Poreklo stanovništva sela Šekular, opština Andrijevica. Stanje iz 1903. godine. Prema istraživanju popa Bogdana Lalevića i Ivana Protića „Vasojevići u crnogorskoj granici”. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Na severoistočnoj strani od Velike, na 2 sahata daljine, preko planine Prijedola, nalazi se Šekular. On leži na dosta strmim stranama planina: Prijedola, Mokre i Kukaljskog Brda, a s obe strane Šekularske Rijeke, koja se u donjem toku, na ime kroz Rijeku Marsenića, zove Rijekom Marsenića.
Selo je dugačko (i.—z.) jedan i po sahat, a široko (s.— j.) 1 sahat.
Zemljište je u Šekularu podvodno, a plavi se od Šekularske Rijeke i potočića, koji kroza nj teku. Ali gornji deo sela je pri planini, te nema potrebe da se plavi. Ovde u gornjem delu oko kuća su mesto voća četinari, dokle u donjem delu, u Mezgaljama, ima dovoljno voća i dosta je župno.
Planina im je Mokra, daleko 3 sahata. Od planine im je oduzet veći deo i pridat Turskoj.
I Šekular se računa kao jedna celina, jedno veliko selo, u kome ou manja sela: Mezgalje, Ulica, Ćetkoviće, Rmuše, Ograne i Radmuže, ali su i ovde, kao i u pomenutim celinama, kuće tako izmešane da bi bilo zaludno postavljati granicu među ovim selima.
Poreklo familija
U Šekularu ima 255 kuća sa 1619 stanovnika. Stanovnici su svi Šekularci, osim 30 vasojevičkih kuća u Mezgaljama. Šekularci su staro srpsko pleme, koje se, po pričanju, ovde naselilo još pre Kosova i od tada pa do danas nije nikako plaćalo Turcima danak. Oni se dele na manja plemena, kao: Živkovići, Rmuši, Ćetkovići, Dašići, Jašovići, Radmuži, Vajmeši itd. Od Vasojevića u Mezgaljama su: Deletići, Kastratovići i Radunovići.
U selu ima 5 grobalja: u Mezgaljama, Radmužu, Rmušu, Stranama i kod crkve.
Sela: Trešnjevo, Čoeča Glava, Trepča, Rijeka Marsenića, Seoce, 14 kuća na dnu Jelovice (Gornjoseljani-Ustaši) i šekularska opština pripadaju trebačkoj kapetaniji, koja ukupno ima 595 kuća sa 3438 stanovnika. Po popisu od 1899. godine u ovoj nahiji ima 2762 kuće sa 16591 stanovnikom, od kojih je muških 8780, a ženskih 7811. Pismenih muških 2027, a ženskih 97. Vasojevička Nahija je podeljena na 8 kapetanija: ljevorečka, kraljska, zabrdska, trebačka, velička, polimska, konjuška i andrijevička, kojima upravljaju kapetani, a celom nahijom upravlja okružni sud sa sedištem na Andrijevici. Narodne vojske ima 6 bataliona, nad kojima su komandiri, a nad svom je vojskom brigadir, sa sedištem na Andrijevici. Osnovnih škola, koje privatnih koje redovnih, ima 8, i to u: Lijevoj Rijeci, Barama, Rijeci Marsenića, Šekularu, Velikoj, Polimlju, Konjuhu i na Andrijevici, sa 11 učiteljskih snaga. U crkvenom pogledu ova je nahija podeljena na trinaest parohija. Imaju tri crkve: saborna na Knjaževcu do Andrijevice, ljevorečka i konjuška. Kolskih putova u Vasojevićima nema, a glavni su konjanički i pešački putovi ovi: od Berana uz Lim preko Andrijevice i Polimlja do Velike; od Andrijevice uz Kralje preko Trešnjevika, niz reku Drcku, pa uz Taru, preko Raškova Guvna niz Lijevu Rijeku i preko Vjeternika k Podgorici. U Podgoricu idu još dva letnja puta: jedan preko Štavne, a drugi preko Carina. Za Kolašin su letnji putovi preko Lise i uz Gradišnicu, a zimnji je onaj preko Trešnjevika. Osim ovih glavnih putova svako selo ima svoje putove k planini, komunu, drugome selu, voznike, putove, koji vode glavnome putu i putiće kroza selo.
