Порекло презимена, село Липовица (Власотинце) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Липовица, општина Власотинце. Према истраживању "Села у власотиначком крају" сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, Порекло становништва села Липовица, општина Власотинце. Према истраживању "Села у власотиначком крају" сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Липовица (Власотинце)

Порекло презимена, село Липовица (Власотинце)

Порекло становништва села Липовица, општина Власотинце. Према истраживању „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

ispracaj u vojsku u Komarici

Настанак села:

Село Липовица се налази је у општини Власотинце, јабланичког округа, на Југоистоку Србије.

Село се налази на висоравни планинског венца на надморској висини између 600 и 800 метара надморске висине, на путу Власотинце – Присјан, преко села Средора и Комарице, мало скраја од села Средор у побрђу.

Село је разбацано по махалама.

Настанак села према запису локалног етнолога Мирослава Младеновића, везује се још пре неколико векова.

Име села према легенди је по планинској Липи, која својим мирисом која је “опијала” читаву планину.

Цела данашња површина села била је под липовом шумом, коју су крчили тада овчари и тако стварали обрадљиво земљиште.

Сматра се да је први становник села био Грк-номад сточар.

У том времену према легенди је постојао велики извор воде, од кога је било тада направљено језеро. То језеро је коришћено за прераду кугиње, конопља и друге потребе, све до једнога дана када је језеру пришла једна старица, која је једно парче сланине бацила на средини у језеро. Од тада је језеро пресушило и до данасњег дана остала је само долина и мала речица која преко лети и пресуши. Сматра се да се та вода преселила истог дана у село Душник и да је тамо добила назив Црно Језеро, а место на коме је било језеро и данас се зове Језерина, у коме се само мало преко зиме појави мало воде.

Некада су у село гајила и свилена буба,, па је у село било засађен велики расадник додова, од чијих листова се храниле “гусенице”- од које се производио свилен конац.

Село је прво било засељено „на куп“ у место звано ДУЛАН, после се расељавало становништво и заснивали нове махале у село Липовица. Где су биле Трле (Бачије) ту су сада куће. Становништо се из „центра села“-„на куп“ у место звано ДУЛАН, било невидљиво за Турке а сада је засељено по брда и ту на местима где су биле Трле(Бачије)-стаје, заснивали нове махале села.

Сматра се да је село Липовица је старија по настанку од села Шишава, па је стара црква из село Липовица „премештена“ у цркву села Конопница, касније је саграђена нова црква у село а место где је била стара црква носи назив Црквиште.

У месту Црквиште су њиве и ту су људи налазили стари новац када су орали њиве.

* * *

Старине

У селу Липовица постоје место звано Црквиште, где је некада постојала Црква, која је некада турском најездом срушена, а становништво се разбежало у друге крајеве. Доказ је постојање назива и налазишта старог новца и других остатака када су оране њиве на том потесу сељака после Другог светског рата (средином 20. века) у селу Липовица.

Занимљив је још један потес звано КАЛИНА. То је место између села Средор и село Липовица.

Између ова два села: Липовице и Средора у место звано Сивац постојала је стара српска црква-под земљом, па се врата стално окрећу у круг, а постоји златна књига о којој трагају многи трагачи злата у овом крају.

* * *

Сеоска слава-литије и крсне славе по родовима:

Сеоска слава (Литије) је СПАСОВДАН

Крсне славе: Свети Никола, Свети Ранђшел, Свети Јован, Свети Лука, Света Петка.

* * *

Обичаји:

Ђурђевдански, Премлаз (“лучење јагњади”-“Белмуж”), Додоле, Литије, Лазарице у селу Липовица до средине 20. века.

 

Ђурђевдански обичај: Некада давно у време Ђурђевдана девојке су брале цвеће и сакупљале се на реку, плеле венце, а бацале су низ воду цвеће и венце, певале песме, прскале се водом.

