Poreklo stanovništva sela Kumodraž, grad Beograd. Stanje iz 1903. godine. Prema studiji “Okolina Beograda” Riste T. Nikolića, NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V). Priredili saradnici portala Poreklo Nebojša Novaković i Milodan
Položaj sela.
Selo je na izvorištu Kumodraške Reke, koja postaje od Staroselskog i potoka Topole. Sastoji se od četiri kraja: Topole, Lipaka, Bele Zemlje i Starog Sela. U kraju Topoli kuće su po kosi sa leve strane potoka Topola, kao i po stranama doline, koja je prostrana, jednolika i obrađena; samo je po neka kuća u ravni doline. Između doline Topole i Staroselskog Potoka kosa je prostrana i po njoj ima mestimično ostataka stare šume; od malog Zabrana, kako se zove jedan deo te šume, pa prema razvođu Kumodraške reke i Bolečice uz kosu nalaze se kuće kraja Lipika; kuće su sa obe strane sokaka i seoskih puteva, ima ih i po samom razvođu Kumodraške Reke, Bolečice i Rakovičkog Potoka, a u blizini Kragujevačkog Druma koju tu prolazi. Kraj Bela Zemlja nalazi se u jednoj valozi, koja je u početku Staroselskog Potoka, gde je dolina proširena i dosta prostrana. Kuće su po ravni doline, mestimično na stranama i ivicom njenom prema razvođu Kumodraške reke i Bolečice. Ispod Lipaka i bele Zemlje nalaze se kuće Starog Sela.
Vode i klima.
Reka i potoci nisu tako veliki pri nadolasku i ne zasipaju niti odnose njive i imanja u potesu.
Stanovnici vode piju poglavito sa izvora, od kojih su poznati: Vodica, Begbunar (sada česma), Izvori, Bukva i dr. A u potesu Češmica, Adžinac, Višivac, Papkova Voda, Čavin Do i dr. Stanovnici u selu piju vodu i iz bunara, ali ih je malo.
U ovom selu je hladnije nego u okolnim selima, jer je na većoj visini. Najviše duvaju istok i sever, koji je najhladniji i najjači.
Zemlja, šuma i paša.
Oralije (zemlja za oranje) stanovnici imaju na mestima zvanim: Denova Međa, Devojački Grob, Čavin Do, Čitluk (gde ima i livada), Gunjak, Krušik, Dugačke Njive, Odmor, Bunar, Stražara i dr.
Zemlja je plodnija nego u okolnim selima.
Paše – utrine –stanovnici imaju dovoljno i to na mestima zvanim: Ravni Lug, Jemirova Livada, Klen-voda, Rajina Kolarnica, Kurjačke Rupe, Razbojište, Stari Vinogradi, Njive kod Starog Druma i dr.
Tako isto i šume stanovnici ovoga sela imaju dovoljno i to na mestima koja se zovu: Torlak, Panjevi, Belopotočko Brdo, Prečice, Bubanj, Gumnište, Đoričina Mandra, Ladna Voda, Dugo Bilo i dr. Sva je šuma zajednička, seoska, a uz to ta mesta služe i za ispašu stoke. Šuma je hrastova, bukova, cerova a ima i „smrekve“ (venje) na mestu zvanom Đorđin Grob. Na mnogim mestima šuma je veoma stara, kao naprimer, sa leve strane doline Topole, Torlaku itd. Šume upotrebljavaju za građu i gorivo.
Tip naselja.
Naselje je razređenog tipa. Deli se na četiri kraja, koji jedan u drugi prelaze. Kuće su u njima razređene, jer su između njih voćnjaci i njive; razdaleko… nedostaje jedna strana u kojoj se piše o starinama u selu, imenu i nastanku sela, op. Milodan.
Postanak sela i poreklo stanovništva:
Ne zna se kada je današnje selo zaseljeno. Ima nekoliko starih porodica — starinaca — za koje se ne priča, da su doseljene. To su:
Živanovići (7 kuća.) — slave sv. Nikolu, zovu se i Ribići; za njih vele, da su najstariji i da su u ovome selu još “od Kosova”, tj. od vremena Kosovske bitke 1389. Godine. U čitulji, koju ima ta porodica, označeno je ime njihovog najstarijeg pretka, koji se zvao Lauš.
