Poreklo prezimena, selo Kozilo (Vlasotince)

23. februar 2013.

komentara: 31

Poreklo stanovništva sela Kozilo, opština Vlasotince. Istraživanje “Sela u vlasotinačkom kraju” saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokalnog etnologa i istoričara

Nastanak sela:

Prostrano crnotravsko selo dobro Polje nalazi se pod Dobropoljskom čukom (visoravan na oko 1417 metara nadmorske visine).

Mahale ovog sela načičkane su prema dubodolini reke Vlasine i reke Bistrice (Kozilske reke-Goleme reke–Gradske reke) na oko 1.888 metara nadmorske visine.

Naime, na severnpzapadnoj strani Dobropoiljske čuke u slivu reke Bistrice (rečice koja se kod Donjeg dejana uliva u reku Vlasinu) nalaze se dobropoljska selašca Bistrica i Kozilo.

Nekada pored njih selu Dobro Polje pre Drugog svetskog rata je pripadalo i selo Javorje.

Nekada se crkvena opština za ova mesta i okolna sela nalazila u dobropljskom crkvenim spisima u pogledu crkvene hijerarhije.

Posle Drugog svetskog rata sel Kozilo, Javorje i Bistrica su odvojena adminmistrativno kao posebna naselja. Sela Kozilo i Javorje su pripala vlasotinačkoj opštini, dok je selo Bistrica ostalo na području crnotravske opštine.

Prema Crnotravskoj hronici – Radeta Kostadinovića (Crna Trava i Crnotravci, 1968.g) selo Kozilo je tih godina početka druge polovine 20. veka imalo 39 kuća i 220 stanovnika.

Prema predanju prvi doseljenici sela Kozilo je zatekla jaka zima na visorvani Čuke. Tako postoji priča da je 1813.godine prilikom zaseljavanja današnjeg sela Kozilo, tada orašački-jakoljevski Beg naredio da tom srpskom plemenu dodele koze i hranu za stoku kako bi se prezimilo i opstalo živo tada u planini. Kažu da su zahvaljujući tim kozama ti prvi naseljenici sela Kozilo preživeli sa tim kozama, pa su i tako samo naselje kasnije nazvali Kozilo.

Selo Kozilo je nastalo od doseljenika iz Crne Trave.

Zlatance mahala, nastala od Zlatanaca iz Crne Trave, a starinom su iz Božurine od Oplenca, kod kragujevačke Topole -Šumadinci.

Čukurska mahala je iz Čukurusca u Crnoj Travi, a starinom su od Kopaonika.

Dilimanci (Stojanovići) su rudari koji su se doselili 1816. godine.

Prvi doseljenici Kozila živeli su iznad današnjeg sela na mestu gde su njive zvane Rid.

Zbog jakog vetra napustili su ovu vetrometinu i došli na mesto gde su sada.

Nekada se u ovom kraju rudovalo za vreme latina i Turaka. Dolaskom rudara polovinom 18. veka sa Kopaonika i iz Kratova, rudarstvo je oživelo u ovom kraju.

Turci su bili nemilosrdni prema Srbima-hrišćanima rudarima. Tako su radila i njihova deca, žene, i stare babe. Turci su prinudno terali i odvodili na rad ne samo muškarce, već i žene dojilje, pa i decu. U selu Kozilu može se i danas čuti priča da dok su žene dojilje radile po rudištima, pre svega na kopljanju “vada”-prema zaseoku Predanča,a u reci Bistrici je bio Samokov-stare babe su njih po pedeset dece vezane za ljuljaške ljuljale, dok su nnjihove majke radile na lakpim poslovima rudarenja.

Tako se u reci Bistrici mogu videti ostaci šljake u mestu Vidnja, gde se nekada lila ruda gvožđa, a još ima mesta “ajlovine” gde je površinski kopana ruda gvožđa.

Selo je imalo četvororazrednu školu sve do 70. godina 20. veka. Migracija stanovništva je učinila svoje.

Kozilci kao dobri majstori zidari otišli su dalje od svoga sela i svoje sredine za boljim životom.

Radili su kao pečalbari-zidari širom bivše Jugoslavije.

Najviše ih ima naseljenih u Vlasotince i u Beogradu, a kao pečalbari selili su se i dalje čak do Amerike.

Pečalbarska muka mnoge je naterala da se kiridžisanje na konjima čuvenim planinskim krompirom i ćumorom-zameni malterka i mistrija i tako sebi i svojoj deci obezbedi bolji život negde tamo daleko od svoga sela.

Mnogima nije bilo lako da se odvoje od svoga sela. Ta nostalgija za rodnim krajem i danas traje. Mnogi se i danas setno vraćaju u starosti da provedu svoje poslednje godine života na planinskom čistom vazduhu iznad 1.000 metara nadmorske visine, napiju hladne vode sa izvora i osete miris proleća, bukove šume i miris planinskih trava.

Ko zna, ovde su nekada bili hajduci, ovčari-vlasi, bačovalo se, “hiljadilo” na bačijama, tuklo noževima za “devojke” i “među” paše ovacapotesa Bukove glave (zapis iz 1876.g ubijen jedan Kozilac i jedan Dejanac u kozilskoj reci na “Premlaz”-Bačevini, slave ovčara, kada s e odvajaju jagnjadi i počinje da se muzu ovce-19 dana posle Đurđevdana (6. maj) odnosno 25. maja-teško da će se to ikada iko setiti sem ovog zapisa iz kazivanja starog solunca vodeničara i valjača Vladimira Ilića-mahala Predanča, 1975.g-zabeležio M.M); gde se “parničilo” pod turskom vlašću kod turskih kadija čak u Prizrena na Kosovo i Metohiju.

Niko neće znati da se taj “spomenik” i dan danas nalazi u dejanskom “ataru”, jer su za “krvninu” Kozilci više platili i potplatili turske glavešine toga doba, a nalazi se na potesu “Rudine”, gde su Kozilci svojim karavanima konjima iz Vlasotica preko selo Dejan i tog potesa iznad mahale Predanča išli i trgovali na pazar u varoš Vlasotince.

Ostale su priče da je posle toga nadvladao razum i umesto “krvnine” Bukova Glava-kao paša; data na korišćenje siročićima poginulog Kozilca, a neki su kasnije i se iselili sa ispašom u druga okona sela, tako da je ona ostala na korišćenje rodovima-Stanojevićima, Ilićima (u Kozilu i Lopušnji).

Danas je sve to uraslo u korov i u opustelim livadama se samo može osetiti miris planinske divljine kao da nikada tu nije kročila ljudska noga ili bilo na hiljade ovaca, goveda i konja.

Nema više pesme, nema maldosti, nema dece, nema sela, nema ko da zavede kolona vašar čobanac. Nema ko da podvikne da se odjekuje planinama i potocima. Nema pesme devojaka i podvik momaka, kada se kosilo, sekla šuma i spremala zimovina.

Nema više dolazak i odlazak pečalbara. Kozilo kao i sva planinska sela ovog dela Juga Srbije su danas na početku 21. veka potpuno zamrla. Da li će nekada da ponovo ovde počne život. Nikada se ne zna kakva sve vremena dolaze. Možda će opet biti radosti života u našoj planini – pa i u selo Kozilo.

Danas jedino na dobroljskim livadama su ostaci porušenih i napuštenih spomen obeležja u Drugom svetskom ratu, gde su Kozilci mnogi dali svoje živote protivu okupacije fašizma i protivu pokušaja “bugarizacije” ovoga kraja.

Na Bukovog Glavi, tamo gde su se pištoljima nekada “obračunavali” Kozilci i Dejanci za pašnjake potesa Bukova Glava (1336 .m), samo su ostali ostaci uraslih šančeva iz Prvog svetskog rata borbe Srba protivu Bugara.

Jedino se pojavi još po koji berač šumskih gljiva: vrganja, lisičarki i u vremenu sezone branja borovnica se često pojave džipovi i šatri sa nekada meštanima susednih sela, koji su odavno napustili svoja sela i odselili se u gradove.

* * *

Mahale sela, rodovi, krsne slave:

Mahale: Zlatanci, Barci, Padinci, Krstinci, Donjomalci, Gornjomalci, Čukurska mahala, Dilimanci

Rodovi: Zlatanci, Krstinci, Donjomalci, Gornjomalci, Čukurusci, Dilimanci, Kovači, Vukadinovci, Ivanovi, Ilijini, Stanojini, Milenovi…

Krsne slave: Pantale 9. avgust, Sveti Jovan…

* * *

Poreklo prezimena:

ZLATANCI:

Familija:Zdravković (krsna slava Sveti Jovan?)

BARCI:

Familije:Ivanović ( krsna slava Sveti Jovan), Milošević (Sveti Jovan)-Blagoje iz Bazov Dol (Dobro Polje) prisvojen (posinjen) ili se preudala Sika i povela dete Blagoje pošto joj je muž poginuo u ratovima…? (udala se za Milen Stojanović..?)

PADINCI:

Familije: Stanojević (krsna slava sv. Pantale 9. avgust), Stojanović (posebna familija), Milojević.

KRSTINCI:

Dojčinović-iz Brod (Kojčini)-slave Sv. Pantale (9.avgust)

DONJA MALA:

Familije:Stojanović, Ilić, Stamenković, Milčić (krsna slava Sveti Jovan).

Milčić: Slavko (nastavnik), Toša i Boško..?. Ilići:– Cvetković Toza se prizetio…? Ilići: Stanko (slavi Sveti jovan)

Poreklo prezimena Ilić (Stanko Ilić- Gornja Mala-„Zlatanci“-krsna slava Sveti Jovan (zimski) i Nikola Ilić Donja Mala-krsna slava Pantale 9. avgust)

Nikola Ilić-Vinka:-Boge, Jelena, Stanija i još jedan sin-odeljeni u Vlasotince 60.godina 20 veka.

Ilići: braća: Boga, Kona, Netko…?-žive u Vlasotince..?

Zagorka u Kozilo. –?

Boga Milenović..?

Bogomir..?

Cana za Blagoju Milošević (otac mu je Milen Stojanović)-od Stojanović familija postoji u selo Javorje i Predanča i Dobro Polje.

U Javorje (braća Sava živi u Vlasotince i Bogosav Stojanović, Miroslav u Veliku Planu, Mira udata u Đokić i živi u Vlasotince, a druga familija Toze Cvetkovića i Mirka žive u Vlasotince i veliku Planu, a u Prednaču su Damnjan i Svetozar Stojanović-potomak je pisac ovog zapisa M.M od Damnjana Stojanovića).

Stojanović Svetomir-prvoborac u ratu NOB-e partizan 1941-1945.g

A od Stojanovića u Beograd žive: Ivan, Nenad, Dragoljub.. učitelj Vasa u selo Dušnik u Požarevac..? ko i gde?

U selo Kozilo Stojanovići su dve različite familije.

Zapis 3. jun 2011. godine Vlasotince

Kazivač: Vukadinović Bogoljub (1953.g.), živi u Vlasotince

Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog i istoričar

Poreklo prezimena Milošević

Krsna slava: Sv. Pantale 9 avgust (Sveti Jovan)

Poznat ovakav rodoslov:

Blagoje Milošević (živeo 90.g-1905.g..?), živeo i u Vlasotince 80.g. 20. veka i kosom išao da kosi prema vinogradima Crne Bare; žena Cana, sestra Vinka-žena Trenča Stamenković(Bistrica).

Blagojina majka Sika se preudala i dovela Blagoju kao malo dete od 2-3 godine iz Dobro Polje u Kozilo.

A priča se da je usvojen-u familiju Milena Milenovića-žena Vida (koji su slavili Sv. Pantale 9 avgust, a Blagoje je uzeo sigurno očevu ili majkinu slavu iz Bazov Dol-mahala u Dobro Polje, Sveti Jovan (zimski).

Ima dva sina: jedan od sinova je Đole (klanetaš), koji sa familijom (sinovima i unucima) žive u Vlasotince kod igrališta FK „Vlasina“.

Sa mojim dedom Damnjanom Stojanovićem su braća (ili po majkama) ili od od stričeva, što znači da su njihovi očevi bili braća (ili majke rođene sestre sa babom Tome Veličkovića Stojana, u Dobro polje;-bile tri sestre:-Sika, Stojana i Milana) i poginuli u balkanskom i Prvom svetskom ratu 1912-1918.g. (jer je deda Damnjan Stojanović rođen 1903.g., Toza brat bio učesnik solunac).

Cana za Blagoju Milošević (otac mu je Milen Stojanović)-od Stojanović familija postoji u selo Javorje i Predanča i Dobro Polje.

U Javorje (braća Sava živi u Vlasotince i Bogosav Stojanović, Miroslav u Veliku Planu, Mira udata u Đokić i živi u Vlasotince, a druga familija Toze Cvetkovića i Mirka žive u Vlasotince i Veliku Planu, a u Prednaču su Damnjan i Svetozar Stojanović-potomak je pisac ovog zapisa M.M od Damnjana Stojanovića).

Stojanović Svetomir-prvoborac u ratu NOB-e partizan 1941-1945.g

A od Stojanovića u Beograd žive: Ivan, Nenad, Dragoljub.. učitelj Vasa u selo Dušnik u Požarevac..?

U selo Kozilo Stojanovići su dve različite familije.

* * *

Poreklo prezimena Vukadinović (Stojanović)

Krsna slava: Pantale 9. avgust, Sveti Đorđe 9. decembar)

Poreklo: Gradimir prizećen kod Milena Milenovića u Kozilo (za ćerku Nadu Milenović rođena 1927.g.), rodom iz selo Zlatićevo od rod VUKADINOVCI(„Glučinci““-)

Poznat ovakav rodoslov: Čedomir Stojanović („glučinci“-po Stojanu „Gluvči“ koji je živeo 100 godina) se oženio prvom ženom Stojankom (..?) iz Jakovljevo , a drugom ženom koja se zvala Kosovka iz Kozilo.

Iz prvog braka je imao decu: sin Gradimir (1929.g) Vukadinović, drugi brat živi u selo Kolare (bratanac Sretko 1942.g.)?

Gradimirovi sinovi: Miroljub Vukadinović (1951. g-zidar i živi u Vlasotince), Bogoljub Vukadinović (1953. g-zidar),

Srba (…?) Vukadinović (1954.g)-žena (Žarko i Stana(učiteljica)…?), Nebojša Vukadinović kao momak otišao u Ameriku(umro i doteran 1997.g u Kozilo iz Amerike),……)?