Венчићем се китила овца која се прва ојагњи, а и китиле се капије, стављало по зидовима кућа. Сви који су имали овце на Ђурђевдан су се сакупљали на одређеним местима у селу.

Овако се правио Белмуж: Људи који имају стадо оваца или крава сакупљају млеко заједно, ставе у велики котао на жару (ватри), затим ставе мало више воденичног кукурузног брашна и тако мешају док не преври. Онда када се скува људи који су дали млеко-то заједно поделе.

Казивач: Мирјана Цветковић,рођена 1949.г

Запис мај 2007.године село Липовица

Забележили: Јелена Цветковић ученица и наставник Мирослав Младеновић

*

Премлаз (на “ђурђевштину” или 19 дана после Ђурђевдана 6. мај, 25. маја се “одлучју” јагањци и почиње мужа оваца-Дан овчара када се прави “белмуж”): Сакупе се девојке и жене и иду да плету венци куде река протиче и после кад дођу кући ставе на овцу венац, ставе венац и на котле што млеко музу и такој помозу све овце. Где овце пролазе исплете се венац и закити се. Онда се пуштају овце у пашу-за здравље, за напредак за стоку.

*

Додоле: Девојке се обуку у бело и зађу малу и певају. Када заврше купају се у реку. Једна другу плискају и певају. Певају да пада киша. Бачевина се викало Чобанчевица.

*

Литије: Под крст се носи колач, славски колач и остала јела па се сече колач, једе, пије, слави се слава.

Запис: мај 2008. године

Казивач: Верица (девојачко Маринкоцић-село Липовица) Ђикић-удата у село Средор

Забележили: ученица Јована Ђикић и наставник Мирослав Младеновић

*

Лазарице: Овај ритуал песама и игара девојака се изводио на дан “лазаричког петка” у време пролећа.

У лазарице је ишло 6 девојака, а „вођа“ је био седми члан групе. Групу су чиниле девојке из сел Липовица: Верица Маринковић (Ђикић удата у село Средор), Даница Маринковић, Мара, Славица и Славка Лукић. Њихов „лазар“(вођа) био је Тоза. Лазарице су у петак и суботу певале у туђа села, а у недељу у своје село Липовицу. У петак су певале и играле у село Ступница, а у суботу у село Црна Бара. За отпевану песму се добијало по једно јаје, негде два. За једно јаје отпевају две до три песме, а за два јајета се отпева пет песама. Лазарице из ове групе су певале од 1950 до 1955. године.

Запис: мај 2008. године село Средор

Казивач: Верица (Маринковић-девојачко из село Липовица) удата у село Средор Власотинце

Забележили: ученица Јована Ђикић и наставник Мирослав Младеновић

“Лазаричка група“

У село Липовица постоји група „Лазарица“, која је певала лазаричке песме 2007. године у саставу: ученица основне и осмогодишње школе у Село Липовица и село Шишава-Ломница-Цветковић Јелена, Стојановић Ивана, Ивана Цветковић, Марина Станковић-а „вођа-лазар“ био је ученик Никола Ђорђевић. У 2008. години групу су сачињавали: Јелена Цветковић, Јелена Цветковић, Марина Станковић и дечак Милан Цветковић. Интересантно је да први пут бележим да мушкарац иде да пева лазаричке песме, док је други дечак као „лазар“ за свако отпевану песму у крошњи (корпи) сакупљао: јаја, новац од 20 динара, грисине, чоколадице.”Лазаричка група” девојчица сала Липовица певала је ове лазаричке песме уз игру:

За кућу:

Oj лазаре, лазаре
Ова кућа богата
С’иљадо дуката
У њој гости дооде
И на коњи доносе

За овцу:

Ој убава мала момо
Заблајала бел беца
Овчар си гу питујеше
Дал си гладна, ил си жедна
Нисам гладна, нисам жедна
Но си блајем за овчара
Мене млеко надолело
Њему уста изгорела
Ој убава мала момо.

