojoj informaciji Tomo Kenjić (brat starog Stanoja Kenjića, sin Ilije) rođen je oko 1800. godine i od njega su Tomovići. Tomo je imao sinove Tomislava (nadimak Šaro) i Gegu (ne znam pravo ime, ovo mu je nadimak, po njemu je ,,trbuščić” Gegići. Šaro je imao sinove: Miljan i Radule. Radule nema muških potomaka, dok Miljan ima 5 sinova i dvije kćeri. Miljanovi sinovi su: Spasoje,Kostadin, Milovan, Radovan,Milić. Oni su 1909. godine napravili veliku kuću za to vrijeme, koja je nazvana Kula Šarovića, gdje i danas žive moji rođaci. Spasoje je imao tri sina : Miladin, Miličko, Milivoje. Miladin je moj prađed, koji je poginuo 1945. na Zidanom mostu. Znači evo moje linije od mene do Toma. Marko (rođen1985)-Vukman (rođen1958)-Milan (1935-2012)-Miladin (oko1915-1945)-Spasoje(oko1880 -1936)-Miljan -Tomislav(Šaro)- Tomo Kenjić
Veliki pozdrav…
11. мај 2016. у 22:26
Раде Бракочевић
Браво Марко!
12. август 2018. у 01:51
Djordje
Marko ti si Vukmanov sin? deda ti je Milan, braca su ti Miladin i Uros?
2. јануар 2016. у 20:13
Драшко Дашић
Поздрав свим Шекуларцима,
Био бих веома захвалан ако би ми неко рекао нешто опширније о роду Дашића, иако могу да кажем да знам доста, можда сазнам нешто ново. Иначе мој покојни деда, Драгољуб Арсенијев Дашић, је рођен у Шекулару, учесник је 2. светског рата као партизан, након њега је живео и радио по разним крајевима бивше Југославије као истражни судија док се није трајно настанио у Шапцу (Србија), где данас живи моја породица.
Хвала унапред.
2. јануар 2016. у 23:20
Раде Бракочевић
Родоначелник братства Дашића је Димитрије – Даша Војводић. Драшко, тешко је у мало ријечи описати Дашиће и све знамените потомке војводе Даше Шекуларца. За то треба посебна књига. Дашићима су сродни Рмуши и Булићи у Шекулару. Братство Дашића из Шекулара ( укључујући и исељене Дашиће) са огранцима, али и под другим презименима и данас има угледне и школоване људе. Није ми познато да ово чувено братство храброг племена шекуларског има објављену монографију. Предлажем да погледате следеће књиге у којима ће те наћи доста података о Дашићима: Радоје Кастратовић, Шекулар и Шекуларци у народној причи и традицији, Цетиње, 1966. година; Голуб Бракочевић, Девет села међу девет брда – Шекулар и Шекуларци у новије доба, Београд,1971. година; Благоје Шарић, Историјске стазе Шекулара, Бијело Поље, 2005.година; Миомир Дашић, Шекулар и Шекуларци од помена до 1941.године, ЦАНУ, Подгорица, 2006.година; Ровца код Берана, ЦАНУ, Подгорица, 2008. година. Раде Бракочевић, Ломни Шекулар, приче, пјесме, анегдоте, документи, родослов братства Бракочевића и његових огранака, Београд, 2013. година, Мирко Барјактаровић, Шекулар – етнолошка студија, ЦАНУ, Подгорица 2014. година.