Radica žena…? (Krstićevo..?)

Iz drugi brak su deca: Branko Stojanović (1946. g – ostali se prezivaju Vukadinović) i Slobodanka (mlađa) udata u selo Leštane kod Beograda

Familija Vukadinović (Milenović): Kumovi IVANOVIĆIMA u Kozilo: Milen (1901—1973.g.) i Vida Milenović (po majku- otac Grada Vukadinović iz s. Zlatićevo se prizetio kod Milena Milenovića iz Kozilo. Imao je ćerku Nadu (1927.g) koja se udala (otac se prizetio) za Gradimira Vukadinovića (1929.g-2011.g).

Zapis: mart 2011.g. Vlasotince

Kazivač: Mica Vukadinović (devojačko Stamenković-Bistrica 1951.g)

Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

* * *

Poreklo prezimena Ivanović

Krsna slava: Sveti Jovan

Rodonačelnik: Ivan kovač u samokov

Poreklo: iz rudnika Kratovo

Poznat ovakav rodoslov:

Braća: Marjan Ivanović (umro 1960.g)-bio SOLUNAC, Desimir i mlađi brat Milorad Ivanović.

Marjan Ivanović:

-sin Borko (1926.g), sestre : Ljupka (starija) udata u Dobro Polje, a žive u Čikago u Ameriku i mlađa sestra Ratka.

Borkovi sinovi: Radovan (1953.g.), Stanko (1956.g.)-žive u Kozilo i najmlađi brat Dragan „štukao“(nestao) od kuće u Hrvatsku ( živi u Pulu).

Desimir Ivanović:

Braća: Srba, Dušan, Netko(1946.g-živi u Vranje) i sestre: Radinka ( živi ne udata u Kozilo..? ) i Jerina (udata u Kalnu)..?-živa i starija od Radionke, za Vitka udata, Meta u Kovančići..?

Brat Srba (umro), Sima(Srba…?)- sin Ivica trgovac oženjen i živi u Vlasotince (prodavnica „Dve lipe“ prodaje šerpe-živi kod Toze „Badonje! u centar-udata Duka iz Dobro Polje a njena majka se zove Liverka Ivicina majka iz Vus Simka…?).

Brat Dušan je u život i ima pordicu-odseljen u Rijeku…?

Kumovi Ivanovićima: -Milen (1901—1973.g.) i Vida Milenović (po majku- otac Grada Vukadinović iz s. Zlatićevo se prizetio kod Milena Milenovića iz Kozilo.

Imao je ćerku Nadu (1927.g) koja se udala (otac se prizetio) za Gradimira Vukadinovića(1929.g-2011.g).

Zapis: 3. jun 2011.godine Vlasotince

Kazivač: Vukadinović Bogoljub (1953.g.), živi u Vlasotince

Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog i istoričar

* * *

Poreklo RODA IVANOVIĆ-Nikolić sela DOBRO POLJE Kozilo, Bistrica

Ja sam Nikolić Milan iz Beograda, dopisivali smo se preko fejsbuka. Napisaću vam šta sam sve saznao u istraživanjima o mom poreklu i dokle sam stigao. Slavimo krsnu Slavu Svetog Nikolu.

Ukratko ću vam ispričati nešto svom poreklu. Moj otac je Vlada rođen u Crnoj Travi, Južna Srbija, selo Dobro Polje.

Deda Stanko Nikolić, njegov otac Milan Nikolić, moj čukun-deda Ćira Nikolić koji je promenio prezime iz nekih razloga koje ja ne znam. Nikola IVANOVIĆ, Ćirin otac, moj poslednji predak o kojem imam podataka u mesnoj kancelariji Dobro Polje, rođen 1838. u Dobrom Polju, umro 1912. takođe u Dobrom Polju.

Ovo je ono što je sigurno i potvđeno, sve što vam budem pisao nadalje je u pretopstavkama. Nikolin otac je Ivan Ivanović bio je poznati kovač u crnotravskom kraju. Navodno se doselio iz Kratova, Makedonija, gde je radio u rudniku, pod teškim uslovima oko 1830. godine.

U to vreme u Kratovu je bio izvesni Ali-Beg Mejdembdžija, jako ozloglašen u narodu. Srbi u tom kraju su bili primorani da se izjašnjavaju kao Bugari, jer je Srbija tada dobila status autonomije, kneževine, pa su se Osmanlije plašile da bi Srbija mogla da ostvari pretenzije na ove krajeve, a Bugari širili propagandu među Srbima. Svako ko je odbijao da postane Bugarin, bio je izdan Turcima i čekala ga je teška kazna.

Verovatno da je moj predak Ivan Ivanović bio pod pritiskom i da se zamerio spomenutom begu, pa se iz Kratova preselio u Crnu Travu. Ivan je bio privremeno nastanjen u Makedoniji, doselio se u Kratovo odnekud i odtle u Crnu Travu.

Nije mogao biti u Kratovu duže od dvadeset godina. Rudnik u Kratovu je otvoren 1805. i broj stanovnika je do 1830. bio u porastu, tada je Kratovo imalo 56.000 stanovnika, nakon 1830. broj stanovnika opada. U mojim istraživanjima ja sam došao dotle i nije moguće da idem dalje na taj način, nishodno.

Dokumenta u crkvi u Dobrom Polju su tokom prvog I drugo svetskog rata uništili Bugari da bi mogli da falsifikuju naše poreklo i bugarski legitimitet u tim krajevima.

Drugo, Kratovo je u Makedoniji, tamo teško da ću nešto pronaći, jer se Makedonci više ne izjašnjavaju kao Srbi, verovatno su sva dokumenta i izvori o poreklu stanovništva uništeni.

Ja planiram da nastavim istraživanja ushodno, tako što ću poći od pretpostavke da smo daljim poreklom Crnogorci. Moj pra-deda je svirao gusle i prezime Ivanović mi deluje kao da je iz Crne Gore ili Hercegovine.

Pogledaću gde sve u Crnoj Gori i Hercegovini postoje Ivanovići, da li se neki od njih selio u Makedoniju. Postoji takođe pretpostavka da se veliki broj Crnotravaca doselio iz oblasti između Nikšića, Nevesinja i Cetinja, preko Kratova , čuo sam neke priče od jednog tatinog prijatelja iz Crne Trave, on nam je rekao da pogledamo neki arhiv u Leskovcu.

Na internetu sam našao da u plemenu Cuce postoji bratstvo Ivanovića i da slave Svetog Nikolu, povezani su sa Krivokapićima, Đukanovićima i Mijatovićima. Bratstvo Ivanovića je bilo najveće i najvažnije bratstvo plemena Cuce.

Svi Ivanovići u Cucama su promenili prezime u Krivokapić u 19. veku (verovatno se moj predak odselio pre nego što su promenili prezime). Postoje bratstva Ivanovića u Vasojevićima i u još nekim plemenima, ali niko od njih ne slavi Svetog Nikolu.

Mislim da je 90% tačna pretpostavka da vodimo poreklo od plemena Cuce. Fali mi još malo da složim kockice. Kontaktirao sam još neke ljude, mahom Crnogorce da mi pomognu u daljim istraživanjima, ali niko ne odgovara. Ako imate još podataka koji bi mi bili od koristi molim vas dostavite mi ih.

Kazivač: potomak Milan Nikolić, Beograd , godina 2010.g

NAPOMENA: Sela: Javorje, Bistrica i Kozilo su sve početka Prvog svetskog rata (1941.godine) pripadala selu DOBRO POLJE, gde je bila Mesna kancelarija i CRKVENA opština (Podvukao M.M. Vlasotince, 17. jun 2013.g.)

Pripovedanja (priče, legende, predanja):

129.

KAVGE

U stara vremena još pod Turcima bilo je dosta „kavgi“-kavgadžija među Turcima i Srbima, ali i među samim Srbima.

Taj oblik sukoba onosno svađe se preneo i posle oslobođenja od Turaka.

Tako su se na selo u planini često u tim „kavgama“ potezali kolci, noževi pa i oružje.

Mnogo njih je došlo do sukoba oko devojke na saboru, oko međe ili prisvajanja ispaše stoke ili oko izbora poslanika u vremenu kraljevine Jugoslavije.

U Dejan su Turci živeli u Garine.

Na Premlaz (mesec maj-dan ovčara) negde oko 1872.godine Dejanci, Zlatićevci i Predančari su oterali oko 2 000 ovaca u Kozilsku reku (Bistrica).

Tada se zametnula kavga oko vlasništva Bukove Glave (bukov kompleks paše i šume na nadmorskoj visini od 900-1336m) između kozilca sa jedne i dejanaca, zlatićevaca i predančara sa druge strane.

Kavgu je zametnuo deda Ilija iz Gabrovit (Predanča). Milinka Badžinskog iz Zlatićevo su ubili iz pištolja kozilci, a na drugoj strani ubijen je i kozilac Stanoje. Sve su ih Turci pozatvarali.

ILIJA(deda VLADIMIRA Ilića valjača) udarao Stanoju kozilca motkom po glavu.

Dok je padao, PETAR iz SUKNARI (D.Dejan) ga udario osam puta po muda (mošnice).

Tukli su se su se za BUKOVU GLAVU: a „lopuška“ (selo Lopušnja) međa je na Bukovu Glavu, a livadu u Bukovou glavu uzeli i dali na decu Siročeta-Ilići u Lopušnju, tada kozilci i bistričani.

Deda Vladimir (solunac-potomak Ilije dejanca) kaže-Seoski starešina sa kmetom se dogovrili da livadu na Bukovu Glavu podele deci siročetama onih koji su poginuli u kavgi oko vlasništva Bukove Glave.

Ali je sudija bio potplaćen, došao s konja u Javorje i dao je Kozilcima.

Podignut spomen Kozilcu je označavao čija je dokle Bukova Glava.

Dejanci su taj spomenik (u vidu kamena-krajputaša) pomerali od mesta Rudine (kod Miloradovu njivu Đorđevića iz Predanču)-na krstoputini puta za Predanču, onda mesto Dragojčevicu(prema Bukovoj Glavi) i Polomu(prema potoku Gracka-prema selu Ravna Gora)-prema kozilskoj reci (Bistrici).

Onda su ga Kozilci ponovo tamo vraćali, pa je potplaćivanjem turske vlasti kamen-međaš stavljen na Rudine, koji je tu stajao do 60.godina 20. veka.

Posle se za Bukovu glavu parničilo-suđenje je trajalo čak u Prizrenu.

Vučko Stojanović (iz Mrtvicu-Zlatićevo) je dobio kozilce na sud, a Stojica je išao peške do Prizrena na suđenje i dobio Bukovu Glavu.

Turski Iljamtapija ili ugovor od imanja opštinsko nalazio se u Dobro Polje u crkvu punih 30 godina, da bi kasnije Iljam-tapiju ili ugovor kupila kozilska opštinska-a parničar je bio Stoica iz Javorje.

Vučko (Zlatićevo) je preko suda (Kadija bio iz Leskovca) dobio Iljam-tapiju ili ugovor o vlasništvu Bukove Glave i dao Stoici iz Javorja.

Tako je oko zauzimanja imanja u predančarski-dejanski atar (i dan danas livada nosi naziv Vučkova livada). Vučko Stojanović (iz Mrtvicu-Zlatićevo) iz pištolja ubio Vlajka Đokića.

Poznate su kavge i kavgačije pre Drugog svetskog rata u vremenu vladavine Karađorđevića i Obrenovića kada se štapovima tuklo na izborima za poslanike u selima: Kruševica, Lipovica, Vrelo, Gornji Orah i drugim selima u vlasotinačkom srezu.

Ljudi su kavge-svađe započinjali oko imanja, za međe, za krađe, za vođenje ora (narodnog kola), za devojke na saborima(vašarima)-a nekad su potezali noževe, pa i pištolje i tako padale ljudske glave.

142.

LEGENDA O ČOBANCU

U staro vreme čobani iz Dobro Polje i Bistrice, sakupljali su se na mestu zvano Visoke Širine na praznik Sveti Iliju.

Svaki čobanin poneo bi nešto za jelo od kuće, pa bi zajednički ručali. Uz ručak bi prepričavali čiji je vo bio najbolji u bodenju.

Posle ručka, pastir koji zna da svira u duduče, svirao bi, ostali bi igrali.

Nikako nisu smeli da se svađaju na taj dan, ma koliko nekome da nije po volji nešto. Verovalo se da će, ako se posvađaju doći do nesreće.

Milten iz Bistrice bio je miran i veoma privlačan. Ni sa kim se nije svađao, svi su znali kakav je i poštovali ga zbog te njegove osobine. Milten je bio veoma siromašan, njegovi nigde ništa nisu imali.

Čuvao je tuđu stoku. Iako siromašan, u njega se zagledala najlepša devojka-Nevena iz Doborog Polja. Nevena je bila iz veoma bogate familije.

Koliko su uzdisali za njom momci, toliko je Milten izbegavao.

Jednom kad je Milten sedeo sam, iznenada Nevena priđe, sede pored njega i upita ga: “Miltene, što ti od mene begaš, ti znaš koliko te ja volim. Ne raboti sas mene više takoj.“

Milten je pogledao i rekao joj: “Neveneo i ja isto toj osećam, ali ja sam puki siroma, nemam nigde ništa. Neću da te unesrećim, tvoji te neće dadu za mene. Neveno, nevene, moje nebo je visoko, a more duboko, a moja nesreća povisoka od nebo, a podubpka od more. Bolje je ovoj što li je u duši da pretugujemo ćutećki.“

Čuvši Miltena nevena odgovori: “E, neće takoj da bude, ja neću da pretugujem, ili ću za tebe da otidem ili ću da stvorim smrt, da znaš Miltene.“

Milten je pogledao kao da se oprašta od nje, rekao joj je: “E, neveno moja, sudbinu niko ne promeni do sag, pa ripal more nadole, samo znam da neće sas nas da bude dobro.“

Posle ovog razgovora Milten i Nevena nisu bili nikada zajedno sve do Sveti Ilije, kad su se sakupljali čobani da zajednički ručaju. Slučajno je Nevena (ili je tako htela) sela do Miltena.

Svi su Miltenu zavideli što ga Nevena voli, a naročito Stojanča iz najbogate familije iz Dobro Polje. Stojanča je bio lep, ali sebičan i sve mu je bilo „malko“. On je bezboroj puta molio Nevenu da se uda za njega. Nije ga volela, čak mu je otvoreno rekla da voli Miltena i da će se samo za njega udati ili za nikoga drugoga.

