Порекло презимена, село Кумодраж (Београд)

23. фебруара 2013.

коментара: 10

Порекло становништва села Кумодраж, град Београд. Стање из 1903. године. Према студији “Околина Београда” Ристе Т. Николића, НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V). Приредили сарадници портала Порекло Небојша Новаковић и Милодан

 

Положај села.

Село је на изворишту Кумодрашке Реке, која постаје од Староселског и потока Тополе. Састоји се од четири краја: Тополе, Липака, Беле Земље и Старог Села. У крају Тополи куће су по коси са леве стране потока Топола, као и по странама долине, која је пространа, једнолика и обрађена; само је по нека кућа у равни долине. Између долине Тополе и Староселског Потока коса је пространа и по њој има местимично остатака старе шуме; од малог Забрана, како се зове један део те шуме, па према развођу Кумодрашке реке и Болечице уз косу налазе се куће краја Липика; куће су са обе стране сокака и сеоских путева, има их и по самом развођу Кумодрашке Реке, Болечице и Раковичког Потока, а у близини Крагујевачког Друма коју ту пролази. Крај Бела Земља налази се у једној валози, која је у почетку Староселског Потока, где је долина проширена и доста пространа. Куће су по равни долине, местимично на странама и ивицом њеном према развођу Кумодрашке реке и Болечице. Испод Липака и беле Земље налазе се куће Старог Села.

Воде и клима.

Река и потоци нису тако велики при надоласку и не засипају нити односе њиве и имања у потесу.

Становници воде пију поглавито са извора, од којих су познати: Водица, Бегбунар (сада чесма), Извори, Буква и др. А у потесу Чешмица, Аџинац, Вишивац, Папкова Вода, Чавин До и др. Становници у селу пију воду и из бунара, али их је мало.

У овом селу је хладније него у околним селима, јер је на већој висини. Највише дувају исток и север, који је најхладнији и најјачи.

Земља, шума и паша.

Оралије (земља за орање) становници имају на местима званим: Денова Међа, Девојачки Гроб, Чавин До, Читлук (где има и ливада), Гуњак, Крушик, Дугачке Њиве, Одмор, Бунар, Стражара и др.

Земља је плоднија него у околним селима.

Паше – утрине –становници имају довољно и то на местима званим: Равни Луг, Јемирова Ливада, Клен-вода, Рајина Коларница, Курјачке Рупе, Разбојиште, Стари Виногради, Њиве код Старог Друма и др.

Тако исто и шуме становници овога села имају довољно и то на местима која се зову: Торлак, Пањеви, Белопоточко Брдо, Пречице, Бубањ, Гумниште, Ђоричина Мандра, Ладна Вода, Дуго Било и др. Сва је шума заједничка, сеоска, а уз то та места служе и за испашу стоке. Шума је храстова, букова, церова а има и „смрекве“ (вење) на месту званом Ђорђин Гроб. На многим местима шума је веома стара, као например, са леве стране долине Тополе, Торлаку итд. Шуме употребљавају за грађу и гориво.

Тип насеља.

Насеље је разређеног типа. Дели се на четири краја, који један у други прелазе. Куће су у њима разређене, јер су између њих воћњаци и њиве; раздалеко… недостаје једна страна у којој се пише о старинама у селу, имену и настанку села, оп. Милодан.

 

Постанак села и порекло становништва:

Не зна се када је данашње село засељено. Има неколико старих породица — старинаца — за које се не прича, да су досељене. То су:

Живановићи (7 кућа.) — славе св. Николу,  зову се и Рибићи; за њих веле, да су најстарији и да су у овоме селу још “од Косова” т. ј. од времена Косовске битке 1389.  Године. У читуљи, коју има та породица, означено је име њиховог најстаријег претка, који се звао Лауш.

Тодорановићи (око 10 к.) — славе св. Николу; од њих су Костићи, Маринковићи и др.;

Живојиновићи (око 5 к.) — славе св. Арханђела; ,

Бабићи (око 10 к.) — славе св. Николу; неки се зову Петровићи;

Јанковићи (4. к.) — славе св. Николу; неки се од њих (2 к.) зову Бранковићи:

Матићи (3 к.) — славе св. Мрату;

Маршиловићи (10—15 к.) — св. Арханђела.

