Порекло презимена, село Козило (Власотинце)

Порекло становништва села Козило, општина Власотинце. Истраживање “Села у власотиначком крају” сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

 

Настанак села:

Пространо црнотравско село добро Поље налази се под Добропољском чуком (висораван на око 1417 метара надморске висине).

Махале овог села начичкане су према дубодолини реке Власине и реке Бистрице (Козилске реке-Големе реке–Градске реке) на око 1.888 метара надморске висине.

Наиме, на севернпзападној страни Добропоиљске чуке у сливу реке Бистрице (речице која се код Доњег дејана улива у реку Власину) налазе се добропољска селашца Бистрица и Козило.

Некада поред њих селу Добро Поље пре Другог светског рата је припадало и село Јаворје.

Некада се црквена општина за ова места и околна села налазила у добропљском црквеним списима у погледу црквене хијерархије.

После Другог светског рата сел Козило, Jаворје и Бистрица су одвојена админмистративно као посебна насеља. Села Козило и Јаворје су припала власотиначкој општини, док је село Бистрица остало на подручју црнотравске општине.

Према Црнотравској хроници – Радета Костадиновића (Црна Трава и Црнотравци, 1968.г) село Козило је тих година почетка друге половине 20. века имало 39 кућа и 220 становника.

Према предању први досељеници села Козило је затекла јака зима на висорвани Чуке. Тако постоји прича да је 1813.године приликом засељавања данашњег села Козило, тада орашачки-јакољевски Бег наредио да том српском племену доделе козе и храну за стоку како би се презимило и опстало живо тада у планини. Кажу да су захваљујући тим козама ти први насељеници села Козило преживели са тим козама, па су и тако само насеље касније назвали Козило.

Село Козило је настало од досељеника из Црне Траве.

Златанце махала, настала од Златанаца из Црне Траве, а старином су из Божурине од Опленца, код крагујевачке Тополе -Шумадинци.

Чукурска махала је из Чукурусца у Црној Трави, а старином су од Копаоника.

Дилиманци (Стојановићи) су рудари који су се доселили 1816. године.

Први досељеници Козила живели су изнад данашњег села на месту где су њиве зване Рид.

Због јаког ветра напустили су ову ветрометину и дошли на место где су сада.

Некада се у овом крају рудовало за време латина и Турака. Доласком рудара половином 18. века са Копаоника и из Кратова, рударство је оживело у овом крају.

Турци су били немилосрдни према Србима-хришћанима рударима. Тако су радила и њихова деца, жене, и старе бабе. Турци су принудно терали и одводили на рад не само мушкарце, већ и жене дојиље, па и децу. У селу Козилу може се и данас чути прича да док су жене дојиље радиле по рудиштима, пре свега на копљању “вада”-према засеоку Преданча,а у реци Бистрици је био Самоков-старе бабе су њих по педесет деце везане за љуљашке љуљале, док су нњихове мајке радиле на лакпим пословима рударења.

Тако се у реци Бистрици могу видети остаци шљаке у месту Видња, где се некада лила руда гвожђа, а још има места “ајловине” где је површински копана руда гвожђа.

Село је имало четвороразредну школу све до 70. година 20. века. Миграција становништва је учинила своје.

Козилци као добри мајстори зидари отишли су даље од свога села и своје средине за бољим животом.

Радили су као печалбари-зидари широм бивше Југославије.

Највише их има насељених у Власотинце и у Београду, а као печалбари селили су се и даље чак до Америке.

Печалбарска мука многе је натерала да се кириџисање на коњима чувеним планинским кромпиром и ћумором-замени малтерка и мистрија и тако себи и својој деци обезбеди бољи живот негде тамо далеко од свога села.

Многима није било лако да се одвоје од свога села. Та носталгија за родним крајем и данас траје. Многи се и данас сетно враћају у старости да проведу своје последње године живота на планинском чистом ваздуху изнад 1.000 метара надморске висине, напију хладне воде са извора и осете мирис пролећа, букове шуме и мирис планинских трава.

Ко зна, овде су некада били хајдуци, овчари-власи, бачовало се, “хиљадило” на бачијама, тукло ножевима за “девојке” и “међу” паше овацапотеса Букове главе (запис из 1876.г убијен један Козилац и један Дејанац у козилској реци на “Премлаз”-Бачевини, славе овчара, када с е одвајају јагњади и почиње да се музу овце-19 дана после Ђурђевдана (6. мај) односно 25. маја-тешко да ће се то икада ико сетити сем овог записа из казивања старог солунца воденичара и ваљача Владимира Илића-махала Преданча, 1975.г-забележио М.М); где се “парничило” под турском влашћу код турских кадија чак у Призрена на Косово и Метохију.

Нико неће знати да се тај “споменик” и дан данас налази у дејанском “атару”, јер су за “крвнину” Козилци више платили и потплатили турске главешине тога доба, а налази се на потесу “Рудине”, где су Козилци својим караванима коњима из Власотица преко село Дејан и тог потеса изнад махале Преданча ишли и трговали на пазар у варош Власотинце.

Остале су приче да је после тога надвладао разум и уместо “крвнине” Букова Глава-као паша; дата на коришћење сирочићима погинулог Козилца, а неки су касније и се иселили са испашом у друга окона села, тако да је она остала на коришћење родовима-Станојевићима, Илићима (у Козилу и Лопушњи).

Данас је све то урасло у коров и у опустелим ливадама се само може осетити мирис планинске дивљине као да никада ту није крочила људска нога или било на хиљаде оваца, говеда и коња.

Нема више песме, нема малдости, нема деце, нема села, нема ко да заведе колона вашар чобанац. Нема ко да подвикне да се одјекује планинама и потоцима. Нема песме девојака и подвик момака, када се косило, секла шума и спремала зимовина.

Нема више долазак и одлазак печалбара. Козило као и сва планинска села овог дела Југа Србије су данас на почетку 21. века потпуно замрла. Да ли ће некада да поново овде почне живот. Никада се не зна каква све времена долазе. Можда ће опет бити радости живота у нашој планини – па и у село Козило.

Данас једино на доброљским ливадама су остаци порушених и напуштених спомен обележја у Другом светском рату, где су Козилци многи дали своје животе противу окупације фашизма и противу покушаја “бугаризације” овога краја.

На Буковог Глави, тамо где су се пиштољима некада “обрачунавали” Козилци и Дејанци за пашњаке потеса Букова Глава (1336 .м), само су остали остаци ураслих шанчева из Првог светског рата борбе Срба противу Бугара.

Једино се појави још по који берач шумских гљива: вргања, лисичарки и у времену сезоне брања боровница се често појаве џипови и шатри са некада мештанима суседних села, који су одавно напустили своја села и одселили се у градове.

* * *

Махале села, родови, крсне славе:

Махале: Златанци, Барци, Падинци, Крстинци, Доњомалци, Горњомалци, Чукурска махала, Дилиманци

*

Родови: Златанци, Крстинци, Доњомалци, Горњомалци, Чукурусци, Дилиманци, Ковачи, Вукадиновци, Иванови, Илијини, Станојини, Миленови…

*

Крсне славе: Пантале 9. август, Свети Јован…

* * *

Порекло презимена:

ЗЛАТАНЦИ:

Фамилија: Здравковић (крсна слава Свети Јован?)

*

БАРЦИ:

Фамилије: Ивановић ( крсна слава Свети Јован), Милошевић (Свети Јован)-Благоје из Базов Дол (Добро Поље) присвојен (посињен) или се преудала Сика и повела дете Благоје пошто јој је муж погинуо у ратовима…? (удала се за Милен Стојановић..?)

*

ПАДИНЦИ:

Фамилије: Станојевић (крсна слава св. Пантале 9. август), Стојановић (посебна фамилија), Милојевић.

*

КРСТИНЦИ:

Дојчиновић-из Брод (Којчини)-славе Св. Пантале (9.август)

*

ДОЊА МАЛА:

Фамилије: Стојановић, Илић, Стаменковић, Милчић (крсна слава Свети Јован).

Милчић: Славко (наставник), Тоша и Бошко..?. Илићи:– Цветковић Тоза се призетио…? Илићи: Станко (слави Свети јован)

*

 

Порекло презимена Илић (Станко Илић- Горња Мала-„Златанци“-крсна слава Свети Јован (зимски) и Никола Илић Доња Мала-крсна слава Пантале 9. август)

Никола Илић-Винка:-Боге, Јелена, Станија и још један син-одељени у Власотинце 60.година 20 века.

*

Илићи:  браћа: Бога, Кона, Нетко…?-живе у Власотинце..?

Загорка у Козило. –?

Бога Миленовић..?

Богомир..?

Цана за Благоју Милошевић (отац му је Милен Стојановић)-од Стојановић фамилија постоји у село Јаворје и Преданча и Добро Поље.

У Јаворје (браћа Сава живи у Власотинце и Богосав Стојановић, Мирослав у Велику Плану, Мира удата у Ђокић и живи у Власотинце, а друга фамилија Тозе Цветковића и Мирка живе у Власотинце и велику Плану, а у Предначу су Дамњан и Светозар Стојановић-потомак је писац овог записа М.М од Дамњана Стојановића).

Стојановић Светомир-првоборац у рату НОБ-е партизан 1941-1945.г

А од Стојановића у Београд живе: Иван, Ненад, Драгољуб.. учитељ Васа у село Душник у Пожаревац..? ко и где?

У село Козило Стојановићи су две различите фамилије.

Запис 3. јун 2011. године Власотинце

Казивач: Вукадиновић Богољуб (1953.г.), живи у Власотинце

Забележио: Мирослав Младеновић, локални етнолог и историчар

 

Порекло презимена Милошевић

Крсна слава: Св. Пантале 9 август (Свети Јован)

Познат овакав родослов:

Благоје Милошевић (живео 90.г-1905.г..?), живео и у Власотинце 80.г. 20. века и косом ишао да коси према виноградима Црне Баре; жена Цана, сестра Винка-жена Тренча Стаменковић(Бистрица).

Благојина мајка Сика се преудала и довела Благоју као мало дете од 2-3 године из Добро Поље у Козило.

А прича се да је усвојен-у фамилију Милена Миленовића-жена Вида (који су славили Св. Пантале 9 август, а Благоје је узео сигурно очеву или мајкину славу из Базов Дол-махала у Добро Поље, Свети Јован (зимски).

Има два сина: један од синова је Ђоле (кланеташ), који са фамилијом (синовима и унуцима) живе у Власотинце код игралишта ФК „Власина“.

Са мојим дедом Дамњаном Стојановићем су браћа (или по мајкама) или од од стричева, што значи да су њихови очеви били браћа (или мајке рођене сестре са бабом Томе Величковића Стојана, у Добро поље;-биле три сестре:-Сика, Стојана и Милана) и погинули у балканском и Првом светском рату 1912-1918.г. (јер је деда Дамњан Стојановић рођен 1903.г., Тоза брат био учесник солунац).

Цана за Благоју Милошевић (отац му је Милен Стојановић)-од Стојановић фамилија постоји у село Јаворје и Преданча и Добро Поље.

У Јаворје (браћа Сава живи у Власотинце и Богосав Стојановић, Мирослав у Велику Плану, Мира удата у Ђокић и живи у Власотинце, а друга фамилија Тозе Цветковића и Мирка живе у Власотинце и Велику Плану, а у Предначу су Дамњан и Светозар Стојановић-потомак је писац овог записа М.М од Дамњана Стојановића).

Стојановић Светомир-првоборац у рату НОБ-е партизан 1941-1945.г

А од Стојановића у Београд живе: Иван, Ненад, Драгољуб.. учитељ Васа у село Душник у Пожаревац..?

У село Козило Стојановићи су две различите фамилије.

* * *

Порекло презимена Вукадиновић (Стојановић)

Крсна слава: Пантале 9. август, Свети Ђорђе 9. децембар)

Порекло: Градимир призећен код Милена Миленовића у Козило (за ћерку Наду Миленовић рођена 1927.г.), родом из село Златићево од род ВУКАДИНОВЦИ(„Глучинци““-)

Познат овакав родослов: Чедомир Стојановић („глучинци“-по Стојану „Глувчи“ који је живео 100 година) се оженио првом женом Стојанком (..?) из Јаковљево , а другом женом која се звала Косовка из Козило.

Из првог брака је имао децу: син Градимир (1929.г) Вукадиновић, други брат живи у село Коларе (братанац Сретко 1942.г.)?

Градимирови синови: Мирољуб Вукадиновић (1951. г-зидар и живи у Власотинце), Богољуб Вукадиновић (1953. г-зидар),

Срба (…?) Вукадиновић (1954.г)-жена (Жарко и Стана(учитељица)…?), Небојша Вукадиновић као момак отишао у Америку(умро и дотеран 1997.г у Козило из Америке),……)?

Радица жена…? (Крстићево..?)

Из други брак су деца: Бранко Стојановић (1946. г – остали се презивају Вукадиновић) и Слободанка (млађа) удата у село Лештане код Београда

Фамилија Вукадиновић (Миленовић): Кумови ИВАНОВИЋИМА у Козило: Милен (1901—1973.г.) и Вида Миленовић (по мајку- отац Града Вукадиновић из с. Златићево се призетио код Милена Миленовића из Козило. Имао је ћерку Наду (1927.г) која се удала (отац се призетио) за Градимира Вукадиновића (1929.г-2011.г).