Ručak još ne beše počeo, kad Stojanča pođe da napadne Miltena. Nije mogao da pretrpi poraz, videvši Nevenu pored Miltena-srećnu i veselu. Milten se nije pomerio s mesta.

Nevena je pošla prema Stojanči-rekavši mu: “Ne, Stojančo, prokletniče, znaš da danas nesme svađa da bude“. Nesreća samo što nije počela.

Iznenada, nekakvi Turci se pojaviše s rupske strane. Išli su prema čobanima. Videvši ih, čobani ostaviše sve i razbežaše se, samo Milten ostade da sedi kao da se ništa ne događa. Nevena je pritrčala i počela da ga moli da beži. Milten joj mirno rekao :“E, moja Neveno, moj nevene u moju dušu, rekal sam ti da se od sudbinu ne može da pobegne.

Turci nema da pođu do mene, nebo će da se otvori, i sve ima da proguta i sve vas samo ću ja da ostanem da tugujem za tebe neveno, moj nevenu.“ Skoro Milten doreče, poče oluja, koja uništi sve. „Ruke“ je lomila kao slamke, a Milten je sedeo mirno, kao da se ništa ne događa.

Kad se oluja smirila nigde nikog nije bilo. Činilo se da je nebo progutalo i čobane i stoku i one Turke – ostao je samo Milten i lom.

Posle ove nesreće, narod je mesto Visoke Širine prekrstio u Čobanac. Na Sveti Iliju, stanovnici Dobrog Polja i Bistrice, počeli su zajednički da ručavaju na mestu gde su stradali čobani, „za njihove duše“.

Vremenom se to okupljanje pretvorilo u „Sobor“. Mesto gde je oluja odnela polomljeno drveće-krstili su polom, a gde su našli Nevenu, prozvali su Nevin valog, mesto gde su našli Stojanču, nazvali su Stojančino stranje.

Izvor pored Bistričkog puta kod koga je Milten sedeo i tužio za svojom Nevenim, nazvali su Miltenov izvor. Vreme je učinilo svoje, na sve se zaboravilo, samo su imena mesta ostala. I ona se zaboravljaju, ništa nije večno.

167.

PREDANJE O BEGU I BELIM KRAVAMA

Orašački-jakovljevski atar (sela G.Orah, Jakovljevo, Pržonje, Ćuovo, Tegošnica) imali su dobrog turskog bega, koji je živeo u atar „orašačkih širina“,zaravan potesa Polom sela Jakovljevo.

O njegovoj dobroti se čulo na daleko. Tako su se ljudi toga vremena kleli u Turskog Bega i Belim kravama ovako: “Komi živ Beg i moje bele krave“.

Kada su se sa vlasinske visoravni tada stočari selili i zasnivali sela, onda je Beg pomagao tada Srbe stočare u nevolji.

Tako postoji i priča da je 1813. godine prilikom zaseljavanja današnjeg sela Kozilo, tada orašački-jakoljevski beg naredio da tom srpskom plemenu dodele koze i hranu za stoku kako bi se prezimilo i opstalo živo tada u planini.

Kažu da su zahvaljujući tim kozama ti prvi naseljenici sela Kozilo preživeli sa tim kozama, pa su i tako samo naselje kasnije nazvali Kozilo.

Tako su Kozilci zahvaljujući dobroti Bega prezimili i ostali živi, a o Begu i o njegovoj dobroti i posle napuštanja Turaka iz ovih krajeva su ostala priče da se pripovedaju na slavama i zimskim sedenjkama u zaseocima sela Jakovljevo i ostalim selima sve do sedamdesetih godina 20. veka.

Tako se i danas kod starijih ljudi čuju blage reči zakletve – o dobroti Bega i Belim kravama, s kojima se život živio u tom teškom vremenu u planini.

Prilozi pod 129. Kavge, 142. Legenda o Čobancu i 167. Predanje o Begu i Belim kravama su iz RUKOPISA: PEČAČALNIK (Kratke Zavičajne priče, Legende, Predanja, Narodne izreke, Kletve, Zdravice i Zagonetke iz vlasotinačkoga kraja)-OTRGNUTO OD ZABORAVA, autor: Miroslav B Mladenović Mirac UČA, avgust 2009. g. Vlasotince

Napomena: U sadržaju postoje imena i prezimena: Kazivača i zapisivača svih delova sadržaja ovog rukopisa; da ne bi bilo (zlo)upotreba, kao što je bilo od nekih društvenih (internet) mreža sa ovim delovima sadržaja RUKOPISA (Podvukao M.M 2013.g. Vlasotince)

U toku prikupljanja građe-istraživanja došao sam do saznanja da je jedan od roda prezimena Ilić (poreklom iz selo Kozilo a žive u Vlasotince-Beograd) počeo sa sakupljanjem građe o selu Kozilo; za pisanje monografije u svom zavičajnom selu.

Svakog zaljubljenika sela i etnologa istraživača to raduje, pa sam prestao sa istraživanjem i objavljujući ovaj deo materijala želim da doprinesem da bude što više materijala za monografiju o selu Kozilo. Istraživaču Iliću u pisanju monografije o rodnom selu, želim mnogo uspeha.

AUTOR: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog i istoričar,10.februar 2012. g Vlasotince

IZVORI:

[1] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI Iz rukopisa:“ Sela u vlasotinačkom kraju“, 1970-2012.g., Vlasotince

[2] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI iz rukopisa:”PEČALNIK-priče, legende, predanja, izreke, kletve, zdravice i zagonetke iz vlasotinačkoga kraja- Povlasinje)” 2012.g., Vlasotince

[3] Radomir Kostadinović:-“Crna trava i Crnotravci”, Leskovac 1968. godine

4. novembar 2014. u 14:16

Miroslav B. Mladenović Mirac

PREDANJA O BABI

U razgovoru sa starim ljudima-soluncima u selima Jakovljevo, Zlatićevo i
Predanča mogu se čuti razna predanja o teškom radu za vreme rudarenja u ovom kraju.

Postoje nekoliko predanja o babama koje su ljuškale decu za vreme teškoga rada u vremenu rudarelja u ovim krajevima.

Tako prema jednom predanju u mesto takozvano Rupa-Ramnište, između sela Zlatićevo i Jakovljevo, za vreme cara Samoila(krajem desetog veka) jedna ćorava baba ljuškala je 90 dece, dok se vadila ruda zlata u selo Zlatićevo.

Sve majke te dece su radile na ispiranju rude iz potoka zlatićevske reke, a ljuške njihove dece ćorava baba je ljuškala tako što su bile sve povezane i vezane na visoke bukve, dok se radilo.

Kad je prilazio car, upitao je babu:
-kako je“-ona mu odgovorila:“malko ti bilo carstvo“-a car je odgovrio:“baba džabe nema leba“.

Dok u selo Zlatićevo kada se u Maloj reci vadila ruda zlata u vremenu cara Konstantina, onda je takođe baba isto ljuškala povetzane ljuljaške sa decom majki koje su radili na vađenje rude zlata iz rečice.

Ruda se vadila površno na potesu Igrište u selo Zaltićevo u rečicu prema Jakovljevu.

U vremenu pod Turcima pored muškaraca na prinudan rad u rudnicima su vođene i žene doilje, pa i deca.

Tako još u ovom kraju postoji predanje o tome kako u selo Kozilo u 19. veku su žene doilje radile prinudno na kopanju vada-kanala za fizičko prečišćavanje rude gvožđa, dok su njihova deca odojčad-njih pedeset u ljuškama, povezana kanapom ljuškala je neka baba.

Tako je čak i u Božici neka baba ljuškala 77 dece na Kolunici-po zapisu R.Nikolića.
*
142.
PREDANJA O BABI :

KAZIVAČI:- 74. Toza Arsić rođen 1881.godine selo Zlatićevo i deda Krstić iz sela Jakovljevo. Učesnik balkanskih i prpvog svetskog rata 1912.1918.g.
Zapis 1975.g. sela:Zlatićevo i Jakovljevo
Kazivač: Legende i predanja pod rednim brojem: 142, 146, 148,
Zabeležio:Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar i nastavnik OŠ “Karađorđe petrović” s, Kruševica, Vlasotince

PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke…)
http://www.mycity.rs/…/PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_2.html -Keširano – Slično
20 mar 2010 … PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke…) …. Miroslav B. Mladenović Mirac … Zabeležio: Miroslav Mladenović
http://www.mycity.rs/Nasa-pisana-dela/PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke.html
Uloguj se preko Facebooka i postavi pitanje:
Napisano: 20 Mar 2010 12:20

MyCity » Naša pisana dela » PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke…)
PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke…)
Napisano na dan: 20.3.2010, pogledaj vesti za 20. Mar 2010.

• Strana:
• 1
• 2
• 3
• 4
• 5

PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke…)
Sledeća strana
• Odgovori
• Strana:
• 1
• 2
• 3
• 4
• 5
Idi na vrh

Poslao: 20 Mar 2010 12:21
Idi na vrh

offline
• M. Mladenovic
• Građanin
•
• Pridružio: 16 Mar 2010
• Poruke: 160

Poslao: 20 Mar 2010 12:21

Postavio:-Autor ZAPISA PREDANJA: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar i lokalni pisac pesama i priča na dijalekti juga Srbije iz Vlasotinca, republika Srbija
Postavljeno: 4 novembar 2014.godine Vlasotince, jug Srbije-republika Srbija

Odgovori

4. novembar 2014. u 16:42

LAZARICE

Znalo se od pamtiveka: svakog proleća, obično tokom aprila, kada se pojavi maslačak, ozeleni zdravac, razgoropadi se dren i pojave pupoljci vrbe-dvadana o Lazarevoj suboti, od ranoj jutra do večeri, traje lazarički obred-pesme i igra okićenih seoskih devojaka: Lazarica.

U vremenu od Lazaričkog petka do Raspetog petka(nedelja dana), grupa 6-7 devojaka-nekada i 5 devojaka-išla je od kuće do kuće i pevala obredne pesme, vezane za domaćinstvo, polje, ukućane i za lični život u porodici. Grupu je vodio muški vođa, mahom neko od starijih ljudi iz sela. Devojke su sa vođom

ulazile u avliju. „Vođa“-Lazar, prvi napred ulazi, a u dvprištu ih dočekuje domaćica sa odobrenjem za pesmu. Dve ili tri devojke su pevale, dok su ostale šetale po dvorištu tokom pesme.

U međuvremenu „vođa“-lazar, sa domaćinom pije rakiju. Vođa-lazar, skupljao je bakšiš: 2 do 3 jaja za pesmu, po jedan groš za pesmu. Devojke su kasnije sa vođom to podelile.

Kao „dug“ za vođenje se vođi potom tokom leta vraćala usluga u žetvi ili okopoavanja krompira ili kukuruza. On se lazaricama često zahvalio u toku nekog letnjeg vašara ili sabora, gde je devojakama plaćao da odigraju po koje kolo uz muziku narodnog svirača.

Lazarice su postojale u svim selima brdskoplaninskog dela u vlasotinačkom kraju sve do posle drugog svetskog rata, kada je dekretom tadašnje komunističke vlasti bilo zabranjeno da se peva u Lazaricama, jer se smatralo da to ima veze sa religijom, koja je prema komunističkom jednoumlju bila „opijum za narod“ prema komunističkom jednoumlju.

Devojke su imale na glavu šamiju, nosile vutare pamučne, jelečiće pamučne. Okićene zlatnim ogrlicama, vezanim košuljama, starinskim suknjama zvanim „vute“ (Crna Trava), imale šareni vuneni pojas, vunene čarape.
Kad uđu u avliju zapevaju:
„ova kuća bogata
Sa deca muška
Sa 200 ovce sas jaganjci
Sa 20 koze i jarići “.
Zapis 1976.godine selo Svođe,Vlasotince
Kazivači: Ljuba Anđelković(85.g), Milivoje Anđelković(80.g) i Milunka Anđelković(68.g)
Zabeležio: Miroslav B.Mladenović Mirac lokalni etnolog iz Vlasotinca
*
Ako u kući ima „ludo neženjeno“, valja ga opomenuti da je vreme za „namigavanje“:
„sedi ludo nasred drumje,
Nasred drumje, na razdrumje.
U ruke mu čaša vina,
Na braća si nazdravuje,
Na devojke namiguje“.
*
Muškoj deci se pevlo:
„Iznikal struk gorocvet
U majkini ravni dvori
Nije majke struk gorocvet
Nego je majke mili sinko
Majka mu priđe
Dal da ga poljubi
Dal da ga probudi
Nesvidelo joj se da ga probudi
Zapis 1976.godine selo Svođe, Vlasotince
Kazivači: Ljuba Anđelković(85.g), Milivoje Anđelković(80.g) i Milunka Anđelković(68.g)

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac lokalni etnolog iz Vlasotinca
Iz izvora: IZ ZAPISA 1970-2010.g. o LAZARICAMA iz sela:Svođe, Predanča(G.Dejan), Đorđine (G.Dejan), D.Dejan, Kruševica, Sredor, Gunjetina, Lipovica, Skrapež, Brezovica, Ravni Del, Boljare, Crnatovo, Crna Bara, Donja Lomnica, Šišava, Orašje
*
REFERENCE: „LAZARICE“ ZAPISI IZ SURDULICE U PČINJI TOMISLAVA MILKOVIĆA, BEOGRAD, 1997.godine
I ZAPISI MIROSLAVA MLADENOVIĆA LOKALNOG ETNOLOGA 1976-2008.GODINE VLASOTINCE
Autor ZAPISA: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotica, republika Srbija
*
Pesme i igre kraljica i lazarica iz vlasotinačkoga kraja – MyCity
http://www.mycity.rs/…/Pesme-i-igre-kraljica-i-lazarica-iz-vlasotinackoga-kraja.html
‎ Keširano
Slično18 mar 2010 … PESEME I IGRE KRALJICA I LAZARICA IZ … … Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog. Lazarice-dečacima
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Pesme-i-igre-kraljica-i-lazarica-iz-vlasotinackoga-kraja.html
*

