Порекло становништва села Шекулар, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
На североисточној страни од Велике, на 2 сахата даљине, преко планине Приједола, налази се Шекулар. Он лежи на доста стрмим странама планина: Приједола, Мокре и Кукаљског Брда, а с обе стране Шекуларске Ријеке, која се у доњем току, на име кроз Ријеку Марсенића, зове Ријеком Марсенића.
Село је дугачко (и.—з.) један и по сахат, а широко (с.— ј.) 1 сахат.
Земљиште је у Шекулару подводно, а плави се од Шекуларске Ријеке и поточића, који кроза њ теку. Али горњи део села је при планини, те нема потребе да се плави. Овде у горњем делу око кућа су место воћа четинари, докле у доњем делу, у Мезгаљама, има довољно воћа и доста је жупно.
Планина им је Мокра, далеко 3 сахата. Од планине им је одузет већи део и придат Турској.
И Шекулар се рачуна као једна целина, једно велико село, у коме оу мања села: Мезгаље, Улица, Ћетковиће, Рмуше, Огране и Радмуже, али су и овде, као и у поменутим целинама, куће тако измешане да би било залудно постављати границу међу овим селима.
Порекло фамилија
У Шекулару има 255 кућа са 1619 становника. Становници су сви Шекуларци, осим 30 васојевичких кућа у Мезгаљама. Шекуларци су старо српско племе, које се, по причању, овде населило још пре Косова и од тада па до данас није никако плаћало Турцима данак. Они се деле на мања племена, као: Живковићи, Рмуши, Ћетковићи, Дашићи, Јашовићи, Радмужи, Вајмеши итд. Од Васојевића у Мезгаљама су: Делетићи, Кастратовићи и Радуновићи.
У селу има 5 гробаља: у Мезгаљама, Радмужу, Рмушу, Странама и код цркве.
Села: Трешњево, Чоеча Глава, Трепча, Ријека Марсенића, Сеоце, 14 кућа на дну Јеловице (Горњосељани-Усташи) и шекуларска општина припадају требачкој капетанији, која укупно има 595 кућа са 3438 становника. По попису од 1899. године у овој нахији има 2762 куће са 16591 становником, од којих је мушких 8780, а женских 7811. Писмених мушких 2027, а женских 97. Васојевичка Нахија је подељена на 8 капетанија: љеворечка, краљска, забрдска, требачка, величка, полимска, коњушка и андријевичка, којима управљају капетани, а целом нахијом управља окружни суд са седиштем на Андријевици. Народне војске има 6 баталиона, над којима су командири, а над свом је војском бригадир, са седиштем на Андријевици. Основних школа, које приватних које редовних, има 8, и то у: Лијевој Ријеци, Барама, Ријеци Марсенића, Шекулару, Великој, Полимљу, Коњуху и на Андријевици, са 11 учитељских снага. У црквеном погледу ова је нахија подељена на тринаест парохија. Имају три цркве: саборна на Књажевцу до Андријевице, љеворечка и коњушка. Колских путова у Васојевићима нема, а главни су коњанички и пешачки путови ови: од Берана уз Лим преко Андријевице и Полимља до Велике; од Андријевице уз Краље преко Трешњевика, низ реку Дрцку, па уз Тару, преко Рашкова Гувна низ Лијеву Ријеку и преко Вјетерника к Подгорици. У Подгорицу иду још два летња пута: један преко Штавне, а други преко Царина. За Колашин су летњи путови преко Лисе и уз Градишницу, а зимњи је онај преко Трешњевика. Осим ових главних путова свако село има своје путове к планини, комуну, другоме селу, вознике, путове, који воде главноме путу и путиће кроза село.
ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 596). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
6. март 2016. у 00:42
Šekularac
Prema iznetim komentarima reklo bi se da su Šekularci veoma ozbiljni ljudi, što je svakako vrlina. Međutim, bar koliko je meni poznato, Šekularci su mahom puni vedrine, srdačnosti i humora. Šalu je bog ostavio, vele, kao što je ostavio i težak život, pa se šalom ublažava njegova težina. I u najtežem radu ili opasnim situacijama kada, kako kažu “oči gore”, Šekularci su skloni da se našale kako na tuđ tako i na svoj ili bilo čiji račun.