Запис: март 2011.г. Власотинце

Казивач: Мица Вукадиновић (девојачко Стаменковић-Бистрица 1951.г)

Забележио: Мирослав Младеновић, локални етнолог и историчар Власотинце

* * *

Порекло презимена Ивановић

Крсна слава: Свети Јован

Родоначелник: Иван ковач у самоков

Порекло: из рудника Кратово

Познат овакав родослов:

Браћа: Марјан Ивановић (умро 1960.г)-био СОЛУНАЦ, Десимир и млађи брат Милорад Ивановић.

Марјан Ивановић:

-син Борко (1926.г), сестре : Љупка (старија) удата у Добро Поље, а живе у Чикаго у Америку и млађа сестра Ратка.

Боркови синови: Радован (1953.г.), Станко (1956.г.)-живе у Козило и најмлађи брат Драган „штукао“(нестао) од куће у Хрватску ( живи у Пулу).

Десимир Ивановић:

Браћа: Срба, Душан, Нетко(1946.г-живи у Врање) и сестре: Радинка ( живи не удата у Козило..? ) и Јерина (удата у Калну)..?-жива и старија од Радионке, за Витка удата, Мета у Кованчићи..?

Брат Срба (умро), Сима(Срба…?)- син Ивица трговац ожењен и живи у Власотинце (продавница „Две липе“ продаје шерпе-живи код Тозе „Бадоње! у центар-удата Дука из Добро Поље а њена мајка се зове Ливерка Ивицина мајка из Вус Симка…?).

Брат Душан је у живот и има пордицу-одсељен у Ријеку…?

Кумови Ивановићима: -Милен (1901—1973.г.) и Вида Миленовић (по мајку- отац Града Вукадиновић из с. Златићево се призетио код Милена Миленовића из Козило.

Имао је ћерку Наду (1927.г) која се удала (отац се призетио) за Градимира Вукадиновића(1929.г-2011.г).

Запис: 3. јун 2011.године Власотинце

Казивач: Вукадиновић Богољуб (1953.г.), живи у Власотинце

Забележио: Мирослав Младеновић, локални етнолог и историчар

* * *

Порекло РОДА ИВАНОВИЋ-Николић села ДОБРО ПОЉЕ Козило, Бистрица

Ја сам Николић Милан из Београда, дописивали смо се преко фејсбука. Написаћу вам шта сам све сазнао у истраживањима о мом пореклу и докле сам стигао. Славимо крсну Славу Светог Николу.

Укратко ћу вам испричати нешто свом пореклу. Мој отац је Влада рођен у Црној Трави, Јужна Србија, село Добро Поље.

Деда Станко Николић, његов отац Милан Николић, мој чукун-деда Ћира Николић који је променио презиме из неких разлога које ја не знам. Никола ИВАНОВИЋ, Ћирин отац, мој последњи предак о којем имам података у месној канцеларији Добро Поље, рођен 1838. у Добром Пољу, умро 1912. такође у Добром Пољу.

Ово је оно што је сигурно и потвђено, све што вам будем писао надаље је у претопставкама. Николин отац је Иван Ивановић био је познати ковач у црнотравском крају. Наводно се доселио из Кратова, Македонија, где је радио у руднику, под тешким условима око 1830. године.

У то време у Кратову је био извесни Али-Бег Мејдембџија, јако озлоглашен у народу. Срби у том крају су били приморани да се изјашњавају као Бугари, јер је Србија тада добила статус аутономије, кнежевине, па су се Османлије плашиле да би Србија могла да оствари претензије на ове крајеве, а Бугари ширили пропаганду међу Србима. Свако ко је одбијао да постане Бугарин, био је издан Турцима и чекала га је тешка казна.

Вероватно да је мој предак Иван Ивановић био под притиском и да се замерио споменутом бегу, па се из Кратова преселио у Црну Траву. Иван је био привремено настањен у Македонији, доселио се у Кратово однекуд и одтле у Црну Траву.

Није могао бити у Кратову дуже од двадесет година. Рудник у Кратову је отворен 1805. и број становника је до 1830. био у порасту, тада је Кратово имало 56.000 становника, након 1830. број становника опада. У мојим истраживањима ја сам дошао дотле и није могуће да идем даље на тај начин, нисходно.

Документа у цркви у Добром Пољу су током првог И друго светског рата уништили Бугари да би могли да фалсификују наше порекло и бугарски легитимитет у тим крајевима.

Друго, Кратово је у Македонији, тамо тешко да ћу нешто пронаћи, јер се Македонци више не изјашњавају као Срби, вероватно су сва документа и извори о пореклу становништва уништени.

Ја планирам да наставим истраживања усходно, тако што ћу поћи од претпоставке да смо даљим пореклом Црногорци. Мој пра-деда је свирао гусле и презиме Ивановић ми делује као да је из Црне Горе или Херцеговине.

Погледaћу где све у Црној Гори и Херцеговини постоје Ивановићи, да ли се неки од њих селио у Македонију. Постоји такође претпоставка да се велики број Црнотраваца доселио из области између Никшића, Невесиња и Цетиња, преко Кратова , чуо сам неке приче од једног татиног пријатеља из Црне Траве, он нам је рекао да погледамо неки архив у Лесковцу.

На интернету сам нашао да у племену Цуце постоји братство Ивановића и да славе Светог Николу, повезани су са Кривокапићима, Ђукановићима и Мијатовићима. Братство Ивановића је било највеће и најважније братство племена Цуце.

Сви Ивановићи у Цуцама су променили презиме у Кривокапић у 19. веку (вероватно се мој предак одселио пре него што су променили презиме). Постоје братства Ивановића у Васојевићима и у још неким племенима, али нико од њих не слави Светог Николу.

Мислим да је 90% тачна претпоставка да водимо порекло од племена Цуце. Фали ми још мало да сложим коцкице. Контактирао сам још неке људе, махом Црногорце да ми помогну у даљим истраживањима, али нико не одговара. Ако имате још података који би ми били од користи молим вас доставите ми их.

Казивач: потомак Милан Николић, Београд , година 2010.г

НАПОМЕНА: Села: Јаворје, Бистрица и Козило су све почетка Првог светског рата (1941.године) припадала селу ДОБРО ПОЉЕ, где је била Месна канцеларија и ЦРКВЕНА општина (Подвукао М.М. Власотинце, 17. јун 2013.г.)

 

Приповедања (приче, легенде, предања):

129.

КАВГЕ

У стара времена још под Турцима било је доста „кавги“-кавгаџија међу Турцима и Србима, али и међу самим Србима.

Тај облик сукоба оносно свађе се пренео и после ослобођења од Турака.

Тако су се на село у планини често у тим „кавгама“ потезали колци, ножеви па и оружје.

Много њих је дошло до сукоба око девојке на сабору, око међе или присвајања испаше стоке или око избора посланика у времену краљевине Југославије.

У Дејан су Турци живели у Гарине.

На Премлаз (месец мај-дан овчара) негде око 1872.године Дејанци, Златићевци и Преданчари су отерали око 2 000 оваца у Козилску реку (Бистрица).

Тада се заметнула кавга око власништва Букове Главе (буков комплекс паше и шуме на надморској висини од 900-1336м) између козилца са једне и дејанаца, златићеваца и преданчара са друге стране.

Кавгу је заметнуо деда Илија из Габровит (Преданча). Милинка Баџинског из Златићево су убили из пиштоља козилци, а на другој страни убијен је и козилац Станоје. Све су их Турци позатварали.

ИЛИЈА(деда ВЛАДИМИРА Илића ваљача) ударао Станоју козилца мотком по главу.

Док је падао, ПЕТАР из СУКНАРИ (Д.Дејан) га ударио осам пута по муда (мошнице).

Тукли су се су се за БУКОВУ ГЛАВУ: а „лопушка“ (село Лопушња) међа је на Букову Главу, а ливаду у Буковоу главу узели и дали на децу Сирочета-Илићи у Лопушњу, тада козилци и бистричани.

Деда Владимир (солунац-потомак Илије дејанца) каже-Сеоски старешина са кметом се договрили да ливаду на Букову Главу поделе деци сирочетама оних који су погинули у кавги око власништва Букове Главе.

Али је судија био потплаћен, дошао с коња у Јаворје и дао је Козилцима.

Подигнут спомен Козилцу је означавао чија је докле Букова Глава.

Дејанци су тај споменик (у виду камена-крајпуташа) померали од места Рудине (код Милорадову њиву Ђорђевића из Преданчу)-на крстопутини пута за Преданчу, онда место Драгојчевицу(према Буковој Глави) и Полому(према потоку Грацка-према селу Равна Гора)-према козилској реци (Бистрици).

Онда су га Козилци поново тамо враћали, па је потплаћивањем турске власти камен-међаш стављен на Рудине, који је ту стајао до 60.година 20. века.

После се за Букову главу парничило-суђење је трајало чак у Призрену.

Вучко Стојановић (из Мртвицу-Златићево) је добио козилце на суд, а Стојица је ишао пешке до Призрена на суђење и добио Букову Главу.

Турски Иљамтапија или уговор од имања општинско налазио се у Добро Поље у цркву пуних 30 година, да би касније Иљам-тапију или уговор купила козилска општинска-а парничар је био Стоица из Јаворје.

Вучко (Златићево) је преко суда (Кадија био из Лесковца) добио Иљам-тапију или уговор о власништву Букове Главе и дао Стоици из Јаворја.

Тако је око заузимања имања у преданчарски-дејански атар (и дан данас ливада носи назив Вучкова ливада). Вучко Стојановић (из Мртвицу-Златићево) из пиштоља убио Влајка Ђокића.

 

Познате су кавге и кавгачије пре Другог светског рата у времену владавине Карађорђевића и Обреновића када се штаповима тукло на изборима за посланике у селима: Крушевица, Липовица, Врело, Горњи Орах и другим селима у власотиначком срезу.

Људи су кавге-свађе започињали око имања, за међе, за крађе, за вођење ора (народног кола), за девојке на саборима(вашарима)-а некад су потезали ножеве, па и пиштоље и тако падале људске главе.

*

142.

ЛЕГЕНДА О ЧОБАНЦУ

У старо време чобани из Добро Поље и Бистрице, сакупљали су се на месту звано Високе Ширине на празник Свети Илију.

Сваки чобанин понео би нешто за јело од куће, па би заједнички ручали. Уз ручак би препричавали чији је во био најбољи у бодењу.

После ручка, пастир који зна да свира у дудуче, свирао би, остали би играли.

Никако нису смели да се свађају на тај дан, ма колико некоме да није по вољи нешто. Веровало се да ће, ако се посвађају доћи до несреће.

Милтен из Бистрице био је миран и веома привлачан. Ни са ким се није свађао, сви су знали какав је и поштовали га због те његове особине. Милтен је био веома сиромашан, његови нигде ништа нису имали.

Чувао је туђу стоку. Иако сиромашан, у њега се загледала најлепша девојка-Невена из Доборог Поља. Невена је била из веома богате фамилије.

Колико су уздисали за њом момци, толико је Милтен избегавао.

Једном кад је Милтен седео сам, изненада Невена приђе, седе поред њега и упита га: “Милтене, што ти од мене бегаш, ти знаш колико те ја волим. Не работи сас мене више такој.“

Милтен је погледао и рекао јој: “Невенео и ја исто тој осећам, али ја сам пуки сирома, немам нигде ништа. Нећу да те унесрећим, твоји те неће даду за мене. Невено, невене, моје небо је високо, а море дубоко, а моја несрећа повисока од небо, а подубпка од море. Боље је овој што ли је у души да претугујемо ћутећки.“

Чувши Милтена невена одговори: “Е, неће такој да буде, ја нећу да претугујем, или ћу за тебе да отидем или ћу да створим смрт, да знаш Милтене.“

Милтен је погледао као да се опрашта од ње, рекао јој је: “Е, невено моја, судбину нико не промени до саг, па рипал море надоле, само знам да неће сас нас да буде добро.“

После овог разговора Милтен и Невена нису били никада заједно све до Свети Илије, кад су се сакупљали чобани да заједнички ручају. Случајно је Невена (или је тако хтела) села до Милтена.

Сви су Милтену завидели што га Невена воли, а нарочито Стојанча из најбогате фамилије из Добро Поље. Стојанча је био леп, али себичан и све му је било „малко“. Он је безборој пута молио Невену да се уда за њега. Није га волела, чак му је отворено рекла да воли Милтена и да ће се само за њега удати или за никога другога.

Ручак још не беше почео, кад Стојанча пође да нападне Милтена. Није могао да претрпи пораз, видевши Невену поред Милтена-срећну и веселу. Милтен се није померио с места.

Невена је пошла према Стојанчи-рекавши му: “Не, Стојанчо, проклетниче, знаш да данас несме свађа да буде“. Несрећа само што није почела.

Изненада, некакви Турци се појавише с рупске стране. Ишли су према чобанима. Видевши их, чобани оставише све и разбежаше се, само Милтен остаде да седи као да се ништа не догађа. Невена је притрчала и почела да га моли да бежи. Милтен јој мирно рекао :“Е, моја Невено, мој невене у моју душу, рекал сам ти да се од судбину не може да побегне.