1. Pesme i igre kraljica i lazarica iz… – Miroslav Mladenovic – Facebook
https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid…id…
‎ Keširano
PESEME I IGRE KRALJICA I LAZARICA IZ VLASOTINAČKOG KRAJA-GORNJE… … Miroslav Mladenovic‎Sačuvajmo dijalekat Južne Srbije • April 21 …
https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=218410478175791&id=58510136077
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Pesme-i-igre-kraljica-i-lazarica-iz-vlasotinackoga-kraja.html

Miroslav Mladenovic‎Sačuvajmo dijalekat Južne Srbije
21. april 2011. •
1. Pesme i igre kraljica i lazarica iz vlasotinačkoga kraja :: MyCity
18 mar 2010 … PESEME I IGRE KRALJICA I LAZARICA IZ VLASOTINAČKOG KRAJA-GORNJE POVLASINJE I KRALJICE …… Miroslav B-Mladenović lokani etnolog Vlasotince …
http://www.mycity.rs/…/Pesme-i-igre-kraljica-i-lazarica-iz-vlasotinackoga-kraja.html –

Pesme i igre kraljica i lazarica iz vlasotinačkoga kraja :: MyCity
PESEME I IGRE KRALJICA I LAZARICA IZ …
mycity.rs

*
Pesme i igre kraljica i lazarica iz… – Miroslav Mladenovic – Facebook
https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid…id…
‎ Keširano
Pesme i igre kraljica i lazarica iz vlasotinačkoga kraja :: MyCity… Milojkovića:-LUŽNICA u prostoru i vremenu, Niš 2008.godine) [3] Iz rukopisa: …
https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=456259556077&id=58510136077
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Pesme-i-igre-kraljica-i-lazarica-iz-vlasotinackoga-kraja.html

Miroslav Mladenovic‎Sačuvajmo dijalekat Južne Srbije
17. novembar 2010. •
Pesme i igre kraljica i lazarica iz vlasotinačkoga kraja :: MyCity… Milojkovića:-LUŽNICA u prostoru i vremenu, Niš 2008.godine) [3] Iz rukopisa: Miroslav B. Mladenović …www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Pesme-i-igre-kraljica-i-lazarica-iz-vlasotinackoga… • Cached page
Sviđa mi se • Prokomentariši • Podeli

Razgovor:Svođe — Vikipedija – Wikipedia
sr.wikipedia.org/sr/Razgovor:Svođe
‎ Keširano
Izvorni tekst za Vikipediju napisao Miroslav Mladenović, … je izvučen iz teksta o selu i trebao bi ići deo na članak Lazarice a deo na izvornik.
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Razgovor:Svođe&oldid=8488707“
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%A1%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5

Razgovor:Svođe
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Arhiva: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 • 13 • 14 • 15 • 16 • 17 • 18 • 19 • 20

Prvi podnaslov[uredi]
Izvorni tekst za Vikipediju napisao Miroslav Mladenović, Vlasotince. –Vl 00:30, 18. oktobar 2006. (CEST)
Slika Svođa za Vl za upotrebu na Viki. Bamby
http://sr.wikipedia.org/wiki/Slika:Svodje-800×600.jpg
Iz teksta o selu[uredi]
Ceo sledeći tekst je izvučen iz teksta o selu i trebao bi ići deo na članak Lazarice a deo na izvornik.
Lazarice[uredi]
U vremenu od Lazaričkog petka do Raspetog petka (nedelja dana), grupa od 6-7 devojaka – nekada i 5 devojaka – išla je od kuće do kuće i pevala obredne pesme, vezane za domaćinstvo, polje, ukućane i za lični život u porodici. Grupu je vodio muški vođa, mahom neko od starijih ljudi iz sela. Devojke su sa vođom ulazile u avliju. Vođa prvi napred ulazi, a u dvorištu ih dočekuje domaćica sa odobrenjem za pesmu. Dve ili tri devojke su pevale, dok su ostale šetale po dvorištu tokom pesme. U međuvremenu vođa grupe sa domaćinom pije rakiju. Vođa je skupljao bakšiš: 2 do 3 jaja za pesmu, po jedan groš za pesmu. Devojke su kasnije sa vođom to podelile. Kao „dug“ za vođenje se vođi potom u toku leta vraćala usluga u žetvi ili okopavanju krompira. On se lazaricama često zahvalio u toku nekog letnjeg vašara ili sabora gde je devojkama plaćao da odigraju po koje kolo uz muziku narodnog svirača. Lazarice su postojale u svim selima brdskoplaninskog dela u vlasotinačkom kraju sve do posle Drugog svetskog rata kada je dekretom tadašnje komunističke vlasti bilo zabranjeno da se peva u Lazaricima, jer se smatralo da to ima veze sa religijom, koja je prema komunističkom jednoumlju bila „opijum za narod“.
Svođanske lazarice su išle po selima: Svođe, Aleksine, Mezgraja, Malo i Veliko Bonjince. Devojke su kao lazarice su pevale od Lazaračkog petka do Raspetog petka (jedna nedelja), a kao kraljice (tokom trojničke nedelje) od Spasovdana do Trojice – u mesecu jun.
Lazarička nošnja: na glavi samija, opasane vutarom (pamučna), sa jelečićima od pamuka: ima sa duplom aladžom. Po kazivanjima starijih ljudi, lazarice su bile i u vremenu oko 1897. godine. Okitene zlatnim ogrlicama, lazarice su zapevale kad su ušle u dvorište (avliju), dok je vođa dobio kafu i rakiju.
“Ova kuća bogata
sa deca muška
sa 200 ovce sas jaganjci
sa 20 koze i jarići”
(po dve i dve pevaju, a dve šetaju)
“Ova kuća bogata
1000 ovaca sa šareni jaganjci
orač ore ravno polje
dva volova dva ergena”.

Po Milunki Anđelković, koja je bila u lazaricama od 1925. do 1934. godine, pevale su se i sledeće pesme:
Za lovce se pevalo:

“Mori mlada bukovice
kude ti je mladi bujko
mladi bujko u sovilje
u sovilje kod terzije
da mi kroji anterije
i podl’gi bojeleci
nela’z, nela’z bujkovice
kad je Bujko u soviju
sto će puška na čiviju”.
Za mlade neveste i momke se pevalo:
“Dva se mladi ogleduju
u šareno ogledalo
čije lice poubavo
dal momačko il nevestinjino
momačko lice poubavo
nevesta se naljutila
pa se digne u Beograd
da joj kupi bel pomad
da lice izbarabe
da se nevesta
više neljuti.”
Muškoj deci se pevalo:
“Iznikal struk gorocvet
u majkini ravni dvori
nije majke struk gorocvet
nego je majke mili sinko
majka mu priđe
dal da ga poljubi
dal da ga probudi
nesvidelo joj se da da ga probudi
već ga samo poljubi”.
Preuzeto iz „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Razgovor:Svođe&oldid=8488707“
•
•
*
Srpski jezik – Vokabular forum Srpski jezik – Vokabular forum
http://www.vokabular.org/forum/index.php?action=printpage;topic...
‎ Keširano
Slično
11 nov. 2007 … Lazarice po selima počinju da idu u petak ujutru, pre sunčevog izlaska. ….. april 2007.g Vlasotince Miroslav Mladenovic lokalni etnolog …
http://www.vokabular.org/forum/index.php?action=printpage;topic=1551.0

*
Narodne pesme i igre iz vlasotinačkog kraja
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1551.0;wap2
‎ Keširano
Slično
Miroslav Mladenovic nasta: PESME I IGRE LAZARICA IZ VLASOTINAČKOG KRAJA Znalo se od pamtiveka: svakog proleća, obično tokom aprila, kada se pojavi …
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1551.0;wap2

Narodne pesme i igre iz vlasotinačkog kraja
Miroslav Mladenovic nasta
1 8848 17.15 č. 11.11.2007.
od Miroslav Mladenovic

Srpski jezik – Vokabular forum
Srpski jezik – Vokabular forum > Čitaonica > Srpska narodna književnost (Urednik: Darko Novaković) > Tema: Narodne pesme i igre iz vlasotinačkog kraja
Stranice: [1] « prethodne sledeće »
ŠTAMPAJ

Autor Tema: Narodne pesme i igre iz vlasotinačkog kraja (Pročitano 8849 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Miroslav Mladenovic nasta
član

Van mreže

Organizacija:
Osnovna skola
Ime i prezime:
Miroslav Mladenovic
Poruke: 57

Narodne pesme i igre iz vlasotinačkog kraja
« u: 17.12 č. 11.11.2007. »

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1551.0

*
Autor ZAPISA: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotica, republika Srbija
Postavljeno: 4.novembar 2014.g. Vlasotince, republika Srbija

2. mart 2015. u 22:21

jasmina

A, o poreklu porodice Zdravković, baš ništa nema?!

16. mart 2015. u 20:38

Miroslav B Mladenović Mirac

Nešto o nazivu Roda DILIMANCI ( prezimenu Stojanović u s. Javorje-Kozilo-rodonačelnik:STOJAN-rudara, koji su se 1816.godine naselili u selo Kozilo(Crna Trava-Vlasotince).

Čak na potesu u atarima sela:Javorje i Kozilo (Javorje je starije-Kozilo je bila mahala sela Javorja) postoji i potes STOJANOV RID.

Oba sela su do početka drugog svetskog rata pripadala dobropoljskoj opštini (Crna Trava).

Tragajući za pojmom te reči, naišao sam da taj rod ima i u samoj Crnoj Travi, jer su ti rudari radili u SAMOKOVIMA(oko Crne Trave) –živeli bedno u „dronjcima“-što je i sama reč DILIMAN označavala dijalektološki DRONJAK („pocepano odelo-Dronjci-Dronjak“).

U podacima se pominje, da takav pojam : DILIMAN –potiče sa planine TUPIŽNICE (planine između Knjaževca i Boljevca).

Pošto je taj rod „crnomanjastog“ izgleda(prema svojim bliskim rođacima po rodu majkinoga dede po ocu-s. Javorje –Kozilo); onda predpostavka je da su „kara Vlasi“ – rudari, bili prisilno kulučili pod turskom silom.

Prema drugom kazivanju svoga jednog od bliskih rođaka 1975.godine sam doznao da su DILIMANCI-bila dva brata koja su sa sestrom se doselila u ovaj vlasinski kraj, zbog ubistva Turčina, zbog svoje setre.
Imali lepu sestru, u kojoj se tadašnji neki turčin „zagledao“.

Prema kazivanju su se naselili negde sa planine Jastrebca odnosno iz okoline Kruševca.

Postoji sa leve strane reke Bistrice (Goleme reke-Kozilske reke) i branište (branik bukove šume ) sa nazivom JASTREBAC, u vlasništvu mojih bliskih rođaka iz Javorja – po majkinoj „lozi“ ; pa je čak jedan deo tog branika(braništa) bukovom šumom pripalo i u moje vlasništvo (podvukao: M.M.2015.g.).

Zanimljivi podaci o nazivu , naseljavanju i poreklu roda DILIMANCI( najviše sa prezimenom Stojanović) u crotravsko-vlasotinačkom kraju, koje tek treba dalje istraživati.

Zapis: 16.mart 2015.g. Vlasotince

Zabeležio i postavio saradnik portala POREKLO:
Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca, republika Srbija
*

PRILOG sa interneta:

„
Dijalektizmi | Srpski jezik
pitajtelektora.blogspot.com/2013/05/blog-post.html
‎ Keširano
12 maj 2013 … Reči ili značenja književnih reči sa kvalifikatorom pokrajinski, … diliman ‘veoma iscepano odelo, dronjak’ (Tupižnica, planina
http://pitajtelektora.blogspot.com/2013/05/blog-post.html
Dijalektizmi “

“Značenje reči DILIMAN:-diliman ‘veoma iscepano odelo, dronjak’ (Tupižnica, planina između Knjaževca i Boljevca)”(Podvukao M.M. 2015. Vlasotince)
*

16. mart 2015. u 20:47

“Uočen duplirani komentar; čini se da ste to već rekli!”- ali ga NEMA Komentar o nastanku roda DILIMANCI (selo Kozilo) a i odjednom nestao TEKST (gde se uvek pojavljivao kao saradnika –“čeka odobrenje administratora”), a gde je nestala i moja INTERNET ADRESA kao saradnika PORTALA POREKLO!!!!!!!!!!!!!

Saradnik portala POREKLO:
Miroslav B Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca, republika Srbija
16.mart 2015.g. Vlasotince, republika Srbija

30. oktobar 2015. u 11:02

Miroslav B. Mladebović Mirac

CIP – Katalogizacija u publikaciji –
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

821.163.41:398

PEČALNIK : narodne umotvorine iz vlasotinačkog kraja – Povlasinje :
(zavičajne priče, legende, predanja, izreke, kletve, zagonetke i brojalice)
: otrgnuto od zaborava / [sakupio i priredio] Miroslav B. Mladenović-Mirac
Uča. – Vlasotince : M. B. Mladenović, 2015. – 324 str. ; 24 cm

Tiraž 150. – Kazivači: str. 282-283. – Zapisivači: str. 284. – Rečnik
arhaizama i lokalizama: str. 285-310. – Str. 311-312: Kako sam sakupljao
umotvorine / Miroslav B. Mladenović-Mirac

ISBN 978-86-918837-2-0
1. Mladenović, Miroslav, 1948- [priređivač, sakupljač] [autor dodatnog
teksta]

COBISS.SR-ID 218160140
*
http://www.amazon.com/gp/product/8691883723?keywords=pecalnik&qid=1445871853&ref_=sr_1_1&sr=8-1

7. april 2017. u 16:57

Miroslav B Mladenovic Mirac

DOPUNA POREKLA RODOVA U SELA: KOZILO I JAVORJE (Vlasotince):
(Prema Risti Nikoliću, 1910.g.-pripadala su 1910.g., kao mahale selu Dobro Polje, opština Crna Trava)

– Rod ZLATANCI (5 kuća u Kozilu, slave sv. Jovana)-porekom iz Crne Trave;

– Rod ČUKURUSCI (10 kuća, slave Sv. Panteleja)- iz Crne Trave, došao deda čoveku od 40 god.; starina im je pak sa Kopaonika;

– Rod DILIMACI (17kuće, slave Sv. Nikolu)- „na samokovsko“, doselio se CVETAN , praded čoveku od 90 godina; među sobom se uzimaju;

– Rod KURTINCI ( 5 kuća slave sv. Arhanđela, kao da su u Javorju)-iz Darkovca;

– Rod SOTONJACI( 2k, slave sv. Jovana)-iz Božice, došao im praded STOILKO, čiji je sin bio Spasa.