Kada je prvi čovek odleteo u Kosmos početkom šezdesetih, Šekularci su rekli da i oni imaju svog čoveka za svemirsku trku. To svakako nije mogao biti bilo koji realni pojedinac, Šekularac, nego neka vrsta šekularskog super heroja, zapravo hibrida sastavljenog od delova tela više Šekularaca koji su se tim delovima ili nekom svojom osobinom isticali. Taj supermen je imao visinu rasta toga i toga, dugačke i snažne ruke i metarsku širinu ramena i leđa na kojima je mogao poneti breme sena teže od konjskog tovara, stopala dugačka kao dečji grob, ne baš mali nos iz čijih nozdrva su strčale dlake poput nečijeg brka, muškost koju je morao vezivati kanapom za natkolenicu, brzinu vučjeg hoda i snagu glasa kojim je gasio petrolejsku lampu u kući, pogled od koga se strašljivom „isanu“ mrznuo izmet u zadnjici. Šekularci su tačno znali ko od njih pojedinačno ima ove „organe“ i fizičke i karakterne crte pomoću kojih je mogao opstati u tom svakako opasnom Kosmosu i uspešno parirati Rusu Gagarinu. Znaju i današnji Šekularci širom sveta pa nije potrebno da se navode njihova imena. Ova beleška može biti samo povod za prisećanja, npr. kojem Šekularcu je u šali ponuđena zobnica umesto vrancu čija su dva bremena sena bila lakša od jednog koje je ovaj Šekularac nosio na leđima nekoliko kilometara, ili koji je to Šekularac svog vrsnika vezivao za butinu itd.
13. март 2016. у 12:44
Šekularac
Evo jedne interesantne pričice koja govori o moralu jednog običnog Šekularca.
Rade je imao oko petnaest godina kada mu se negde između dva svetska rata u jednom šekularskom selu desila ova nezgodna zgoda. Krajem leta, u vreme vršidbe, bio je nešto skrivio i nije smeo uveče da uđe u roditeljsku kuću i da večera iako je bio gladan. Bila je topla noć sa mesečinom pa se negde u blizini popeo na “podinu” do pola sadenutog stoga slame da prespava na noj. Malo kasnije čuo je tihi razgovor. Muškarac i žena su seli pored stoga slame. Žena je spustila torbu “obravnicu” na zemlju i pitala muškarca: – Oćeš li da jedeš sad ili posle? – Neka, posle ću. Rade je uskoro čuo stenjanje i nagao se odozgo sa stoga da bolje vidi šta rade. Ili se bio isuviše nagnuo ili je slama ionako bila klizava, tek omakao se sa oko dva metra visoke “podine” i tresnuo na zabrektale ljubavnike. Iznenađeni i uplašeni, oboje su se brzo pridigli i pobegli. Prepoznao je ženu, a učinilo mu se da je i ona njega prepoznala. Kada je došao do vazduha, video je torbu koju je žena, u strahu i žurbi, zaboravila. U “obravnici” je našao pola pogače, komad suvog mesa i više jabuka. Hrana je još više podstakla glad pa se, pošto nije večerao, dobro najeo, popeo ponovo uz “roglju” na “podinu” i zaspao. U cik zore se probudio i pustio ovce na pašu. Uskoro mu je brižna majka donela doručak zovući ga: – Ajde, Rade sine, da doručkuješ, nit si ručao nit večerao. A Rade kaže majci: – Nisam gladan. Oćeš li jabuka, majko? Ipak je doručkovao i majka se vratila. Bilo je dobro odjutrilo kada je Rade primetio ženu kako mu se obazrivo približava. Kad je stigla do njega, pružila mu je “bljelače”, lepo ispletene vunene čarape i zamolila ga da ne priča nikome šta je sinoć video. Rade, kažu, jedno vreme nikome nije pričao šta se dogodilo na mesečini kod slame, ali je kasnije taj događaj pričao, ali nije pominjao imena. Slušaoci su nagađali ko bi to mogao biti i širili priču dalje. Nikada se nije saznalo ko su bili ovo dvoje kojima je mesečina prvo pružila veliku strast a potom i veliku “prepast”. Rade se preselio i umro van Šekulara ali, kažu, nikada nije otkrio njihova imena i tu tajnu je odneo u grob.
21. март 2016. у 16:00
Драшко Дашић
Драги Шекуларци, хтео бих накратко да се вратим на тему говора људи у Шекулару. Читао сам недавно о наречјима српског језика, па пошто припадамо зетско-јужнорашком говорном подручју, постоји одлика да се губи разлика између гласова ,,ц” и ,,ч”, на пример: ,,речи” уместо ,,реци”, ,,бачити” уместо ,,бацити” итд… Постоји ли то и у нашем родном крају?
