Poreklo prezimena, selo Kumodraž (Beograd)

Poreklo stanovništva sela Kumodraž, grad Beograd. Stanje iz 1903. godine. Prema studiji “Okolina Beograda” Riste T. Nikolića, NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V). Priredili saradnici portala Poreklo Nebojša Novaković i Milodan

Položaj sela.

Selo je na izvorištu Kumodraške Reke, koja postaje od Staroselskog i potoka Topole. Sastoji se od četiri kraja: Topole, Lipaka, Bele Zemlje i Starog Sela. U kraju Topoli kuće su po kosi sa leve strane potoka Topola, kao i po stranama doline, koja je prostrana, jednolika i obrađena; samo je po neka kuća u ravni doline. Između doline Topole i Staroselskog Potoka kosa je prostrana i po njoj ima mestimično ostataka stare šume; od malog Zabrana, kako se zove jedan deo te šume, pa prema razvođu Kumodraške reke i Bolečice uz kosu nalaze se kuće kraja Lipika; kuće su sa obe strane sokaka i seoskih puteva, ima ih i po samom razvođu Kumodraške Reke, Bolečice i Rakovičkog Potoka, a u blizini Kragujevačkog Druma koju tu prolazi. Kraj Bela Zemlja nalazi se u jednoj valozi, koja je u početku Staroselskog Potoka, gde je dolina proširena i dosta prostrana. Kuće su po ravni doline, mestimično na stranama i ivicom njenom prema razvođu Kumodraške reke i Bolečice. Ispod Lipaka i bele Zemlje nalaze se kuće Starog Sela.

Vode i klima.

Reka i potoci nisu tako veliki pri nadolasku i ne zasipaju niti odnose njive i imanja u potesu.

Stanovnici vode piju poglavito sa izvora, od kojih su poznati: Vodica, Begbunar (sada česma), Izvori, Bukva i dr. A u potesu Češmica, Adžinac, Višivac, Papkova Voda, Čavin Do i dr. Stanovnici u selu piju vodu i iz bunara, ali ih je malo.

U ovom selu je hladnije nego u okolnim selima, jer je na većoj visini. Najviše duvaju istok i sever, koji je najhladniji i najjači.

Zemlja, šuma i paša.

Oralije (zemlja za oranje) stanovnici imaju na mestima zvanim: Denova Međa, Devojački Grob, Čavin Do, Čitluk (gde ima i livada), Gunjak, Krušik, Dugačke Njive, Odmor, Bunar, Stražara i dr.

Zemlja je plodnija nego u okolnim selima.

Paše – utrine –stanovnici imaju dovoljno i to na mestima zvanim: Ravni Lug, Jemirova Livada, Klen-voda, Rajina Kolarnica, Kurjačke Rupe, Razbojište, Stari Vinogradi, Njive kod Starog Druma i dr.

Tako isto i šume stanovnici ovoga sela imaju dovoljno i to na mestima koja se zovu: Torlak, Panjevi, Belopotočko Brdo, Prečice, Bubanj, Gumnište, Đoričina Mandra, Ladna Voda, Dugo Bilo i dr. Sva je šuma zajednička, seoska, a uz to ta mesta služe i za ispašu stoke. Šuma je hrastova, bukova, cerova a ima i „smrekve“ (venje) na mestu zvanom Đorđin Grob. Na mnogim mestima šuma je veoma stara, kao naprimer, sa leve strane doline Topole, Torlaku itd. Šume upotrebljavaju za građu i gorivo.

Tip naselja.

Naselje je razređenog tipa. Deli se na četiri kraja, koji jedan u drugi prelaze. Kuće su u njima razređene, jer su između njih voćnjaci i njive; razdaleko… nedostaje jedna strana u kojoj se piše o starinama u selu, imenu i nastanku sela, op. Milodan.

Postanak sela i poreklo stanovništva:

Ne zna se kada je današnje selo zaseljeno. Ima nekoliko starih porodica — starinaca — za koje se ne priča, da su doseljene. To su:

Živanovići (7 kuća.) — slave sv. Nikolu,  zovu se i Ribići; za njih vele, da su najstariji i da su u ovome selu još “od Kosova”, tj. od vremena Kosovske bitke 1389.  Godine. U čitulji, koju ima ta porodica, označeno je ime njihovog najstarijeg pretka, koji se zvao Lauš^.