– Stojan Ristić(1k., u mali STANCIMA blizu Bobino Male)-iz Crkvene Male, od Markovaca.

(Zapis 1910.g., R Nikolić).
IZVOR:- VLASINA I KRAJIŠTE, Rista Nikolić, SANU 1912.g., Beograd,str)

Priredio:Miroslav B Mladenović Mirac
7.mart 2017. Vlasotince, Srbija

7. april 2017. u 20:38

Nemanja KG

Znate li, možda, prezimena porodica koja pripadaju rodu Čukurusci? Moji su poreklom iz Kozila, Stefanovići, slave sv. Pantelejmona, ali su se početkom 20. veka preselili u Samarnicu (čukundeda Janićije sa roditeljima i porodicom je došao u ženinu kuću, ona je iz Samarnice, valjda zbog poreskog duga državi). Moj pradeda Milutin je onda kasnije došao u Šumadiju i on se jedini preziva Momčilović, po njegovom dedi Momčilu Stefanoviću, Janićijevom ocu. Ne mogu naći detaljnije podatke niti imena predaka pre Momčila, pa bi mi svaka pomoć dobrodošla.

Odgovori
- 18. maj 2017. u 23:07
  
  Miroslav B Mladenovic Mirac
  
  F a m i l i j a Momčilović
  Rodonačelnik ove familije je Momčilo, rođen oko 1870.godine. Prema poreskoj upravi iz 1885.godine, njegov sin Jovan Momčilović plaćao je porez u iznosu od 18,66 dinara. Prema crkvenoj dokumentaciji dobropoljske crkve stanovnici mahale Pudine sela Brod su kumovi većem broju porodica iz sela: Broda, Dobrog Polja, Bistrice, Krstićeva i Darkovca. Najviše se kao kumovi pominju Stoica Anđelković i Jovan Momčilović
  Poreklo stanovništva sela Brod, opština Crna Trava. Prema istraživanju saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca.
  http://www.poreklo.rs/2013/09/13/poreklo-prezimena-selo-brod-crna-trava/
  You Are Here: Home » Zavičaj – sela i gradovi » Poreklo prezimena, selo Brod (Crna Trava)
  
  *
  U selo Kozilo ROD Čukurusci koji slave sv. Pantale(sv.Pantalejmona) pored Stefanovića su i familije:Milenović, Stanojević, Dojčinović, Milčić(jedan deo Stanković), Milojević, Stojanović(1) i još neki koji su se prizećivali u susedna sela a zadržali svoju krsnu slavu. U “podelbini” braća, mnogi od ovih familija su često uzimali i druge krsne slave, naročito Sv.Stevanovdan ili Đurđicu, kako bi mogli da odu jedni kod drugih na slavu.
  Miroslav B Mladenović Mirac, Vlasotince
  18.maj 2017.g. Vlasotince, Srbija
  
  Odgovori
  - 4. jun 2017. u 21:02
    
    Nemanja KG
    
    Hvala na odgovoru. Ne ulazeći u to šta je u knjizi o Kozilu gospođa Stanković pisala, uz napomenu da je za deo o familiji Momčilović/Stefanović podatke dobila od mene, onoliko koliko sam znao u tom trenutku, moram da napomenem da je sve to vrlo šturo i moguće netačno. Naime, koliko sam uspeo da razumem, Momčilovići, kojima pripadam, nemaju veze ni sa jednom familijom Momčilović, ne samo u ovom kraju, već i igde na svetu, jer je pradeda uzeo prezime po svom dedi, a svi ostali su zadržali prezime Stefanović. Nažalost, ne uspevam da nađem vezu sa ostalim Stefanovićima i/ili sa ostalim porodicama iz tog kraja čija je krsna slava sv. Pantelejmon. Dakle, podaci koji mi trebaju prosto izgleda ili nigde ne postoje, ili ne uspevam da dod njih doprem. Zato bih voleo da se, ako neko iz tog kraja čita ove komentare, a zna nešto više, javi da porazgovaramo na ovu temu.
    
    Odgovori
    - 5. jun 2017. u 10:54
      
      Miroslav B Mladenovic Mirac
      
      Nemanja, tačno je da u ovom kraju su mnoge familije (dobijala se prezimena prema dedama, pradedama i čukundedadam od 1841 do 1885.g.) sa prezimenom MOMČILOVIĆ nisu istoga roda(a krsne slave su se čak nekad merilo a nekada nisu jer su se menjale iz raznoraznih razloga-o čemu sam ovde na poreklo objašnjavao). MOMČILOVIĆA(novinar u Leskovac-lično sam ga poznavao i bio sa njim prijatelj i mlađe je generacije od mene) ima u selo Jabukovik (Crna Trava); a drugi rod MOMČILOVIĆ (s. Dobroviš,-Vlasotince je od MOMČILA iz sela PRŽOJNE(Vlasotince).
      Familija Momčilovići vodi poreklo od Momčila koji se u Dobroviš prizetio iz Pržojne.
      
      Samo što se tiče roda STEFANOVIĆA u opštem smislu znam da vode poreklo sa Kosova ( ne računajuće one koji su kasnije u ovom kraju dobijali imena STEFAN (prema dedi ili krsnoj slave Stefanovdan).
      
      .Zapis 17. maj 2011.g. Vlasotince (Dobroviš)
      Kazivač: Mile Radojčić (1949.rođen i živeo u selo Dobroviš) a danas živi u Vlasotince
      Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog i istoričar Vlasotince
      http://www.poreklo.rs/2013/11/19/poreklo-prezimena-selo-dobrovis-vlasotince/
      
      Odgovori
    - 5. jun 2017. u 11:49
      
      Miroslav B Mladenovic Mirac
      
      DOPUNA odgovoru Nebojši:-Nebojša, ili nisi čitao moje komentare ili si potpuno neobavešten. Svoj RODOSLOV možeš da napišeš na osnovu DOKUMENTACIJE(koja nije dovoljno iskorišćena) iz Mesnih kancelarija sela:Dobro Polje, Crna Trava i Vlasotince i istoriskog arhiva Leskovca. Selo Kozilo je u nekom vremenu administrativno ptipadalo Crnoj Travi a sada Vlasotincu. Možeš da koristiš i crkvena dokumenata ROĐENIH i UMRLIH dobropoljske crkve za sadašnje selo Kozilo, jer je tada ona bila samo mahala sela Dobro Polje(jer ona nije spaljena zahvaljuju ći Čika Urošu Stankoviću-prvoborcu tada partizanu vlasotinačke čete, koji mi je bio lični prijatelj).
      Od skora koliko mi je poznato, CRKVA je sva dokumenta ustupila DRŽAVNOJ administraciji(matičnim službama-mesnih kancelarija): za datume rođenja; dok za datume UMRLIH je predato u ISTORISKIM ARHIVAMA.
      Mislim da svako ko želi može i za svoj rod u selo da upotpuni svoj RODOSLOV, može sam da to učini. Toliko sa moje strane u pružanju sugestija u pravljenju RODOSLOVA.
      
      Miroslav B Mladenović Mirac, lokalni etnolog, etnograf i istoričar iz Vlasotinca
      5.jun 2017.g. Vlasotince, Srbija
      
      Odgovori
      - 5. jun 2017. u 16:57
        
        Nemanja KG
        
        Hvala vam još jednom. No, iako sam pročitao sve što ste vi pisali, a do čega sam uspeo da dođem, kao i istraživanja drugih ljudi, nažalost, nisam imao uspeha u nabavljanju podataka koji idu dalje od imena čukundedinih roditelja. Kako još nisam lično išao tamo (pradeda je u Kragujevcu prizećen još 20-ih godina prošlog veka), a na mejlove i pozive lokalnim matičnim kućama i istorijskim arhivima ili sam dobijao odgovore da oni nemaju dokumentaciju koja mi treba ili nisam dobijao nikakve odgovore, izgleda da ću ono što mi treba možda moći da saznam tek kad odem tamo i obiđem prvo lokalna groblja, a onda i, ako je moguće, dobijem na uvid i odgovarajuća dokumenta. Kada će to biti – ne znam, zavisi od slobodnog vremena (koga imam veoma malo). A i po struci sam fizičar, dakle nemam izgrađenu praksu istraživanja u društvenim naukama. Pored svega, lično mislim da su ti Stefanovići kojis lave sv. Pantelejmona rod sa ostalim porodicama iste slave u Kozilu i/ili Dobrom Polju, možda i Crnoj Travi i sumnjam da smo poreklom sa Kosova. Pozdrav!
- 1. decembar 2017. u 18:25
  
  Miroslav B Mladenovic Mirac
  
  Komentar sa portala POREKLO:_http://www.poreklo.rs/2013/02/23/poreklo-prezimena-selo-kozilo-vlasotince/
  
  Nemanja KG
  7. aprila 2017. u 20:38
  Znate li, možda, prezimena porodica koja pripadaju rodu Čukurusci? Moji su poreklom iz Kozila, Stefanovići, slave sv. Pantelejmona, ali su se početkom 20. veka preselili u Samarnicu (čukundeda Janićije sa roditeljima i porodicom je došao u ženinu kuću, ona je iz Samarnice, valjda zbog poreskog duga državi).
  Moj pradeda Milutin je onda kasnije došao u Šumadiju i on se jedini preziva Momčilović, po njegovom dedi Momčilu Stefanoviću, Janićijevom ocu.
  Ne mogu naći detaljnije podatke niti imena predaka pre Momčila, pa bi mi svaka pomoć dobrodošla.
  *
  
  Odgovori
  Miroslav B Mladenovic Mirac
  18. maja 2017. u 23:07
  F a m i l i j a Momčilović
  Rodonačelnik ove familije je Momčilo, rođen oko 1870.godine. Prema poreskoj upravi iz 1885.godine, njegov sin Jovan Momčilović plaćao je porez u iznosu od 18,66 dinara. Prema crkvenoj dokumentaciji dobropoljske crkve stanovnici mahale Pudine sela Brod su kumovi većem broju porodica iz sela: Broda, Dobrog Polja, Bistrice, Krstićeva i Darkovca. Najviše se kao kumovi pominju Stoica Anđelković i Jovan Momčilović
  Poreklo stanovništva sela Brod, opština Crna Trava. Prema istraživanju saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca.
  http://www.poreklo.rs/2013/09/13/poreklo-prezimena-selo-brod-crna-trava/
  You Are Here: Home » Zavičaj – sela i gradovi » Poreklo prezimena, selo Brod (Crna Trava)
  *
  U selo Kozilo ROD Čukurusci koji slave sv. Pantale(sv.Pantalejmona) pored Stefanovića su i familije:Milenović, Stanojević, Dojčinović, Milčić(jedan deo Stanković), Milojević, Stojanović(1) i još neki koji su se prizećivali u susedna sela a zadržali svoju krsnu slavu. U „podelbini“ braća, mnogi od ovih familija su često uzimali i druge krsne slave, naročito Sv.Stevanovdan ili Đurđicu, kako bi mogli da odu jedni kod drugih na slavu.
  Miroslav B Mladenović Mirac, Vlasotince
  18.maj 2017.g. Vlasotince, Srbija
  Odgovori
  Nemanja KG
  4. juna 2017. u 21:02
  Hvala na odgovoru. Ne ulazeći u to šta je u knjizi o Kozilu gospođa Stanković pisala, uz napomenu da je za deo o familiji Momčilović/Stefanović podatke dobila od mene, onoliko koliko sam znao u tom trenutku, moram da napomenem da je sve to vrlo šturo i moguće netačno. Naime, koliko sam uspeo da razumem, Momčilovići, kojima pripadam, nemaju veze ni sa jednom familijom Momčilović, ne samo u ovom kraju, već i igde na svetu, jer je pradeda uzeo prezime po svom dedi, a svi ostali su zadržali prezime Stefanović. Nažalost, ne uspevam da nađem vezu sa ostalim Stefanovićima i/ili sa ostalim porodicama iz tog kraja čija je krsna slava sv. Pantelejmon. Dakle, podaci koji mi trebaju prosto izgleda ili nigde ne postoje, ili ne uspevam da dod njih doprem. Zato bih voleo da se, ako neko iz tog kraja čita ove komentare, a zna nešto više, javi da porazgovaramo na ovu temu.
  Odgovori
  Miroslav B Mladenovic Mirac
  5. juna 2017. u 10:54
  Nemanja, tačno je da u ovom kraju su mnoge familije (dobijala se prezimena prema dedama, pradedama i čukundedadam od 1841 do 1885.g.) sa prezimenom MOMČILOVIĆ nisu istoga roda(a krsne slave su se čak nekad merilo a nekada nisu jer su se menjale iz raznoraznih razloga-o čemu sam ovde na poreklo objašnjavao). MOMČILOVIĆA(novinar u Leskovac-lično sam ga poznavao i bio sa njim prijatelj i mlađe je generacije od mene) ima u selo Jabukovik (Crna Trava); a drugi rod MOMČILOVIĆ (s. Dobroviš,-Vlasotince je od MOMČILA iz sela PRŽOJNE(Vlasotince).
  Familija Momčilovići vodi poreklo od Momčila koji se u Dobroviš prizetio iz Pržojne.
  Samo što se tiče roda STEFANOVIĆA u opštem smislu znam da vode poreklo sa Kosova ( ne računajuće one koji su kasnije u ovom kraju dobijali imena STEFAN (prema dedi ili krsnoj slave Stefanovdan).
  .Zapis 17. maj 2011.g. Vlasotince (Dobroviš)
  Kazivač: Mile Radojčić (1949.rođen i živeo u selo Dobroviš) a danas živi u Vlasotince
  Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog i istoričar Vlasotince
  http://www.poreklo.rs/2013/11/19/poreklo-prezimena-selo-dobrovis-vlasotince/
  Odgovori
  Miroslav B Mladenovic Mirac
  5. juna 2017. u 11:49
  DOPUNA odgovoru Nebojši:-Nebojša, ili nisi čitao moje komentare ili si potpuno neobavešten. Svoj RODOSLOV možeš da napišeš na osnovu DOKUMENTACIJE(koja nije dovoljno iskorišćena) iz Mesnih kancelarija sela:Dobro Polje, Crna Trava i Vlasotince i istoriskog arhiva Leskovca. Selo Kozilo je u nekom vremenu administrativno ptipadalo Crnoj Travi a sada Vlasotincu. Možeš da koristiš i crkvena dokumenata ROĐENIH i UMRLIH dobropoljske crkve za sadašnje selo Kozilo, jer je tada ona bila samo mahala sela Dobro Polje(jer ona nije spaljena zahvaljuju ći Čika Urošu Stankoviću-prvoborcu tada partizanu vlasotinačke čete, koji mi je bio lični prijatelj).
  Od skora koliko mi je poznato, CRKVA je sva dokumenta ustupila DRŽAVNOJ administraciji(matičnim službama-mesnih kancelarija): za datume rođenja; dok za datume UMRLIH je predato u ISTORISKIM ARHIVAMA.
  Mislim da svako ko želi može i za svoj rod u selo da upotpuni svoj RODOSLOV, može sam da to učini. Toliko sa moje strane u pružanju sugestija u pravljenju RODOSLOVA.
  Miroslav B Mladenović Mirac, lokalni etnolog, etnograf i istoričar iz Vlasotinca
  5.jun 2017.g. Vlasotince, Srbija
  Odgovori
  Nemanja KG
  5. juna 2017. u 16:57
  Hvala vam još jednom. No, iako sam pročitao sve što ste vi pisali, a do čega sam uspeo da dođem, kao i istraživanja drugih ljudi, nažalost, nisam imao uspeha u nabavljanju podataka koji idu dalje od imena čukundedinih roditelja. Kako još nisam lično išao tamo (pradeda je u Kragujevcu prizećen još 20-ih godina prošlog veka), a na mejlove i pozive lokalnim matičnim kućama i istorijskim arhivima ili sam dobijao odgovore da oni nemaju dokumentaciju koja mi treba ili nisam dobijao nikakve odgovore, izgleda da ću ono što mi treba možda moći da saznam tek kad odem tamo i obiđem prvo lokalna groblja, a onda i, ako je moguće, dobijem na uvid i odgovarajuća dokumenta. Kada će to biti – ne znam, zavisi od slobodnog vremena (koga imam veoma malo). A i po struci sam fizičar, dakle nemam izgrađenu praksu istraživanja u društvenim naukama. Pored svega, lično mislim da su ti Stefanovići koji slave sv. Pantelejmona rod sa ostalim porodicama iste slave u Kozilu i/ili Dobrom Polju, možda i Crnoj Travi i sumnjam da smo poreklom sa Kosova. Pozdrav!
  *
  