За вола:

Ој лазаре, лазаре
Овде равни дворови
По њи шету волови
На волови рогови
На рогови прапори
Кад одеју граћеју
А кад стојеју замнеју.
Лазаричке девојче

За краву:

Зарика ме сива крава
Газда си гу питујеше
Што ми рикаш сива краво
Дал си гладна ил си жедна
Нисам гладна, нисам жедна
Но си рикам за теленце
Мене млеко надолело
Њему уста изгорела
Ој убава мала момо.

Два се млади оглеђују

Ој убава млада момо
Два се млади огледаше
На шарено огледало
Па кој од кога поубави
Невестица проговара
Ја сам од тебе поубава.

За ћерку:

Ој убава мала момо
Има мајка милу ћеру
Од милост јој бачу гради
Бачу гради, цвеће сади
Кој намине да откине
Оздол иду два бећара
Наминуше, откинуше
струк босиљак
Однесоше у дућан
Сав се дућан умериса
Ој убава мала момо.

За цвеће:

Ој лазаре, лазаре
Ова цветна недеља
Много цвеће донела.

 

Запис: 8. фебруар 2008. године село Липовица Власотинце

Казивач: баба ученице Јелене Цветковић

Збележио: Јелена Цветковић ученица и наставник Мирослав Младеновић

 

Младо момче Бога моли

Младо момче Бога моли:
“Дај ми Боже што те молим
Претвори ми ситан бисер
Па ме баци при кладанца
Куда моме воду точе
Да ме беру, да ме нижу
Да ме вежу око гуше“.

Заблајала ми бела Беца

Заблајала ми бела Беца
Што ми блајиш бела бецо
Дали ми блајеч за јаганче
Ил ми блајеч за травицу
Ил ми блајеш за водицу
Нити блајем за јаганче
Нити блајем за травицу
Већ си блајем за овчара
Докле беше стари овчар
Све ме пасе по ливатке
Та ме поји по кладанци
Сад настаде млади овчар
Све ме поји по блатаци
И све ме пасе по долине.

Ој, убава мала момо

Ој, обава мала момо,
Изникле ми три нисице.
Нису три нисице
Него три ћерчице.
Прва мајци кућу мете,
Друга воду носи,
Трећа шпорет кладе,
Ој, убава мала момо.

Запис: јануар 2008. године село Липовица, Власотинце

Казивач: Марија Стојановић(1952.г.)

Забележили: Ивана Стојановић ученица и наставник Мирослав Младеновић

 

* * *

Село некад и сад

Некада у село Липовица се махом живело од сточарства и земљорадње у план ини. Мали део поседа је било недовољно да се прехрани становништво па се средином 20. века највише ишло у печалбу циглара. У давнина су у село постојали стари занати: ковачи, терзије, поткивачи, колари, музиканти и други.

Почетком 70. година печлбарски занат цигларство (израда ручне и машинске цигле широм бивше Југославије) се замењује зидарским занатом. Тако то подиже стандард људи на селу, али и економске миграције становништва. Почињу исељавања становништва широм Србије, а највише их је у Власотинце, где се запошљавају у државним службама и фабрикама.

Крајем 20. века село је повезано асфалтом преко села Средор, Ломницу са Власотинцем. Село има водовод са планинског извора. Електрификација села је извршена 1968. године. У село постоје две продавнице, а једино остаје довођење телефонске мреже у село.

Свако домаћинство скоро поседује кола и тракторе. Од вајкада су се људи овде бавили сточарством, а и у последње време се у село саде калемљене јагоде, па је јагодарство постао уносан посао у село.

Природа је издашна за воћарство и пчеларство. Некада су Липовчани било познати циглари-печлбари, а данас су и зидари-печалбари. Тешки услови живота у планини, миграција становништва је учинила своје.

Велики број Липовчана се махом иселио у Власотинце, где су се започљавали махом у фабрике.

