Порекло презимена, село Драговац (Приштина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Драговац, град Приштина. Према студији Атанасија Урошевића "Косово"   Село Драговац је на западној падини Кознице између висова К Порекло становништва села Драговац, град Приштина. Према студији Атанасија Урошевића "Косово"   Село Драговац је на западној падини Кознице између висова К Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Драгиша Гиле Живковић » Порекло презимена, село Драговац (Приштина)

Порекло презимена, село Драговац (Приштина)

Порекло становништва села Драговац, град Приштина. Према студији Атанасија Урошевића „Косово“

 

Село Драговац је на западној падини Кознице између висова Крстића (1006 м), Вељег Рида (1035) и Кукуљевице (910) са својим главним делом нешто јужније од два последња виса.

Село има шест група кућа или махала. То су: Баљићи, Перовићи, Миловићи, Раиновац, Влаисевци и Старо Село. Прве три махале носе називе по родовима који у њима живе. Куће у махалама су груписане. Удаљења између махала износе негде свега 200 метара, а негде и читав километар.

Село је било чифлик, те се у њему смењивало становништво, али је ипак заостао један стариначки род.

Родови: 

Баљићи (12к, Ђурђиц), старинци. Некада су имали своју земљу, али су по досељењу Арбанаса у њихово село постали чифчије у њих, јер су се Арбанаси прогласили господарима целог села. – Код Коље Ђокића Баљића живи његов зет Крстивоје, који је из ислама прешао у православље 1921. Родом је из Владова у Горњој Морави.

Ђорђинци (3к, Св. Никола), старинци. Живели су у махали Старо Село, а сад живе у Раиновцу.

Гогићи (1 к, Св. Арханђео) и Перовићи (4 к, Св. Јован Крститељ), досељени из Видине (сада заселак Мревца у Новобрдској Кривој реци), први око 1860., други око 1870.

Миловићи (8 к, Св. Никола). Досељени средином 18. века из Средске (Сретечка жупа), јер су се, извршивши крвну освету, бојали да се освета не продужи.

Перићи (1 к, Св. Петка). Досељени из Прековца у Новобрдској Кривој реци 1923. године на куповину.

Арбанашки род је Мађун (10 к), од фиса Краснића. Доселио се крајем 18. века из Љупчета у Лабу, а даљом старином је из Душаја у Скадарској Малесији. Појасеви у 1932. су му од досељења из Љупчета били: Лимон, Камбер, Муртез, Рама, Исен, Азир (40 година).

 

ИЗВОР: Косово, Атанасије Урошевић, Српски етнографски зборник, Насеља и порекло становништва, књига 39, 1961.

________________

ДОДАТАК:  Подаци према попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио сарадник форума Порекло Драгиша Гиле Живковић:

Село ДРАГОВАЦ (околина Приштине), извештај учитеља Рајка Вучића:

Ту је било 18 српских кућа. Домаћинства Митка Стојиљковића од 15 и Паве Трајковића од 10 чланова имала су по 10 дана орања своје земље, аобрађивала су и земљу ага. Први је радио на чифлуку Мухарема Шерифовића из Приштине, а други Валије Рамића из Владиславца. Све аге које су имале своје чифлуке у овом селу биле су доброг имовног стања. Остала српска домаћинства била су потпуно чифчијска. Чифлуке од по 20 дана орања Мухарема Шерифовића обрађивали су и Васа Јефтић, Глигорије и Трајко Ристић – сви са по 10 чланова. На толиком чифлуку радио је и Станоје Крстић са 6 чланова. Веља Рамић имао је и потпуних чифчија. Чифлук од 50 дана орања обрађивао је Стева Болић са 25 чланова. Чифлуке од по 30 дана обрађивали су Ивко Симић са 4 и Дима Перић са 8 чланова, а Стојко Ђорђић са 6 члановао је земљу од 16 дана орања. На чифлуцима Мустафе Османовића из Приштине радили су Миле Денић (30 дана орања, 8 чланова породице), Сава Ивковић 6/20 и Станко Костић 2/10. Ука Рамић из Владиславаца имао је чифлук и од по 20 дана орања, које су обрађивале породице Перић Фиља са 9 и Костадин са 4 члана.

Стојко Станковић из Гуштерице имао је два чифлука од 10 и 20 дана орања. На њима су радили Симион Стошић са 15 и Коста Симић са 12 чланова породице. Сва српска домаћинства у овом селу била су овде „од старина“. Порез на имовину плаћао је само Србин који је чифлук, а чифчије муслиманских ага плаћале су саме. Три чифчије Србина живеле су у агиним кућама и двориштима: Трајко Ристић, Мила Денић и Станко Костић, а остала домаћинства имала су своје куће и дворишта. Митко Стојиљковић имао је 300 грла стоке. Трајко Ристић 56 а Дима Перић и Васо Јефтић по 50, а по 40 грла имали су Симион Стошић, Глигорије и Стојко Ристић, док су Ивко Симић и Костадин Перић имали по 30 грла. По 20 грла имали су Стева Болић, Фиља Перић и Станоје Крстић, Миле Денић, по 10 Станко Костић и Пава Трајковић. Коста Симић и 2 грла Сава Ивковић.

Истраживач овог села Рајко Вучић, учитељ из Грачанице у додатку свог извештаја забележио је: „На атару Драговачком насељени су 16 кућа Мухаџери из Србије. Село им се зове Кукавица. Исти присвајају и поједине њиве и раде да их протерају како би они заузели имања. Затим 4 куће староседеоци и три куће Мухаџери из Србије сачињавају село које се зове Влајсовце и оно је у атару Драговачком. И први и други труде се да раселе Србе, а њихово имање да наследе они, тако да им је тешко и до јесени задржати се“.

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top