  SPISAK poginulih boraca u NORU-a, selo Samarnica:
  1943.
  -Milorad J. Stefanović, poginuo od Bugara 15.09.1943.godine u Trgovište, pripadnik NOR-a 1/IIJMNOP odred;
  1944.
  – Dragoljub J. Stefanović, poginuo od Bugara 20.03 1944.godine u s. Ruplje, pripadnik 2. JMNOP odreda;
  
  *
  
  SPISAK Žrtvi fašističkog terora (1941-1945) selo Samarnica:
  1943.
  Streljani od Bugara 1943.godine iz selo SAMARNICA:
  
  -Janićije M. Stefanović, streljan 16.01.1943.godine od Bugara u Babušnici;
  
  -Vaska D. Stefanović, streljana od Bugara 8.03.1944.godine u Rupsku Reku;
  – Nikola D. Stefanović i Milunka D, Stefanović(dete)- streljani od Bugara 8.03.1944.godine u Rupsku Reku.
  (IZVOR: Petar Stanković-Ljuba:“VLASOTINCE I OKOLINA U RATOVIMA I REVOLUCIJI-1903-1945), 1979.godine, Vlasotince
  Postavio:Miroslav B Mladenović Mirac, lokalni etnolog, etnograf i istoričar iz Vlasotinca, republika Srbija
  *
  
  ODGOVOR:
  
  – Miroslav B Mladenovic Mirac
  1. decembra 2017. u 15:36
  ODGOVOR: navodio sam neke Goluboviće i Stefanoviće da su poreklom sa Kosova iz:Gara i DObrog Polja; ali iz Kozila i iz sela u vlasotinačkom kraju, mnogo njih ima ista prezimena, čak i krsne slave a nisu istog roda, jer od 1842-1885.g. u mnogim rodovima su s edavala prezimena prema dedama, pradeda ma i čukun dedama, a nekada i prema slavi Sv.STEFAN(sv. Stevan); što mnoge to zbunjuje i stvara nedoomice, jer su često dokuemnta spaljivana u ratovima okupacije pod Bugarskom u ovom kraju juga Srbije.
  P.S Moraju mnogi d sami potraže svoje rodoslove po mesnim kancelarijama i ARHIVIMA i crkvama(koje su otvorene za istraživanje), jer neko ko se bavi drugim temama nema vremena da svakom rodu posveti dovoljno vremena, jer je nekada druga opširna tema i nema se vremena za dalja istraživanja, a ovako ako se istražuje samo jedan rod, postoji veća verovatnoća boljeg istraživanja svoga roda.
  Saradnik portal:Miroslav B Mladenović Mirac
  1.12.2017.vlasotince, Srbija
  https://www.poreklo.rs/2013/07/03/poreklo-prezimena-selo-samarnica-vlasotince/
  
  *
  
  Odgovori
  - 6. april 2018. u 22:00
    
    Nemanja Momčilović
    
    Da, jasno mi je sve to. Ove žrtve u ratu jesu iz moje familije, Janićije mi je čukundeda, a Dragoljub i Milorad su rođena braća mog pradede Milutina. Vaska je Dragoljubova supruga, a Nikola i Milunka su im deca.
    Vama puno hvala, retko se sreću ljudi zaista posvećeni svom poslu i onome što ih zanima. Nadam se da ću uspeti da konačno i sam odem u posetu tom kraju i da zavirim u neka dokumenta.
    Pozdrav,
    Nemanja Momčilović,
    Ilina voda, Kragujevac.
    
    Odgovori

23. maj 2017. u 12:27

R O D O S L O V I FAMILIJA PO PREZIMENIMA ( Selo Kozilo, opština Vlasotince)

1) FAMILIJE I l i ć i (1):

– I l i ć B l a g o j e -?:- Sava, Ljubica

Ilić Sava-Altana:- Stanojka, Simka, Alenka, Kristina, Stanko
Stanko-Kruna:-Stamenko, Miroljub, radojica, Bojana, Jelica
Stamenko-Jelica:- Dragan, Igor- Vinča (Beograd)
Miroljub-Marica:- Olivera, Dalibor, Stanko, Valentina, Miloš-Vinča (Beograd)

2) FAMILIJE I v a n o v i ć i:

– I v a n o v i ć D i m i t r i j e- C a n a:- Dušan, Milorad, Marjan, Stamenko, Draga, Joksim

Dušan Ivanović- Rusanda:- Desimir Ivanović-Stanojka:-Dušan, Srboljub, Nenad (Vlasotince), Jerina, Radionka
Dušan Ivanović-Bibiana:-Vesna (Rijeka)
Srboljub Ivanović-Smilja:- Ivica-Zlata: Uroš (Vlasotince)

Milorad Ivanović-Kirjana:-Borisav, Ratka, Ljubica
Borisav Ivanović-Dobrica:- Radovan i Stanko Ivanović (žive u Kozilo), Dragan Ivanović(Australija)

Joksim Ivanović-Vela:-Vojislav Ivanović (1912)-Ranka:-Javorka (Ruplje-Niš)

*
3) FAMILIJE: J o v a n o v i ć i, N i k o l i ć i:

– J o v a n o v i ć R i s t a-s?:- Nikosija Jovanović (ćerka)-Božilo Nikolić (iz Gornjeg Gara prizećen):- Vojislav, Obren, Stoimen, Milan, Tihomir (poiginuo u ratu), Pavlija, umrla kao deca: Milevka, Srebren, Nikola (svi N i k o l i ć i)

Vojislav Nikolić-Ruža:-Predrag Nikolić-Julijana:-Saša Nikolić- Nataša:-Vukašin, Julija-odseljenu u Vučje
Aca Nikolić-Mirjana:-Bojan i Saša Nikolić-Sandra:-Luka Nikolić (Beograd)

Obren Nikolić-Ikonija:-Mirjana, Milomir Nikolić-Slađana:-Mirjana i Vladimir Nikolić-odseljeni u Leskovcu

Stoimen Nikolić-Zlata:-Zoran Nikolić, Ivana, Dragana-odseljeni u Leskovcu

Milan Nikolić-Stanojka:-Jelena, Slovena i Nebojša Nikolić-Žaklina:-Milica, Aleksandra-odseljeni u Vlasotince

4) FAMILIJE: J o v a n o v i ć i, S t e f a n o v i ć i (1):

– J o v a n o v i ć R i s t a-s?:-Stevan Jovanović
Stevan Jovanović-s?:-Draga, Ljubica, Velin (neoženjen), Gorča
Gorča Jovanović-Jovanka:-Stojanka, Danilo Stefanović(1905-1977), Marga, Leka (kćer), Zlatan Stefanović (poginuo), Stanoje Stefanović, Kosovka, Stevan Stefanović, Panta Stefanović

Danilo Stefanović(1905-1977)-Kružanka (1908-1980):-Milevka, Ruža, Đurđevka, Tomislav, Dobrica, Slavoljub, Miodrag, Ljubinka
Tomislav Stefanović-Paula:-Vlada i Miroslav Stefanović-Nađa:- Danilo i Filip Stefanović-odseljeni u Šabac
Slavoljub Stefanović-Nadeda:- Gordana i Zoran Stefanović-Dragica:- Sanja i Slavoljub Stefanović-odseljeni u Beogradu
Miodrag Stefanović-Katarina:- Dragana i Mirko Stefanović-Vesna:-Mina (Vršac)

Stanoje Stefanović-Roza:-Predrag Stefanović, Rajna, Zlatan Stefanović (poginuo)

Stevan Stefanović-Nada:-Trenča

5) FAMILIJE: J o v i ć i, D o j č i n o v i ć i :

– K r s t a J o v i ć-s?:
Ana (ćerka) i Magdalena Jović

A n a J o v i ć (s.Kozilo)-R a d u l D o j č i n o v i ć (iz Broda prizećen):- Dojčinović Stanoje, Dragomir, Čedomir, Božil Dojčinović

Stanoje Dojčinović-Velimirka:-Pavle Dojčinović -Dušanka:Gorica (odseljemi:Bač-Vojvodina) , Zagorka, Bora Dojčinović-Radmila:-Olgica i Drina-Vlasotince, Stojanka, Dušan Dojčinović-Biljana:-Marko Dojčinović(Vlasotince)

Dragomir-Stojadinka:-Stojka, Stanislav-Leposava-Jovica-Vrčin(Beograd); Simeon-Smilja-Miroslav-Tatjana:-Andrej, Novak-Vlasotince, Magdalena

Čedomir-Vukosava:-Zorica, Maksimija, Borislav-Irena:-Boban i Biljana-odseljenu u Bačku Palanku; Časlav-Katica-Svetlana (Bačka Palanka)

Božil Dojčinović-Kruna(prva žena):-Trenča Dojčinović-Stojadinka:-Jana i Dobrica-odseljeni u Koznici kod Surdulice-Kragujevac; Petar Dojčinović-Ruža-Zoran Dojčinović (Beograd), Merima, Danica, Ikonija

Božil Dojčinović-Marija(druga žena):-Miodrag-Slavica:-Sanja, Slađana i Aleksandar Dojčinović(Vlasotince); Miroslav Dojčinović -Vlasotince, Dragan Dojčinović(poginuo), Janja Dojčinović (sin-poginuo)

6) FAMILIJE: S t a n k o v i ć i, *M i l č i ć i:

– S t a n k o v i ć N a j d a n-s?:-P e t r o n i j e M i l č i ć

Petronije Milčić-Darinka:-Stanko Milčić
Stanko Milčić-Miroslava:-Slavoljub, Dragiša, Božidar i Verica

Slavoljub Milčić-Marica(odseljeni u Vlasotince): -Snežana i Milan Milčić-Mira:-Marija i Mihajlo Mičić-odseljeni u Kragujevac

Dragiša Milčić-Dragica:-Slađana i Ljubiša Milčić-Gordana:-Minja(Vlasotince)

Božidar Milčić-Ljiljana:- Olivera i Miroljub Milčić-odseljeni u Vlasotince

* P o r o d i c a M i l č i ć nosi prezime iz roda S t a n k o v i ć, jer su tada deca u rodu umirala pa je prezime zadato MILČIĆ od „m i l a“ , da bi dete preživelo-prema tumačenju sina Dragišinog Ljubiše (pa i na Petroniju je ostao u životu samo sin Stanko).

