17. јануара 1834. – У Крагујевцу објављене Новине србске, прве новине у Кнежевини Србији, које су уједно биле и службено гласило. Први уредник Новина србских био је Димитрије Давидовић, један од најученијих Срба тога времена. Давидовић се сматра оцем српског новинарства.
Новине србске су се појавиле 5/17. јануара 1834. године, под уредништвом Димитрија Давидовића у Крагујевцу, а наставиле у Београду, у време када је Србија почела да се изграђује као модерна грађанска држава. Новине србске биле су пре свега службени лист Кнежевине Србије, који је у току Давидовићевог уредништва имао и обележје политичког гласила.
Појава штампе у Кнежевини Србији у тесној је вези са издвајањем грађанства као самосталне друштвене класе. Релативно миран развитак Србије после Другог српског устанка условио је бржи развој привреде – трговине и занатства – што је довело до формирања прве буржоазије. Истискивањем турске и конституисањем српске власти настао је још један друштвени слој – чиновништво. И тако се, од трговаца, занатлија и чиновника, формирало градско станоништво које се постепено али видно истицало својим економским, политичким, а нарочито културним интересима.
Новине србске су покренуте с циљем да шире просвету и културу, оне су по свом садржају биле, пре свега политички лист. Новине србске нису, по начину уређивања и техничком изгледу, заостајале за најбољим страним листовима оног времена. Излазиле су једном седмично, суботом, на два листа, а годишња претплата износила је два талира. Претплата се обављала у окружним судовима и новине су одатле слате претплатницима. Њихов уредник Димитрије Давидовић (слика десно) имао је вишегодишње новинарско искуство, и то у Бечу, европском центру; то је омогућило Давидовићу да испољи све своје новинарске и уредничке квалитете; Државна штампарија у којој су новине штампане, располагале је добром техником и имала је веште мајсторе, доведене из иностранства. Највише претплатника било је 1834. и 1835. године, до лета прве године излажења било је 600, касније се број претплатника повећавао.
Давидовић није замишљао своје новине само као просто средство обавештавања, већ и као средство изношења сопственог мишљења и ставова. Због тога је брзо дошао у сукоб с кнезом Милошем Обреновићем, који је наредио да се над Новинама србским установи цензура. Кнез је ставио Давидовићу до знања да се новинар у Србији не сме бавити политиком; његова је дужност да објављује службене материјале и да преноси вести из листова које му одреди Кнежева канцеларија. Због непридржавања ових заповести, Димитрије Давидовић је удаљен из новинарства.
Чим су се појавиле новине, кнез Милош Обреновић им је одредио цензуру:
Да се ништа у новине не ставишто би било као примјечаније собствено самог нашег новинара о политики и поступку страни Держава, а особито да се не подкраду у новинама нашим речи слободомислене.
Да ништа таково у наше новине не уђе, што би противно било страним Державама, јер ја нећу, да се и један кабинет страни и једно страно лице, од наше стране увређено нађе.
Вообшче пак у новине наше ништа се друго о страним Державама не меће, развје толико, колико у страним новинама пише, више ни ријечи.
Да се ни оно у нутра не ставља што би нашој политици у чему год, буди најмањем противно било.
Претеча: Новине сербске у Бечу
Пре појављивања Новина србских, постојао је лист који се звао Новине сербске. То су биле прве српске дневне новине, које су се појавиле 1. августа 1813. у Бечу. Пуне три године лист је излазио сваки дан осим недеље и празника, и то је први дневник на српском језику, а затим два пута недељно. До маја 1816. уредништво листа водили су Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, тада студенти медицине.
Први српски дневни лист почео је да излази у времену погодном за дневну штампу, у време ратова удружене европске коалиције против Наполеона. Највећи део простора, скоро три четвртине, био је посвећен тим ратовима. Поред ратних вести лист је доносио прокламацију и наредбе владара, указе и наименовања, а на крају редовно „Теченије новца на Виенској берзи“.
После изласка Фрушића из редакције (када је завршио медицину), Давидовић је водио велику борбу за опстанак Новина, јер је њихов тираж и број претплатника од 1816. године сталано опадао, а чему је знатним делом допринела и аустријска цензура, која није дозвољавала новинама ма какво мешање у политику. Уложивши све напоре да спасе лист, Давидовић је 1819. године набавио сопствену штампарију за Новине и покренуо алманах Забавник. Међутим и поред свега, дугови су се само повећавали. Половином 1821. године Давидовић је напустио Беч и прешао у Србију, оставивши Новине свом сараднику, студенту права Петру Матићу.
ИЗВОР: Википедија
ПРИЛОГ: Дигитална бибилотека Народне библиотеке Србије – Новине србске 1834-1919 (кликни на линк)
Коментари (0)