Турци нема да пођу до мене, небо ће да се отвори, и све има да прогута и све вас само ћу ја да останем да тугујем за тебе невено, мој невену.“ Скоро Милтен дорече, поче олуја, која уништи све. „Руке“ је ломила као сламке, а Милтен је седео мирно, као да се ништа не догађа.

Кад се олуја смирила нигде никог није било. Чинило се да је небо прогутало и чобане и стоку и оне Турке – остао је само Милтен и лом.

После ове несреће, народ је место Високе Ширине прекрстио у Чобанац. На Свети Илију, становници Доброг Поља и Бистрице, почели су заједнички да ручавају на месту где су страдали чобани, „за њихове душе“.

Временом се то окупљање претворило у „Собор“. Место где је олуја однела поломљено дрвеће-крстили су полом, а где су нашли Невену, прозвали су Невин валог, место где су нашли Стојанчу, назвали су Стојанчино страње.

Извор поред Бистричког пута код кога је Милтен седео и тужио за својом Невеним, назвали су Милтенов извор. Време је учинило своје, на све се заборавило, само су имена места остала. И она се заборављају, ништа није вечно.

*

167.

ПРЕДАЊЕ О БЕГУ И БЕЛИМ КРАВАМА

Орашачки-јаковљевски атар (села Г.Орах, Јаковљево, Пржоње, Ћуово, Тегошница) имали су доброг турског бега, који је живео у атар „орашачких ширина“,зараван потеса Полом села Јаковљево.

О његовој доброти се чуло на далеко. Тако су се људи тога времена клели у Турског Бега и Белим кравама овако: “Коми жив Бег и моје беле краве“.

Када су се са власинске висоравни тада сточари селили и заснивали села, онда је Бег помагао тада Србе сточаре у невољи.

Тако постоји и прича да је 1813. године приликом засељавања данашњег села Козило, тада орашачки-јакољевски бег наредио да том српском племену доделе козе и храну за стоку како би се презимило и опстало живо тада у планини.

Кажу да су захваљујући тим козама ти први насељеници села Козило преживели са тим козама, па су и тако само насеље касније назвали Козило.

Тако су Козилци захваљујући доброти Бега презимили и остали живи, а о Бегу и о његовој доброти и после напуштања Турака из ових крајева су остала приче да се приповедају на славама и зимским седењкама у засеоцима села Јаковљево и осталим селима све до седамдесетих година 20. века.

Тако се и данас код старијих људи чују благе речи заклетве – о доброти Бега и Белим кравама, с којима се живот живио у том тешком времену у планини.

*

Прилози под 129. Кавге, 142. Легенда о Чобанцу и 167. Предање о Бегу и Белим кравама су из РУКОПИСА: ПЕЧАЧАЛНИК (Кратке Завичајне приче, Легенде, Предања, Народне изреке, Клетве, Здравице и Загонетке из власотиначкога краја)-ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА, аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац УЧА, август 2009. г. Власотинце

Напомена: У садржају постоје имена и презимена: Казивача и записивача свих делова садржаја овог рукописа; да не би било (зло)употреба, као што је било од неких друштвених (интернет) мрежа са овим деловима садржаја РУКОПИСА (Подвукао М.М 2013.г. Власотинце)

*

У току прикупљања грађе-истраживања дошао сам до сазнања да је један од рода презимена Илић (пореклом из село Козило а живе у Власотинце-Београд) почео са сакупљањем грађе о селу Козило; за писање монографије у свом завичајном селу.

Сваког заљубљеника села и етнолога истраживача то радује, па сам престао са истраживањем и објављујући овај део материјала желим да допринесем да буде што више материјала за монографију о селу Козило. Истраживачу Илићу у писању монографије о родном селу, желим много успеха.

 

АУТОР: Мирослав Младеновић, локални етнолог и историчар,10.фебруар 2012. г Власотинце

ИЗВОРИ:

[1] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа:“ Села у власотиначком крају“, 1970-2012.г., Власотинце

[2] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ из рукописа:”ПЕЧАЛНИК-приче, легенде, предања, изреке, клетве, здравице и загонетке из власотиначкога краја- Повласиње)” 2012.г., Власотинце

[3] Радомир Костадиновић:-“Црна трава и Црнотравци”, Лесковац 1968. године

 

 

Коментари (31)

Одговорите

31 коментара

  1. Мирослав Б. Младеновић Мирац

    ПРЕДАЊА О БАБИ

    У разговору са старим људима-солунцима у селима Јаковљево, Златићево и
    Преданча могу се чути разна предања о тешком раду за време рударења у овом крају.

    Постоје неколико предања о бабама које су љушкале децу за време тешкога рада у времену рудареља у овим крајевима.

    Тако према једном предању у место такозвано Рупа-Рамниште, између села Златићево и Јаковљево, за време цара Самоила(крајем десетог века) једна ћорава баба љушкала је 90 деце, док се вадила руда злата у село Златићево.

    Све мајке те деце су радиле на испирању руде из потока златићевске реке, а љушке њихове деце ћорава баба је љушкала тако што су биле све повезане и везане на високе букве, док се радило.

    Кад је прилазио цар, упитао је бабу:
    -како је“-она му одговорила:“малко ти било царство“-а цар је одговрио:“баба џабе нема леба“.

    Док у село Златићево када се у Малој реци вадила руда злата у времену цара Константина, онда је такође баба исто љушкала поветзане љуљашке са децом мајки које су радили на вађење руде злата из речице.

    Руда се вадила површно на потесу Игриште у село Залтићево у речицу према Јаковљеву.

    У времену под Турцима поред мушкараца на принудан рад у рудницима су вођене и жене доиље, па и деца.

    Тако још у овом крају постоји предање о томе како у село Козило у 19. веку су жене доиље радиле принудно на копању вада-канала за физичко пречишћавање руде гвожђа, док су њихова деца одојчад-њих педесет у љушкама, повезана канапом љушкала је нека баба.

    Тако је чак и у Божици нека баба љушкала 77 деце на Колуници-по запису Р.Николића.
    *
    142.
    ПРЕДАЊА О БАБИ :

    КАЗИВАЧИ:- 74. Тоза Арсић рођен 1881.године село Златићево и деда Крстић из села Јаковљево. Учесник балканских и прпвог светског рата 1912.1918.г.
    Запис 1975.г. села:Златићево и Јаковљево
    Казивач: Легенде и предања под редним бројем: 142, 146, 148,
    Забележио:Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и наставник ОШ “Карађорђе петровић” с, Крушевица, Власотинце

    *

    PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke…)
    http://www.mycity.rs/…/PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_2.html -Кеширано – Слично
    20 мар 2010 … PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke…) …. Мирослав Б. Младеновић Мирац … Забележио: Мирослав Младеновић
    http://www.mycity.rs/Nasa-pisana-dela/PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke.html
    Uloguj se preko Facebooka i postavi pitanje:
    Napisano: 20 Mar 2010 12:20

    MyCity » Naša pisana dela » PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke…)
    PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke…)
    Napisano na dan: 20.3.2010, pogledaj vesti za 20. Mar 2010.

    • Strana:
    • 1
    • 2
    • 3
    • 4
    • 5

    PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke…)
    Sledeća strana
    • Odgovori
    • Strana:
    • 1
    • 2
    • 3
    • 4
    • 5
    Idi na vrh

    Poslao: 20 Mar 2010 12:21
    Idi na vrh

    offline
    • M. Mladenovic
    • Građanin

    • Pridružio: 16 Mar 2010
    • Poruke: 160

    Poslao: 20 Mar 2010 12:21

    Поставио:-Аутор ЗАПИСА ПРЕДАЊА: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и локални писац песама и прича на дијалекти југа Србије из Власотинца, република Србија
    Постављено: 4 новембар 2014.године Власотинце, југ Србије-република Србија

  2. Мирослав Б. Младеновић Мирац

    ЛАЗАРИЦЕ

    Знало се од памтивека: сваког пролећа, обично током априла, када се појави маслачак, озелени здравац, разгоропади се дрен и појаве пупољци врбе-двадана о Лазаревој суботи, од раној јутра до вечери, траје лазарички обред-песме и игра окићених сеоских девојака: Лазарица.

    У времену од Лазаричког петка до Распетог петка(недеља дана), група 6-7 девојака-некада и 5 девојака-ишла је од куће до куће и певала обредне песме, везане за домаћинство, поље, укућане и за лични живот у породици. Групу је водио мушки вођа, махом неко од старијих људи из села. Девојке су са вођом

    улазиле у авлију. „Вођа“-Лазар, први напред улази, а у двпришту их дочекује домаћица са одобрењем за песму. Две или три девојке су певале, док су остале шетале по дворишту током песме.

    У међувремену „вођа“-лазар, са домаћином пије ракију. Вођа-лазар, скупљао је бакшиш: 2 до 3 јаја за песму, по један грош за песму. Девојке су касније са вођом то поделиле.

    Као „дуг“ за вођење се вођи потом током лета враћала услуга у жетви или окопоавања кромпира или кукуруза. Он се лазарицама често захвалио у току неког летњег вашара или сабора, где је девојакама плаћао да одиграју по које коло уз музику народног свирача.

    Лазарице су постојале у свим селима брдскопланинског дела у власотиначком крају све до после другог светског рата, када је декретом тадашње комунистичке власти било забрањено да се пева у Лазарицама, јер се сматрало да то има везе са религијом, која је према комунистичком једноумљу била „опијум за народ“ према комунистичком једноумљу.

    Девојке су имале на главу шамију, носиле вутаре памучне, јелечиће памучне. Окићене златним огрлицама, везаним кошуљама, старинским сукњама званим „вуте“ (Црна Трава), имале шарени вунени појас, вунене чарапе.
    Кад уђу у авлију запевају:
    „ова кућа богата
    Са деца мушка
    Са 200 овце сас јагањци
    Са 20 козе и јарићи “.
    Запис 1976.године село Свође,Власотинце
    Казивачи: Љуба Анђелковић(85.г), Миливоје Анђелковић(80.г) и Милунка Анђелковић(68.г)
    Забележио: Мирослав Б.Младеновић Мирац локални етнолог из Власотинца
    *
    Ако у кући има „лудо нежењено“, ваља га опоменути да је време за „намигавање“:
    „седи лудо насред друмје,
    Насред друмје, на раздрумје.
    У руке му чаша вина,
    На браћа си наздравује,
    На девојке намигује“.
    *
    Мушкој деци се певло:
    „Изникал струк гороцвет
    У мајкини равни двори
    Није мајке струк гороцвет
    Него је мајке мили синко
    Мајка му приђе
    Дал да га пољуби
    Дал да га пробуди
    Несвидело јој се да га пробуди
    Запис 1976.године село Свође, Власотинце
    Казивачи: Љуба Анђелковић(85.г), Миливоје Анђелковић(80.г) и Милунка Анђелковић(68.г)

    Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог из Власотинца
    Из извора: ИЗ ЗАПИСА 1970-2010.г. о ЛАЗАРИЦАМА из села:Свође, Преданча(Г.Дејан), Ђорђине (Г.Дејан), Д.Дејан, Крушевица, Средор, Гуњетина, Липовица, Скрапеж, Брезовица, Равни Дел, Бољаре, Црнатово, Црна Бара, Доња Ломница, Шишава, Орашје
    *
    РЕФЕРЕНЦЕ: „ЛАЗАРИЦЕ“ ЗАПИСИ ИЗ СУРДУЛИЦЕ У ПЧИЊИ ТОМИСЛАВА МИЛКОВИЋА, БЕОГРАД, 1997.године
    И ЗАПИСИ МИРОСЛАВА МЛАДЕНОВИЋА ЛОКАЛНОГ ЕТНОЛОГА 1976-2008.ГОДИНЕ ВЛАСОТИНЦЕ
    Аутор ЗАПИСА: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотица, република Србија
    *
    Pesme i igre kraljica i lazarica iz vlasotinačkoga kraja – MyCity
    http://www.mycity.rs/…/Pesme-i-igre-kraljica-i-lazarica-iz-vlasotinackoga-kraja.html
    ‎ Кеширано
    Слично18 мар 2010 … ПЕСЕМЕ И ИГРЕ КРАЉИЦА И ЛАЗАРИЦА ИЗ … … Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог. Лазарице-дечацима
    http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Pesme-i-igre-kraljica-i-lazarica-iz-vlasotinackoga-kraja.html
    *

    1. Pesme i igre kraljica i lazarica iz… – Miroslav Mladenovic – Facebook
    https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid…id…
    ‎ Кеширано
    ПЕСЕМЕ И ИГРЕ КРАЉИЦА И ЛАЗАРИЦА ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА-ГОРЊЕ… … Miroslav Mladenovic‎Сачувајмо дијалекат Јужне Србије • April 21 …
    https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=218410478175791&id=58510136077
    http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Pesme-i-igre-kraljica-i-lazarica-iz-vlasotinackoga-kraja.html

    Miroslav Mladenovic‎Сачувајмо дијалекат Јужне Србије
    21. април 2011. •
    1. Pesme i igre kraljica i lazarica iz vlasotinačkoga kraja :: MyCity
    18 мар 2010 … ПЕСЕМЕ И ИГРЕ КРАЉИЦА И ЛАЗАРИЦА ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА-ГОРЊЕ ПОВЛАСИЊЕ I КРАЉИЦЕ …… Мирослав Б-Младеновић локани етнолог Власотинце …
    http://www.mycity.rs/…/Pesme-i-igre-kraljica-i-lazarica-iz-vlasotinackoga-kraja.html