IZVOR: “Vasojevići u crnogorskoj granici“, pop Bogdan Lalević i Ivan Protić, SKA, Beograd, 1903. (str. 596). Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
2. decembar 2014. u 23:08
dragisa
Sinoć sam nameravo da napišem najbitniji podatak-krsnu slavu,ali sam propustio.Krsna slava nam je Sveti Jovan Krstitelj ,zimski i nikad je nismo menjali.Nikad nismo menjali ni prezime i smatrali smo da nema drugih Terentića oim nas,trideset i nešto porodica.
Ponovo naseljavajući Prilužje,koje je pomenuto u Turskom katastarskom popisu oblasti Brankovića iz 1445.godine,početkom devetnaestog veka,turska-velikaška porodica Mahmutbegović iz Peći,dovela je dve porodice iz Labljana koje su slavile Svetog Jovana Krstitelja,zimskog-od kojih su jedna Terentići.Meni je lično osamdesetih godina prošlog veka pričao neki Maslar,tada penzionisani policajac iz Kosova Polja,da je do nešto pre toga u Labljanu živeo neki starina od Babića koga su zbog roda zvali Terenta.Potonji događaji onemogućili su da dalje to istražujem.
Hvala Vam na uputima i sugestijama i nadam se daljem nastavku prepiske.
Inače iz Labljana smo direktno došli u Prilužje.
Srdačan pozdrav!
3. decembar 2014. u 04:51
Rade
Dragiša,
Kod Atanasija Uroševića piše: Terentić 4.kuće. Slava Sv. Jovan Krstitelj. Došli iz Laba krajem 18.veka. Ne znam da li je izostavljeno “ljane” pa ostalo samo “Lab”. Babići slave Đurđevdan, a potomci Vuka Ljevaka, Daše Šekularca i Radmuževići Sv. Jovana 20. januara. Sve vrijeme, Šekularci su se masovno naseljavali u Metohiju. Prije dolaska arnautskog fisa Keljmendi (Klimenata) i drugih, Rugova je bila naseljena Srbima i dio vojvodstva Šekular.
Pozdrav!
3. decembar 2014. u 04:58
Rade
Dragiša,
koja je ta druga porodica? Kako se prezivaju, koju slavu slave? Pretpostavljam da su i oni porijeklom iz Šekulara?
Svako dobro.
3. decembar 2014. u 07:56
Rade
Dragiša,
Šta znaš o Zdravkovićima, zvanim Biševcima. I oni su iz Šekulara. Njihov selidbeni put iz Šekulara je išao preko Biševa kod Rožaja. Ta druga porodica bi trebala da bude sada sa prezimenom Zdravković. U kakvim ste odnosima sa njima? Rodbinskim, kumovskim? Koju slavu imaju Zdravkovići? Koliko Jovanovaca ima u Prilužju? Sudeći po tome da ste se toliko dugo održali u arnautskom okruženju, a i danas traje Prilužje kao srpsko naselje, tu treba da ima još stanovnika koji pripadaju dinarskoj struji, i to baš Šekularaca. U Metohiji Vasojevići, Kuči, Bjelopavlići i druga crnogorsko brđanska plemena su bili više podložni islamizaciji i arnaućenju od Šekularaca. To je istorijska činjenica, koju je nauka utvrdila. U Šekularu nikada nije bilo islamiziranih. Po iseljenju sa matične teritorije ređe i to pojedinačno.
Pozdrav
3. decembar 2014. u 08:04
Nebojša Babić
Hvala, Dragiša.
Meni je ovo neobično. U predanju se pominju Babići, a opet slava je tipična za Starošekularce – Sveti Jovan. Babići slave Đurđev-dan, prislužuju Svetog Iliju. Ranija slava iz Drobnjaka bila je Sveti Nikola (do početka 17. veka).
Osim toga, ni vreme naseljenja se baš ne gađa. Babići-Terentići iz Šekulara su relativno mlad ogranak. Po mojim proračunima, na osnovu rodoslova, nadimak Terentići figurira od sredine 19. veka.
Dragiša, znate li neki rodoslov, imena predaka, još neki bitan podatak…?
Rade, šta misliš o ovome?
