Српска православна црква и верници 18. јануара (5. јануара по јулијанском календару) славе Крстовдан као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди.
Крстовдан или Воздвижење (поздизање) часног крста је празник који се везује за светковање Богојављења, празника Крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану, а према новом календару славе се 18, 19. и 20. јануара.
Крстовдан се слави увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.
У календару СПЦ није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Крста, на којем је на Голготи разапет Христос.
У православним храмовима на Крстовдан се служи литургија светог Јована Златоустог, уз освештање воде, које прати празнично богослужење.
Крстовданска водица се после водоосвећења дели верницима и, према обичају, ради здравља, чува у кућама.
Крстовдан уочи Богојављења је посни дан за православне вернике, без обзира на који дан у недељи “пада”.
У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.
ИЗВОР: Срна
-270x270.jpg)
Коментари (0)