Порекло презимена, село Доњи Бањани (Љиг)

19. мај 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Бањани* (Доњи Бањани), општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

*Ово село се, за разлику од Горњих Бањана у Таковском срезу, зове се још и Доњим Бањанима.

 

Положај села.

На атару овога села састаје се уздужна долина Брезовице са бочном Лалиначке Реке. Село је углавном у долини прве реке, чија је долина овде најшира, нарочито десна страна, где попречни профил може бити и до 500 метара да изнесе. Бочна је долина клисураста и са уздужном се састаје скоро на средини села. Десну страну уздужне долине чине стране и косе развођа Качера и Брезовице, које се спуштају западно у долину ове реке, а поименце Лепог Поља и Ђуриног Брда. Леву страну чине стране и косе од развођа Брезовице и Љига, а поименце од Дугог Рта, чија једна страна затвара и долину Лалиначке Реке, Вроца и Кошуте. У углу између Брезовице и Лалиначке Реке лежи плећати брег Јасик.

Сеоске куће налазе се растурене по странама поменутих узвишења и њиховим косама на заравањцима.

Извори.

Најглавнији извори су: Петрића Чесма и извор испод Јасика, поред доста других мањих, око којих су прикупљене сеоске куће.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је делом између и изнад кућа, по странама и косама именованих узвишења, а делом у речној долини. Добре је родности, нарочито поред реке. Највеће су њиве при врховима помињаних узвишења.

Шуме има доста око села: у Дубрави, Палежу, Дугом Рту и на Лепо-Пољу. Шума је од букове и церове горе. Ове су шуме раздељене.

Тип села.

Село је разбијеног, старовлашког типа. Разликују се три засеока са фамилијарним називима: Сокољани, Сандићи, око Јасика, оба са леве, и Костићи, са десне стране Брезовице.

Свега у селу има 37 кућа, од којих је у Костићима 15, у Сандићима 12 и у Сокољанима 10.

Име селу.

У народу нема никаквих тумачења о постанку имена села.

 

Порекло становништва.

Од 9 фамилија у селу за четири се засигурно зна да су стариначке. Остале су досељеници.

У Костићима су:

-Костићи, старинци, славе Ђурђиц.

-Петрићи, старинци, славе Ђурђиц.

-Јовичићи, досељени из Дића, славе Томиндан.

У Сандићима су:

-Сандићи, досељени отприлике пре 120 година из Херцеговине, најпре у Ужички округ, а одатле овде. Ове фамилије има и у Рачанском срезу Округа ужичког. Славе Никољдан.

-Поповићи, досељени пре 60-65 година из Гукоша, славе Ђурђевдан.

-Коругићи, досељени пре 100 година из Ручића, славе Јовањдан.

У Сокољанима су:

-Томићи (Павловићи, Лукићи), одавно досељени из Соколске нахије. Зову их Сокољанима, славе Лазаревдан.

-Јовановићи, старинци, славе Јовањдан.

-Грујовићи су такође старинци, славе Ђурђевдан.

 

Сеоска заветина је Треће обртење главе Св. Јована Крститеља 7. јуна по новом, односно 25 маја по старом календару.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Корени

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.