Todoranovići (oko 10 k.) — slave sv. Nikolu; od njih su Kostići, Marinkovići i dr.;
Živojinovići (oko 5 k.) — slave sv. Arhanđela; ,
Babići (oko 10 k.) — slave sv. Nikolu; neki se zovu Petrovići;
Jankovići (4. k.) — slave sv. Nikolu; neki se od njih (2 k.) zovu Brankovići:
Matići (3 k.) — slave sv. Mratu;
Maršilovići (10—15 k.) — sv. Arhanđela.
Za ostale se porodice zna da su doseljene:
Brkići (oko 2 kuća) — kao da su od Kosova; otud im se praded doselio; zovu se i Stojkovići, Ivkovići, Marinkovići, Živkovići, Nikolići i dr„ slave Đurđev dan.
Životići (oko 8 k.) — iz Starog Vlaha, slave sv. Jovana.
Mitrovići (oko 10 k.), po starome prezimenu Guteševići — iz Like, otkuda im se doselio ded Guteš, zovu se i Radakovići, slave sv. Nikolu.
Sremčevići ili Jovanovići (oko 13 k.) — predak im kao „Vlah” došao od Požarevca pre bežanije (1813); slave sv. Đurđic. Neki se od njih zovu i Markovići.
Tomići (6 k.), po starome prezimenu Davidovići — »Ličani«, slave sv. Jovana. Ovde su došli iz Stepašinovca kod Ripnja, otkuda su bili raseljeni.
Ristići (3 k.) — iz današnjih novooslobođenih krajeva; došli posle bežanije (1813. god.). Slave sv. Nikolu.
Paunovići (7 k.) — iz Belog Potoka, otkuda ih je dovela majka, pošto se preudala u ovo selo; slave sv. Stevana.
Živadinovići (2 k.) — od Kruševca, otkuda im je došao predak Živadin, koji se potom oženio iz Pinosave. Slave sv. Jovana.
Stepanovići (3 k.) — iz Sremčice, otkuda ih je dovela majka, preudavši se za nekog Stepana u ovome selu ; slave sv. Jovana.
Milićevići (3 k.) — od Karanovca (Kraljeva), otkuda se doselio sa porodicom ded im Milić; slave sv. Arahnđela.
Stojanović Sima(1 k.) — od Užica, otkuda mu se otac doselio, pa se potom n udomio u selu; slavi sv. Arhanđela.
Todorovići (1 k.) — iz Bosne; otac im radio u selu, pa se i udomio, slave Miholjdan.
Kosovac Dimitrije (1 k.) — od Ivanjice; služio pre 25 godina u selu, pa zaostao kao dovodac; slavi sv. Nikolu.
PopovićBlagoje (1 k.) — iz Bosne; otac mu Jovan radio po majdanima, pa zaostao u ovome selu; slavi sv. Jovana.
Popović Zarije (1 k.) iz Mavrova (Makedonija); predak im služio u selu pre 25 do 30 godina, pa se i udomio; slavi sv. Iliju.
Jovanović Milutin (1 k.) — od Prilepa; otac mu pre 30 godina bio majstor u selu, pa i zaostao; slavi Vračeve.
Petrović Spasoje (1 k.) — iz Resnika, slavi sv. Đurđa.
Barjaktarović Života (1 k.) — iz jednog od okolnih sela; prizetio se u Životiće; slavi sv. Nikolu.
Krstići (1 k.) — iz Kneževca, otkuda im pretka dovela majka, pošto oe preudala u selu; slave sv. Nikolu.
Živojinović Marko (1 k.) poreklom Ličanin (“Rvat”); otac mu radio u selu, pa zaostao kao dovodac u Živojinoviće; slavi sv. Nikolu.
IZVOR: Rista T. Nikolić, Okolina Beograda, 1903. godine
PRIREDIO: Saradnik portala Poreklo Nebojša Novaković
16. april 2014. u 15:06
predrag
molim Vas, kao direktan potomak Živojinovića iz Kumodraža, da li znate odakle su naseljeni u Kumodraž?
ja sam Ilić, ali moj čukundeda je bio Živojinović, slavimo Svetog Aranđela Mihaila, i jako bih voleo da znam odakle smo došli u Kumodraž
mnogo hvala unapred
28. decembar 2015. u 12:51
branislav
Branko, da li znate poreklo prezimena Ljubisavljevic iz Kumodraza
.
9. novembar 2016. u 15:57
Aca
Ispravka Nisu Marsilovici nego Markovic 10 do 15 k slave Arandjelovdan pozz
24. januar 2018. u 23:36
Luka
Ispravka jos jedna, Todoranovici su Todorovici, Sv. Nikola….