3. decembar 2014. u 09:38
Rade
Nebojša, nesporno je da su Šekularci. Da li su drobnjačkog ili starošekularskog porijekla ko će znati? Da li je Atanasije Urošević imao pravog sagovornika za podatak o preseljenju iz Labljana? A i informator koji je dao podatke Uroševiću je to od nekog čuo, a ovaj to zabilježio. Jedan toponim u selu Orah, sa desne strane Šekularske Rijeke, zove seTerentuša. Orah je ispod Ćetkovića. Zajedno se iselili iz Šekulara, pa se pomiješali, zadržali nadimak Terenta, sekundarno prezime uzeli za prezime,i uzeli slavu Sv. Jovan Krstitelj. Dijelim tvoje mišljenje, da prezime Terentić, a samim tim i preseljenje slijedi od sredine 19. v ijeka. Vidim da su se održali kod Vučitrna. To govori da su naši.
Da vidimo šta će nam reći Dragiša. Neka se jave Zdravkovići iz Prilužja.
Pozdrav tebi, Šekularcima sa Kosova i Metohije, svima koji su porijeklom iz Šekulara, i naravno ljudima dobre volje.
3. decembar 2014. u 14:48
Nebojša Babić
Početak 19. veka nije bio baš zgodno vreme za iseljavanje u oblasti pod turskom vlašću, zbog srpskih ustanaka i nesigurnosti koja je vladala.
Posle Drugog srpskog ustanka više se iseljavalo za slobodnu Srbiju, a u Metohiju od sredine 19. veka.
Naravno, bilo je pojedinačnih iseljavanja uvek.
Koliko je meni poznato, ovaj ogranak šekularskih Babića zove se Terentići po jednoj praprababi Terentiji koja je živela u prvoj polovini 19. veka (žena Marka Joksimova), te su njeno potomstvo tako prozvali (od sredine 19. veka). Kod nas u bratstvu to nije redak slučaj, i samo prezime nam je od ženskog pretka, a postoje i drugi ogranci prozvani po majkama (Janjuši od Jane, Magrići od Magre, itd). Ovo se dešavalo iz razloga što su žene od teškog života često mlade umirale, te su se muškarci ponovo ženili, a potomstvo bi dobijalo nadimak da bi se razlikovalo od koje su majke potekli.
Linija Terentića u Šekularu je tanka, po rodosolovu koji smo sastavili, Marko je imao samo jednog sina. Što nije baš čest slučaj u ona vremena kad je priraštaj stanovništva bio visok. Zato me kopka da li su možda Marko i Terentija imali još sinova, od kojih se neko iselio. Možda je to baš rodonačelnik Dragišinih Terentića. Bilo bi dobro kad bi Dragiša znao da nabroji pasove predaka, da uporedimo godine.
Inače, Terentija je latinsko ime, a koliko sam utvrdio u crkvenom kalendaru postoji Sveti mučenik Terentije, moguće je da je ova naša pramajka po njemu dobila ime.
Paralele radi, kod Vasojevića postoje Marsenići, po praprababi koje se zvala Marsenija. Takođe neobično ime za naše krajeve.
5. decembar 2014. u 20:37
dragisa
Ili se izgleda treba,opet okrenuti.Izgleda su koreni na nekoj drugoj strani?