7) FAMILIJE: S t o j a n o v i ć i, *M i l e n o v i ć i, *V u k a d i n o v i ć i, S t a m e n k o v i ć i :

– S t o j a n o v i ć S t o j a n:-s?:-M i l e n S t o j a n o v i ć

Stojanović Milen.Imenka:-Milenović Taza, Stojanović Nikola

Milenović Taza-Vasa:-Simka, Cana, Persa, Milen, Ljubomir
Milen-Vida——————Nada—–Vlasotince

*Milenović Milen(1901-1973)-Vida:-Nada Milenović(1927)
Nada Milenović(1927.g.s. Kozilo)- Gradimir *V u k a d i n o v i ć (1929-2011, iz selo Zlatićevo, prizećen u Kozilo za Nadu Milenović)- odseljeni u Vlasotince):-Miroljub Vukadinović (1951), Bogoljub Vukadinović (1953), Srba Vukadinović (1954), Nebojša Vukadinović (Amerika) i jedna ćerka
*Milenovići su kumovi Ivanovićima(Podvukao:M.M). Ovaj RODOSLOV VUKADINOVIĆA dopunio:M.M 2017.Vlasotince, dopuna se nalazi na sajtu POREKLO (http://www.poreklo.rs/2013/02/23/poreklo-prezimena-selo-kozilo-vlasotince/ )

S t o j a n o v i ć Nikola-Rusija:- Stojanča Stojanović, Stojadinka, Ruža, Sava Stamenković (posinjen iz m. Ivje-Dobro Polje)

Stojanča Stojanović-Persa:-Koviljka i Stanimir Stojanović-Slavica:-Olivera i Bojan Stojanović-odseljeni u Vlasotince

Sava S t a m e n k o v i ć (posinjen iz m. Ivje-Dobro Polje)-Dragoslava:-Mirjana Stamenković (Sokolović), Branislava,Stojilko , Nebojša, Dobrila, Gorica
Stojilko Stamenković-Stana:-Jelena i Nikola Stamenković-Gordana(supruga)-odseljeni u Beogradu
Nebojša Stamenković-Mirjana:-Nevena i Andreja –odseljeni u Beogradu

8) FAMILIJE: S t o j a n o v i ć i, M i l o j e v i ć i:

– S t o j a n S t o j a n o v i ć-s?:- M i l o j e S t o j a n o v i ć

Miloje Stojanović-Cveta:-Jovan Milojević, Rusija, Kostadinka, Stajko Stojanović

Jovan Milojević-Stana:-Jovan i Boris(kao deca odvedeni u Aleksine), Radul Milojević

Radul Milojević-Stojanka:- Dragoslava, Dragomir, Vukosava, Jovanča, Rumena, Borisav, Jovanka, Miloje, Bosanka, Slobodan, Stanko i Slavoljub Milojević
Dragomir Milojević,-Merima:-Vladimir Milojević(Kozilo), Sunčica, Slavica, Jerina; Jovanča Milojević -Verica:-Pavle Milojević, Predrag Milojević-Bjelica:-Bogdan Milojević, Verica, Ognjen Milojević, Nenad Milojejić-Ruma
Boris Milojević -Ana:-Dragan Milojević (Austrija), Aca Milojević-Aleksandra:-Borisav Milojević, Tamara-Aleksinac, Slavica, Ljubiša-Aleksinac
Slobodan Milojević- Radica(prva žena)-Žaklina-Vlasotince
Slobodan Milojević-Sonja(druga žena):- Menanin i Predrag Milojević-Nemačka
Stanko Milojević-Gordana:-Batica-Vesna:-Milena, Mirjana, Jovan Milojević-Aleksinac, Vladica Milojević-Dragana:-Milica i Stefan Milojević-Aleskinac
Slavoljub Milojević- Olga:-Vitko-Dragica:-Danica i Jovan Milojević(Skobalj kod Kolari)

Stajko Stojanović-Enika (prva žena):- Stojan (poginuo u ratu), Radmila Zorka
Stajko Stojanović-Leposova (druga žena):- Svetomir, Dragomir, Nenad, Iva, Slavica, Dušanka, , Ilija, Natalija, Desanka
Svetomr Stojanović-Dara:-Nenad Stojanović-Ljilja:-Ivana i Ivan Stojanović-Snežana:-Irina i Nikola Stojanović-Beograd
Dragomir Stojanović-Olga:-Nebojša Stojanović-Radmila:-Tijana i Vladimir Stojanović-Beograd
Nenad Stojanović-Nikolija:-Drina, Gorica, Ranka-Beograd
Iva Stojanović-Milanka:-Irina, Danijela, Slavica Stevan Stojanović-Olga-:-Brina, Iva (ćerka)-Beograd

9) FAMILIJA M i l o š e v i ć i:

– M i l o š-s.?:-Đ o r đ e

Đorđe Milošević-Sika:- Blagoje Milošević, Natalija

Blagoje Milošević-Stana:-Momir, Dragoslav, Jovanča, Radisav

Momir Milošević-Dobrinka:-Milan Milošević-Ljiljana:-Lidija i Miloš Milošević-Beograd
Dragoslav Milošević-Radmila:-Slađana i Miroslav Milošević-Divna:-Saša i Slobodan Milošević-Vlasotince
Jovanča Milošević-Radica:-Dragiša Milošević-Divna:-Saša i Slobodan Milošević-Vlasotince; Miroljub Milošević—Dušanka:-Danica i Dušan Milošević-Vlasotince, Nevena
Radisav Milošević-Slavica(prva žena):-Sandra, Marina, Jelena i Željko Milošević-Beograd
Radisav Milošević-Selvija (druga žena):-Tanja(Vinča kod Beograda)

10) FAMILIJE: S t a n k o v i ć i, I l i ć i (2):

– N i k o l a S t a n k o v i ć- S a l u n k a:- Riska, Nasta, Roska

R o s k a S t a n k o v i ć (s. Kozilo)-R a n đ e l I l i ć (iz Krstićeva prizećen za Rosku Stanković):- Stanković Stamenko, Ilić Bogosav, Stanković Nikola, Zagorka, Vinka, Radmila, Stana

Stanković Stamenko-Radmila:-Trenča, Slavica(1929), Cveta(1933), Gojko (1936), Dušanka(1938), Mira(1941)
Stanković Gojko (1936)- Ratka:- Sanja i Srđan Stanković (Bela Crkva)

Ilić Bogosav-Stoimenka:-Stanislavka, Radica, Ivan, Borislav
Borislav Ilić(Vlasotince)-Rada:-Zoran Ilić-Đurđa:-Kristofor-Kanada

Stanković Nikola-Vinka(doseljeni u Vlasotince iz Kozila).-Radoslav(1941), Branko(1946), Jelena (1948), Stanija (1950)

Radosav Stanković (1941)-Verica(Vlasotince):- Jasmina i Nebojša Stanković-Milica(prva žena)- Slavica(druga žena)- Dimitrije Stanković (Gornji Milanovac)

Branko Stanković (1946)-Olga(1948):- Valentina Stanković, Goran Stanković
Goran Stanković-Irina:-Vanja, Tijana i Miloš Stanković-Mladenovac

11) FAMILIJE: S t o j a n o v i ć i, S t a n o j e v i ć i:

– A n t o n i j e S t o j a n o v i ć-s?:-S t o j a n o v i ć S t o j a n

S t o j a n o v i ć S t o j a n:-S t a n o j a, S t o j k o, I k a (bez dece), M i l o j e, M i l t e n

S t a n o j a S t o j a n o v i ć-C v e t a:- S t a n o j e v i ć K i t a n, Đ o r đ e, G r u j a, I v a n

S t a n o j e v i ć K i t a n-P e r a:-Janko, Danilo,
Janko Stanojević-Jagoda:-Dika, Ljubomir, Stojanča, Stajko(neoženjen), Stana, Stojana
Dika Stanojević-Branka:-Bratislav, Mile, Gordana(Amerika), Rada
Ljubomir Stanojević-Radica:-Vitko, Jovica-Mira:-Radmila, Lidija (Vlasotince), Bosana;
Stojanča Stanojević –Dragica:-Jagoda, Srđan Stanojević-Slađana:-Valentina, Lidija (Mokri Lug)
Danilo Stanojević-Stojana:-Dobrivoje Stanojević:-Lela:-Stanko, Slavica, Verica, Ratko
Stanko Stanojević-Đurđevka:-Dragan Stanojević-Vesna:-David i Dragan Stanojević-Leskovac

Đ o r đ e-E g l i k a:-Božidar, Dragomir, Stavra, Radunka, Smiljana, Marija, Svetislav, Mirko
Božidar-Roska:-Stanka, Stojana
Dragomir-Sibinka:-Časlav, Dušanka
Časlav-Borica:-Jasmina, Radiša-Snežana:-Marija i Dušan-Vlasotince
Stavra-Sibinka:-Ruža, Radomir, Tomislav-Lela(prva žena):- sinGoran
Tomislav-(druga žena:Rumena):-Olivera, Radislav-Gordana:-Marijana, Valentina-Aleksinac
Mirko-Sovijanka:-Vladimir-Lenka:-Desanka, Biljana (Leštane-Beograd), Stojana (Leskovac), Mirjana (Vlasotince); Dobrica, Siniša-Julka:-Stamenko-Stanica:-Vesna,Mile-Stojana(supruga)-Leskovac, Mirko-Snežana:-Perica-radmila (Leskovac) i Divna(Leskovac)

G r u j a-J e n i k a:-Petronije, Sofronije (neoženjen), Stamena, Stamenko

P e t r o n i j e-E v r o s i m a:-Tomislav(Nada-supruga), Tasa, Dragiša, Lila, Stojka;
Tasa-Viktorija:-Zoran, Drina,Dobrila
Zoran-Ljilja(prvi brak):-Jelena
Zoran-Gordana (drugi brak):-Ognjen (Beograd)
Dragiša-Nada:-Danijela, Vesela-Vlasotince

S t a m e n k o- R o s a:-Stanoja, Profir, Radisav, Marija, Branislava, Verica, Sofronije, Branislav
Stanoja-Marica:-Snežana, Slobodanka, Senka, Stojan(neoženjen)-Užička Požega
Profir-Simka:-Olgica, Jadranka-Kolare,

Radisav-Lela:-Olgica, Slavica, Dragan-Valentina:-Olgica, Slavica-Beograd
Sofronije-Radoslava(Kozilo-Vlasotince)
Bratislav-Zagorka:-Suzana, Slavujka, Darko, Dragan, Bojan (neoženjen)
Darko-Jelena.-Veljko, Filip-Zavidince
Dragan-Snežana:-Brankica, Miloš, Milica-Zavidince

I v a n- C v e t a:-Miloska, Janika, Velika, Sevdalinka, Marica, Nikola, Milča
M i l č a-M a r i c a:-Predrag, Ivan
Ivan-Josimka:-Miroljub, Anka, Dinča, Dičko, Jovanča, Milča
Miroljub-Zorica:-Zoran, Bojan
Zoran-Olivera:-Jovana i Filip-Vlasotince
Bojan-Ana:- Jana i Mateja-Vlasotince
Dinča-Milka:-Žirka i Tamara-Vlasotince
Dičko-Drina:-Suzana, Jelena, Ivana-Vlasotince
Jovanča-Dragica:-Saša i Miloš-Vlasotince
Milča-Snežana:-Dejan i Slaviša-Vlasotince

S t o j k o S t o j a n o v i ć:- D i m i t r i j e, J o v a n
Dimitrije-Stojka:-Ana, Smilja, Lepa
Jovan-Sibinka(prva žena):-Milanča, Vaska, Stoimenka, Stojko (neoženjen), Ruža Stanija
Milanča-Marica:-Dragiša, Radmila. Stojko
Dragiša-Branka:-Jugoslav, Olivera (Dobro Polje-Beograd)
Stojko-Stojanka:-Nadica i Miloš (Dobro Polje-Beograd)
Jovan-Ergena(drugi brak):-Desanka

M i l o j e-C v e t a:-Stajko, Jovan, Rusija, Kostadinka

M i l t e n-I m e n k a:-???

*
12) FAMILIJE: S t e f a n o v i ć i (2), M o m č i l o v i ć:

– M o m č i l o S t e f a n o v i ć-J o r d a n a:- J a n i ć i j e (poginuo u II svetskom ratu), Slavna (ćerka)

Janićije Stefanović- Jergenija ili Evgenija:- Milutin Momčilović, Mihajlo Stefanović, Dragoljub Stefanović, , Milorad Stefanović (poginuo u II svetskom ratu)

Milutin Momčilović-Katarina:-Radmila , Radoslav Momčilović-Milica:-Dragan Momčilović-Svetlana:-Milena i Nemanja Momčilović-Kragujevac

Mihajlo Stefanović-Zagorka:- Slavica, Dragiša Stefanović-Zorica:-Ljubiša, Dragan-Gorica:-Dejan, Marko-Aleksandra:- Andrej Stefanović-Leskovac

Dragoljub Stefanović-Vasilija(oboje poginuli u II svetskom ratu):-Milunka, Vidosava, vera,Jelica, Ljubiša, Nikola(poginuo u II svetskom ratu), Milan Stefanović-Persida:-Slobodanka-Kula (Vojvodina)

*
13) FAMILIJE: S t o j a n o v i ć i, M o m č i l o v i ć i:

– S t o j a n S t o j a n o v i ć –S t a n a:-Milen, Ranđel, Milić i još dva sina umrli kao deca

Milen Stojanović-Sika:-Roza, Cana, Ratko, Ivan, Natalija, sin (umro kao dete)
Ratko Stojanović,-Dragoslavka:-Nevenka, Zonka, Vera, Miroljub-Stanojka:-Vesna, Aleskandar-Aleksandra:-Jovana, Marija, Milan-Vlasotince
Ivan Stojanović-Dobrinka-Ćuprija

Ranđel Stojanović-Severinka:-Draga Stojanović (Kozilo)-Krista Momčilović (prizećen iz Dobrog Polja):-Stanojka, Stojan,, Dragiša,, Ranđel, Stana, Verica
Momčilović Stojan-Gizela:-Edita, Zlatibor Momčilović-Milunka:-Zlatibor, Nenad , Aleksandar Momčilović-Kanada
Momčilović Dragiša-Radmila:-Miloš Momčilović-Jasmina:-Marko-Petrovac na Mlavi
Ranđel Momčilović-Stanislavka:-Snežana Momčilović-Daskalović, Evica, Damir-Ljiljana:-Aleksandar, Nenad Momčilović-Beograd

14) FAMILIJA:Z d r a v k o v i ć i (od roda Zlatanci –naselili seu selo Kozilo iz Zlatanaca kod Crne Trave, a starinom su iz Božurnje kod Oplenca(Topola)-Podvukao:M.M) 2017.g. Vlasotince):

– Z l a t a n Z d r a v k o v i ć a- M i l e n a:- Stamenko(1893-1974), Janika, Jovanka, Andreja, Jagoda, Ljubica, Draga, Simeon

S t a m e n k o Zdravković (1893-1974)-Stana:-Bogomir, Boško, Vita(1927), Jagoda (1931), Nada (1933)
Boško Zdravković-Slavica:-Biserka Zdravković-Petrović (1949), Jelena (1950), Žirka (1955), Gordana

Zdravković A n d r e j a-Ergena:-Vukosava, Milomir, Nenad, Đura
Milomir Zdravković-Vidica:Zlatan, Aleksandar
Zlatan-Katarina:-Uroš, Marko-Jovana-Strahinja-Beograd
Aleksandar-Vesna:-Tijana i Aleksandar-Beograd
Nenad Zdravković-Radica:- Milovanka(Milka) Zdravković-Pešić, Budimir, Slaviša Zdravković-Snežana:-Dragana i Radoslav Zdravković-Vlasotince
Đura Zdravković-stana:-nenad, Zdravko, Srđan
Nenad-Jasmina:-Đorđe i Vladimir Zdravković-Topola
Zdravko-Dragica:-Jovana, Isidora i Vasilije Zdravković-Topola
Srđan-Snežana-Đura-Topola