11. mart 2018. u 00:19
Miomir /Mija/ Marinkovioć
Želim da dam komentar i da u isti mah ispravim autora.Moji predci su starosedeoci sela Kumodraž.Potiču od jednog pretka Marinka Maroikovića.koji je Bio Ober knez :NJegova ingeerencija je prostirala od Belog potoka do ušca Mokrolužkog potoka u Kumodraški.To ušce je bilo u ulioci Stevan prvovenčanog iPeke pavovića tojest nastavan stare ulice Braće jJerkovič/ranije ulice / Vojvode luneta/.To ušce se nalazi taćno Sa leve strana autoputa na Dušanovcu iduci nizbrdo od Velik0g M luga prema gradu gdese sada završava nadvožnjak preko utoputa.Taj naš Predak Marinko je imao još četiri brata ,Najstarig Zivka /Sada Živkovići/. Ivka /sada IVkovići /StojkoStojkovići i namladji ali najnapredniji Marinko /Marinkovici/.Svi oni slave DJurdjev dan i dan danas kadase sretnemo noslovljavamose Bratom i sestrom.POsle smrti oca Majka je trebala dase preuda alisuje sinovi sprečili i ostalaje da odgaji decu.Ppstoje idikacije daje njihov otac nerodjeno dete posle ppogibije oca od rodjenog brata DJORDJA kasnije Karadjordjevica /Toje istorija i dokazala/ dagaje rodjeni brat obesio ona krušku po naredjenj Kneza Milioša Obrenovića dabi dokazao Srbima i Srbiji daje častan i ppošten.Intrigu je naprvio MILOŠ kakobi dokazao Srbiji daje DJordje veoma prek Čovek i da kao takav nije pogodan da vlada srbijom.Posle ovoga bratoubilačkog ubistva majka /supruga P etra/Karadjordjevog oca je proklela Djordja rečima ” STA URADI CRNI DJORDJE. SLAVATI DABOGDA NEPOMOGLA” Odtada su k., aradjordjevici , ne Djordjevici vec Karadjordjevici
Kara na Turskom znači Crni i Đorđe postade Karađorđe /Crni Đorđe. .Malo ko zna daje krsna slava Djordjevog kao i Marnkovog oca bio Đurđev dan,Ali prokletstvo majkino gaje nagnalo dase odrekne ove slave i uzme jedino slobodnu slavu koju i danas slave Karđorđevici ,a za uzvrat sagrade mauzolej na Oplenci davši mu ime Sveti Đorđe daih isti štiti na drugom posmrtnom svetu..Ovo sve ukazuje na vezu i mogućnos daj Marinko sinovac Karadjordja koji jedini prešao preko zloćina nad njegovim ocem kada ovaj još nije bio ni rodjen verovatno muje majka bila trudna teje tako i dobio ime mrtvog oca jer u S rbiji nije bio običaj dase muškoj deci daju imena živih očeva.Poštoje ovaj sinovac za interes Srbije prešao preko svega toga i rame uz rame sa Stricem isterivao OSMANLIJE iz beogradske tvđave Stric
imje kao rehabilitaciju dao u amanet ostavio ovu teritoriju da raspolažu isto i nakon kraha prešao u Rumuniju i kasnije u Rusiju.Po povratku u Srbiju znamo kakojezavršio.Za vreme odsustva strica braća su nastanila/podelila/teritoriju poje najstariji bratŽivko naselio deo ispd Voždovaćke crkve do granice sa bratovljevim imanjem u ovom slučaju Kumodraški potok gde i danas gravitiraju Živkovići.Paun je dobio le stranu Mokroluško potoka do granice sa bratom M arinkom
11. mart 2018. u 01:17
Miomir /Mija/ Marinkovioć
kojaje bila negde u visini današnjeg naselj Medakovi 3.Ivko /Ivkovićži su dobili i nasatavili da žive na potezu koji se i dan danas na ziva . Čair /deo između sela Kumodraž i današnjeg naselja Braća JerkovićNNajmlađi i najnapredniji MARINKO dobioje podest između kumodraškog i Mokruluškog potoka sve du ušća istog naDušanovcu.Ovaj je posle kraha Karađorđa i povlačenja njegovi podanika iz Malog i Velikog mokrog luga Vi nče, Boleča i drugi pridunavskih sela a poštoje Miloš Obrenović naselio te prazne domovei napuštena imanja naseli južnjaci u to vreme zvanim “Bugarašima”poštosu bili dobri baštovani da snabdevaju Beograd voćem i povrćem.Kakosu isti kolskim zapregama prolazili kroz Marinkovo imanj i pomalo “dopunjavali “zapregu sa