 

За остале се породице зна да су досељене:

Бркићи (око 2 кућа) — као да су од Косова; отуд им се прадед доселио; зову се и Стојковићи, Ивковићи, Маринковићи, Живковићи, Николићи и др„ славе Ђурђев дан.

Животићи (око 8 к.) — из Старог Влаха, славе св. Јована.

Митровићи (око 10 к.), по староме презимену Гутешевићи — из Лике, откуда им се доселио дед Гутеш, зову се и Радаковићи, славе св. Николу.

Сремчевићи или Јовановићи (око 13 к.) — предак им као „Влах” дошао од Пожаревца пре бежаније (1813); славе св. Ђурђиц. Неки се од њих зову и Марковићи.

Томићи (6 к.), по староме презимену Давидовићи — »Личани«, славе св. Јована. Овде су дошли из Степашиновца код Рипња, откуда су били расељени.

Ристићи (3 к.) — из данашњих новоослобођених крајева; дошли после бежаиије (1813. год.). Славе св. Николу.

Пауновићи (7 к.) — из Белог Потока, откуда их је довела мајка, пошто се преудала у ово село; славе св. Стевана.

Живадиновићи (2 к.) — од Крушевца, откуда им је дошао предак Живадин, који се потом оженио из Пиносаве. Славе св. Јована.

Степановићи (3 к.) — из Сремчице, откуда их је довела мајка, преудавши се за неког Степана у овоме селу ; славе св. Јована.

Милићевићи (3 к.) — од Карановца (Краљева), откуда се доселио са породицом дед им Милић; славе св. Арахнђела.

Стојановић Сима(1 к.) — од Ужица, откуда му се отац доселио, па се потом н удомио у селу; слави св. Арханђела.

Тодоровићи (1 к.) — из Босне; отац им радио у селу, па се и удомио, славе Михољ  Дан.

Косовац Димитрије (1 к.) — од Ивањице; служио пре 25 година у селу, па заостао као доводац; слави св. Николу.

Поповић Благоје (1 к.) — из Босне; отац му Јован радио по мајданима, па заостао у овоме селу; слави св. Јована.

Поповић Зарије (1 к.) из Маврова (Македонија); предак им служио у селу пре 25 до 30 година, па се и удомио; слави св. Илију.

Јовановић Милутин (1 к.) — од Прилепа; отац му пре 30 година био мајстор у селу, па и заостао; слави Врачеве.

Петровић Спасоје (1 к.) — из Ресника, слави св. Ђурђа.

Барјактаровић Живота (1 к.) — из једног од околних села; призетио се у Животиће; слави св. Николу.

Крстићи (1 к.) — из Кнежевца, откуда им претка довела мајка, пошто ое преудала у селу; славе св. Николу.

Живојиновић Марко (1 к.) пореклом Личанин (“Рват); отац му радио у селу, па заостао као доводац у Живојиновиће; слави св. Николу.

 

ИЗВОР: Риста Т. Николић, Околина Београда, 1903. године

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Новаковић

Коментари (10)

Одговорите

10 коментара

  1. predrag

    molim Vas, kao direktan potomak Živojinovića iz Kumodraža, da li znate odakle su naseljeni u Kumodraž?
    ja sam Ilić, ali moj čukundeda je bio Živojinović, slavimo Svetog Aranđela Mihaila, i jako bih voleo da znam odakle smo došli u Kumodraž

    mnogo hvala unapred

  2. branislav

    Branko, da li znate poreklo prezimena Ljubisavljevic iz Kumodraza
    .

  3. Aca

    Ispravka Nisu Marsilovici nego Markovic 10 do 15 k slave Arandjelovdan pozz

  4. Luka

    Ispravka jos jedna, Todoranovici su Todorovici, Sv. Nikola….