Todoranovići (oko 10 k.) — slave sv. Nikolu; od njih su Kostići, Marinkovići i dr.;

Živojinovići (oko 5 k.) — slave sv. Arhanđela; ,

Babići (oko 10 k.) — slave sv. Nikolu; neki se zovu Petrovići;

Jankovići (4. k.) — slave sv. Nikolu; neki se od njih (2 k.) zovu Brankovići:

Matići (3 k.) — slave sv. Mratu;

Maršilovići (10—15 k.) — sv. Arhanđela.

Za ostale se porodice zna da su doseljene:

Brkići (oko 2 kuća) — kao da su od Kosova; otud im se praded doselio; zovu se i Stojkovići, Ivkovići, Marinkovići, Živkovići, Nikolići i dr„ slave Đurđev dan.

Životići (oko 8 k.) — iz Starog Vlaha, slave sv. Jovana.

Mitrovići (oko 10 k.), po starome prezimenu Guteševići — iz Like, otkuda im se doselio ded Guteš, zovu se i Radakovići, slave sv. Nikolu.

Sremčevići ili Jovanovići (oko 13 k.) — predak im kao „Vlah” došao od Požarevca pre bežanije (1813); slave sv. Đurđic. Neki se od njih zovu i Markovići.

Tomići (6 k.), po starome prezimenu Davidovići — »Ličani«, slave sv. Jovana. Ovde su došli iz Stepašinovca kod Ripnja, otkuda su bili raseljeni.

Ristići (3 k.) — iz današnjih novooslobođenih krajeva; došli posle bežanije (1813. god.). Slave sv. Nikolu.

Paunovići (7 k.) — iz Belog Potoka, otkuda ih je dovela majka, pošto se preudala u ovo selo; slave sv. Stevana.

Živadinovići (2 k.) — od Kruševca, otkuda im je došao predak Živadin, koji se potom oženio iz Pinosave. Slave sv. Jovana.

Stepanovići (3 k.) — iz Sremčice, otkuda ih je dovela majka, preudavši se za nekog Stepana u ovome selu ; slave sv. Jovana.

Milićevići (3 k.) — od Karanovca (Kraljeva), otkuda se doselio sa porodicom ded im Milić; slave sv. Arahnđela.

Stojanović Sima(1 k.) — od Užica, otkuda mu se otac doselio, pa se potom n udomio u selu; slavi sv. Arhanđela.

Todorovići (1 k.) — iz Bosne; otac im radio u selu, pa se i udomio, slave Miholjdan.

Kosovac Dimitrije (1 k.) — od Ivanjice; služio pre 25 godina u selu, pa zaostao kao dovodac; slavi sv. Nikolu.

PopovićBlagoje (1 k.) — iz Bosne; otac mu Jovan radio po majdanima, pa zaostao u ovome selu; slavi sv. Jovana.

Popović Zarije (1 k.) iz Mavrova (Makedonija); predak im služio u selu pre 25 do 30 godina, pa se i udomio; slavi sv. Iliju.

Jovanović Milutin (1 k.) — od Prilepa; otac mu pre 30 godina bio majstor u selu, pa i zaostao; slavi Vračeve.

Petrović Spasoje (1 k.) — iz Resnika, slavi sv. Đurđa.

Barjaktarović Života (1 k.) — iz jednog od okolnih sela; prizetio se u Životiće; slavi sv. Nikolu.

Krstići (1 k.) — iz Kneževca, otkuda im pretka dovela majka, pošto oe preudala u selu; slave sv. Nikolu.

Živojinović Marko (1 k.) poreklom Ličanin (“Rvat^”); otac mu radio u selu, pa zaostao kao dovodac u Živojinoviće; slavi sv. Nikolu.

IZVOR: Rista T. Nikolić, Okolina Beograda, 1903. godine

PRIREDIO: Saradnik portala Poreklo Nebojša Novaković