Порекло становништва села Ковачевац, општина Јагодина. Према књизи Станоја М. Мијатовића „Белица“, издање 1930. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.
Положај села.
Село је са обе стране Лозовичког Потока; више кућа има на десној страни потока, а мање на левој. Приликом изливања поток чини штету. Пије се бунарска вода. Има само једна безимена чесма усред села.
Земље и шуме.
Њиве, ливаде и пашњаци су на местима Кључ, Тетребово Поље, Доње Поље, Преко Пољане, Дивљач, Крушар (Крушјар), Падалиште (Циганско Падалчиште), Кандовац и Драгоцветско. Шуме су у Пољани и Трештани.
Тип села.
Село је тимочког типа. Не дели се на махале (крајеве), већ само на родове. Име је добило по неким ковачима који су се овамо први доселили.
Подаци о селу.
Не зна се поуздано када је ово село засновано. Изгледа да је новије, јер га нема у списковима села од 1818 год. и „Пантине кнежине“ од 1821 год. Помиње се у списку од 1836 год. са 7 кућа и 7 пореских глава.
У почетку овог века овде је било и циганско насеље са 50 кућа. Цигани су живели одвојено од Срба. Занимали су се свирањем, џамбасењем (препродајом стоке) и просјачењем. Њих су аустриске власти за време окупације 1916 год. преселиле у Јагодину. То је учињено по жељи околних села, па и целе околине, јер су били свима на досади и штети.
Ковачевац има 48 кућа, 7 родова, 277 становника.
Родови.
Деспотовићи, Ракичићи (10 к., св. Арханђео): дошли пре сто и више година из врањске околине као први досељеници.
Прокићи (10 к., св. Никола): из лесковачке околине кад и Деспотовићи.
Миленковићи, Цветковићи (5 к., св. Ђорђе и Ђурђевдан): са Малог Косова пре сто и више године.
Лукићи (5 к., св. Никола): из Топлице пре сто година.
Стојичановићи, Стојчановићи (5 к., св. Никола): из нишког краја пре сто година.
Делићи (10 к., св. Врачи): из Рековца (Левач) пре сто година, а тамо са Косова.
Илићи, Ђурђевићи (3 к., св. Никола): из Шуљковца од рода Анђелковића, старином из Топлице, као призећени у род Прокића пре 70 година.
Појединости о селу.
Сеоска је слава Бела субота (по Тројицима), а заветине су: Св. Симеун Богопримац (16 фебруара по н. к.) за здравље чељади, Св. Мојсило (17 септембра по н. к.) за здравље живине и Св. Илија за здравље стоке. Гробље је испод села, близу потока, према драгоцветском гробљу.
ИЗВОР: Станоје М. Мијатовић, „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.
Коментари (0)