17. januara 1834. – U Kragujevcu objavljene Novine srbske, prve novine u Kneževini Srbiji, koje su ujedno bile i službeno glasilo. Prvi urednik Novina srbskih bio je Dimitrije Davidović, jedan od najučenijih Srba toga vremena. Davidović se smatra ocem srpskog novinarstva.
Novine srbske su se pojavile 5/17. januara 1834. godine, pod uredništvom Dimitrija Davidovića u Kragujevcu, a nastavile u Beogradu, u vreme kada je Srbija počela da se izgrađuje kao moderna građanska država. Novine srbske bile su pre svega službeni list Kneževine Srbije, koji je u toku Davidovićevog uredništva imao i obeležje političkog glasila.
Pojava štampe u Kneževini Srbiji u tesnoj je vezi sa izdvajanjem građanstva kao samostalne društvene klase. Relativno miran razvitak Srbije posle Drugog srpskog ustanka uslovio je brži razvoj privrede – trgovine i zanatstva – što je dovelo do formiranja prve buržoazije. Istiskivanjem turske i konstituisanjem srpske vlasti nastao je još jedan društveni sloj – činovništvo. I tako se, od trgovaca, zanatlija i činovnika, formiralo gradsko stanoništvo koje se postepeno ali vidno isticalo svojim ekonomskim, političkim, a naročito kulturnim interesima.
Novine srbske su pokrenute s ciljem da šire prosvetu i kulturu, one su po svom sadržaju bile, pre svega politički list. Novine srbske nisu, po načinu uređivanja i tehničkom izgledu, zaostajale za najboljim stranim listovima onog vremena. Izlazile su jednom sedmično, subotom, na dva lista, a godišnja pretplata iznosila je dva talira. Pretplata se obavljala u okružnim sudovima i novine su odatle slate pretplatnicima. Njihov urednik Dimitrije Davidović (slika desno) imao je višegodišnje novinarsko iskustvo, i to u Beču, evropskom centru; to je omogućilo Davidoviću da ispolji sve svoje novinarske i uredničke kvalitete; Državna štamparija u kojoj su novine štampane, raspolagale je dobrom tehnikom i imala je vešte majstore, dovedene iz inostranstva. Najviše pretplatnika bilo je 1834. i 1835. godine, do leta prve godine izlaženja bilo je 600, kasnije se broj pretplatnika povećavao.
Davidović nije zamišljao svoje novine samo kao prosto sredstvo obaveštavanja, već i kao sredstvo iznošenja sopstvenog mišljenja i stavova. Zbog toga je brzo došao u sukob s knezom Milošem Obrenovićem, koji je naredio da se nad Novinama srbskim ustanovi cenzura. Knez je stavio Davidoviću do znanja da se novinar u Srbiji ne sme baviti politikom; njegova je dužnost da objavljuje službene materijale i da prenosi vesti iz listova koje mu odredi Kneževa kancelarija. Zbog nepridržavanja ovih zapovesti, Dimitrije Davidović je udaljen iz novinarstva.
Čim su se pojavile novine, knez Miloš Obrenović im je odredio cenzuru:
Da se ništa u novine ne stavišto bi bilo kao primječanije sobstveno samog našeg novinara o politiki i postupku strani Deržava, a osobito da se ne podkradu u novinama našim reči slobodomislene.
Da ništa takovo u naše novine ne uđe, što bi protivno bilo stranim Deržavama, jer ja neću, da se i jedan kabinet strani i jedno strano lice, od naše strane uvređeno nađe.
Voobšče pak u novine naše ništa se drugo o stranim Deržavama ne meće, razvje toliko, koliko u stranim novinama piše, više ni riječi.
Da se ni ono u nutra ne stavlja što bi našoj politici u čemu god, budi najmanjem protivno bilo.
Preteča: Novine serbske u Beču
Pre pojavljivanja Novina srbskih, postojao je list koji se zvao Novine serbske. To su bile prve srpske dnevne novine, koje su se pojavile 1. avgusta 1813. u Beču. Pune tri godine list je izlazio svaki dan osim nedelje i praznika, i to je prvi dnevnik na srpskom jeziku, a zatim dva puta nedeljno. Do maja 1816. uredništvo lista vodili su Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić, tada studenti medicine.
Prvi srpski dnevni list počeo je da izlazi u vremenu pogodnom za dnevnu štampu, u vreme ratova udružene evropske koalicije protiv Napoleona. Najveći deo prostora, skoro tri četvrtine, bio je posvećen tim ratovima. Pored ratnih vesti list je donosio proklamaciju i naredbe vladara, ukaze i naimenovanja, a na kraju redovno „Tečenije novca na Vienskoj berzi“.
Posle izlaska Frušića iz redakcije (kada je završio medicinu), Davidović je vodio veliku borbu za opstanak Novina, jer je njihov tiraž i broj pretplatnika od 1816. godine stalano opadao, a čemu je znatnim delom doprinela i austrijska cenzura, koja nije dozvoljavala novinama ma kakvo mešanje u politiku. Uloživši sve napore da spase list, Davidović je 1819. godine nabavio sopstvenu štampariju za Novine i pokrenuo almanah Zabavnik. Međutim i pored svega, dugovi su se samo povećavali. Polovinom 1821. godine Davidović je napustio Beč i prešao u Srbiju, ostavivši Novine svom saradniku, studentu prava Petru Matiću.
IZVOR: Vikipedija
PRILOG: Digitalna bibiloteka Narodne biblioteke Srbije – Novine srbske 1834-1919(klikni na link)
Komentari (0)