    Pesme i igre kraljica i lazarica iz vlasotinačkoga kraja :: MyCity
    ПЕСЕМЕ И ИГРЕ КРАЉИЦА И ЛАЗАРИЦА ИЗ …
    mycity.rs

    *
    Pesme i igre kraljica i lazarica iz… – Miroslav Mladenovic – Facebook
    https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid…id…
    ‎ Кеширано
    Pesme i igre kraljica i lazarica iz vlasotinačkoga kraja :: MyCity… Милојковића:-ЛУЖНИЦА у простору и времену, Ниш 2008.године) [3] Из рукописа: …
    https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=456259556077&id=58510136077
    http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Pesme-i-igre-kraljica-i-lazarica-iz-vlasotinackoga-kraja.html

    Miroslav Mladenovic‎Сачувајмо дијалекат Јужне Србије
    17. новембар 2010. •
    Pesme i igre kraljica i lazarica iz vlasotinačkoga kraja :: MyCity… Милојковића:-ЛУЖНИЦА у простору и времену, Ниш 2008.године) [3] Из рукописа: Мирослав Б. Младеновић …www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Pesme-i-igre-kraljica-i-lazarica-iz-vlasotinackoga… • Cached page
    Свиђа ми се • Прокоментариши • Подели

    *

    Разговор:Свође — Википедија – Wikipedia
    sr.wikipedia.org/sr/Разговор:Свође
    ‎ Кеширано
    Изворни текст за Википедију написао Мирослав Младеновић, … је извучен из текста о селу и требао би ићи део на чланак Лазарице а део на изворник.
    http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Свође&oldid=8488707“
    http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%A1%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5

    Разговор:Свође
    Из Википедије, слободне енциклопедије

    Архива: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 • 13 • 14 • 15 • 16 • 17 • 18 • 19 • 20

    Први поднаслов[уреди]
    Изворни текст за Википедију написао Мирослав Младеновић, Власотинце. –Vl 00:30, 18. октобар 2006. (CEST)
    Слика Свођа за Vl за употребу на Вики. Bamby
    http://sr.wikipedia.org/wiki/Слика:Svodje-800×600.jpg
    Из текста о селу[уреди]
    Цео следећи текст је извучен из текста о селу и требао би ићи део на чланак Лазарице а део на изворник.
    Лазарице[уреди]
    У времену од Лазаричког петка до Распетог петка (недеља дана), група од 6-7 девојака – некада и 5 девојака – ишла је од куће до куће и певала обредне песме, везане за домаћинство, поље, укућане и за лични живот у породици. Групу је водио мушки вођа, махом неко од старијих људи из села. Девојке су са вођом улазиле у авлију. Вођа први напред улази, а у дворишту их дочекује домаћица са одобрењем за песму. Две или три девојке су певале, док су остале шетале по дворишту током песме. У међувремену вођа групе са домаћином пије ракију. Вођа је скупљао бакшиш: 2 до 3 јаја за песму, по један грош за песму. Девојке су касније са вођом то поделиле. Као „дуг“ за вођење се вођи потом у току лета враћала услуга у жетви или окопавању кромпира. Он се лазарицама често захвалио у току неког летњег вашара или сабора где је девојкама плаћао да одиграју по које коло уз музику народног свирача. Лазарице су постојале у свим селима брдскопланинског дела у власотиначком крају све до после Другог светског рата када је декретом тадашње комунистичке власти било забрањено да се пева у Лазарицима, јер се сматрало да то има везе са религијом, која је према комунистичком једноумљу била „опијум за народ“.
    Свођанске лазарице су ишле по селима: Свође, Алексине, Мезграја, Мало и Велико Боњинце. Девојке су као лазарице су певале од Лазарачког петка до Распетог петка (једна недеља), а као краљице (током тројничке недеље) од Спасовдана до Тројице – у месецу јун.
    Лазаричка ношња: на глави самија, опасане вутаром (памучна), са јелечићима од памука: има са дуплом алаџом. По казивањима старијих људи, лазарице су биле и у времену око 1897. године. Окитене златним огрлицама, лазарице су запевале кад су ушле у двориште (авлију), док је вођа добио кафу и ракију.
    “Ова кућа богата
    са деца мушка
    са 200 овце сас јагањци
    са 20 козе и јарићи”
    (по две и две певају, а две шетају)
    “Ова кућа богата
    1000 оваца са шарени јагањци
    орач оре равно поље
    два волова два ергена”.

    По Милунки Анђелковић, која је била у лазарицама од 1925. до 1934. године, певале су се и следеће песме:
    За ловце се певало:

    “Мори млада буковице
    куде ти је млади бујко
    млади бујко у совиље
    у совиље код терзије
    да ми кроји антерије
    и подл’ги бојелеци
    нела’з, нела’з бујковице
    кад је Бујко у совију
    сто ће пушка на чивију”.
    За младе невесте и момке се певало:
    “Два се млади огледују
    у шарено огледало
    чије лице поубаво
    дал момачко ил невестињино
    момачко лице поубаво
    невеста се наљутила
    па се дигне у Београд
    да јој купи бел помад
    да лице избарабе
    да се невеста
    више нељути.”
    Мушкој деци се певало:
    “Изникал струк гороцвет
    у мајкини равни двори
    није мајке струк гороцвет
    него је мајке мили синко
    мајка му приђе
    дал да га пољуби
    дал да га пробуди
    несвидело јој се да да га пробуди
    већ га само пољуби”.
    Преузето из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Свође&oldid=8488707“


    *
    Српски језик – Вокабулар форум Srpski jezik – Vokabular forum
    http://www.vokabular.org/forum/index.php?action=printpage;topic...
    ‎ Кеширано
    Слично
    11 нов. 2007 … Lazarice po selima počinju da idu u petak ujutru, pre sunčevog izlaska. ….. april 2007.g Vlasotince Miroslav Mladenovic lokalni etnolog …
    http://www.vokabular.org/forum/index.php?action=printpage;topic=1551.0

    *
    Narodne pesme i igre iz vlasotinačkog kraja
    http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1551.0;wap2
    ‎ Кеширано
    Слично
    Miroslav Mladenovic nasta: PESME I IGRE LAZARICA IZ VLASOTINAČKOG KRAJA Znalo se od pamtiveka: svakog proleća, obično tokom aprila, kada se pojavi …
    http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1551.0;wap2

    Narodne pesme i igre iz vlasotinačkog kraja
    Miroslav Mladenovic nasta
    1 8848 17.15 ч. 11.11.2007.
    од Miroslav Mladenovic

    Српски језик – Вокабулар форум
    Srpski jezik – Vokabular forum > Читаоница > Српска народна књижевност (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Narodne pesme i igre iz vlasotinačkog kraja
    Странице: [1] « претходне следеће »
    ШТАМПАЈ

    Аутор Тема: Narodne pesme i igre iz vlasotinačkog kraja (Прочитано 8849 пута)
    0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
    Miroslav Mladenovic nasta
    члан

    Ван мреже

    Организација:
    Osnovna skola
    Име и презиме:
    Miroslav Mladenovic
    Поруке: 57

    Narodne pesme i igre iz vlasotinačkog kraja
    « у: 17.12 ч. 11.11.2007. »

    http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1551.0

    *
    Аутор ЗАПИСА: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотица, република Србија
    Постављено: 4.новембар 2014.г. Власотинце, република Србија

  3. jasmina

    A, o poreklu porodice Zdravković, baš ništa nema?!

  4. Мирослав Б Младеновић Мирац

    Нешто о називу Рода ДИЛИМАНЦИ ( презимену Стојановић у с. Јаворје-Козило-родоначелник:СТОЈАН-рудара, који су се 1816.године населили у село Козило(Црна Трава-Власотинце).

    Чак на потесу у атарима села:Јаворје и Козило (Јаворје је старије-Козило је била махала села Јаворја) постоји и потес СТОЈАНОВ РИД.

    Оба села су до почетка другог светског рата припадала добропољској општини (Црна Трава).

    Трагајући за појмом те речи, наишао сам да тај род има и у самој Црној Трави, јер су ти рудари радили у САМОКОВИМА(око Црне Траве) –живели бедно у „дроњцима“-што је и сама реч ДИЛИМАН означавала дијалектолошки ДРОЊАК („поцепано одело-Дроњци-Дроњак“).

    У подацима се помиње, да такав појам : ДИЛИМАН –потиче са планине ТУПИЖНИЦЕ (планине између Књажевца и Бољевца).

    Пошто је тај род „црномањастог“ изгледа(према својим блиским рођацима по роду мајкинога деде по оцу-с. Јаворје –Козило); онда предпоставка је да су „кара Власи“ – рудари, били присилно кулучили под турском силом.

    Према другом казивању свога једног од блиских рођака 1975.године сам дознао да су ДИЛИМАНЦИ-била два брата која су са сестром се доселила у овај власински крај, због убиства Турчина, због своје сетре.
    Имали лепу сестру, у којој се тадашњи неки турчин „загледао“.

    Према казивању су се населили негде са планине Јастребца односно из околине Крушевца.

    Постоји са леве стране реке Бистрице (Големе реке-Козилске реке) и браниште (браник букове шуме ) са називом ЈАСТРЕБАЦ, у власништву мојих блиских рођака из Јаворја – по мајкиној „лози“ ; па је чак један део тог браника(браништа) буковом шумом припало и у моје власништво (подвукао: М.М.2015.г.).

    Занимљиви подаци о називу , насељавању и пореклу рода ДИЛИМАНЦИ( највише са презименом Стојановић) у цротравско-власотиначком крају, које тек треба даље истраживати.

    Запис: 16.март 2015.г. Власотинце

    Забележио и поставио сарадник портала ПОРЕКЛО:
    Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотинца, република Србија
    *

    ПРИЛОГ са интернета:


    Дијалектизми | Српски језик
    pitajtelektora.blogspot.com/2013/05/blog-post.html
    ‎ Кеширано
    12 мај 2013 … Речи или значења књижевних речи са квалификатором покрајински, … дилиман ‘веома исцепано одело, дроњак’ (Тупижница, планина
    http://pitajtelektora.blogspot.com/2013/05/blog-post.html
    Дијалектизми “

    “Значење речи ДИЛИМАН:-дилиман ‘веома исцепано одело, дроњак’ (Тупижница, планина између Књажевца и Бољевца)”(Подвукао М.М. 2015. Власотинце)
    *

  5. Мирослав Б Младеновић Мирац

    “Уочен дуплирани коментар; чини се да сте то већ рекли!”- ali ga NEMA Komentar o nastanku roda DILIMANCI (selo Кozilo) a i odjednom nestao TEKST (gde se uvek pojavljivao kao saradnika –“čeka odobrenje administratora”), a gde je nestala i moja INTERNET ADRESA kao saradnika PORTALA POREKLO!!!!!!!!!!!!!

    Saradnik portala POREKLO:
    Miroslav B Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca, republika Srbija
    16.mart 2015.g. Vlasotince, republika Srbija

  6. Мирослав Б. Младебовић Мирац

    CIP – Каталогизација у публикацији –
    Народна библиотека Србије, Београд

    821.163.41:398

    ПЕЧАЛНИК : народне умотворине из власотиначког краја – Повласиње :
    (завичајне приче, легенде, предања, изреке, клетве, загонетке и бројалице)
    : отргнуто од заборава / [сакупио и приредио] Мирослав Б. Младеновић-Мирац
    Уча. – Власотинце : М. Б. Младеновић, 2015. – 324 стр. ; 24 cm

    Тираж 150. – Казивачи: стр. 282-283. – Записивачи: стр. 284. – Речник
    архаизама и локализама: стр. 285-310. – Стр. 311-312: Како сам сакупљао
    умотворине / Мирослав Б. Младеновић-Мирац

    ISBN 978-86-918837-2-0
    1. Младеновић, Мирослав, 1948- [приређивач, сакупљач] [аутор додатног
    текста]

    COBISS.SR-ID 218160140
    *
    http://www.amazon.com/gp/product/8691883723?keywords=pecalnik&qid=1445871853&ref_=sr_1_1&sr=8-1

  7. Miroslav B Mladenovic Mirac

    ДОПУНА ПОРЕКЛА РОДОВА У СЕЛА: КОЗИЛО И ЈАВОРЈЕ (Власотинце):
    (Према Ристи Николићу, 1910.г.-припадала су 1910.г., као махале селу Добро Поље, општина Црна Трава)

    – Род ЗЛАТАНЦИ (5 кућа у Козилу, славе св. Јована)-пореком из Црне Траве;

    – Род ЧУКУРУСЦИ (10 кућа, славе Св. Пантелеја)- из Црне Траве, дошао деда човеку од 40 год.; старина им је пак са Копаоника;

    – Род ДИЛИМАЦИ (17куће, славе Св. Николу)- „на самоковско“, доселио се ЦВЕТАН , прадед човеку од 90 година; међу собом се узимају;

    – Род КУРТИНЦИ ( 5 кућа славе св. Арханђела, као да су у Јаворју)-из Дарковца;

    – Род СОТОЊАЦИ( 2к, славе св. Јована)-из Божице, дошао им прадед СТОИЛКО, чији је син био Спаса.