  5. Miomir /Mija/ Marinkovioć

    Želim da dam komentar i da u isti mah ispravim autora.Moji predci su starosedeoci sela Kumodraž.Potiču od jednog pretka Marinka Maroikovića.koji je Bio Ober knez :NJegova ingeerencija je prostirala od Belog potoka do ušca Mokrolužkog potoka u Kumodraški.To ušce je bilo u ulioci Stevan prvovenčanog iPeke pavovića tojest nastavan stare ulice Braće jJerkovič/ranije ulice / Vojvode luneta/.To ušce se nalazi taćno Sa leve strana autoputa na Dušanovcu iduci nizbrdo od Velik0g M luga prema gradu gdese sada završava nadvožnjak preko utoputa.Taj naš Predak Marinko je imao još četiri brata ,Najstarig Zivka /Sada Živkovići/. Ivka /sada IVkovići /StojkoStojkovići i namladji ali najnapredniji Marinko /Marinkovici/.Svi oni slave DJurdjev dan i dan danas kadase sretnemo noslovljavamose Bratom i sestrom.POsle smrti oca Majka je trebala dase preuda alisuje sinovi sprečili i ostalaje da odgaji decu.Ppstoje idikacije daje njihov otac nerodjeno dete posle ppogibije oca od rodjenog brata DJORDJA kasnije Karadjordjevica /Toje istorija i dokazala/ dagaje rodjeni brat obesio ona krušku po naredjenj Kneza Milioša Obrenovića dabi dokazao Srbima i Srbiji daje častan i ppošten.Intrigu je naprvio MILOŠ kakobi dokazao Srbiji daje DJordje veoma prek Čovek i da kao takav nije pogodan da vlada srbijom.Posle ovoga bratoubilačkog ubistva majka /supruga P etra/Karadjordjevog oca je proklela Djordja rečima ” STA URADI CRNI DJORDJE. SLAVATI DABOGDA NEPOMOGLA” Odtada su k., aradjordjevici , ne Djordjevici vec Karadjordjevici
    Kara na Turskom znači Crni i Đorđe postade Karađorđe /Crni Đorđe. .Malo ko zna daje krsna slava Djordjevog kao i Marnkovog oca bio Đurđev dan,Ali prokletstvo majkino gaje nagnalo dase odrekne ove slave i uzme jedino slobodnu slavu koju i danas slave Karđorđevici ,a za uzvrat sagrade mauzolej na Oplenci davši mu ime Sveti Đorđe daih isti štiti na drugom posmrtnom svetu..Ovo sve ukazuje na vezu i mogućnos daj Marinko sinovac Karadjordja koji jedini prešao preko zloćina nad njegovim ocem kada ovaj još nije bio ni rodjen verovatno muje majka bila trudna teje tako i dobio ime mrtvog oca jer u S rbiji nije bio običaj dase muškoj deci daju imena živih očeva.Poštoje ovaj sinovac za interes Srbije prešao preko svega toga i rame uz rame sa Stricem isterivao OSMANLIJE iz beogradske tvđave Stric
    imje kao rehabilitaciju dao u amanet ostavio ovu teritoriju da raspolažu isto i nakon kraha prešao u Rumuniju i kasnije u Rusiju.Po povratku u Srbiju znamo kakojezavršio.Za vreme odsustva strica braća su nastanila/podelila/teritoriju poje najstariji bratŽivko naselio deo ispd Voždovaćke crkve do granice sa bratovljevim imanjem u ovom slučaju Kumodraški potok gde i danas gravitiraju Živkovići.Paun je dobio le stranu Mokroluško potoka do granice sa bratom M arinkom

  6. Miomir /Mija/ Marinkovioć

    kojaje bila negde u visini današnjeg naselj Medakovi 3.Ivko /Ivkovićži su dobili i nasatavili da žive na potezu koji se i dan danas na ziva . Čair /deo između sela Kumodraž i današnjeg naselja Braća JerkovićNNajmlađi i najnapredniji MARINKO dobioje podest između kumodraškog i Mokruluškog potoka sve du ušća istog naDušanovcu.Ovaj je posle kraha Karađorđa i povlačenja njegovi podanika iz Malog i Velikog mokrog luga Vi nče, Boleča i drugi pridunavskih sela a poštoje Miloš Obrenović naselio te prazne domovei napuštena imanja naseli južnjaci u to vreme zvanim “Bugarašima”poštosu bili dobri baštovani da snabdevaju Beograd voćem i povrćem.Kakosu isti kolskim zapregama prolazili kroz Marinkovo imanj i pomalo “dopunjavali “zapregu sa Marinkovim usevima,on je to vrlo intelegentno rešio tako štoje okupio mnoge Romske porodice koje su živele nekom vrstom Nomadsko života i dodelioim duž granice/mokroluškog potoka po jednu malu parcelu i sagradio im male kućice tako daje od nji napravi neku vrstu tampon zone.Takoje onemogućio prolazak kroz njegovo imanje .a poklonoprimaci su u znak zahvalnosti jer / isti važe za veoma zahvalne i lojalne prema poklonodavcu/ prihvatiliga kao Kuma uzeli prezime Marinković i krsnu slavu Đurđev dan.Takoje nastala tampon zona duž leve granice tojest Mokroluškog potoka i nepobitna činjenica dasa desne strane Mokroluškog potoka nepostoji nijedna Romska kuča/današnja Mokroluška ulica./

