Порекло презимена, село Кумодраж (Београд)

Порекло становништва села Кумодраж, град Београд. Стање из 1903. године. Према студији “Околина Београда” Ристе Т. Николића, НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V). Приредили сарадници портала Порекло Небојша Новаковић и Милодан

 

Положај села.

Село је на изворишту Кумодрашке Реке, која постаје од Староселског и потока Тополе. Састоји се од четири краја: Тополе, Липака, Беле Земље и Старог Села. У крају Тополи куће су по коси са леве стране потока Топола, као и по странама долине, која је пространа, једнолика и обрађена; само је по нека кућа у равни долине. Између долине Тополе и Староселског Потока коса је пространа и по њој има местимично остатака старе шуме; од малог Забрана, како се зове један део те шуме, па према развођу Кумодрашке реке и Болечице уз косу налазе се куће краја Липика; куће су са обе стране сокака и сеоских путева, има их и по самом развођу Кумодрашке Реке, Болечице и Раковичког Потока, а у близини Крагујевачког Друма коју ту пролази. Крај Бела Земља налази се у једној валози, која је у почетку Староселског Потока, где је долина проширена и доста пространа. Куће су по равни долине, местимично на странама и ивицом њеном према развођу Кумодрашке реке и Болечице. Испод Липака и беле Земље налазе се куће Старог Села.

Воде и клима.

Река и потоци нису тако велики при надоласку и не засипају нити односе њиве и имања у потесу.

Становници воде пију поглавито са извора, од којих су познати: Водица, Бегбунар (сада чесма), Извори, Буква и др. А у потесу Чешмица, Аџинац, Вишивац, Папкова Вода, Чавин До и др. Становници у селу пију воду и из бунара, али их је мало.

У овом селу је хладније него у околним селима, јер је на већој висини. Највише дувају исток и север, који је најхладнији и најјачи.

Земља, шума и паша.

Оралије (земља за орање) становници имају на местима званим: Денова Међа, Девојачки Гроб, Чавин До, Читлук (где има и ливада), Гуњак, Крушик, Дугачке Њиве, Одмор, Бунар, Стражара и др.

Земља је плоднија него у околним селима.

Паше – утрине –становници имају довољно и то на местима званим: Равни Луг, Јемирова Ливада, Клен-вода, Рајина Коларница, Курјачке Рупе, Разбојиште, Стари Виногради, Њиве код Старог Друма и др.

Тако исто и шуме становници овога села имају довољно и то на местима која се зову: Торлак, Пањеви, Белопоточко Брдо, Пречице, Бубањ, Гумниште, Ђоричина Мандра, Ладна Вода, Дуго Било и др. Сва је шума заједничка, сеоска, а уз то та места служе и за испашу стоке. Шума је храстова, букова, церова а има и „смрекве“ (вење) на месту званом Ђорђин Гроб. На многим местима шума је веома стара, као например, са леве стране долине Тополе, Торлаку итд. Шуме употребљавају за грађу и гориво.

Тип насеља.

Насеље је разређеног типа. Дели се на четири краја, који један у други прелазе. Куће су у њима разређене, јер су између њих воћњаци и њиве; раздалеко… недостаје једна страна у којој се пише о старинама у селу, имену и настанку села, оп. Милодан.

 

Постанак села и порекло становништва:

Не зна се када је данашње село засељено. Има неколико старих породица — старинаца — за које се не прича, да су досељене. То су:

Живановићи (7 кућа.) — славе св. Николу,  зову се и Рибићи; за њих веле, да су најстарији и да су у овоме селу још “од Косова”, тј. од времена Косовске битке 1389.  Године. У читуљи, коју има та породица, означено је име њиховог најстаријег претка, који се звао Лауш^.

Тодорановићи (око 10 к.) — славе св. Николу; од њих су Костићи, Маринковићи и др.;

Живојиновићи (око 5 к.) — славе св. Арханђела; ,

Бабићи (око 10 к.) — славе св. Николу; неки се зову Петровићи;

Јанковићи (4. к.) — славе св. Николу; неки се од њих (2 к.) зову Бранковићи:

Матићи (3 к.) — славе св. Мрату;

Маршиловићи (10—15 к.) — св. Арханђела.

 

За остале се породице зна да су досељене:

Бркићи (око 2 кућа) — као да су од Косова; отуд им се прадед доселио; зову се и Стојковићи, Ивковићи, Маринковићи, Живковићи, Николићи и др„ славе Ђурђев дан.

Животићи (око 8 к.) — из Старог Влаха, славе св. Јована.

Митровићи (око 10 к.), по староме презимену Гутешевићи — из Лике, откуда им се доселио дед Гутеш, зову се и Радаковићи, славе св. Николу.

Сремчевићи или Јовановићи (око 13 к.) — предак им као „Влах” дошао од Пожаревца пре бежаније (1813); славе св. Ђурђиц. Неки се од њих зову и Марковићи.

Томићи (6 к.), по староме презимену Давидовићи — »Личани«, славе св. Јована. Овде су дошли из Степашиновца код Рипња, откуда су били расељени.

Ристићи (3 к.) — из данашњих новоослобођених крајева; дошли после бежаније (1813. год.). Славе св. Николу.

Пауновићи (7 к.) — из Белог Потока, откуда их је довела мајка, пошто се преудала у ово село; славе св. Стевана.

Живадиновићи (2 к.) — од Крушевца, откуда им је дошао предак Живадин, који се потом оженио из Пиносаве. Славе св. Јована.

Степановићи (3 к.) — из Сремчице, откуда их је довела мајка, преудавши се за неког Степана у овоме селу ; славе св. Јована.

Милићевићи (3 к.) — од Карановца (Краљева), откуда се доселио са породицом дед им Милић; славе св. Арахнђела.

Стојановић Сима(1 к.) — од Ужица, откуда му се отац доселио, па се потом н удомио у селу; слави св. Арханђела.

Тодоровићи (1 к.) — из Босне; отац им радио у селу, па се и удомио, славе Михољдан.

Косовац Димитрије (1 к.) — од Ивањице; служио пре 25 година у селу, па заостао као доводац; слави св. Николу.

Поповић Благоје (1 к.) — из Босне; отац му Јован радио по мајданима, па заостао у овоме селу; слави св. Јована.

Поповић Зарије (1 к.) из Маврова (Македонија); предак им служио у селу пре 25 до 30 година, па се и удомио; слави св. Илију.

Јовановић Милутин (1 к.) — од Прилепа; отац му пре 30 година био мајстор у селу, па и заостао; слави Врачеве.

Петровић Спасоје (1 к.) — из Ресника, слави св. Ђурђа.

Барјактаровић Живота (1 к.) — из једног од околних села; призетио се у Животиће; слави св. Николу.

Крстићи (1 к.) — из Кнежевца, откуда им претка довела мајка, пошто ое преудала у селу; славе св. Николу.

Живојиновић Марко (1 к.) пореклом Личанин (“Рват^”); отац му радио у селу, па заостао као доводац у Живојиновиће; слави св. Николу.

 

ИЗВОР: Риста Т. Николић, Околина Београда, 1903. године

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Новаковић