Порекло становништва села Шекулар, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
На североисточној страни од Велике, на 2 сахата даљине, преко планине Приједола, налази се Шекулар. Он лежи на доста стрмим странама планина: Приједола, Мокре и Кукаљског Брда, а с обе стране Шекуларске Ријеке, која се у доњем току, на име кроз Ријеку Марсенића, зове Ријеком Марсенића.
Село је дугачко (и.—з.) један и по сахат, а широко (с.— ј.) 1 сахат.
Земљиште је у Шекулару подводно, а плави се од Шекуларске Ријеке и поточића, који кроза њ теку. Али горњи део села је при планини, те нема потребе да се плави. Овде у горњем делу око кућа су место воћа четинари, докле у доњем делу, у Мезгаљама, има довољно воћа и доста је жупно.
Планина им је Мокра, далеко 3 сахата. Од планине им је одузет већи део и придат Турској.
И Шекулар се рачуна као једна целина, једно велико село, у коме оу мања села: Мезгаље, Улица, Ћетковиће, Рмуше, Огране и Радмуже, али су и овде, као и у поменутим целинама, куће тако измешане да би било залудно постављати границу међу овим селима.
Порекло фамилија
У Шекулару има 255 кућа са 1619 становника. Становници су сви Шекуларци, осим 30 васојевичких кућа у Мезгаљама. Шекуларци су старо српско племе, које се, по причању, овде населило још пре Косова и од тада па до данас није никако плаћало Турцима данак. Они се деле на мања племена, као: Живковићи, Рмуши, Ћетковићи, Дашићи, Јашовићи, Радмужи, Вајмеши итд. Од Васојевића у Мезгаљама су: Делетићи, Кастратовићи и Радуновићи.
У селу има 5 гробаља: у Мезгаљама, Радмужу, Рмушу, Странама и код цркве.
Села: Трешњево, Чоеча Глава, Трепча, Ријека Марсенића, Сеоце, 14 кућа на дну Јеловице (Горњосељани-Усташи) и шекуларска општина припадају требачкој капетанији, која укупно има 595 кућа са 3438 становника. По попису од 1899. године у овој нахији има 2762 куће са 16591 становником, од којих је мушких 8780, а женских 7811. Писмених мушких 2027, а женских 97. Васојевичка Нахија је подељена на 8 капетанија: љеворечка, краљска, забрдска, требачка, величка, полимска, коњушка и андријевичка, којима управљају капетани, а целом нахијом управља окружни суд са седиштем на Андријевици. Народне војске има 6 баталиона, над којима су командири, а над свом је војском бригадир, са седиштем на Андријевици. Основних школа, које приватних које редовних, има 8, и то у: Лијевој Ријеци, Барама, Ријеци Марсенића, Шекулару, Великој, Полимљу, Коњуху и на Андријевици, са 11 учитељских снага. У црквеном погледу ова је нахија подељена на тринаест парохија. Имају три цркве: саборна на Књажевцу до Андријевице, љеворечка и коњушка. Колских путова у Васојевићима нема, а главни су коњанички и пешачки путови ови: од Берана уз Лим преко Андријевице и Полимља до Велике; од Андријевице уз Краље преко Трешњевика, низ реку Дрцку, па уз Тару, преко Рашкова Гувна низ Лијеву Ријеку и преко Вјетерника к Подгорици. У Подгорицу иду још два летња пута: један преко Штавне, а други преко Царина. За Колашин су летњи путови преко Лисе и уз Градишницу, а зимњи је онај преко Трешњевика. Осим ових главних путова свако село има своје путове к планини, комуну, другоме селу, вознике, путове, који воде главноме путу и путиће кроза село.
ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 596). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
23. јануар 2015. у 15:19
Раде Бракочевић
Поштовани,
Разумијем, да сте пренијели причу прађеда, али подаци су неповезани и контрадикторни. Не наводите коју славу славите, и да ли сте је мијењали. У Шекулару, као и у цијелој Црној Гори, зна се по племенима, братствима и родовима ко коју славу слави, и то стотинама година, упркос драми атеизације Црногораца у 20. вијеку. Наводите да сте се некад презивали Радевић – то су Васојевићи славе Св. Арханђела Михаила. Радевићи и други Васојевићи дошли на земљу старих Шекулараца – Микарића, Портића, Грујића, Ђошовића, Пејковића у село Мезгале, средином 19.вијека. Микарићи су у Шекулару славили Св. Јована 20.јануара по новом календару. На овом порталу има података и коментара о презименима у Шекулару. Литература је бројна. Колико ми је познато, око презимена из Шекулара и поријеклом из Шекулара на једном мјесту, без гордости, највише података има у мојој књизи Ломни Шекулар…, коју можете поручити.
Моја мејл адреса је: [email protected]
23. јануар 2015. у 22:11
Раде Бракочевић
Поштовани,
Небојша Пауновићу
Ако сте одељаци са Микарићима, онда вам је презиме Радевић било секундарно, по неком претку Раду. Микарићи и други су отишли због зулума Васојевића из Лијеве Ријеке, који Мезгаљанима убише нејако дијете – чобанина у Баљу, узевши му вола, а Мезгаљани њима шест ( има податак и седам) Васојевића Љеворечана ( Радевиће, Љубиће и Давидовиће…) а једног Љубића ранише. Да не наводим имена убијених. Можда у некој наредној књизи и то буде. На земљу шекуларску у Мезгале, сердар Никола Бошков Томовић из Лијеве Ријеке, на име крви, насели породице ових Љеворечана. Тако у Мезгале дођоше Васојевићи… Презиме носите по неком Пауну, који је вјероватно био отац вашем чукунђеду Раку. Отуда Пауновићи. Да ли знате да сте по причи, послије Шекулара били насељени у Гораждевац код Пећи. или неко друго мјесто у околини Пећи? Презимена поријеклом из племена Шекулар у Горњој Јабланици има још, али сте мијењали и презимена (по оцу), а можда и славе. Селидба је ишла преко Метохије – Пећи. У Сијаринску Бању сте могли доћи тек послије 1878.г. када су ти крајеви ослобођени од Турака.
Поздрав
Раде
1. фебруар 2015. у 23:07
aleksic dragan
ZDRAVO gospodine rade,naselili smo se oko 1850/1900 u selu krtok kod kursumlije,kazu nasi stari da smo se prezivali veljovici a sada se prezivamo aleksici imala su 3 brata martin/martinovici,vuk/vukicevici i aleksa/aleksici prezime smo promenili a slava je ostala sv.luka kaze se da smo iz grahova pleme rovcani.a da vas pitam jer sam cuo i pricu za kumstvo koprivica i aleksica/kada je bila krvna osveta zene od koprivica su uzele svoje bebe i 4 km klececi isle do naseg sele koje se oko 1650 god nalazilo u okolini andrijevice da bi im oprostili i tako smo se okumili da li znate nesto vise o tom dogadjaju i zanima me da li znate o nase prezimenu nesto vise i gde nam je bas bas poreklo u cg,…..unapred zahvalan ,
1. фебруар 2015. у 23:34
коци
Укуцајте на ФБ Братство Вељовић
2. фебруар 2015. у 08:00
Раде Бракочевић
Драгане,
Ја коментаришем презимена племена Шекулар и сусједне крајеве и племена – простор Горњег Полимља… Није ми непознат простор Црне Горе, Црногорске Херцеговине, односно Старе Херцеговине. Дајмо простор зналцима из тих крајева.
Много тога сте написали, са низом противрјечности, кад је у питању географија и племенско – братственичка слика данашње Црне Горе. Помињете вријеме досељења од 1850 до 1900 г. То су двије генерације ( два паса рекли би Црногорци). Једно је досељење до 1878,. прије ослобођења Топлице од Турака, ако га је било, а друго послије ослобођења од Турака. Грахово и Ровца није исто. Копривице су Бањани ( око кумства). Андријевица је далеко од Бањана ( ви наводите 4. километра ?) Презиме Алексић у Црној Гори и српским земљама је разнородно, патронимик од имена Алекса. Алексића разнородних, на више мјеста по Црној Гори имате на двије новинарске шлајфне, а да нико са никим није род. По слави сте ( уколико је нијесте мијењали) из племена Роваца. Погледајте књиге о Топлици ( Вујадина Рудића, Радоша Требјешанина и др.) књиге о Ровцима ( Мирко Барјактаровић, Поповић итд.) Вељовићима ровачког поријекла… Видите и књиге о Бањанима, Дробњацима, о херцеговачким презименима…
Поздрав
Раде
3. фебруар 2015. у 16:57
Nebojsa Lekic
@Rade Brakocevic
Postovani Rade, zanima me imate li ikakva saznanja o mom cukuncukundedi Jakovu Lekic iz Sekulara?Ono sto ja znam je da se 1807. god doselio u selo Bogutovac kod Kraljeva, da je po popisu od 22. Avgusta 1839. za grad Karanovac(Kraljevo), deda imao 70 godina i 4 sina.Po tome pretpostavljam da je deda Jakov bio taj koji je migrirao u Srbiju.Slavimo Nikoljdan zimski.
Takodje me zanima od kada potice isto kumstvo sa porodicom Milojevic iz Gokcanice?Verujem da je kumstvo prastaro zato sto ni mom pokojnom pradedi niko nije znao da kaze od kada potice kumsvo.Mozda je to relevantno, al mislio sam da ce vam biti od koristi da saznate odakle poticem.
2. фебруар 2015. у 17:35
Nebojsa Lekic
Postovani Nebojsa, zanima me imate li ikakva saznanja o mom cukuncukundedi Jakovu Lekic iz Sekulara?Ono sto ja znam je da se 1807. god doselio u selo Bogutovac kod Kraljeva, da je po popisu od 22. Avgusta 1839. za grad Karanovac(Kraljevo), deda imao 70 godina i 4 sina.Po tome pretpostavljam da je deda Jakov bio taj koji je emigrirao u Srbiju.Slavimo Nikoljdan zimski.
Takodje me zanima od kada potice isto kumstvo sa porodicom Milojevic iz Gokcanice?Verujem da je kumstvo prastaro zato sto ni mom pokojnom pradedi niko nije znao da kaze od kada potice kumsvo.Mozda je to relevantno, al mislio sam da ce vam biti od koristi da saznate odakle poticem.
Pozdrav!
3. фебруар 2015. у 10:37
Раде Бракочевић
Небојша Лекићу
Увидом у попис из 1839. године пише то о Јакову Лекићу, што сте навели. Ђе пише да је Јаков Лекић из Шекулара и да се 1807. године доселио у Богутовац код Краљева? Године 1807. у току је Први српски устанак. Упркос ферману који има Шекулар, и Шекулар и Србија су под турском влашћу.
Поздрав
Раде
3. фебруар 2015. у 17:03
Nebojsa Lekic
To da je iz Sekulara sam cuo od starih a godina 1807. je godina koja je zapisana u citulji pokojnika svih mojih predaka, pa po tome znam da se u Srbiju doselio te godine.
3. фебруар 2015. у 17:22
Nebojsa Lekic
To da je iz Sekulara su mi reki stari, a da podatak da se 1807. doselio u Bogutovac je zapisan u citulji koju ja posedujem, a u kojoj su zapisana sva imena mojih predaka.
