Порекло становништва села Шекулар, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
На североисточној страни од Велике, на 2 сахата даљине, преко планине Приједола, налази се Шекулар. Он лежи на доста стрмим странама планина: Приједола, Мокре и Кукаљског Брда, а с обе стране Шекуларске Ријеке, која се у доњем току, на име кроз Ријеку Марсенића, зове Ријеком Марсенића.
Село је дугачко (и.—з.) један и по сахат, а широко (с.— ј.) 1 сахат.
Земљиште је у Шекулару подводно, а плави се од Шекуларске Ријеке и поточића, који кроза њ теку. Али горњи део села је при планини, те нема потребе да се плави. Овде у горњем делу око кућа су место воћа четинари, докле у доњем делу, у Мезгаљама, има довољно воћа и доста је жупно.
Планина им је Мокра, далеко 3 сахата. Од планине им је одузет већи део и придат Турској.
И Шекулар се рачуна као једна целина, једно велико село, у коме оу мања села: Мезгаље, Улица, Ћетковиће, Рмуше, Огране и Радмуже, али су и овде, као и у поменутим целинама, куће тако измешане да би било залудно постављати границу међу овим селима.
Порекло фамилија
У Шекулару има 255 кућа са 1619 становника. Становници су сви Шекуларци, осим 30 васојевичких кућа у Мезгаљама. Шекуларци су старо српско племе, које се, по причању, овде населило још пре Косова и од тада па до данас није никако плаћало Турцима данак. Они се деле на мања племена, као: Живковићи, Рмуши, Ћетковићи, Дашићи, Јашовићи, Радмужи, Вајмеши итд. Од Васојевића у Мезгаљама су: Делетићи, Кастратовићи и Радуновићи.
У селу има 5 гробаља: у Мезгаљама, Радмужу, Рмушу, Странама и код цркве.
Села: Трешњево, Чоеча Глава, Трепча, Ријека Марсенића, Сеоце, 14 кућа на дну Јеловице (Горњосељани-Усташи) и шекуларска општина припадају требачкој капетанији, која укупно има 595 кућа са 3438 становника. По попису од 1899. године у овој нахији има 2762 куће са 16591 становником, од којих је мушких 8780, а женских 7811. Писмених мушких 2027, а женских 97. Васојевичка Нахија је подељена на 8 капетанија: љеворечка, краљска, забрдска, требачка, величка, полимска, коњушка и андријевичка, којима управљају капетани, а целом нахијом управља окружни суд са седиштем на Андријевици. Народне војске има 6 баталиона, над којима су командири, а над свом је војском бригадир, са седиштем на Андријевици. Основних школа, које приватних које редовних, има 8, и то у: Лијевој Ријеци, Барама, Ријеци Марсенића, Шекулару, Великој, Полимљу, Коњуху и на Андријевици, са 11 учитељских снага. У црквеном погледу ова је нахија подељена на тринаест парохија. Имају три цркве: саборна на Књажевцу до Андријевице, љеворечка и коњушка. Колских путова у Васојевићима нема, а главни су коњанички и пешачки путови ови: од Берана уз Лим преко Андријевице и Полимља до Велике; од Андријевице уз Краље преко Трешњевика, низ реку Дрцку, па уз Тару, преко Рашкова Гувна низ Лијеву Ријеку и преко Вјетерника к Подгорици. У Подгорицу иду још два летња пута: један преко Штавне, а други преко Царина. За Колашин су летњи путови преко Лисе и уз Градишницу, а зимњи је онај преко Трешњевика. Осим ових главних путова свако село има своје путове к планини, комуну, другоме селу, вознике, путове, који воде главноме путу и путиће кроза село.
ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 596). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
2. јануар 2016. у 23:42
Раде Бракочевић
Изражавам посебно задовољство, што се унук интересује за своје поријекло. У братству Дашића у Шекулару запажени су као угледни људи, главари и јунаци Арсо Вуков ( кнез Шекулара), Милан, син војводе Даше, Радоња Дашић ( кнез Шекулара), Иван Гушо ( паметан човјек и умирник), Милош Матов, Вукосав Љутић ( стотинаш), Радун Шошана ( назват тако по пушци шошани, перјаник у доба књаза Данила), Лабуд Радунов ( поткомандир), Миро Лабудов ) поткомандир), Вуксан Вукин ( погинуо на Гласинцу у Првом свјетском рату)… Од Булића, огранка Дашића, запажен је нарочито по јунаштву и памети – Радојко Булић. Од свог пресељења из села Улице ( ђе се налази Дашина столица) на саму границу Ругове, братство Рмуши било је стража не само Шекулару и Лимској долини, него доцније и Црној Гори. Запажен Лабуд Рмуш ( кнез Шекулара)…
3. јануар 2016. у 11:48
Раде Бракочевић
Случајно изоставих књигу Андрије Јовићевића, Плавско-гусињска област, Полимље, Велика, Шекулар, Српска краљевска академија, Насеља српских земаља, књига X Београд, 1921.година, рађена по упутствима славног Јована Цвијића. Драшко, да ли сте размишљали о ДНК тесту? Добро би било да се и неко од Дашића родом из Шекулара тестира, како би се потврдила или демантовала предања и допунила сазнања о Шекулару и Шекуларцима. Навео сам основну литературу о Шекулару. И други су писали дјелимично о Шекулару и Шекуларцима, али неријетко пристрасно ( пишући само о својима) прећуткујући и присвајајући историју шекуларског племена које је опстало између експанзивних сусједних сјеверно арбанашких и црногорско брђанских племена, која се населише као чипчије агаларских породица из Гусиња, Плава, Пећи и Бихора, послије Сеобе старих Срба крајем 17. и у првој половини 18.вијека, и уз помоћ Турака нападали на Шекуларце, узимајући им планине и заузимајући им најплоднија насеља…
3. јануар 2016. у 14:18
Драшко Дашић
Хвала вам за изнешене податке господине Бракочевићу.
