Порекло презимена, село Ратари (Обреновац)

13. марта 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Ратари, општина Обреновац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Ратари су савско село између Скеле и Звечке. Земљиште је равно, полојско и без икакве узвишице. Куће су у јужном делу изнад механе и мање више збијене на оцедитијим местима између појединих сеоских бара.

Сава је од ушћа Вукодраже па до ушћа Колубаре пограничка река области. На целом простору, осим везе са суседним барама, у Саву се не улива ни најмањи поточић. При поводњима разлива се и пуни баре, само ако јој обала није висока као на Ушћу, Скели, Брескви и Забрежју око пристаништа. Поплаве су великих размера и захватају сва посавска полојска села. Сељаци села: Скеле, Кртинска, Ратара, Уроваца, почели су подизати поред обале савске насипе или долме али су ти радови примитивни. Поплаве посавских села обухватају велике размере и са свим грозотама, јер поред поплава имања и усева, поплаве нису ретке без људских жртава и рушењеа зграда. Зато су сељаци споразумно отпочели подизати долме и подизати обалу, али је од слабе предности. Поплава од 1897. године није ни ова села оставила, већ их је тако потопила, да их је морала државна власт лађама спасавати. Такав је исти случај био и с пролећа 1907. године.

Кад се Сва повуче у корито Полој остаје безводан, вода остаје по очагама, у Звечиццама и Малој Бари и онда је летњи испуст свих суседних села. До пре 10 година био је заједница села: Скеле, Ратара, Кртинске и Уроваца, а сада је издељен и ограничен тако, да су на једном крају Ратари и Кртинска остали у заједници, на другом Кртинска и Уровци, на трећем сама Кртинска и на четвртом сама Скела. Сва ова села, осим Скеле, оставила своје полоје неподељене, па и Скела опет је један, потолитији део, оставила неподељен.

Полојска села су поред Саве и сва у правој и ниској равници. Куће с малим окућницама поређане су дуж главног сеоског пута (Забрежје, Кртинска, Звечка) или стрпане без икаквог реда (Скела и Ратари) или концентрички распоређене око извесног центра (Ушће) или зракастим линијама (Бело Поље и Рвати).

У равнијим селима поред Саве постоје заједнице не само једног него и по два села. Заједнице ових села су највеће, то су баре и огромне просторије око њих, које вода плави и дуже се на њима задржава с пролећа и преко године. Ратари, Грабовац и Звечка полажу подједнака права на грабовачку Велику Бару. У Грабовцу, Скели и Ушћу и свима другим полојским селима баре мањег обима су породичне заједнице, које када се исуше, заједнички се употребљавају за испашу.

У Тамнави имамо неколико врста земаља: пескуше, кречуше, црнице, смолнице, благуше, мртвуше и полојске земље.

Полојске су земље тресетне, пуне воде, увек гњиле, добре ливаде и пашњаци. Овакве су земље око бара и при ставама појединих река. А има их: у Црвеној Јабуци, Бровићу, Трстеници, Пироману, Стублинама, Забрежју, Ратарима, Кртинској итд. и дају најбољу траву за пашњаке, због чега се у селима са оваквом земљом подигло коњарство.

Старовлашког су типа и нека села на равници поред Саве. Сеоске куће су поред друмова, с једне и с друге стране пута, доста збијене, с малим окућницама, с кућама увученим мало у двориште и нарочитим распоредом зграда. Ова села су или права шумадијска или приближна овом типу, као: Лајковац (село), Скела, Кртинска, Уровци, Бело Поље и Ратари. У селима овог типа нема засеока изузев шти су то Бргулице у Кртинској.

Раселице по крајвима, никад у средини, већином до других села, поред главног сеоског или важнијег пута и насељене на други начин од села. Куће су ублизу, с малим окућницама, увучене унутра и с обе стране пута. На оваквим местима прво се насељавао какав дугогодишњи сеоски слуга, који је службом нешто зарадио и стекао, па би се окућио а уз њега придолазили би Крајишници, уз које би придошао по какав оделити задругар из села, ако би имао имања у том месту. Такве су раселице села: Ушћа, Скеле, Грабовца, Стублина, Ратара итд.