S i m e o n Zdravković -LJ u b i c a:-Josif, Tihomir, Svetislav
Josif-radmila:-Stanica, Sima Zlatanović, Budimir
Sima Zlatanović-Zonka:-Veliborka i Milovan Zlatanović-Vlasotince
Budimir-Stanija:-Bojan-Anita:–Dušan-Beograd

Tihomir-Radenka(prvi brak):-Zora, Dragomir, Ljubiša-Beba:-Marija i Suzana-Leskovac
Tihomir-Smilja(drugi brak):-Ljilja

Svetislav-Dobrija:-Biserka, Siniša-Milinka:-Dijana(Popovac kod Niša)

15) FAMILIJE:Z d r a v k o v i ć i(2) , M l a d e n o v i ći ( ZDRAVKOVIĆI(2) iz roda: Č u k u r u s c i-Čukursci iz Crne Trave a starinom od Kopaonika, radili kao rudari na rudokopu u vremenu pod Turcima; da bi od teškog rada prebegli iz SAMOKOVA i naselili se u selo Kozilo-Podvukao:M.M, 2017.g. Vlasotince):

Z D R A V K O V I Ć I (2)
(O d s e lj e n i: 1876/77.g u selo OBRAŽDA, opština BOJNIK)

Z d r a v k o T o d o r o v i ć
ZDRAVKOVIĆI
(Č u k u r u sc i)

Z d r a v k o T o d o r o v i ć:- M l a d e n (1845-1930), G a v r i l o (Gaja-1852-1912), Sultana,
Z l a t k o (ostao u Kozilu)

M l a d e n (1845-1930)-Đurđija:-M a r j a n (1870), V e l i n (1875), G o r č a (1876), N i k o l a (1878), J e l e n a, R u s k a
M a r j a n(1870)-Stojanka:-Stojna, Vidosava, Stamena,Stojadin-Marica:-Radosav(posinjen)-Božika:-Ratomirka, Velibor, Mile-Slvica:-Radoslav-Milica-Leskovac
V e l i n (1875)-Marija:- D r a g o lj u b (LJ u b a) M l a d e n o v i ć, K o s t a d i n, I l i j a, J e f t a(umro u 17.godini), J e l e n a, S t a n a, M i l o s l a v k a
D r a g o lj u b (LJ u b a) M l a d e n o v i ć-Leposava:-Zvonimir, Milan, Milanka
K o s t a d i n-Jergena:-Mirjana, Dušanka, Tankosava, Radunka, Milutin-Dušanka:-Slavica, Ljilja, Dobrila, Ilija-Leskovac
I l i j a (emigrirao u Ameriku)-Margareta (Nada):- Velja-6 ćerkr-Amerika (Filadelfija)
G o r č a (1876)-Stojanka:- P a r a s k e v a, J o v a n k a, J o v a n, S a v a, L e n a, R o s a, M i l u n k a, M i r a
J o v a n:-Radomir(mlad se udavio), Radmila, Deska-Beograd
S a v a-Jelena:-Ljubinka, Ratka, Gordana, Milorad-Vera:-Jugoslav-Minhen(Nemačka)
N i k o l a (1878)-Draginja:-R u s a n d a, Đ u r đ e l i n a, M a r i c a, R a d o m i r, D r a g o m i r, D a n i l o, K r u n a
R a d o m i r-Marica:-Stanimir,Slobodan
Stanimir-Desanka:-Ljiljana-Marica-Niš, Ljubiša-Marina(prva žena):-Kristina-Marina(Danijela druga žena:Radomir, Jelena, Milica)-Niš
Slobodan-Vesna:-Jelena, Biljana
D r a g o m i r-Jelica:-Branimir, Milentije
Branimir-Snežana:-Nemanja, Miloš-Žaklina-Leskovac
Milentije-Stana:-Nevena-Jana-Lebane, Dragomir-Jelena(prva žena):-Mladen, Bobana(Marija druga žena:Elena)-Lebane
D a n i l o-Milja:-Milanka, Divna (poginula sa 2.g. u Drugi svetski rat), Miomir Nikolić, Tomislav, Desimir
Miomir Nikolić-Kosara:-Vesna-Bgd. Šabac, Goran, Zoran-Tanja-Šabac
Tomislav-Vera:-Ljubomir-Svetlana:-Nikola, Dušan-Leskovac
Desimir-Jagoda:-Miroslav-Maja:-Nikola, Dušan, Danilo-Leskovac

G a v r i l o(1852-1912)-Smiljana):-S a v a (1876-1926), B l a g o j a(1890-1952), M i l u t i n, J a n k o(odselio se u orpake na KiM), Dve ć e r k e
S a v a (1876-1926)-Jergena:-M a r g i t a, S o v k a, M a g d a l e n a, R a n đ i j a, R a n đ e l, M i l i s a v
R a n đ e l-Milojka:-Ljubinka, Deska, Zaga, Vitomir-Milica:-Snežana, Iva-Nada:-Stefan, Nemanja-Beograd
M i l i s a v-Vida:-Manoil, Rosa, Jovanka, Tomislav Savić, Jelica
Manoil-Nada:-Zorica-Violeta, Ivana; Sava-Nikosava:-Miloš-Jelena:-Lena, Miloš(Leskovac),Svetlana-Dimitrije(Leskovac)
Tomislav Savić-Marija:-Vesna, Tanja
B l a g o j e (1890-1952)-Marica:-R a d a, D o b r i v k a, D o b r i v o j e, M i l i c a, K o s t a, S v e t o z a r, C v e t a n, V l a s t i m i r (Ika), N a t a l i j a (umrla mlada)
K o s t a- Natalija:-Milosavka, ratomir-Mirjana:-Dragana, Lela-Leskovac
S v e t o z a r-Milosavka (poginula u b.)
C v e t a n-Olga:-Zlatica, Radomir-Duška:-dejan, Dragan
Dejan-Dragana:-Luka, lazar-Leskovac
Dragan-Danijela:-Jovana, Jelena-Leskovac
V l a s t i m i r-Olga:-Radmila-Snežana, Ivan, Saša- odseljeni u Beogradu

16) FAMILIJE: R a d o s a v lj e v i ć i, Ć i r i ć i:
(O d s e lj e n i: 1876/77.g u selo OBRAŽDA, opština BOJNIK)

– Ć i r a R a d o s a v lj e v i ć (1835-1889, rođen u selo Dobro Polje, a umro u Obražde )

Ć i r a R a d o s a v lj e v i ć(1835-1889)-S t a n o j k a (1839-1899):-Z a r i j e (Zara-1870-1926), A r s e n i j e (rođ.1865), S t a j k o (rođ.1876.g.), M l a d e n (rođ.1883.g.), S a r a j e v k a

Z a r i j e R a d o s a v lj e v i ć (1835-1889)-M i l e n i ja:-A l e k s a n d r i j a, S t o j a d i n, L e p o s a v a, S t a n o j k a, B o s i lj k a
A l e k s a n d r i j a-Stanija:Mića, Božidar, Ratomir, Milanka
Mića-Dragica:- Slavica-Leskovac
Božidar-Miloslavka:-Branka, Vesna-Leskovac
Ratomir-Verica.- Gordana, Biljana-Leskovac
S t o j a d i n-Marica:-Verica, Dragiša-Negosava:-Slađana, Siniša-Mirjana:-Aleksandra-Vrbas

A r s e n i j e R a d o s a v lj e v i ć (rođ. 11865.g.) –T a s k a:-M i h a j l o, L u k a (poginuo 1914.g.), M i l e n a
M i h a j l o-Krsjana:-Jeftimir, Branislav, Vlastimir, Dušan, Dobrinka, Ljubinka, Olga
Jeftimir-Ljubica:-Verica, Milivoja-Živana:-Snežana, Slaviša-Svetlana:-Mihajlo, Miloš-Leskovac
Branislav-Posa:-Dragiša
Vlastimir-Dragica:-Mira, Dragan-s?:-Marina, Nikola
Dušan-radmila:-Jova-Mirjana:-Radomir, Vladimir
Radomir-jelena:-Ana, Dušan-Beograd
Vladimir-Radenka:-Aleksa, Veljko-Beograd

S t o j k o R a d o s a v lj e v i ć (rođ. 1876.g.)-B o ž i k a:-B o r i s a v, T a n k o s a v a, J e f t i m i j e (umro mlad), J o v a n, K o s a n a, M i lj a, M a r i j a, S a v k a
B o r i s a v-?:-Ratomirka, Vlastimir, Dragomir-Jelica:-Gorica, Dobrica, Radoslav-Violeta:-Ivana, Luka-Leskovac
J o v a n-Jergena.-Dušanka, Desanka, Milica, Staniša-Dragana:-Srđan-Milica:-Jovan-Beograd

M l a d e n Ć i r i ć (rođ.1883.g)-M a r i k a.- S t a n o j e, T o z a, R a d o m i r, K o s t a d i n, R a t o m i r, D i k o s l a v a
S t a n o j e-s?:-Dicka, Dragan-Slavica:-Dejan, Dušan
T o z a-Sovka:-Milun, Đurđa
K o s t a d i n-Sovka:-Zvonko
R a t o m i r-Savka:-Dragica, milka, Miodrag-Tiosava:-Dalibor-Dina8supruga), Aleksandar-?:-Lazar-Nemačka

NAPOMENA: Svi potomci Ć i r e R a d o s a v lj e v i ć a od doseljenja u OBRAŽDU (opština Bojnik) no se prezime Ć i r i i ć- po kazivanju praunuka Miodraga Ćirića, koji živi u Nemačkoj.

(Izvor: KOZILO-VEČITA PESMA U VREMENU, Olga R.Stanković-2014.g., Mladenovac; strane:449-464)

Tehnički pripremio i postavio:Miroslav B Mladenović Mirac, lokalni etnolog, etnograf i istoričar i pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije iz Vlasotinca
23.maj 2017. Vlasotince, Srbija
*

31. maj 2017. u 16:17

Poreklo prezimena Stamenković(2), Stojanović(2) (mahala KUŠINCI)-selo Kruševica (Vlasotince)
Krsna slava: sv. Nikola
Poreklo: selo Kozilo (višeetapno raseljavanje-iz crnotravskoga kraja)
Rodonačelnici:Stamenko-Stamenković, Stojan-Stojanović (ista familija)
Poznat rodoslov:
Braća i sestre:-Vasiljko , Joca, Petronije, Zojka
Joca Stamenković:-Jordan, Ljubomir.
Jordan:-Dobrivoje-Nebojša, Mirjana.
Vasiljko Stamenković je bio učesnik balkanskih i prvog svetskog rata.
Jordan Stamenković i Ljubomir Stamenković poginuli u Drugom svetskom ratu ( Četnici ili Nedićevci).
U selu Kruševiva postoji kazivanje o oca Petronije (iz KUŠINCI) o tada ćerkici Stameni -koji se hvalio po selu o njegovoj ćerkici kako uči pesmicu(“deklimaciju”) za školsku slavu : “Svetog Savu” :
“Moja Stamena(Petronijina)
stala na Trajkovi basamaci,
pa deklimuje li deklimuje”.
*
Poznat rodoslov:
Stojanović Trajko-Toza –Đora-Nebojša.
Petronije-Sava-Novica Stojanović-živi sa porodicom i sa delom iz roda Stojanović u Smederevsku Palanku.
Novica “Kušlja” je bi strastven fudbaler seoskog kluba”Sloga”(Zlatovec)-u drugoj polovini 20. veka.
Čak je “napustio” i svatove na svadbi- da bi odigrao utakmicu pa se vratio kod svatova i svoje mlade.
*
Poreklo prezimena, selo Kruševica (Vlasotince)
Poreklo stanovništva sela Kruševica, opština Vlasotince. Istraživanje „Sela u vlasotinačkom kraju“ saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokalnog etnologa i istoričara
http://www.poreklo.rs/2014/04/13/poreklo-prezimena-selo-krusevica-vlasotince/
*

31. maj 2017. u 16:30

NAPOMENA:-– ROD Kušinci su dobili naziv po kučetu-psu „Kuša“; drugi naziv:- predak ovog roda je imao dobrog crnog konja-„Kuša- po tome je postalo rodovsko ime KUŠINCI.
Zabeležio:Miroslav Mladenović kao nastavnik matematike u s. Kruševica, prilikom službovanja od 1973-1985 u OŠ “Karađorđe Petrović” pomenutog sela-kao i stanovanjem sa porodicom u pomenuto selo- učestvovao sa svojim učenicima u sakupljanju narodnih umotvorina u vlasotinačkom kraju.(Podvukao: M.M 2017.)

Poreklo prezimena, selo Kozilo (Vlasotince)

Komentari (31)

Odgovorite

31 komentara

Miroslav B. Mladenović Mirac

Miroslav B. Mladenović Mirac

jasmina

Miroslav B Mladenović Mirac

Miroslav B Mladenović Mirac

Miroslav B. Mladebović Mirac

Miroslav B Mladenovic Mirac

Nemanja KG

Miroslav B Mladenovic Mirac

Nemanja KG

Miroslav B Mladenovic Mirac

Miroslav B Mladenovic Mirac

Nemanja KG

Miroslav B Mladenovic Mirac

Nemanja Momčilović

Miroslav B Mladenovic Mirac

Miroslav B Mladenovic Mirac

Miroslav B Mladenovic Mirac

Najnovije

Najnovije

Doniraj i pomozi projekat

DSR POREKLO

DNK PROJEKAT

FORUM

NAŠI PORTALI

Poreklo prezimena, selo Kozilo (Vlasotince)

Komentari (31)

Odgovorite

31 komentara

Miroslav B. Mladenović Mirac

Miroslav B. Mladenović Mirac

jasmina

Miroslav B Mladenović Mirac

Miroslav B Mladenović Mirac

Miroslav B. Mladebović Mirac

Miroslav B Mladenovic Mirac

Nemanja KG

Miroslav B Mladenovic Mirac

Nemanja KG

Miroslav B Mladenovic Mirac

Miroslav B Mladenovic Mirac

Nemanja KG

Miroslav B Mladenovic Mirac

Nemanja Momčilović

Miroslav B Mladenovic Mirac

Miroslav B Mladenovic Mirac

Miroslav B Mladenovic Mirac

Najnovije

Najnovije

Digitalna biblioteka

Arhivski katalog

Srpski DNK projekat

Poreklo Jutjub kanal

Poreklo Zadužbina

Doniraj i pomozi projekat

UPLATE U EVRIMA (iz zemalja Evropske unije)

UPLATE U AMERIČKIM DOLARIMA