Од литература које сте навели, неке сам и прочитао, са господином Благојем Шарићем сам чак и био у контакту док сам имао налог на фејсбуку пре 3 године, али исто тако волим да видим и да прочитам нешто и од других истраживача шекуларског краја, јер увек могу допунити знање. Што се тиче ДНК теста, већ дуго, дуго времена имам жељу да сазнам своју хаплогрупу, али не да ми се то усагласити са материјалним околностима, колико знам, ти тестови нису нимало јефтини.
Хвала вам још једном.
Поздрав.
4. јануар 2016. у 07:32
Раде Бракочевић
Драшко, у вези тестирања погледајте странице српског ДНК пројекта. Мислим да постоје неки попусти: Дан српског ДНК пројекта и др.
9. јануар 2016. у 22:07
Раде Бракочевић
Шекуларац, Дијелим мишљење о књизи “Урла” Момира Никића. За Шекуларце посебно су интересантне странице о Шекулару. Аутор је др антрополошких наука и коријеном Шекуларац, од рода шекуларских Дробњака. Наводим га код презимена Никић. Поткрала се штампарска грешка код имена стоји Миомир, умјесто Момир. М. Никић је интелектуалац у правом смислу те ријечи. Књига је роман-есеј… Радивоје Констатиновић између осталог каже: “Никићева књига је нека врста енциклопедије у којој се обиље чињеница меша са измишљеним подацима… Тако се добија једна неочекивана, полифона, могло би се рећи мултимедијална структура књижевног текста…”
11. фебруар 2016. у 21:35
Драшко Дашић
Господине Раде, занима ме још један податак, тиче се војводе Даше. Је л’ се поуздано зна да му је право име Димитрије? Ову тврдњу сам иначе и раније чуо од господина Благоја Шарића.
Хвала Вам унапред.
11. фебруар 2016. у 22:45
Небојша Бабић
Ево, Драшко, док се Раде не огласи, могу ја да одговорим, према мојим сазнањима: Војвода Даша се, под крштеним именом Димитрије, помиње у Поменику Манастира Шудикова с краја 17. века, као приложник овом манастиру (два пута). Нажалост, овај документ је уништен током немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941, када је изгорела зграда Народне библиотеке у којој је Поменик чуван. Али, остали су записи у разним изворима.
11. фебруар 2016. у 23:07
Јоксим
Уобичајено је предање у племену и крају Шекулар, да је војводи Даши било име Димитрије. То наводи и уважени академик професор др Миомир Дашић, и сви који су писали о Шекулару (укључујући и моју маленкост). И сам се некад питам како од Димитрија Даша? То је питање за шире разматрање…
12. фебруар 2016. у 07:51
Раде Бракочевић
Драшко, касно сам видио питање. Небојша и Јоксим су изнели све о војводи Даши – Димитрију.
12. фебруар 2016. у 08:31
Небојша Бабић
Даша не мора бити надимак изведен од личног имена. И не звучи логично да Димитрије буде Даша, већ неки Митар, или Димо, итсл.
Иначе, Црногорци су познати по надимцима који никакве везе са именом немају, већ се добију по некој особини (Зеко, Шјеро, итд). А, опет, некада баш немају никакве везе ни са чим 🙂
Ево пар случајева из моје фамилије:
Рајко – Лала
Радоје – Жељко
Мирослав – Муса
Радован – Бањо
Василије – Драган
Радосав – Лашо, итд.
А, иначе, како сам ја негде нашао, даш на албанском значи – ован. Можда надимак Даша има неке везе са овим.
12. фебруар 2016. у 14:12
Раде Бракочевић
Има их који име Даша изводе од алб. daš = ован. Сматрам да овдје имамо посла са српским антропонимом Данило = Дашо = Дашић. Дијелим мишљење са Небојшом, да надимак не мора увијек да директно произилази из имена. Ово посебно важи за оне надимке, са она два нова “слова”, чији гласови се чују по Црној Гори, па и у нашем Шекулару.