Marinkovim usevima,on je to vrlo intelegentno rešio tako štoje okupio mnoge Romske porodice koje su živele nekom vrstom Nomadsko života i dodelioim duž granice/mokroluškog potoka po jednu malu parcelu i sagradio im male kućice tako daje od nji napravi neku vrstu tampon zone.Takoje onemogućio prolazak kroz njegovo imanje .a poklonoprimaci su u znak zahvalnosti jer / isti važe za veoma zahvalne i lojalne prema poklonodavcu/ prihvatiliga kao Kuma uzeli prezime Marinković i krsnu slavu Đurđev dan.Takoje nastala tampon zona duž leve granice tojest Mokroluškog potoka i nepobitna činjenica dasa desne strane Mokroluškog potoka nepostoji nijedna Romska kuča/današnja Mokroluška ulica./
11. mart 2018. u 02:06
Miomir /Mija/ Marinkovioć
Moram da nastavim ovu istorisku priču i završim je do kraja jer nisam imao priliku daje ispričam nikome dosada do kraja.Videvši ovu mogućnost odlućiosase na istu,Mislim daće ovo moždanekopme koristiti ,a sve ispričano mogu da potvrdi stvarnim još postoječim činjenicama na terenu.Istoje ovo morao kasnije da uradi stariji brat Paun tako nisu retke Romske porodice PaunovićJedinosu KOmšije Ivkovićima Postali potomci brata Stojka /Stojkovići/bili popšteđeni ovih problema jer su bili u središtu familijarnog imanja daleko od spoljnih granica dva potoka .Želim da istaknem i to daje Marinkova kuća bila na potezu Marinkova Bara -Kumodraž negde poviše Kumodraškog groblja duž sadašnje Tekeriške ulice/isada postoje tragovi obrušenih objekata/ tako daje stari Kralj posle ubistva Mihaila Obrenovića došavši ponovo na vlast izbegavao Košutnjak kao mesto za rekreativni vikend izabrao sa svojom svitom Kumodraž vozivšise bezbedno kroz Kumodrško polje prema kuči svoga ratnika Vojvdu Stepu Stepanović usput svratio na posluženje kod svog pokrvi srodnika Marinka.Toje sujetnom Vojvodi puno smetalo a seske šaljivđije su tešile vojvodu daje Marinko zašećeri pećenj pa Kralj prvo tamo svrati.I ovo ide u prilog mojoj tvrdnji da postoji krvno srostvo izmedju zaračeni porodica Petrovići/Karađorđevići/i Marinkovići i oslih prezimena po imenima braće.Istoriskije dokazano Da je VOŽDsagradio Voždovačku crkvu i tu pričestio vojsku pre p0laska za oslobađanje Beogradske tvrđave.Treba istači to daje najveći deo Marinkovog imanja bio u potezu gdje bila najplodnija zemlja a toje delta dva potoka i kojase i tada i sada zvala RAVAN.Takođe treba još kao žitelje Kumodraža spomenuti familiju Mitrović / Sveti nikola/ i nadaleko poznatu Stepanović o kojoj dosta znamo kao i doprinos njeni istaknuti ličnosti Vojvodu Stepu. Mislim da ovo moje nabrajanje činjenica nije baš pravopisno najbolje odrađeno jer i sami vidite u koje vreme Vam pišem ,aliće možda nekom biti interesantno poćeme kontaktirati radi dopune isti.Za sve ovo pored prenosa skolena na koleno imam i pisanih dokaza po i još vidljivih tragova na tererenu. Kontat telefon je 063 201 905.Bićemi drago da ovo zainteresuje nekoga pa možda nešto stavi i na papir je ovoje veliki deo opštine Voždovac, a doba deo staro Beograda.
11. mart 2018. u 08:00
Joksim
Miomir (Mija) isplete priču, koja nema blage veze sa činjenicama.
11. mart 2018. u 14:05
Joksim
Mislio sam u vezi Marinkovića iz Kumodraža i Karađorđevića.
8. april 2018. u 11:58
Coa
Kumodraz je uveliko postojao i pre rodjenja vozd Karadjordja i jasno se vidi u turskim poposima 1528 god. Vozdovim spisima 1807 gde se opisuje da sa svojim ustanicima i žiteljima kumodraza i Lestana napada turke na dunavu. Starosedeoci Kumodraza samo petkom izlaze na groblje za zadusnice nikada nisu subotom i tako sa kolena na koleno i to se radi smo u jos jednom gradu u Srbiji
Uzička Pozega.