    – Стојан Ристић(1к., у мали СТАНЦИМА близу Бобино Мале)-из Црквене Мале, од Марковаца.

    (Запис 1910.г., Р Николић).
    ИЗВОР:- ВЛАСИНА И КРАЈИШТЕ, Риста Николић, САНУ 1912.г., Београд,стр)

    Приредио:Мирослав Б Младеновић Мирац
    7.март 2017. Власотинце, Србија

    • Немања КГ

      Знате ли, можда, презимена породица која припадају роду Чукурусци? Моји су пореклом из Козила, Стефановићи, славе св. Пантелејмона, али су се почетком 20. века преселили у Самарницу (чукундеда Јанићије са родитељима и породицом је дошао у женину кућу, она је из Самарнице, ваљда због пореског дуга држави). Мој прадеда Милутин је онда касније дошао у Шумадију и он се једини презива Момчиловић, по његовом деди Момчилу Стефановићу, Јанићијевом оцу. Не могу наћи детаљније податке нити имена предака пре Момчила, па би ми свака помоћ добродошла.

      • Miroslav B Mladenovic Mirac

        Ф а м и л и ј а Момчиловић
        Родоначелник ове фамилије је Момчило, рођен око 1870.године. Према пореској управи из 1885.године, његов син Јован Момчиловић плаћао је порез у износу од 18,66 динара. Према црквеној документацији добропољске цркве становници махале Пудине села Брод су кумови већем броју породица из села: Брода, Доброг Поља, Бистрице, Крстићева и Дарковца. Највише се као кумови помињу Стоица Анђелковић и Јован Момчиловић
        Порекло становништва села Брод, општина Црна Трава. Према истраживању сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца.
        http://www.poreklo.rs/2013/09/13/poreklo-prezimena-selo-brod-crna-trava/
        You Are Here: Home » Завичај – села и градови » Порекло презимена, село Брод (Црна Трава)

        *
        У село Козило РОД Чукурусци који славе св. Пантале(св.Панталејмона) поред Стефановића су и фамилије:Миленовић, Станојевић, Дојчиновић, Милчић(један део Станковић), Милојевић, Стојановић(1) и још неки који су се призећивали у суседна села а задржали своју крсну славу. У “поделбини” браћа, многи од ових фамилија су често узимали и друге крсне славе, нарочито Св.Стевановдан или Ђурђицу, како би могли да оду једни код других на славу.
        Мирослав Б Младеновић Мирац, Власотинце
        18.мај 2017.г. Власотинце, Србија

        • Немања КГ

          Хвала на одговору. Не улазећи у то шта је у књизи о Козилу госпођа Станковић писала, уз напомену да је за део о фамилији Момчиловић/Стефановић податке добила од мене, онолико колико сам знао у том тренутку, морам да напоменем да је све то врло штуро и могуће нетачно. Наиме, колико сам успео да разумем, Момчиловићи, којима припадам, немају везе ни са једном фамилијом Момчиловић, не само у овом крају, већ и игде на свету, јер је прадеда узео презиме по свом деди, а сви остали су задржали презиме Стефановић. Нажалост, не успевам да нађем везу са осталим Стефановићима и/или са осталим породицама из тог краја чија је крсна слава св. Пантелејмон. Дакле, подаци који ми требају просто изгледа или нигде не постоје, или не успевам да дод њих допрем. Зато бих волео да се, ако неко из тог краја чита ове коментаре, а зна нешто више, јави да поразговарамо на ову тему.

          • Miroslav B Mladenovic Mirac

            Немања, тачно је да у овом крају су многе фамилије (добијала се презимена према дедама, прадедама и чукундедадам од 1841 до 1885.г.) са презименом МОМЧИЛОВИЋ нису истога рода(а крсне славе су се чак некад мерило а некада нису јер су се мењале из разноразних разлога-о чему сам овде на порекло објашњавао). МОМЧИЛОВИЋА(новинар у Лесковац-лично сам га познавао и био са њим пријатељ и млађе је генерације од мене) има у село Јабуковик (Црна Трава); а други род МОМЧИЛОВИЋ (с. Добровиш,-Власотинце је од МОМЧИЛА из села ПРЖОЈНЕ(Власотинце).
            Фамилија Момчиловићи води порекло од Момчила који се у Добровиш призетио из Пржојне.

            Само што се тиче рода СТЕФАНОВИЋА у општем смислу знам да воде порекло са Косова ( не рачунајуће оне који су касније у овом крају добијали имена СТЕФАН (према деди или крсној славе Стефановдан).

            .Запис 17. мај 2011.г. Власотинце (Добровиш)
            Казивач: Миле Радојчић (1949.рођен и живео у село Добровиш) а данас живи у Власотинце
            Забележио: Мирослав Младеновић, локални етнолог и историчар Власотинце
            http://www.poreklo.rs/2013/11/19/poreklo-prezimena-selo-dobrovis-vlasotince/

          • Miroslav B Mladenovic Mirac

            ДОПУНА одговору Небојши:-Небојша, или ниси читао моје коментаре или си потпуно необавештен. Свој РОДОСЛОВ можеш да напишеш на основу ДОКУМЕНТАЦИЈЕ(која није довољно искоришћена) из Месних канцеларија села:Добро Поље, Црна Трава и Власотинце и историског архива Лесковца. Село Козило је у неком времену административно птипадало Црној Трави а сада Власотинцу. Можеш да користиш и црквена докумената РОЂЕНИХ и УМРЛИХ добропољске цркве за садашње село Козило, јер је тада она била само махала села Добро Поље(јер она није спаљена захваљују ћи Чика Урошу Станковићу-првоборцу тада партизану власотиначке чете, који ми је био лични пријатељ).
            Од скора колико ми је познато, ЦРКВА је сва документа уступила ДРЖАВНОЈ администрацији(матичним службама-месних канцеларија): за датуме рођења; док за датуме УМРЛИХ је предато у ИСТОРИСКИМ АРХИВАМА.
            Мислим да свако ко жели може и за свој род у село да употпуни свој РОДОСЛОВ, може сам да то учини. Толико са моје стране у пружању сугестија у прављењу РОДОСЛОВА.

            Мирослав Б Младеновић Мирац, локални етнолог, етнограф и историчар из Власотинца
            5.јун 2017.г. Власотинце, Србија

            • Немања КГ

              Хвала вам још једном. Но, иако сам прочитао све што сте ви писали, а до чега сам успео да дођем, као и истраживања других људи, нажалост, нисам имао успеха у набављању података који иду даље од имена чукундединих родитеља. Како још нисам лично ишао тамо (прадеда је у Крагујевцу призећен још 20-их година прошлог века), а на мејлове и позиве локалним матичним кућама и историјским архивима или сам добијао одговоре да они немају документацију која ми треба или нисам добијао никакве одговоре, изгледа да ћу оно што ми треба можда моћи да сазнам тек кад одем тамо и обиђем прво локална гробља, а онда и, ако је могуће, добијем на увид и одговарајућа документа. Када ће то бити – не знам, зависи од слободног времена (кога имам веома мало). А и по струци сам физичар, дакле немам изграђену праксу истраживања у друштвеним наукама. Поред свега, лично мислим да су ти Стефановићи којис лаве св. Пантелејмона род са осталим породицама исте славе у Козилу и/или Добром Пољу, можда и Црној Трави и сумњам да смо пореклом са Косова. Поздрав!

      • Miroslav B Mladenovic Mirac

        Коментар са портала ПОРЕКЛО:_http://www.poreklo.rs/2013/02/23/poreklo-prezimena-selo-kozilo-vlasotince/

        Немања КГ
        7. априла 2017. у 20:38
        Знате ли, можда, презимена породица која припадају роду Чукурусци? Моји су пореклом из Козила, Стефановићи, славе св. Пантелејмона, али су се почетком 20. века преселили у Самарницу (чукундеда Јанићије са родитељима и породицом је дошао у женину кућу, она је из Самарнице, ваљда због пореског дуга држави).
        Мој прадеда Милутин је онда касније дошао у Шумадију и он се једини презива Момчиловић, по његовом деди Момчилу Стефановићу, Јанићијевом оцу.
        Не могу наћи детаљније податке нити имена предака пре Момчила, па би ми свака помоћ добродошла.
        *

        Одговори
        Miroslav B Mladenovic Mirac
        18. маја 2017. у 23:07
        Ф а м и л и ј а Момчиловић
        Родоначелник ове фамилије је Момчило, рођен око 1870.године. Према пореској управи из 1885.године, његов син Јован Момчиловић плаћао је порез у износу од 18,66 динара. Према црквеној документацији добропољске цркве становници махале Пудине села Брод су кумови већем броју породица из села: Брода, Доброг Поља, Бистрице, Крстићева и Дарковца. Највише се као кумови помињу Стоица Анђелковић и Јован Момчиловић
        Порекло становништва села Брод, општина Црна Трава. Према истраживању сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца.
        http://www.poreklo.rs/2013/09/13/poreklo-prezimena-selo-brod-crna-trava/
        You Are Here: Home » Завичај – села и градови » Порекло презимена, село Брод (Црна Трава)
        *
        У село Козило РОД Чукурусци који славе св. Пантале(св.Панталејмона) поред Стефановића су и фамилије:Миленовић, Станојевић, Дојчиновић, Милчић(један део Станковић), Милојевић, Стојановић(1) и још неки који су се призећивали у суседна села а задржали своју крсну славу. У „поделбини“ браћа, многи од ових фамилија су често узимали и друге крсне славе, нарочито Св.Стевановдан или Ђурђицу, како би могли да оду једни код других на славу.
        Мирослав Б Младеновић Мирац, Власотинце
        18.мај 2017.г. Власотинце, Србија
        Одговори
        Немања КГ
        4. јуна 2017. у 21:02
        Хвала на одговору. Не улазећи у то шта је у књизи о Козилу госпођа Станковић писала, уз напомену да је за део о фамилији Момчиловић/Стефановић податке добила од мене, онолико колико сам знао у том тренутку, морам да напоменем да је све то врло штуро и могуће нетачно. Наиме, колико сам успео да разумем, Момчиловићи, којима припадам, немају везе ни са једном фамилијом Момчиловић, не само у овом крају, већ и игде на свету, јер је прадеда узео презиме по свом деди, а сви остали су задржали презиме Стефановић. Нажалост, не успевам да нађем везу са осталим Стефановићима и/или са осталим породицама из тог краја чија је крсна слава св. Пантелејмон. Дакле, подаци који ми требају просто изгледа или нигде не постоје, или не успевам да дод њих допрем. Зато бих волео да се, ако неко из тог краја чита ове коментаре, а зна нешто више, јави да поразговарамо на ову тему.
        Одговори
        Miroslav B Mladenovic Mirac
        5. јуна 2017. у 10:54
        Немања, тачно је да у овом крају су многе фамилије (добијала се презимена према дедама, прадедама и чукундедадам од 1841 до 1885.г.) са презименом МОМЧИЛОВИЋ нису истога рода(а крсне славе су се чак некад мерило а некада нису јер су се мењале из разноразних разлога-о чему сам овде на порекло објашњавао). МОМЧИЛОВИЋА(новинар у Лесковац-лично сам га познавао и био са њим пријатељ и млађе је генерације од мене) има у село Јабуковик (Црна Трава); а други род МОМЧИЛОВИЋ (с. Добровиш,-Власотинце је од МОМЧИЛА из села ПРЖОЈНЕ(Власотинце).
        Фамилија Момчиловићи води порекло од Момчила који се у Добровиш призетио из Пржојне.
        Само што се тиче рода СТЕФАНОВИЋА у општем смислу знам да воде порекло са Косова ( не рачунајуће оне који су касније у овом крају добијали имена СТЕФАН (према деди или крсној славе Стефановдан).
        .Запис 17. мај 2011.г. Власотинце (Добровиш)
        Казивач: Миле Радојчић (1949.рођен и живео у село Добровиш) а данас живи у Власотинце
        Забележио: Мирослав Младеновић, локални етнолог и историчар Власотинце
        http://www.poreklo.rs/2013/11/19/poreklo-prezimena-selo-dobrovis-vlasotince/
        Одговори
        Miroslav B Mladenovic Mirac
        5. јуна 2017. у 11:49
        ДОПУНА одговору Небојши:-Небојша, или ниси читао моје коментаре или си потпуно необавештен. Свој РОДОСЛОВ можеш да напишеш на основу ДОКУМЕНТАЦИЈЕ(која није довољно искоришћена) из Месних канцеларија села:Добро Поље, Црна Трава и Власотинце и историског архива Лесковца. Село Козило је у неком времену административно птипадало Црној Трави а сада Власотинцу. Можеш да користиш и црквена докумената РОЂЕНИХ и УМРЛИХ добропољске цркве за садашње село Козило, јер је тада она била само махала села Добро Поље(јер она није спаљена захваљују ћи Чика Урошу Станковићу-првоборцу тада партизану власотиначке чете, који ми је био лични пријатељ).
        Од скора колико ми је познато, ЦРКВА је сва документа уступила ДРЖАВНОЈ администрацији(матичним службама-месних канцеларија): за датуме рођења; док за датуме УМРЛИХ је предато у ИСТОРИСКИМ АРХИВАМА.
        Мислим да свако ко жели може и за свој род у село да употпуни свој РОДОСЛОВ, може сам да то учини. Толико са моје стране у пружању сугестија у прављењу РОДОСЛОВА.
        Мирослав Б Младеновић Мирац, локални етнолог, етнограф и историчар из Власотинца
        5.јун 2017.г. Власотинце, Србија
        Одговори
        Немања КГ
        5. јуна 2017. у 16:57
        Хвала вам још једном. Но, иако сам прочитао све што сте ви писали, а до чега сам успео да дођем, као и истраживања других људи, нажалост, нисам имао успеха у набављању података који иду даље од имена чукундединих родитеља. Како још нисам лично ишао тамо (прадеда је у Крагујевцу призећен још 20-их година прошлог века), а на мејлове и позиве локалним матичним кућама и историјским архивима или сам добијао одговоре да они немају документацију која ми треба или нисам добијао никакве одговоре, изгледа да ћу оно што ми треба можда моћи да сазнам тек кад одем тамо и обиђем прво локална гробља, а онда и, ако је могуће, добијем на увид и одговарајућа документа. Када ће то бити – не знам, зависи од слободног времена (кога имам веома мало). А и по струци сам физичар, дакле немам изграђену праксу истраживања у друштвеним наукама. Поред свега, лично мислим да су ти Стефановићи који славе св. Пантелејмона род са осталим породицама исте славе у Козилу и/или Добром Пољу, можда и Црној Трави и сумњам да смо пореклом са Косова. Поздрав!
        *