Хвала унапред.
21. март 2016. у 20:44
Небојша Бабић
Колико ја знам наше људе из Шекулара, рекао бих да постоји.
23. март 2016. у 12:22
Драшко Дашић
Захваљујем.
Велики поздрав.
23. март 2016. у 19:38
Небојша Бабић
Има и “бачи” и “речи”, има и “да ти речем”, итсл. Постоји чак и оно меко “ш”, као у “сједим”, “сјекира”, “сјјутра”. Нисам љубитељ оваковог говора, али морам да закључим да моји рођаци у Шекулару тако говоре.
23. март 2016. у 21:07
Раде Бракочевић
Небојша је у праву. Шекуларац се крајем јуна огласио са анализом локализама у Шекулару. Моја маленкост (нијесам стручњак за језичка питања) сматра да има основа за израду рјечника Шекулара и Шекулараца. Последње је вријеме, ако је неко још остао од старијих житеља у Шекулару. Познато ми је да постоје књиге о васојевићком говору или рјечнику Васојевића, о величком говору. Дијелим мишљење Шекуларца да ту има сличних ријечи, али богами има и неких разлика. Чудно је како се неко од школованих Шекулараца ( има и доктора српског језика и књижевности) не прихвати да обради и језик, говор, рјечник Шекулараца, који имају своје специфичности, упркос сличностима, подударностима, напримјер акценат… У Шекулару код аутохтоних Шекулараца се не чују неки гласови и ријечи, као од Андријевице до Плава и Гусиња…
24. март 2016. у 10:00
Драшко Дашић
Иако ми је деда био рођени Шекуларац, много времена је провео у екавском окружењу, тако да сам слабо од њега могао чути нешто од нашег изворног говора.
27. март 2016. у 20:28
Небојша Бабић
Има онај “Васојевички рјечник” Вука Боричића – Тивранског, имам га у колекцији, Мноштво занимљивих речи из нашег краја, од којих се многе више не користе.
26. март 2016. у 00:50
Šekularac
Poštovani zemljaci, govor Šekulara je svakako zanimljiv i poželjno bi bilo da se opiše na način kako to i inače rade dijalektolozi, samo bi u tom slučaju, usled upotrebe stručnih termina, bio “suvoparan” i nedovoljno čitljiv za većinu.
Što se tiče glagola u imperativu “reci” i “reči”, uglavnom je prisutan prvi oblik, “reci”, ponekad i “rekni” (rekni mu to i to), dok se oblik “reči” vrlo retko čuje u Šekularu. Izraz “da ti rečem” takođe je vrlo prisutan. Infinitiv “bačiti” i imperativ “bači” skoro se apsolutno koriste u narodnom govoru, dok su oblici “baciti” i “baci” ređi, uglavnom kod školovanijih osoba. Meki glas “š”(s’, ś) u čestoj je upotrebi: śenokos, śutra, śednik, śaji se, śetan (sjetan, tužan), śečivo, ośetiti.
26. март 2016. у 15:31
Драшко Дашић
Још једно питање, долази ли до губљења гласа ,,х” у Шекуларском говору?
Хвала унапред.
3. јануар 2017. у 21:43
Anonimni
Opa Đurđo! Dva nova slova u “crnogorskom jeziku” zaživela i na ovome sajtu.
27. март 2016. у 12:14
Šekularac
Glasa “h” nema u šekularskom govoru. Druga je stvar, razume se, što se ovaj glas danas koristi kod školovanih osoba.
27. март 2016. у 22:54
Šekularac
Evo izvesnih šekularskih lokalizama/dijalektizama sa minimalnim objašnjenjima.