3. фебруар 2015. у 21:50
Раде Бракочевић
Поштовани Небојша,
Подаци из пописа 1839. године, и ваша читуља су још једна потврда живих веза Шекулараца, Србљака и Васојевића са Србијом, који су се исељавали под притиском непријатеља, због крвне освете или економских разлога. Истраживања академика проф. др Миомира Дашића су то потврдила. Моја маленкост наставља испитивања из прошлости Шекулара и Шекулараца у расијању. Испитујем основне родослове презимена из Шекулара и Шекулараца поријеклом из Шекулара. Јаков, име вашег чукунчукунђеда се јавља( понавља) код Лекића из Шекулара. Познат је Вучић Јаковов. Јавља се и Ника ( од Никола). У Богутовцу треба да има још поријеклом Шекулараца – Матовића… У Чибуковцу и Врдила код Краљева су досељени Новчићи ( од Дашића, слава Св. Јован) дошли преко Корита У Врњачкој Бањи су Ристићи од горњоселских Шекулараца ( ово за нашег пријатеља Небојшу Бабића). На десној страни пута Краљево – Врњачка Бања, Негојевићи ( слава Св. Јован) – род шекуларских Маслара. Небојша и ви Лекићи сте шире Маслари – Радмужевићи. Ваша слава у Шекулару је била Св. Јован 20. јануара по новом календару. Да ли су се Ваши стари бавили сточарством – гајењем оваца ? Шта славе Милојевићи из Гокчанице? Питање ђе пише да је Јаков из Шекулара сам намјерно поставио, јер се на овом сјајном порталу јављју непрестано неки појединци, селићи се са једног на друго презиме, некритички и криво интерпретирајући већ саопштено. Небојша јави се на мој мејл: [email protected] Наведи имена из читуље, да их упоредимо са именима основног родослова Лекића из Шекулара која ја имам. Лијепо би било да се јаве и Лекићи.
Срдачни поздрави
Раде
5. фебруар 2017. у 19:57
Skituljko039
Поштовање Раде…
За порекло Лекића и Матовића у Богутовцу код Краљева је писао Корићанац(бивши начелник Рашког округа) у књизи Надибар. За Лекиће је навео да су пореклом Васојевићи из околине Андријевице а за Матовиће да су пореклом из Бањана одакле су и његови Корићанци дошли. У Бањанима има Матовића и славе исто ко и Шекуларски Матовићи Светог Јована. Тек са одрађеним тестом на днк порекло могло би се упоредит и онда би били сигурни одакле су дошли. Тих података од Корићанца има и у књизи о Богутовцу. Књиге се могу наћи у историјском архиву града Краљева.
15. април 2015. у 13:47
Миланко
Јa sam Milanko Шеклер. Моји су из околине Рудна, село у близини манастира Градац, односно Студенице. Слава је свети Стефан. По предању се прича да се ту доселио негде из Црне Горе неки Петар Шеклер. И њега сам нашао у архиви историјској града Краљева. Али даље не знам. један од моји предака је Богдан Шеклер, који је живео у Црног Гори, а имали смо зајендичког претка у 7 генерацији који се вратио за Црну Гору. Зна ли ко шта о томе.
16. април 2015. у 14:39
Vesna
Pozdrav Šekularima i Vasojevićima,ja sam Vesna Dašić udata Macut,moj otac je Milorad Dašić rođen 10.marta 1915,kao najmlađe dete Jeremije Dašića i Vesne Dašić -mislim Bulatović iz Gusinja,imao je 3 sestre,moje tetke živele su u Nišu,rođen je u Beranama i posle rata je morao da da zemlju gde je aerodrom ,mislim vojni u Beranama ,ostao je bez roditelja sa 18 meseci i u ranom detinjstvu je vodio brigu o njemu Jeremijin brat,ali ne zadugo,pošto je dopao domu za decu bez roditelja,nikad nisu prekinuli vezu on i njegove sestre,a Jeremija i Vesna su umrli na putu od španskog gripa i sahranjeni su u Đurđevim Stupovima,kao dete sećam se da smo bili u Peći kod rođaka ,kao i da na Kosovu imamo neke rođake,ne znam kako se zvao Jeremijin brat ,a ni da li ih je bilo više,moja sestra je etnolog i rekla mi je za Dašu Šekulara tj, da su Dašići davali vojvode Šekularu,ne znam šta to znači i htela bi da bolje upoznam svoj rodoslov, slava je SvJovan,posebno me zaintrigirala priča o Daši i postojanje topuza i mača,kad je Daša živeo i da li možete da nađete najbliže nam rodstvo ,mene ceo život poznanici zovu Daša,a od oca samo veliku dušu i srce imam Pozdrav
16. април 2015. у 16:32
vesna
isprvavka baka Vesna je iz Rozaja,i u rodu smo sa Spasojevicima i Loncarevicima