        СПИСАК погинулих бораца у НОРУ-а, село Самарница:
        1943.
        -Милорад Ј. Стефановић, погинуо од Бугара 15.09.1943.године у Трговиште, припадник НОР-а 1/IIЈМНОП одред;
        1944.
        – Драгољуб Ј. Стефановић, погинуо од Бугара 20.03 1944.године у с. Рупље, припадник 2. ЈМНОП одреда;

        *

        СПИСАК Жртви фашистичког терора (1941-1945) село Самарница:
        1943.
        Стрељани од Бугара 1943.године из село САМАРНИЦА:

        -Јанићије М. Стефановић, стрељан 16.01.1943.године од Бугара у Бабушници;

        -Васка Д. Стефановић, стрељана од Бугара 8.03.1944.године у Рупску Реку;
        – Никола Д. Стефановић и Милунка Д, Стефановић(дете)- стрељани од Бугара 8.03.1944.године у Рупску Реку.
        (ИЗВОР: Петар Станковић-Љуба:“ВЛАСОТИНЦЕ И ОКОЛИНА У РАТОВИМА И РЕВОЛУЦИЈИ-1903-1945), 1979.године, Власотинце
        Поставио:Мирослав Б Младеновић Мирац, локални етнолог, етнограф и историчар из Власотинца, република Србија
        *

        ОДГОВОР:

        – Miroslav B Mladenovic Mirac
        1. децембра 2017. у 15:36
        ОДГОВОР: наводио сам неке Голубовиће и Стефановиће да су пореклом са Косова из:Гара и ДОброг Поља; али из Козила и из села у власотиначком крају, много њих има иста презимена, чак и крсне славе а нису истог рода, јер од 1842-1885.г. у многим родовима су с едавала презимена према дедама, прадеда ма и чукун дедама, а некада и према слави Св.СТЕФАН(св. Стеван); што многе то збуњује и ствара недоомице, јер су често докуемнта спаљивана у ратовима окупације под Бугарском у овом крају југа Србије.
        П.С Морају многи д сами потраже своје родослове по месним канцеларијама и АРХИВИМА и црквама(које су отворене за истраживање), јер неко ко се бави другим темама нема времена да сваком роду посвети довољно времена, јер је некада друга опширна тема и нема се времена за даља истраживања, а овако ако се истражује само један род, постоји већа вероватноћа бољег истраживања свога рода.
        Сарадник портал:Мирослав Б Младеновић Мирац
        1.12.2017.власотинце, Србија
        https://www.poreklo.rs/2013/07/03/poreklo-prezimena-selo-samarnica-vlasotince/

        *

        • Немања Момчиловић

          Да, јасно ми је све то. Ове жртве у рату јесу из моје фамилије, Јанићије ми је чукундеда, а Драгољуб и Милорад су рођена браћа мог прадеде Милутина. Васка је Драгољубова супруга, а Никола и Милунка су им деца.
          Вама пуно хвала, ретко се срећу људи заиста посвећени свом послу и ономе што их занима. Надам се да ћу успети да коначно и сам одем у посету том крају и да завирим у нека документа.
          Поздрав,
          Немања Момчиловић,
          Илина вода, Крагујевац.

  8. Miroslav B Mladenovic Mirac

    Р О Д О С Л О В И ФАМИЛИЈА ПО ПРЕЗИМЕНИМА ( Село Козило, општина Власотинце)

    1) ФАМИЛИЈЕ И л и ћ и (1):

    – И л и ћ Б л а г о ј е -?:- Сава, Љубица

    Илић Сава-Алтана:- Станојка, Симка, Аленка, Кристина, Станко
    Станко-Круна:-Стаменко, Мирољуб, радојица, Бојана, Јелица
    Стаменко-Јелица:- Драган, Игор- Винча (Београд)
    Мирољуб-Марица:- Оливера, Далибор, Станко, Валентина, Милош-Винча (Београд)

    *

    2) ФАМИЛИЈЕ И в а н о в и ћ и:

    – И в а н о в и ћ Д и м и т р и ј е- Ц а н а:- Душан, Милорад, Марјан, Стаменко, Драга, Јоксим

    Душан Ивановић- Русанда:- Десимир Ивановић-Станојка:-Душан, Србољуб, Ненад (Власотинце), Јерина, Радионка
    Душан Ивановић-Бибиана:-Весна (Ријека)
    Србољуб Ивановић-Смиља:- Ивица-Злата: Урош (Власотинце)

    Милорад Ивановић-Кирјана:-Борисав, Ратка, Љубица
    Борисав Ивановић-Добрица:- Радован и Станко Ивановић (живе у Козило), Драган Ивановић(Аустралија)

    Јоксим Ивановић-Вела:-Војислав Ивановић (1912)-Ранка:-Јаворка (Рупље-Ниш)

    *
    3) ФАМИЛИЈЕ: Ј о в а н о в и ћ и, Н и к о л и ћ и:

    – Ј о в а н о в и ћ Р и с т а-с?:- Никосија Јовановић (ћерка)-Божило Николић (из Горњег Гара призећен):- Војислав, Обрен, Стоимен, Милан, Тихомир (поигинуо у рату), Павлија, умрла као деца: Милевка, Сребрен, Никола (сви Н и к о л и ћ и)

    Војислав Николић-Ружа:-Предраг Николић-Јулијана:-Саша Николић- Наташа:-Вукашин, Јулија-одсељену у Вучје
    Аца Николић-Мирјана:-Бојан и Саша Николић-Сандра:-Лука Николић (Београд)

    Обрен Николић-Иконија:-Мирјана, Миломир Николић-Слађана:-Мирјана и Владимир Николић-одсељени у Лесковцу

    Стоимен Николић-Злата:-Зоран Николић, Ивана, Драгана-одсељени у Лесковцу

    Милан Николић-Станојка:-Јелена, Словена и Небојша Николић-Жаклина:-Милица, Александра-одсељени у Власотинце

    *

    4) ФАМИЛИЈЕ: Ј о в а н о в и ћ и, С т е ф а н о в и ћ и (1):

    – Ј о в а н о в и ћ Р и с т а-с?:-Стеван Јовановић
    Стеван Јовановић-с?:-Драга, Љубица, Велин (неожењен), Горча
    Горча Јовановић-Јованка:-Стојанка, Данило Стефановић(1905-1977), Марга, Лека (кћер), Златан Стефановић (погинуо), Станоје Стефановић, Косовка, Стеван Стефановић, Панта Стефановић

    Данило Стефановић(1905-1977)-Кружанка (1908-1980):-Милевка, Ружа, Ђурђевка, Томислав, Добрица, Славољуб, Миодраг, Љубинка
    Томислав Стефановић-Паула:-Влада и Мирослав Стефановић-Нађа:- Данило и Филип Стефановић-одсељени у Шабац
    Славољуб Стефановић-Надеда:- Гордана и Зоран Стефановић-Драгица:- Сања и Славољуб Стефановић-одсељени у Београду
    Миодраг Стефановић-Катарина:- Драгана и Мирко Стефановић-Весна:-Мина (Вршац)

    Станоје Стефановић-Роза:-Предраг Стефановић, Рајна, Златан Стефановић (погинуо)

    Стеван Стефановић-Нада:-Тренча

    *

    5) ФАМИЛИЈЕ: Ј о в и ћ и, Д о ј ч и н о в и ћ и :

    – К р с т а Ј о в и ћ-с?:
    Ана (ћерка) и Магдалена Јовић

    А н а Ј о в и ћ (с.Козило)-Р а д у л Д о ј ч и н о в и ћ (из Брода призећен):- Дојчиновић Станоје, Драгомир, Чедомир, Божил Дојчиновић

    Станоје Дојчиновић-Велимирка:-Павле Дојчиновић -Душанка:Горица (одсељеми:Бач-Војводина) , Загорка, Бора Дојчиновић-Радмила:-Олгица и Дрина-Власотинце, Стојанка, Душан Дојчиновић-Биљана:-Марко Дојчиновић(Власотинце)

    Драгомир-Стојадинка:-Стојка, Станислав-Лепосава-Јовица-Врчин(Београд); Симеон-Смиља-Мирослав-Татјана:-Андреј, Новак-Власотинце, Магдалена

    Чедомир-Вукосава:-Зорица, Максимија, Борислав-Ирена:-Бобан и Биљана-одсељену у Бачку Паланку; Часлав-Катица-Светлана (Бачка Паланка)

    Божил Дојчиновић-Круна(прва жена):-Тренча Дојчиновић-Стојадинка:-Јана и Добрица-одсељени у Козници код Сурдулице-Крагујевац; Петар Дојчиновић-Ружа-Зоран Дојчиновић (Београд), Мерима, Даница, Иконија

    Божил Дојчиновић-Марија(друга жена):-Миодраг-Славица:-Сања, Слађана и Александар Дојчиновић(Власотинце); Мирослав Дојчиновић -Власотинце, Драган Дојчиновић(погинуо), Јања Дојчиновић (син-погинуо)

    *

    6) ФАМИЛИЈЕ: С т а н к о в и ћ и, *М и л ч и ћ и:

    – С т а н к о в и ћ Н а ј д а н-с?:-П е т р о н и ј е М и л ч и ћ

    Петроније Милчић-Даринка:-Станко Милчић
    Станко Милчић-Мирослава:-Славољуб, Драгиша, Божидар и Верица

    Славољуб Милчић-Марица(одсељени у Власотинце): -Снежана и Милан Милчић-Мира:-Марија и Михајло Мичић-одсељени у Крагујевац

    Драгиша Милчић-Драгица:-Слађана и Љубиша Милчић-Гордана:-Миња(Власотинце)

    Божидар Милчић-Љиљана:- Оливера и Мирољуб Милчић-одсељени у Власотинце

    * П о р о д и ц а М и л ч и ћ носи презиме из рода С т а н к о в и ћ, јер су тада деца у роду умирала па је презиме задато МИЛЧИЋ од „м и л а“ , да би дете преживело-према тумачењу сина Драгишиног Љубише (па и на Петронију је остао у животу само син Станко).