По народним традицијама многа данашња села постала су од раселица. Народ мисли, да су оваква села била трла или испусти главног села, па су се појединци деобом или због какве болести удаљавали од села и стварали нова села: Лајковац (село) је раселица Горњег Лајковца у срезу колубарском, и зато га сваки сељак зове још и Доњи Лајковац; Бровић је раселица Пиромана, Баталаге Свилеуве, Кршна Глава Докмира, Милорци Црвене Јабуке, Рвати, Кртинска, Уровци, Звечка и Ратари су настали од старе Брескве, Бело Поље од Звечке итд.

Кртинска и Ратари имају велике заједнице у Полоју и Балуру и преко лета, кад ова места нису потопљена, стока оба села заједнички се напаса уз наплату неке утврђене таксе, коју утврђују сами сељаци на својим сеоским састанцима ради исплате пореза и других трошкова око ових заједница. Тарифа се прописује пре Ђурђевдана и важи до Митровдана и обавезна је за сваког сељака. Наплата је у рукама сеоских кметова и врши се у другој половини године између 8. септембра и Митровдана. Тарифа оба села, која је стална већ неколико година, прописује од коња 1,5 динар, од говечета 1 динар, од овце 0,3 динара и свиљчета 0,2 динара. Ратарци изгоне своју стоку са својим чобанима или више домова имају заједничког чобанина, коме се плаћа готовим новцем или у природи, али по све мало. Кртинци имају нарочите чобане за сваку врсту стоке, осим коња, и ови је изјутра по селу купе, а увече догоне и предају. Коњи за теглење и волови су по пашњацима или шталама.

Имена села која опомињу на ранија насеља и људске творевине су, између осталих, и Ратари.

Села која су постала као раселице других села пре 200 (сада 300) година, била би: Бровић раселица Пиромана, Баталеге Свилеуве, зукве Новака, Звечка, Кртинска, Уроивци и Ратари старог села Брескве.

 

Порекло фамилија-презимена села Ратари

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Борјановићи, после 1827. године, Бачка, Ђурђевдан, сродници са Борјановићима у Звечкој.

-Васиљевићи и Мићићи. Видети Мићићи и Васиљевићи.

-Васићи, после 1827. године, Срем, Св. Петка.

-Гајићи, после 1827. године, Осат, Томиндан.

-Ђаковићи, прва половина 18. века, Стара Србија, Ђурђевдан.

-Ђукановићи и Стевановићи 1. Видети Стевановићи 1 и Ђукановићи.

-Јовановићи, друга половина 18. века, Завлака у Рађевини, Никољдан, повећа задруга.

-Крстићи, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Никољдан.

-Лукићи, после 1827. године, Б. Крајина, Јовањдан.

-Микићи, после 1827. године, Орашац, Лучиндан, пореклом румунски Роми као и у Орашцу и Грабовцу.

-Мићићи и Васиљевићи, друга половина 18. века, Врбић у Рађевини, Никољдан.

-Николићи, друга половина 18. века, Мојковићи у Рађевини, Стевањдан.

-Покрајци, друга половина 18. века, Крајина, Јовањдан.

-Радојичићи*, стара породица, Никољдан.

*Радојичићи су стара уровачка породица, прешла у суседне Ратаре и населила се. Воде порекло од Росића, раније Вилића, још из Бреске.

-Симићи, после 1827. године, оближње Стублине, Петровдан.

-Стевановићи 1 и Ђукановићи*, стара породица, Стевањдан.

*Ђукановићи овог села су од Стевановића 1 из Уроваца и до данс су у сродству.

-Ристићи, друга половина 18. века, Бијељина, Јовањдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. И поред тога што по географском положају тако не изгледа засеок Бргулице не припада Кртинској, како сам написао, већ Ратарима. То сам јуче сасвим случајно сазнао.
    Извињавам се због ове моје грешке.

  2. Ivan Dimitric selo Urovci

    Selo brgulice ne pripada sada Krtinskoj vec Ratarima,ali je nekada pripadalo Krtinskoj dok je jos postojalo selo stara Breska.Brgulice,Urovci i Krtinska su raselice stare Breske…

  3. Gordana

    Trazim podatke o svojoj baki Nataliji Brankovic. Mislim da je bila uz Ratara. Da li neko nesto zna o Brankovicima?

    Puno hvala
    Gordana