Порекло становништва села Јајчић, општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Село Јајчић налази се на последњим ограницима маљенских висова, који силазе у љишку долину. Куће су по избрешцима и осојним странама речице Кацапе, која долази из Дучића. Земљиште је мање-више равно, уздигнуто је и расечено двема речицама само у јужном крају где су куће мање-више збијене.
Извора у селу има доста и народ се служи њима, као и бунарском водом. Од текућих вода, која не пресушују, јесте погранички Љиг, који плави целу своју долину, али куће и њихове окућнице не захвата. Љиг одваја ово село од београдског округа, а у њега утичу у овом селу речица Кацапа, која долази из Дучића и Јошеве, која долази из Цветановаца.
Земље и шуме.
Јајчићске земље долазе у ред најбогатијих љишких земаља. Најшира љишка долина је у овом селу, она је сва равна и квалитет њене земље је изврстан. И добре оранице и још боље косанице, као и земље за пашњаке, има доста у овом селу.
Шуме је омало. Што је има, највише је око Кацапе и низ Јошеву, докле ова не сиђе у долину. Она је од лиснатог дрвета и довољна за огрев, а за грађу се мора прибављати са стране.
Никаквих заједница нема.
Тип села.
Јајчић је потпуно растурено село. На врло мало места су 3-4 куће збијене, већ су већином растурене и разбацане по целом сеоском атару. Све новије куће, којих у селу има доста, више него и у једном суседном селу, прављене су по имањима, која су раније била својина у њима данас настањених породица из горњих, већином брдских, села. Према овоме у селу нема џемата нити су се раније знали, кад је било упола кућа мање него данас.
У селу су данас породице: Максимовићи, Арсенијевићи, Срећковићи, Лучићи, Ђорђевићи, Спасојевићи, Васићи, Веселиновићи, Лазићи, Апостоловићи, Ивовићи, Ђурђевићи, Маринковићи, Топаловићи, Костићи, Андрићи, Михаиловићи, Обрадовићи, Ускоковићи, Человићи (Остојићи), Јеремићи, Радовановићи, Филиповићи, Гајићи, Радивојевићи, Миросавићи, Јоксимовићи, Павловићи, Топаловићи-2, Благојевићи, Марковићи, Ђурђевићи, Арсенијевићи, Маринковићи, Шевићи (Шелопићи), Ђурђевићи-2, Маринковићи-2, Ивановићи, Јовановићи, Лазаревићи, Новаковићи у Чутуковићи.
У селу није развијен задружни живот, пошто је село насељено баш оним породицама, које су избегле здружни живот у својим селима.
Подаци о селу.
Јајчићи су по харачким тефтерима из 1818. године имали 30 домова са 37 породица и 89 харачких личности.
Према попису:
-1866. године – 51 дом и 312 становника.
-1874. године – 48 домова и 267 становника.
-1884. године – 49 домова и 267 становника.
-1890. године – 47 домова и 309 становника.
-1895. године -61 дом и 336 становника.
-1900. године – 73 дома и 399 становника.
Годишњи прираштај у овом селу од 1866. године је 3,87 а процентни 1,26%, где има знатних колебања и у броју домова и становништва.
Име селу.
Мештани сматрају своје село за старо село. За име везана је нека прича, по којој се прича да је у село упао неки Јајан Турчин и поробио га а после добио у својину, те се по имену његовом село прозвало Јајчићи.
Порекло становнишва и оснивање села.
Иако сељаци држе да име је село старо, ипак им породице нису тако старе, већ су све досељене. Старе породице измакле су преко београдског округа у Срем и равнија места од турске најезде, која је у више прилика намахивала се на ове крајеве због манастира Боговађа.
-Шевићи (Радивојевићи, Ђурђевићи, Ивановићи и Новаковићи): Најстарија породица у селу су Шевићи од које су настале остале поменуте, досељени су пред крај 17. века из Старе Србије, од Сјенице, покренутим општом сеобом и навалом Арнаута, има их 14 кућа и славе Аранђеловдан.
-Человићи (Јеремићи и Радовановићи) су се доселили пред Кочину Крајину из Старе Србије од Новог пазара, славе Ђурђиц.
-Филиповићи су се доселили у Првом устанку из села Дренове у Полимљу, њих под разним презименима има 7 кућа и славе Никољдан.