    *

    7) ФАМИЛИЈЕ: С т о ј а н о в и ћ и, *М и л е н о в и ћ и, *В у к а д и н о в и ћ и, С т а м е н к о в и ћ и :

    – С т о ј а н о в и ћ С т о ј а н:-с?:-М и л е н С т о ј а н о в и ћ

    Стојановић Милен.Именка:-Миленовић Таза, Стојановић Никола

    Миленовић Таза-Васа:-Симка, Цана, Перса, Милен, Љубомир
    Милен-Вида——————Нада—–Власотинце

    *Миленовић Милен(1901-1973)-Вида:-Нада Миленовић(1927)
    Нада Миленовић(1927.г.с. Козило)- Градимир *В у к а д и н о в и ћ (1929-2011, из село Златићево, призећен у Козило за Наду Миленовић)- одсељени у Власотинце):-Мирољуб Вукадиновић (1951), Богољуб Вукадиновић (1953), Срба Вукадиновић (1954), Небојша Вукадиновић (Америка) и једна ћерка
    *Миленовићи су кумови Ивановићима(Подвукао:М.М). Овај РОДОСЛОВ ВУКАДИНОВИЋА допунио:М.М 2017.Власотинце, допуна се налази на сајту ПОРЕКЛО (http://www.poreklo.rs/2013/02/23/poreklo-prezimena-selo-kozilo-vlasotince/ )

    С т о ј а н о в и ћ Никола-Русија:- Стојанча Стојановић, Стојадинка, Ружа, Сава Стаменковић (посињен из м. Ивје-Добро Поље)

    Стојанча Стојановић-Перса:-Ковиљка и Станимир Стојановић-Славица:-Оливера и Бојан Стојановић-одсељени у Власотинце

    Сава С т а м е н к о в и ћ (посињен из м. Ивје-Добро Поље)-Драгослава:-Мирјана Стаменковић (Соколовић), Бранислава,Стојилко , Небојша, Добрила, Горица
    Стојилко Стаменковић-Стана:-Јелена и Никола Стаменковић-Гордана(супруга)-одсељени у Београду
    Небојша Стаменковић-Мирјана:-Невена и Андреја –одсељени у Београду

    *

    8) ФАМИЛИЈЕ: С т о ј а н о в и ћ и, М и л о ј е в и ћ и:

    – С т о ј а н С т о ј а н о в и ћ-с?:- М и л о ј е С т о ј а н о в и ћ

    Милоје Стојановић-Цвета:-Јован Милојевић, Русија, Костадинка, Стајко Стојановић

    Јован Милојевић-Стана:-Јован и Борис(као деца одведени у Алексине), Радул Милојевић

    Радул Милојевић-Стојанка:- Драгослава, Драгомир, Вукосава, Јованча, Румена, Борисав, Јованка, Милоје, Босанка, Слободан, Станко и Славољуб Милојевић
    Драгомир Милојевић,-Мерима:-Владимир Милојевић(Козило), Сунчица, Славица, Јерина; Јованча Милојевић -Верица:-Павле Милојевић, Предраг Милојевић-Бјелица:-Богдан Милојевић, Верица, Огњен Милојевић, Ненад Милојејић-Рума
    Борис Милојевић -Ана:-Драган Милојевић (Аустрија), Аца Милојевић-Александра:-Борисав Милојевић, Тамара-Алексинац, Славица, Љубиша-Алексинац
    Слободан Милојевић- Радица(прва жена)-Жаклина-Власотинце
    Слободан Милојевић-Соња(друга жена):- Менанин и Предраг Милојевић-Немачка
    Станко Милојевић-Гордана:-Батица-Весна:-Милена, Мирјана, Јован Милојевић-Алексинац, Владица Милојевић-Драгана:-Милица и Стефан Милојевић-Алескинац
    Славољуб Милојевић- Олга:-Витко-Драгица:-Даница и Јован Милојевић(Скобаљ код Колари)

    Стајко Стојановић-Еника (прва жена):- Стојан (погинуо у рату), Радмила Зорка
    Стајко Стојановић-Лепосова (друга жена):- Светомир, Драгомир, Ненад, Ива, Славица, Душанка, , Илија, Наталија, Десанка
    Светомр Стојановић-Дара:-Ненад Стојановић-Љиља:-Ивана и Иван Стојановић-Снежана:-Ирина и Никола Стојановић-Београд
    Драгомир Стојановић-Олга:-Небојша Стојановић-Радмила:-Тијана и Владимир Стојановић-Београд
    Ненад Стојановић-Николија:-Дрина, Горица, Ранка-Београд
    Ива Стојановић-Миланка:-Ирина, Данијела, Славица Стеван Стојановић-Олга-:-Брина, Ива (ћерка)-Београд

    *

    9) ФАМИЛИЈА М и л о ш е в и ћ и:

    – М и л о ш-с.?:-Ђ о р ђ е

    Ђорђе Милошевић-Сика:- Благоје Милошевић, Наталија

    Благоје Милошевић-Стана:-Момир, Драгослав, Јованча, Радисав

    Момир Милошевић-Добринка:-Милан Милошевић-Љиљана:-Лидија и Милош Милошевић-Београд
    Драгослав Милошевић-Радмила:-Слађана и Мирослав Милошевић-Дивна:-Саша и Слободан Милошевић-Власотинце
    Јованча Милошевић-Радица:-Драгиша Милошевић-Дивна:-Саша и Слободан Милошевић-Власотинце; Мирољуб Милошевић—Душанка:-Даница и Душан Милошевић-Власотинце, Невена
    Радисав Милошевић-Славица(прва жена):-Сандра, Марина, Јелена и Жељко Милошевић-Београд
    Радисав Милошевић-Селвија (друга жена):-Тања(Винча код Београда)

    *

    10) ФАМИЛИЈЕ: С т а н к о в и ћ и, И л и ћ и (2):

    – Н и к о л а С т а н к о в и ћ- С а л у н к а:- Риска, Наста, Роска

    Р о с к а С т а н к о в и ћ (с. Козило)-Р а н ђ е л И л и ћ (из Крстићева призећен за Роску Станковић):- Станковић Стаменко, Илић Богосав, Станковић Никола, Загорка, Винка, Радмила, Стана

    Станковић Стаменко-Радмила:-Тренча, Славица(1929), Цвета(1933), Гојко (1936), Душанка(1938), Мира(1941)
    Станковић Гојко (1936)- Ратка:- Сања и Срђан Станковић (Бела Црква)

    Илић Богосав-Стоименка:-Станиславка, Радица, Иван, Борислав
    Борислав Илић(Власотинце)-Рада:-Зоран Илић-Ђурђа:-Кристофор-Канада

    Станковић Никола-Винка(досељени у Власотинце из Козила).-Радослав(1941), Бранко(1946), Јелена (1948), Станија (1950)

    Радосав Станковић (1941)-Верица(Власотинце):- Јасмина и Небојша Станковић-Милица(прва жена)- Славица(друга жена)- Димитрије Станковић (Горњи Милановац)

    Бранко Станковић (1946)-Олга(1948):- Валентина Станковић, Горан Станковић
    Горан Станковић-Ирина:-Вања, Тијана и Милош Станковић-Младеновац

    *

    11) ФАМИЛИЈЕ: С т о ј а н о в и ћ и, С т а н о ј е в и ћ и:

    – А н т о н и ј е С т о ј а н о в и ћ-с?:-С т о ј а н о в и ћ С т о ј а н

    С т о ј а н о в и ћ С т о ј а н:-С т а н о ј а, С т о ј к о, И к а (без деце), М и л о ј е, М и л т е н

    С т а н о ј а С т о ј а н о в и ћ-Ц в е т а:- С т а н о ј е в и ћ К и т а н, Ђ о р ђ е, Г р у ј а, И в а н

    С т а н о ј е в и ћ К и т а н-П е р а:-Јанко, Данило,
    Јанко Станојевић-Јагода:-Дика, Љубомир, Стојанча, Стајко(неожењен), Стана, Стојана
    Дика Станојевић-Бранка:-Братислав, Миле, Гордана(Америка), Рада
    Љубомир Станојевић-Радица:-Витко, Јовица-Мира:-Радмила, Лидија (Власотинце), Босана;
    Стојанча Станојевић –Драгица:-Јагода, Срђан Станојевић-Слађана:-Валентина, Лидија (Мокри Луг)
    Данило Станојевић-Стојана:-Добривоје Станојевић:-Лела:-Станко, Славица, Верица, Ратко
    Станко Станојевић-Ђурђевка:-Драган Станојевић-Весна:-Давид и Драган Станојевић-Лесковац

    Ђ о р ђ е-Е г л и к а:-Божидар, Драгомир, Ставра, Радунка, Смиљана, Марија, Светислав, Мирко
    Божидар-Роска:-Станка, Стојана
    Драгомир-Сибинка:-Часлав, Душанка
    Часлав-Борица:-Јасмина, Радиша-Снежана:-Марија и Душан-Власотинце
    Ставра-Сибинка:-Ружа, Радомир, Томислав-Лела(прва жена):- синГоран
    Томислав-(друга жена:Румена):-Оливера, Радислав-Гордана:-Маријана, Валентина-Алексинац
    Мирко-Совијанка:-Владимир-Ленка:-Десанка, Биљана (Лештане-Београд), Стојана (Лесковац), Мирјана (Власотинце); Добрица, Синиша-Јулка:-Стаменко-Станица:-Весна,Миле-Стојана(супруга)-Лесковац, Мирко-Снежана:-Перица-радмила (Лесковац) и Дивна(Лесковац)

    Г р у ј а-Ј е н и к а:-Петроније, Софроније (неожењен), Стамена, Стаменко

    П е т р о н и ј е-Е в р о с и м а:-Томислав(Нада-супруга), Таса, Драгиша, Лила, Стојка;
    Таса-Викторија:-Зоран, Дрина,Добрила
    Зоран-Љиља(први брак):-Јелена
    Зоран-Гордана (други брак):-Огњен (Београд)
    Драгиша-Нада:-Данијела, Весела-Власотинце

    С т а м е н к о- Р о с а:-Станоја, Профир, Радисав, Марија, Бранислава, Верица, Софроније, Бранислав
    Станоја-Марица:-Снежана, Слободанка, Сенка, Стојан(неожењен)-Ужичка Пожега
    Профир-Симка:-Олгица, Јадранка-Коларе,

    Радисав-Лела:-Олгица, Славица, Драган-Валентина:-Олгица, Славица-Београд
    Софроније-Радослава(Козило-Власотинце)
    Братислав-Загорка:-Сузана, Славујка, Дарко, Драган, Бојан (неожењен)
    Дарко-Јелена.-Вељко, Филип-Завидинце
    Драган-Снежана:-Бранкица, Милош, Милица-Завидинце

    И в а н- Ц в е т а:-Милоска, Јаника, Велика, Севдалинка, Марица, Никола, Милча
    М и л ч а-М а р и ц а:-Предраг, Иван
    Иван-Јосимка:-Мирољуб, Анка, Динча, Дичко, Јованча, Милча
    Мирољуб-Зорица:-Зоран, Бојан
    Зоран-Оливера:-Јована и Филип-Власотинце
    Бојан-Ана:- Јана и Матеја-Власотинце
    Динча-Милка:-Жирка и Тамара-Власотинце
    Дичко-Дрина:-Сузана, Јелена, Ивана-Власотинце
    Јованча-Драгица:-Саша и Милош-Власотинце
    Милча-Снежана:-Дејан и Славиша-Власотинце

    С т о ј к о С т о ј а н о в и ћ:- Д и м и т р и ј е, Ј о в а н
    Димитрије-Стојка:-Ана, Смиља, Лепа
    Јован-Сибинка(прва жена):-Миланча, Васка, Стоименка, Стојко (неожењен), Ружа Станија
    Миланча-Марица:-Драгиша, Радмила. Стојко
    Драгиша-Бранка:-Југослав, Оливера (Добро Поље-Београд)
    Стојко-Стојанка:-Надица и Милош (Добро Поље-Београд)
    Јован-Ергена(други брак):-Десанка

    М и л о ј е-Ц в е т а:-Стајко, Јован, Русија, Костадинка

    М и л т е н-И м е н к а:-???

    *
    12) ФАМИЛИЈЕ: С т е ф а н о в и ћ и (2), М о м ч и л о в и ћ:

    – М о м ч и л о С т е ф а н о в и ћ-Ј о р д а н а:- Ј а н и ћ и ј е (погинуо у II светском рату), Славна (ћерка)

    Јанићије Стефановић- Јергенија или Евгенија:- Милутин Момчиловић, Михајло Стефановић, Драгољуб Стефановић, , Милорад Стефановић (погинуо у II светском рату)

    Милутин Момчиловић-Катарина:-Радмила , Радослав Момчиловић-Милица:-Драган Момчиловић-Светлана:-Милена и Немања Момчиловић-Крагујевац

    Михајло Стефановић-Загорка:- Славица, Драгиша Стефановић-Зорица:-Љубиша, Драган-Горица:-Дејан, Марко-Александра:- Андреј Стефановић-Лесковац

    Драгољуб Стефановић-Василија(обоје погинули у II светском рату):-Милунка, Видосава, вера,Јелица, Љубиша, Никола(погинуо у II светском рату), Милан Стефановић-Персида:-Слободанка-Кула (Војводина)

    *
    13) ФАМИЛИЈЕ: С т о ј а н о в и ћ и, М о м ч и л о в и ћ и:

    – С т о ј а н С т о ј а н о в и ћ –С т а н а:-Милен, Ранђел, Милић и још два сина умрли као деца

    Милен Стојановић-Сика:-Роза, Цана, Ратко, Иван, Наталија, син (умро као дете)
    Ратко Стојановић,-Драгославка:-Невенка, Зонка, Вера, Мирољуб-Станојка:-Весна, Алескандар-Александра:-Јована, Марија, Милан-Власотинце
    Иван Стојановић-Добринка-Ћуприја

    Ранђел Стојановић-Северинка:-Драга Стојановић (Козило)-Криста Момчиловић (призећен из Доброг Поља):-Станојка, Стојан,, Драгиша,, Ранђел, Стана, Верица
    Момчиловић Стојан-Гизела:-Едита, Златибор Момчиловић-Милунка:-Златибор, Ненад , Александар Момчиловић-Канада
    Момчиловић Драгиша-Радмила:-Милош Момчиловић-Јасмина:-Марко-Петровац на Млави
    Ранђел Момчиловић-Станиславка:-Снежана Момчиловић-Даскаловић, Евица, Дамир-Љиљана:-Александар, Ненад Момчиловић-Београд

    *

    14) ФАМИЛИЈА:З д р а в к о в и ћ и (од рода Златанци –населили сеу село Козило из Златанаца код Црне Траве, а старином су из Божурње код Опленца(Топола)-Подвукао:М.М) 2017.г. Власотинце):

    – З л а т а н З д р а в к о в и ћ а- М и л е н а:- Стаменко(1893-1974), Јаника, Јованка, Андреја, Јагода, Љубица, Драга, Симеон

    С т а м е н к о Здравковић (1893-1974)-Стана:-Богомир, Бошко, Вита(1927), Јагода (1931), Нада (1933)
    Бошко Здравковић-Славица:-Бисерка Здравковић-Петровић (1949), Јелена (1950), Жирка (1955), Гордана