Moj deda koji je živeo 93 godine i bio do 1942.godine domaćin zadruge od 48 duša,govorio je samo da smo se doselili iz Labljana.Šta je doprinelo da se okrenem Labljanu kod Peći a ne naprimer Labljanu kod Novog Brda;Prvo podaatak koji sam navodio da su Mašići i Terentići prve dve familije koje su došle kod ponovnog naseljavanja Prilužja ipak,(sa kraja osamnaestog i početkom dvadesetog veka) sa Turcima,Mahmutbegovićima iz Peći, kao slobodni seljaci na njihovom čifliku. može da navede da su bili iz tog Labljana kod Peći.Možda?Potom neki Mašići kažu da je u njihovom kolektivnom pamćenju da su došli negde iz Crne Gore,a zajedno smo došli i još održavamo neku vrstu maltene rođačkog poštovanja(pored ostalog još nije bilo brakova između nas)i imali smo istu krsnu slavu.Drugo ,početkom osamdesetih godina prošlog veka neki(tada penzionisani policajac)Maslar( ili i ević) na moju konstataciju da moja familija ne pamti ništa pre dolaska u Prilužje reče da smo . po njemu sigurno, iz Labljana kod Peći,i navede da je tamo do nekog vremena živeo neki starina od Babića, koji su došli iz Šekulara,a koga su zvali po poreklu Terenta.To me je navodilo da ,ponekad korene tražim prema Šekularu i Crnoj Gori.Tragovi i nisu bili neki ali su se, ponekad nazirali u tami nataloženih vekova življenja na Kosovskoj visoravni pod Turcima-Ipak,mnogi žitelji današnje Crne Gore sa kojima smo pričali o tome,znali su da ima nekih Terentića ,nečeg se možda i sećali,neki govorili da ih ima i na Cetinju ali ne mnogo više od toga.Pošto decenijama ne možemo da nađemo da negde u Srbiji, ili bilo gde žive neki Terentići, i to je bio neki trag.Međutim u popisima prezimena i u Šekularu i Crnoj Gori nema Terentića.Tako,opet i posle ovog pokušaja dolazimo do dolaska u Prilužje sa kraja osamnaestog ili verovatnije početkom devetnaestog veka.Dalje tragove izgleda su odneli sa sobom Turski zulumi u tom dobu,paljenje crkava koje su možda čuvale neke tragove(krštenice,knjige rođenih i umrlih)nepismenost ,rane pogibije i umiranja glava porodica i zato, pored ostalog i nedostatak usmenog predanja,i sve se vraća u sivilo zaborava koje nam je mnogo toga otelo.Ipak,možda neki zračak istorijske istine ,neki trag ,zasija nam nekad,iznenada kao belutak posle poplave.
Puno hvala.Pozdrav!
5. decembar 2014. u 21:55
M. Šekularac
@Nebojša Babić
poslao sam Vam mejl, još jednom javnim putem da Vam se zahvalim za informacije koje ste mi poslali. Sve pohvale za Vaš rad. Ako mislite da Vam kako mogu pomoći, ostavio sam Vam kontakt telefon, pa se javite. Doduše, iskren da Vam budem, od mene kao sagovornika nećete se mnogo ovajditi, no svakako da moj može biti od koristi.
@Rade
na pitanje u vezi sestrića Vuka Ljevaka ne znam odgovor. Kao i gore navedenom delu moje poruke, prava adresa je moj otac. Sutra ću biti kod kuće, pa ću sa njim porazgovarati.
Još jednom zahvalan,
Milorad
6. decembar 2014. u 10:53
Rade
Dragiša,
Nemojte se obeshrabriti. Idite dalje. Obradite sve te varijante. A. Urošević nije napisao da ste starinci, već da ste došli. Znam i za Labljane kod Novog Brda. I u Novobrdskoj Reci ima stanovništva koje je porijeklom iz Šekulara, Velike, Gornje Ržanice. Tako kažu istoričari, a zabilježila je to i srpska antropogeografska škola. Proto Miloš Velimrović ( 1848. – 1920. ) dečanski đak, je pisao ono Srba što ima u Metohiji je iz Šekulara. Ostali su se turčili i kasnije arbanašili. Kod Mahmutbegovića iz Peći bilo je dosta čipčija porijeklom iz Gornjeg Polimlja, odnosno Šekulara.
Pozdrav
19. decembar 2014. u 13:49
Milun
Poštovani Rade,
Imamam konkretno pitanje za Vas. Nakon očeve smrti, stariji brat je preuzo da slavi krsnu slavu, Svetog Jovana. Da li su Spalevići slavili još neku slavu, tačnije preslavu ili kako još kažu malu slavu? Pitam, jer bi u tom slučaju ja slavio malu slavu i mogli bi da se porodično obilazimo (načuo sam da je u pitanju Savindan, 27. januar).
Srdačan pozdrav,
Milun Spalević iz Kragujevca
19. decembar 2014. u 17:00
Rade
Poštovani Milune,
Spalevići su Radmuževići, od Spala ( Spasoja) brata Lekinog.. U Šekularu Spalevići slave Svetog Jovana 20. januara po novom kalendaru. Zajednička slava Spalevića kao i svih Šekularaca je Sveti Ilija 2.avgusta po novom kalendaru. To mi je lično poznato, jer sam gimnaziju završio u Beranama, a i poslije završenog fakulteta, redovno održavam kontakte sa Beranama i Šekularom. Tako piše i u dostupnoj literaturi. Nije mi poznato da Spalevići slave kao tzv. malu slavu Svetog Savu.
Iskreni pozdravi