Све остале породице доселиле су се после 1820. године, овим редом:
-Максимовићи су од Пајића из Цветановаца, предак дошао на имање, славе Ђурђиц.
-Спасојевићи су сишли са Стубла ове области, предак дошао као мајстор и призетио се у Максимовиће, славе Јовањдан.
-Ускоковићи су дошли из Планинице после деобе у селу на раније купљено имање, славе Никољдан.
-Топаловићи су такође из Планинице, сишли после деобе на своје имање, славе Цара Константина и Царицу Јелену.
-Маринковићи су из Планинице, населили се после деобе на своје имање, славе Велику Госпојину.
-Обрадовићи су се доселили из Мушића-округ ужички као надничар, славе Аранђеловдан.
-Јоксимовићи су из Леушића-округ руднички, предак се призетио се у Шевиће, славе Никољдан и Аранђеловдан.
-Павловићи, предак је од Мушоваца из Берковца, призетио се у Јоксимовиће, славе Никољдан и Ђурђевдан.
-Топаловићи-2, предак је дошао из Бранчића-округ руднички, призетио се у Јоксимовиће, славе Никољдан и Аранђеловдан.
-Благојевићи, предак се доселио из Бољковца-округ руднички, призетио се у Јоксимовиће, славе Никољдан и Аранђеловдан.
-Михаиловићи, предак је из Паштрића, славе Никољдан., доводац.
-Андрићи, предак је из Паштрића, славе Никољдан, доводац.
-Костићи, предак је из Паштрића, славе Никољдан, доводац.
-Маринковићи су из Кадине Луке, предак се призетио у Шевиће, славе Св. Јована Милостивог и Аранђеловдан.
-Васићи су из Кадине Луке, доселили се после деобе имања, славе Јована Милостивог.
-Миросавићи су из Цветановаца, предак се призетио у Шевиће, славе Симеундан и Аранђеловдан.
-Арсенијевићи су дошли из Славковице од породице Ивковића, доселили се после деобе имања, славе Ђурђиц.
-Ђорђевићи су из рудничког Бранетића, доселили се после деоба имања, славе Ђурђиц.
-Лазаревићи су из Мораваца, доселили се на своје имање, славе Никољдан.
-Веселиновићи су из Бранетића-округ руднички, доселили се на своје имање после деобе, славе Марковдан.
-Лучићи су из Полома, доселили се после деоба, славе Алимпијевдан.
-Арсенијевићи су из Лозња, предак се доселио као слуга и призетио у Шевиће, славе Никољдан.
-Ивовићи, предак је уљез у Человиће, доселио се из Бранетића рудничког, славе Аранђеловдан и Ђурђиц.
-Ђурђевићи, предак је уљез у Человиће, доселио се из Славковице, славе Ђурђиц.
-Маринковић, предак уљез у Человиће, доселио се из Коштунића, славе Ђурђиц.
-Срећковићи, предак се доселио као мајстор од Јаловика-округ ужички, славе Лазаревдан и Ђурђиц.
-Лазићи, предак се доселио из Живковића у Полимљу, славе Стевањдан.
-Апостоловићи, предак се доселио из Митровице у Старој Србији као слуга, славе Аранђеловдан.
-Чутуковићи, предак је однекуда из Старе Србије, призетио се у Шевиће, славе Никољдан и Аранђеловдан.
-Јовановићи, предак се доселио из Бргула у Тамнави као ковач, славе Никољдан.
У селу је 71 кућа од 33 породице.
Занимање становништва.
Јајчићани ее занимју свима привредним гранама, којим и остали сељаци ове области. Њихово богато земљиште даје не само њима него и свима суседним сељанима из брдских крајева богате плодове, те су ретко када изложени куповини људске и сточне хране и пића. Нигде се не селе нити знају каквога заната, те и они, који се доселе међу њих као занатлије, брзо се губе и изумиру, те их замењују све новије и новије породице, које, ако се животне прилике не измене, чека иста судбина.
Појединости о селу.
Јајчић је саставни део Бабајићске општине у Срез колубарском. Судница је у Бабајићу, црква и школа у Цветановцима. Гробље је у средини села и заједничко.
Преслављају Спасовдан.
ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)