    Здравковић А н д р е ј а-Ергена:-Вукосава, Миломир, Ненад, Ђура
    Миломир Здравковић-Видица:Златан, Александар
    Златан-Катарина:-Урош, Марко-Јована-Страхиња-Београд
    Александар-Весна:-Тијана и Александар-Београд
    Ненад Здравковић-Радица:- Милованка(Милка) Здравковић-Пешић, Будимир, Славиша Здравковић-Снежана:-Драгана и Радослав Здравковић-Власотинце
    Ђура Здравковић-стана:-ненад, Здравко, Срђан
    Ненад-Јасмина:-Ђорђе и Владимир Здравковић-Топола
    Здравко-Драгица:-Јована, Исидора и Василије Здравковић-Топола
    Срђан-Снежана-Ђура-Топола

    С и м е о н Здравковић -Љ у б и ц а:-Јосиф, Тихомир, Светислав
    Јосиф-радмила:-Станица, Сима Златановић, Будимир
    Сима Златановић-Зонка:-Велиборка и Милован Златановић-Власотинце
    Будимир-Станија:-Бојан-Анита:–Душан-Београд

    Тихомир-Раденка(први брак):-Зора, Драгомир, Љубиша-Беба:-Марија и Сузана-Лесковац
    Тихомир-Смиља(други брак):-Љиља

    Светислав-Добрија:-Бисерка, Синиша-Милинка:-Дијана(Поповац код Ниша)

    *

    15) ФАМИЛИЈЕ:З д р а в к о в и ћ и(2) , М л а д е н о в и ћи ( ЗДРАВКОВИЋИ(2) из рода: Ч у к у р у с ц и-Чукурсци из Црне Траве а старином од Копаоника, радили као рудари на рудокопу у времену под Турцима; да би од тешког рада пребегли из САМОКОВА и населили се у село Козило-Подвукао:М.М, 2017.г. Власотинце):

    З Д Р А В К О В И Ћ И (2)
    (О д с е љ е н и: 1876/77.г у село ОБРАЖДА, општина БОЈНИК)

    З д р а в к о Т о д о р о в и ћ
    ЗДРАВКОВИЋИ
    (Ч у к у р у сц и)

    З д р а в к о Т о д о р о в и ћ:- М л а д е н (1845-1930), Г а в р и л о (Гаја-1852-1912), Султана,
    З л а т к о (остао у Козилу)

    М л а д е н (1845-1930)-Ђурђија:-М а р ј а н (1870), В е л и н (1875), Г о р ч а (1876), Н и к о л а (1878), Ј е л е н а, Р у с к а
    М а р ј а н(1870)-Стојанка:-Стојна, Видосава, Стамена,Стојадин-Марица:-Радосав(посињен)-Божика:-Ратомирка, Велибор, Миле-Слвица:-Радослав-Милица-Лесковац
    В е л и н (1875)-Марија:- Д р а г о љ у б (Љ у б а) М л а д е н о в и ћ, К о с т а д и н, И л и ј а, Ј е ф т а(умро у 17.години), Ј е л е н а, С т а н а, М и л о с л а в к а
    Д р а г о љ у б (Љ у б а) М л а д е н о в и ћ-Лепосава:-Звонимир, Милан, Миланка
    К о с т а д и н-Јергена:-Мирјана, Душанка, Танкосава, Радунка, Милутин-Душанка:-Славица, Љиља, Добрила, Илија-Лесковац
    И л и ј а (емигрирао у Америку)-Маргарета (Нада):- Веља-6 ћеркр-Америка (Филаделфија)
    Г о р ч а (1876)-Стојанка:- П а р а с к е в а, Ј о в а н к а, Ј о в а н, С а в а, Л е н а, Р о с а, М и л у н к а, М и р а
    Ј о в а н:-Радомир(млад се удавио), Радмила, Деска-Београд
    С а в а-Јелена:-Љубинка, Ратка, Гордана, Милорад-Вера:-Југослав-Минхен(Немачка)
    Н и к о л а (1878)-Драгиња:-Р у с а н д а, Ђ у р ђ е л и н а, М а р и ц а, Р а д о м и р, Д р а г о м и р, Д а н и л о, К р у н а
    Р а д о м и р-Марица:-Станимир,Слободан
    Станимир-Десанка:-Љиљана-Марица-Ниш, Љубиша-Марина(прва жена):-Кристина-Марина(Данијела друга жена:Радомир, Јелена, Милица)-Ниш
    Слободан-Весна:-Јелена, Биљана
    Д р а г о м и р-Јелица:-Бранимир, Милентије
    Бранимир-Снежана:-Немања, Милош-Жаклина-Лесковац
    Милентије-Стана:-Невена-Јана-Лебане, Драгомир-Јелена(прва жена):-Младен, Бобана(Марија друга жена:Елена)-Лебане
    Д а н и л о-Миља:-Миланка, Дивна (погинула са 2.г. у Други светски рат), Миомир Николић, Томислав, Десимир
    Миомир Николић-Косара:-Весна-Бгд. Шабац, Горан, Зоран-Тања-Шабац
    Томислав-Вера:-Љубомир-Светлана:-Никола, Душан-Лесковац
    Десимир-Јагода:-Мирослав-Маја:-Никола, Душан, Данило-Лесковац

    Г а в р и л о(1852-1912)-Смиљана):-С а в а (1876-1926), Б л а г о ј а(1890-1952), М и л у т и н, Ј а н к о(одселио се у орпаке на КиМ), Две ћ е р к е
    С а в а (1876-1926)-Јергена:-М а р г и т а, С о в к а, М а г д а л е н а, Р а н ђ и ј а, Р а н ђ е л, М и л и с а в
    Р а н ђ е л-Милојка:-Љубинка, Деска, Зага, Витомир-Милица:-Снежана, Ива-Нада:-Стефан, Немања-Београд
    М и л и с а в-Вида:-Маноил, Роса, Јованка, Томислав Савић, Јелица
    Маноил-Нада:-Зорица-Виолета, Ивана; Сава-Никосава:-Милош-Јелена:-Лена, Милош(Лесковац),Светлана-Димитрије(Лесковац)
    Томислав Савић-Марија:-Весна, Тања
    Б л а г о ј е (1890-1952)-Марица:-Р а д а, Д о б р и в к а, Д о б р и в о ј е, М и л и ц а, К о с т а, С в е т о з а р, Ц в е т а н, В л а с т и м и р (Ика), Н а т а л и ј а (умрла млада)
    К о с т а- Наталија:-Милосавка, ратомир-Мирјана:-Драгана, Лела-Лесковац
    С в е т о з а р-Милосавка (погинула у б.)
    Ц в е т а н-Олга:-Златица, Радомир-Душка:-дејан, Драган
    Дејан-Драгана:-Лука, лазар-Лесковац
    Драган-Данијела:-Јована, Јелена-Лесковац
    В л а с т и м и р-Олга:-Радмила-Снежана, Иван, Саша- одсељени у Београду

    *

    16) ФАМИЛИЈЕ: Р а д о с а в љ е в и ћ и, Ћ и р и ћ и:
    (О д с е љ е н и: 1876/77.г у село ОБРАЖДА, општина БОЈНИК)

    – Ћ и р а Р а д о с а в љ е в и ћ (1835-1889, рођен у село Добро Поље, а умро у Ображде )

    Ћ и р а Р а д о с а в љ е в и ћ(1835-1889)-С т а н о ј к а (1839-1899):-З а р и ј е (Зара-1870-1926), А р с е н и ј е (рођ.1865), С т а ј к о (рођ.1876.г.), М л а д е н (рођ.1883.г.), С а р а ј е в к а

    З а р и ј е Р а д о с а в љ е в и ћ (1835-1889)-М и л е н и ја:-А л е к с а н д р и ј а, С т о ј а д и н, Л е п о с а в а, С т а н о ј к а, Б о с и љ к а
    А л е к с а н д р и ј а-Станија:Мића, Божидар, Ратомир, Миланка
    Мића-Драгица:- Славица-Лесковац
    Божидар-Милославка:-Бранка, Весна-Лесковац
    Ратомир-Верица.- Гордана, Биљана-Лесковац
    С т о ј а д и н-Марица:-Верица, Драгиша-Негосава:-Слађана, Синиша-Мирјана:-Александра-Врбас

    А р с е н и ј е Р а д о с а в љ е в и ћ (рођ. 11865.г.) –Т а с к а:-М и х а ј л о, Л у к а (погинуо 1914.г.), М и л е н а
    М и х а ј л о-Крсјана:-Јефтимир, Бранислав, Властимир, Душан, Добринка, Љубинка, Олга
    Јефтимир-Љубица:-Верица, Миливоја-Живана:-Снежана, Славиша-Светлана:-Михајло, Милош-Лесковац
    Бранислав-Поса:-Драгиша
    Властимир-Драгица:-Мира, Драган-с?:-Марина, Никола
    Душан-радмила:-Јова-Мирјана:-Радомир, Владимир
    Радомир-јелена:-Ана, Душан-Београд
    Владимир-Раденка:-Алекса, Вељко-Београд

    С т о ј к о Р а д о с а в љ е в и ћ (рођ. 1876.г.)-Б о ж и к а:-Б о р и с а в, Т а н к о с а в а, Ј е ф т и м и ј е (умро млад), Ј о в а н, К о с а н а, М и љ а, М а р и ј а, С а в к а
    Б о р и с а в-?:-Ратомирка, Властимир, Драгомир-Јелица:-Горица, Добрица, Радослав-Виолета:-Ивана, Лука-Лесковац
    Ј о в а н-Јергена.-Душанка, Десанка, Милица, Станиша-Драгана:-Срђан-Милица:-Јован-Београд

    М л а д е н Ћ и р и ћ (рођ.1883.г)-М а р и к а.- С т а н о ј е, Т о з а, Р а д о м и р, К о с т а д и н, Р а т о м и р, Д и к о с л а в а
    С т а н о ј е-с?:-Дицка, Драган-Славица:-Дејан, Душан
    Т о з а-Совка:-Милун, Ђурђа
    К о с т а д и н-Совка:-Звонко
    Р а т о м и р-Савка:-Драгица, милка, Миодраг-Тиосава:-Далибор-Дина8супруга), Александар-?:-Лазар-Немачка

    НАПОМЕНА: Сви потомци Ћ и р е Р а д о с а в љ е в и ћ а од досељења у ОБРАЖДУ (општина Бојник) но се презиме Ћ и р и и ћ- по казивању праунука Миодрага Ћирића, који живи у Немачкој.

    (Извор: КОЗИЛО-ВЕЧИТА ПЕСМА У ВРЕМЕНУ, Олга Р.Станковић-2014.г., Младеновац; стране:449-464)

    Технички припремио и поставио:Мирослав Б Младеновић Мирац, локални етнолог, етнограф и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије из Власотинца
    23.мај 2017. Власотинце, Србија
    *

  9. Miroslav B Mladenovic Mirac

    Порекло презимена Стаменковић(2), Стојановић(2) (махала КУШИНЦИ)-село Крушевица (Власотинце)
    Крсна слава: св. Никола
    Порекло: село Козило (вишеетапно расељавање-из црнотравскога краја)
    Родоначелници:Стаменко-Стаменковић, Стојан-Стојановић (иста фамилија)
    Познат родослов:
    Браћа и сестре:-Васиљко , Јоца, Петроније, Зојка
    Јоца Стаменковић:-Јордан, Љубомир.
    Јордан:-Добривоје-Небојша, Мирјана.
    Васиљко Стаменковић је био учесник балканских и првог светског рата.
    Јордан Стаменковић и Љубомир Стаменковић погинули у Другом светском рату ( Четници или Недићевци).
    У селу Крушевива постоји казивање о оца Петроније (из КУШИНЦИ) о тада ћеркици Стамени -који се хвалио по селу о његовој ћеркици како учи песмицу(“деклимацију”) за школску славу : “Светог Саву” :
    “Моја Стамена(Петронијина)
    стала на Трајкови басамаци,
    па деклимује ли деклимује”.
    *
    Познат родослов:
    Стојановић Трајко-Тоза –Ђора-Небојша.
    Петроније-Сава-Новица Стојановић-живи са породицом и са делом из рода Стојановић у Смедеревску Паланку.
    Новица “Кушља” је би страствен фудбалер сеоског клуба”Слога”(Златовец)-у другој половини 20. века.
    Чак је “напустио” и сватове на свадби- да би одиграо утакмицу па се вратио код сватова и своје младе.
    *
    Порекло презимена, село Крушевица (Власотинце)
    Порекло становништва села Крушевица, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара
    http://www.poreklo.rs/2014/04/13/poreklo-prezimena-selo-krusevica-vlasotince/
    *

  10. Miroslav B Mladenovic Mirac

    НАПОМЕНА:-– РОД Кушинци су добили назив по кучету-псу „Куша“; други назив:- предак овог рода је имао доброг црног коња-„Куша- по томе је постало родовско име КУШИНЦИ.
    Забележио:Мирослав Младеновић као наставник математике у с. Крушевица, приликом службовања од 1973-1985 у ОШ “Карађорђе Петровић” поменутог села-као и становањем са породицом у поменуто село- учествовао са својим ученицима у сакупљању народних умотворина у власотиначком крају.(Подвукао: М.М 2017.)