Аветиња (=будала)
Безбратница (=сестра без браће)
Бестебезове (=без разлога)
Благош (=благо мени)
Близик (=близак рођак)
Божем (=тобож)
Бусика (=бусен)
Гашњача (=мала петролејска лампа без стакла)
Гледна (=лијепа)
Гломоратни (=незграпни)
Голотрба (=овца без вуне на трбуху)
Гомбати (=препирати се надуго и нашироко, одуговлачити)
Грнути (=листом кренути)
Гужвољци (=смотуљци)
Гутла (=гука)
Достина (=мноштво)
Забичити (=постати бахат)
Заладак (=хладовина; залазак сунца)
Згурити се (=повити се, сагнути се)
Измачугати (=истући мачугом, штапом, мотком)
Ископање (=смрт све деце, остати без наследника)
Испаметити (=остати без памети, најчешће од страха)
Јектати (=плакати са наглим прекидима)
Крокљаји (=кораци, скокови)
Кувет (=моћ, снага)
Листра (=зид; вели-ка стрма стена, литица)
Лише (=осим, сем; испореди руско: лишь)
Љемези (=окресане дугачке гране, са лишћем на крају, које се
стављају на пласт сена и уплићу, ради заштите од ветра)
Љубавити (=бити у љубави, у емотивној вези)
Макања (=недорасло дете)
Малина (=мањина)
Мањ (=једино ако…)
Младика (=млада особа)
Мрс (=бели смок: кајмак, сир…)
Мутљавина (=мутивода, човек без карактера)
Њирити (=пежоративно: гледати )
Обестрвити се (=отићи, нестати без трага)
Огрљак (=пежоративно: огрлица)
Огубати се (=добити болест губу)
Оматуфити (=посенилити)
Осукати (=осунути, обурвати)
Пасјалук / пас’алук / паćалук (=безобразлук)
Паспаљ (=ситан пепео)
Пачавра (=прљава крпа; човек без поноса)
Плекање (=мешање у нешто, у нечији посао)
Погануља (=змија; лоша, погана жена)
Подница (=дужа, јача даска, махом чамова, углавном
за изградњу пода, по чему је и добила име)
Помамљен (=скоро луд)
Попасак (=јутарња паша оваца)
Посилити се (=порадовати се)
Потра (=штета)
Прежање (=вребање)
Пржина (=ситан песак)
Премлијечити се (=прегладнети)
Прло (=стрма гола земља, без растиња, углавном настала ерозијом)
Проникао (именица: =почетак ницања траве, прва трава)
Путљаг (=путић, стазица)
Разгубати (=проклети; доживети проклетство)
Рашлопити се (=раширити се ружно, угојити се)
Резил (=брука)
Рудо (: рудасто – односи се на густу вуну)
Рукодрж (=рукохват)
Сектијан (=скај)
Свитна (долама, џамадан) (=од чохе, украшени срмом)
Свратак (=зао крај, завршно зло)
Севап (=доброчинство)
Сикнути (љутито, нагло напасти некога речима)
Спузнути (=спасти)
Срчика (=средина стабла)
Стрекнути (=уплашити се нагло, одједном)
Сустопица (=отисак стопала у блату или снегу)
Сургун (=протеривање)
Тањевина (=слабо имовно стање)
Таракање (=говор без смисла, трућање)
Тирака (=трегер)
Тмаста (=тамна)
Тмуша (=мрак, тама)
Траповијесан (=сањив)
Уја (=тешка нарав, бес)
Уклин (=страшна опомена, проклетство)
Фањела (=вунени џемпер, обично на расклапање, са дугметима)
Ћишкање (=ћушкање, гуркање)
Четвртача (=крупна жена)
Чим (именица, кратак акценат =вуна)
29. март 2016. у 14:54
Драшко Дашић
Захваљујем на овим веома занимљивим подацима, само још једна помоћ код појма ,,сектијан”, не разумем његово објашњење ,,скај”, шта је у питању?
29. март 2016. у 22:17
Šekularac
Objašnjenja ovih šekularskih lokalizama pisao sam, kako se to kaže, na prvu, ili na brzinu, onako kako sam ih znao odranije, ne konsultujući nikakve rečnike. “Sektijan” je neka vrsta stare neprave kože, tvrd i manje savitljiv od prave kože, od koga su se nekada izrađivale, npr. torbice i dr. Pretpostavljam da je turcizam. Skaj mi je bila prva asocijacija, verovatno nedovoljno precizna. Sećam se da sam reč sektijan nalazio u prozi starijih pisaca, možda kod I. Andrića, M. Selimovića, M. Đilasa, I. Samokovlije i naravno, u govoru Šekularaca. Ne znam da li je ima u nekom rečniku, npr. rečniku turcizama ili, možda, u ovde spomenutom “Vasojevićkom rečniku”.
30. март 2016. у 10:59
Драшко Дашић
Хвала Вам.
Поздрав.
21. децембар 2016. у 20:54
Marko D..
Ovo nijesu samo šekularski lokalizmi već i vasojevićki, bar po knjizi Rade Stijović.
28. март 2016. у 05:02
vojislav ananić
Небојша, поздрављам те! Поседујем и ја такође “Васојевићки рјечник”.
Свако ти добро!