Порекло презимена, село Кљен (Невесиње)

Порекло становништва села Кљен код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

На високој заравни између Дабарског и Невесињског Поља, 200-300 метара над Невесињским Пољем, са погледом отвореним према сјеверу. Снијег пада по сјеверу обично о Михољу дне, а топи се око Васкрсенија.

Сељаци већим дијелом откупљени, држе агинске (Шарића и Бајрамовића) и приорачке земље. Кметови и приорачи плаћају трећину. Стока излази око Тројичина дне, а враћа се око Михоља дне.

Село се дијели на Кљен и Удбину. У Кљену куће јако разбијене, већином три до четири стотине метара. У Удбини збијене у једну хрпу под Вардом. Име Удбина потиче од некаквих Турака Удбињана.

Код села има Црквина са неколико стећака затим има старо мусломанско, православно и циганско гробље.

Најстарија позната породица су муслимани Шабовићи непозната поријекла и поп Сава Таминџић, који је умро од куге у пећини Магупици, а његов син одсели у Бежђеђе.

• Од данашњих породица најстарији су РОМОВИЋИ. Старином су иза Слапа у Грахову од братства Ковачевића. Никад их није било више од двије куће. Славе Ђурђевдан, прислужују Св. Матију.
• ГАЋИНОВИЋИ су доселили из Меке Груде, а старином су из Боке. Звали се Сикимићи. Славе Ђурђевдан.
• БОШЊАЦИ су се доселили из Билеће (прије 60 година) на читлук. Славе Аранђеловдан, прислуживали су Михољдан па су напустили.
• САВИЋИ су Миловићи из Дабра, дошли су прије 45 година. Славе Лазаревдан.
• ПАШАЈЛИЋИ су поријеклом из Граова од браства Булајића, прије 70 година дошли су у Лукавац, а у Кљен има више од 50 година. Славе Никољдан, прислужују неки Цвијети, неки Св. Саву. Сви су прислуживали Св. Саву па кад су се издијелили узели су неки Цвијети. Ови последњи због тога све иде уназад, готово су самрли.
• РАДОВАНОВИЋИ су из Петровића (Бањани), дошли на Давидовиће, а с Давидовића прије 40 година у Кљен. Славе Ђурђевдан, прислужују Ђурђиц.
• ЋАЛИ су старином Ковачевићи из Грахова, у Кљен доселили прије шесет година. Славе Ђурђевдан, прислужују Матијевдан.

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић