Порекло презимена, село Пироман (Обреновац)

13. марта 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Пироман, општина Обреновац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Пироман је с обе стране Тамнаве, у равници, с кућама растуреним по целом простору по оцедитијим местима. Сеоске куће су тако распоређене, да се у њиховом распореду, мада су врло измешане, јасно распознају три краја: Ерски испод школе, Јелавски око Тамнаве и до Лисог Поља и Вепровица до Стублина.

Мочила су јаки и чисти извори, дубљи од живобара, отичу чистом водом исте темературе као и суседни ваздух, не употребљавају се за пиће, али употребљавају као мочила за лан и конопљу. Оваквих мочила има по Забрежју, Уровцима, Пироману, Бровићу, Лисом Пољу, Брезовици и др.

Долина тамнавска, од почетка до краја, пуне је живобара, мочила, млакова и ритова. Земљишта су наводњена, али никад потолита, већ се дају лако каналисати и оцедити. Потолитних земљишта и ритова има у Бровићу, Пироману и Лончанику.

У Тамнави имамо неколико врста земаља: пескуше, кречуше, црнице, смолнице, благуше, мртвуше и полојске земље.

Полојске су земље тресетне, пуне воде, увек гњиле, добре ливаде и пашњаци. Овакве су земље око бара и при ставама појединих река. А има их: у Црвеној Јабуци, Бровићу, Трстеници, Пироману, Стублинама, Забрежју, Ратарима, Кртинској итд. и дају најбољу траву за пашњаке, због чега се у селима са оваквом земљом подигло коњарство. Најбоље коње гаје поједине породице и чувене су због тога у целој области: Кесеровићи у Пироману, Мишићи у Бровићу, Бранковићи у Грабовцу, Симеуновићи и Стублинама итд.

У Грабовцу, ко би се мало више задржао у селу и ко би се из ближе распитао о месту несељења и имања старијих породица од пре 150 година, увидеће да је стари Грабовац био збијен око Видана и да данас свака старија породица има својих представника на том истом месту. На овај начин Стублине су се растуриле од свог извора Црквине, Пироман и Бровић из Старог Села, Трстеница од старог гробља, Бањани из Старог Воћа, Тулари из Кленовице, Трлић од Језера, Совљак од Корова итд.

По народним традицијама многа данашња села постала су од раселица. Народ мисли, да су оваква села била трла или испусти главног села, па су се појединци деобом или због какве болести удаљавали од села и стварали нова села: Лајковац (село) је раселица Горњег Лајковца у срезу колубарском, и зато га сваки сељак зове још и Доњи Лајковац; Бровић је раселица Пиромана, Баталаге Свилеуве, Кршна Глава Докмира, Милорци Црвене Јабуке, Рвати, Кртинска, Уровци, Звечка и Ратари су настали од старе Брескве, Бело Поље од Звечке итд.

Када је Сибиљанин Јанко пошао од Београда са војском на Косово, прича се, да је прешао Колубару на броду у Стублинама, да се брод по њему зове Царев Брод, затим, да је дошао у Пироман и улогорио се на потоку, који се по њему зове Царевац. На Царевцу је војска била три дана, очекивала другу војску и пировала, то се по томе село назвало Пироман. Кад је помоћна војска дошла, Јанко је са овом војском отишао у Лисо Поље у мису, ондашњи манастир, причестио војску и с њоме уз Колубару и Љиг отишао на Косово.

Селишта има свако село, само се различито зове. На сваком селишту очувани су трагови живота или се могу наћи, па било насељено или ненасељено. Особна имена селиштима су: Селиште, Старо Село, Кућерине, Старе Куће, Кућишта, Стара Воћа и Паланка. Насељена Стара Села имају у: Орашцу, Јабучју и Скобаљу а ненасељена у: Радљеву, Љубинићу, Пироману, Бровићу и на Ушћу.

Стара села, која бу по народном предању постојала од пре 300 (сада 400) година била би ова: Грабовац, Бреска, Забрежје, Скела, Ушће, Дрен, Трстеница, Пироман, Бањани, Врело, Таково, Паљуви, Јабучје, Непричава, Тврдојевац, Докимр, Новаци, Коцељева, Бргуле, Свилеува, Љутице, Букор, Каменица итд.

Послужили смо се, пише Љуба Павловић, и списком села, чији су виногради и усеви оштећени градом месеца јуна 1719. године. Поред села тадашњег ваљевског дистрикта иста непогода снашла је и ова села из тадашњег палешког дистрикта: Гола Глава, Бањани, Вукона, Звечка, Бреска, Забрежје, Палеж (Обреновац) и Пироман. Ово је списак царског, бечког ратног архива у препису, још необјављен.

 

Порекло фамилија-презимена села Пироман

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Алимпићи, прва половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Богојављење и Јовањдан.

-Бранковићи, после 1827. године, Миличиница у Подгорини, Аранђеловдан.

-Бровићи, прва половина 18. века, Озринићи, Мала Госпојина.

-Влајковићи, после 1827. године, Латвица код Ариља, Аранђеловдан.

-Димитријевићи, друга половина 18. века, Љубовиђа у Азбуковици, Ђурђевдан.

-Ђорђевићи и Овсенице. Видети Овсенице и Ђорђевићи.

-Илићи, друга половина 18. века, Шљивова у Рађевини, Јовањдан.

-Карићи*, стара породица, Никољдан.

*Карићи нису старинци, али како мисле да су досељени пре 300 година у ово село и како су још једини, чије су куће у Старом селу, узети су за старинце.

-Кесеровићи, друга половина 18. века, Оглађеновац у Подгорини, Ђурђиц.

-Косићи, после 1827. године, Маковиште-округ ужички, Ђурђиц, уљези у Кесеровиће.

-Лукићи 1, после 1827. године, Бањалука, Марковдан.

-Лукићи 2, после 1827. године, Степојевац-округ београдски, Стевањдан, уљези у Арсениће(?).

-Мирковићи и Павловићи. Видети Павловићи и Мирковићи.

-Митровићи, после 1827. године, Богојевићи код Ариља, Аранђеловдан.

-Михаиловићи, после 1827. године, Голеши у Македонији, Св. Атанасије, трговачка породица.

-Овсенице и Ђорђевићи, после 1827. године, Жупањац-округ београдски, Ђурђевдан, данашња свештеничка породица.

-Павловићи и Мирковићи, прва половина 18. века, Комирић у Рађевини, Јовањдан.

-Пашићи, друга половина 18. века, Рогача под Космајем, Јовањдан.

-Тинићи, друга половина 18. века, Седлари у Подгорини, Стевањдан

-Тривићи, прва половина 18. века, Крајина, Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Зоран

    Поздрав сенима почившег пуковника Драгутина Кесеровића који је пореклом из Пиромана. Командант Копаоничке групе корпуса ЈВУО. командовао ослобођењем Крушевца. Стрељан вољом црвених којима је био сметња да предају Косово и Метохију Шиптарима. Слава му!