  7. Miomir /Mija/ Marinkovioć

    Moram da nastavim ovu istorisku priču i završim je do kraja jer nisam imao priliku daje ispričam nikome dosada do kraja.Videvši ovu mogućnost odlućiosase na istu,Mislim daće ovo moždanekopme koristiti ,a sve ispričano mogu da potvrdi stvarnim još postoječim činjenicama na terenu.Istoje ovo morao kasnije da uradi stariji brat Paun tako nisu retke Romske porodice PaunovićJedinosu KOmšije Ivkovićima Postali potomci brata Stojka /Stojkovići/bili popšteđeni ovih problema jer su bili u središtu familijarnog imanja daleko od spoljnih granica dva potoka .Želim da istaknem i to daje Marinkova kuća bila na potezu Marinkova Bara -Kumodraž negde poviše Kumodraškog groblja duž sadašnje Tekeriške ulice/isada postoje tragovi obrušenih objekata/ tako daje stari Kralj posle ubistva Mihaila Obrenovića došavši ponovo na vlast izbegavao Košutnjak kao mesto za rekreativni vikend izabrao sa svojom svitom Kumodraž vozivšise bezbedno kroz Kumodrško polje prema kuči svoga ratnika Vojvdu Stepu Stepanović usput svratio na posluženje kod svog pokrvi srodnika Marinka.Toje sujetnom Vojvodi puno smetalo a seske šaljivđije su tešile vojvodu daje Marinko zašećeri pećenj pa Kralj prvo tamo svrati.I ovo ide u prilog mojoj tvrdnji da postoji krvno srostvo izmedju zaračeni porodica Petrovići/Karađorđevići/i Marinkovići i oslih prezimena po imenima braće.Istoriskije dokazano Da je VOŽDsagradio Voždovačku crkvu i tu pričestio vojsku pre p0laska za oslobađanje Beogradske tvrđave.Treba istači to daje najveći deo Marinkovog imanja bio u potezu gdje bila najplodnija zemlja a toje delta dva potoka i kojase i tada i sada zvala RAVAN.Takođe treba još kao žitelje Kumodraža spomenuti familiju Mitrović / Sveti nikola/ i nadaleko poznatu Stepanović o kojoj dosta znamo kao i doprinos njeni istaknuti ličnosti Vojvodu Stepu. Mislim da ovo moje nabrajanje činjenica nije baš pravopisno najbolje odrađeno jer i sami vidite u koje vreme Vam pišem ,aliće možda nekom biti interesantno poćeme kontaktirati radi dopune isti.Za sve ovo pored prenosa skolena na koleno imam i pisanih dokaza po i još vidljivih tragova na tererenu. Kontat telefon je 063 201 905.Bićemi drago da ovo zainteresuje nekoga pa možda nešto stavi i na papir je ovoje veliki deo opštine Voždovac, a doba deo staro Beograda.

  8. Јоксим

    Миомир (Мија) исплете причу, која нема благе везе са чињеницама.

  9. Јоксим

    Мислио сам у вези Маринковића из Кумодража и Карађорђевића.

  10. Coa

    Kumodraz je uveliko postojao i pre rodjenja vozd Karadjordja i jasno se vidi u turskim poposima 1528 god. Vozdovim spisima 1807 gde se opisuje da sa svojim ustanicima i žiteljima kumodraza i Lestana napada turke na dunavu. Starosedeoci Kumodraza samo petkom izlaze na groblje za zadusnice nikada nisu subotom i tako sa kolena na koleno i to se radi smo u jos jednom gradu u Srbiji
    Uzička Pozega.