У село су задржани стари многи обичаји око удадбе и женидбе и слава. Људи јоиш живе у једном патријахалном друштву, па су препознатљиви по поштовању старијих и вредности морала на село, што је необично за садашње време распада система. И данас се многи сећају сеоског пољака који је чувао сеоско поље, а и обавештавао људе о радним и нерадним данима у недељи. Данас на почетку 21. века у село још постоји четворогодишња основна школа са још неколико ученика од првог до четвртог разреда. Али је све већи број оних који у пролеће из Власотинца се барем “привремено” враћају и обрађују своју земљу, јер су наишла тешка времена беспарице и незапошљености у граду, ко зна можда ће некада опет да оживе села и понову се зачује плаче и врева мале деце. Можда ће се поново вратити радости живота у планинским селима власотиначкога краја.

* * *

Време свадби и весеља

Некада у село Липовица су упражњавани многи весели народни обичаји, попут: свадби, краваја, испраћаја у војску, уласка у саграђену кућу…

Увек се певало, играло, веселило и радовало животу. Живело се пуним животом у планини. Опис обичаја око свадби и других весеља биће у записима у посебним публикацијама. Сада да наведемо само оне који су својим музичким умећем увесељавали људе по свадбама и другим весељима.

Ови планински горштаци су веселе нарави, па су и музикални. Тако у свако село (па и у село Липовица) су постојали музиканти, који су свирали у разне музичке инструменте. Поштовала се музичка тзрадиција краја и села.

Тако су и Липовчани имали свој плех музику-тада између два светска рата и у другој половини 20. века- познате мајсторе музиканте “трубаче”: Драгутин, Милан, Зоран, Светозар, Слободан, Драган, Јован –оркестар; а од хармоникаша су били познати: Никола, Чедомир – док су били познати стари Гајдарџије (“гајдаши”): Десимир и “тупанџија” Новица. Данас је мало таквих веселих обичаја (свадбена весеља), јер у село је остало само момака “нежења”, а девојке су одавно напустиле села и удавају се по градовима Србије.

* * *

Образовање и духовни живот

У овим крајевима некако све до 1940. године у селима су биле осниване заједно школе и упоредо поред изграђених школа одвијао и духовни живот у црквама, јер се тада изучавала и веронаука у школама.

Село Липовица има основну четворогодишњу основну школу, која саграђена 1880. године, да би касније била надограђена и доправљено је и велико игралиште где се 7. јула одржавао летњи турнир у малом фудбалу за сва околна села у општини Власотинце.

Црква у село Липовица је саграђена 1939. године. После Другог светског рата о црквама се није уопште водило рачуна. На крају 20. века црква је руинирана и прокишњава-зуб времена је учинио своје и ако је црква прелепа. Постојао је проблем опоравка цркве што она припадала лесковацкој парохији, а село Липовица припада власотинацкој општини. На почетку 21. века црква је у фази реновинирања.

Много је Липовчана који су завршили високо образовање, а међу њима има и оних који су постали добри мајстори кројачи, зидари и други занатлије, а све је већи број жена које су постале добри одгајивачи јагодарског воћа, јер село Липовица има добар географски положај за узгајање калемљених јагода.

* * *

Липовчани у ратовима

Овај некада шумовито непроходан крај, било је стециште за многе који су скривали од турскога зулума или ако су негде над Турцима направили неку “крвнину”-крвну освету.

Липовчани су учествовали у свим ратовима за национално и социјално ослобођење-некада и на погрешним странама, а на овом подручју је било и четника и партизана у Другом светском рату, а и Бугара и Немаца, где су се чак водиле и крваве борбе на висовима у село и око села. Многа места имају и хајдучка имена, па су и овде јатаковали хајдуци у броби противу турака.

Учествовали су у ратовима и приликом распада старе Југославије-грађанског рата на крају 20. века.  Бранили својим патриотизмом Косово и Метохију, а и били на ратиште Вуковара у Хрватској. О томе ће се накнадно писати историја, али овде смо забележили записе из села Липовице, како су браћа, комшије учествовали у несрећном братоубилачко-грађанском рату 1941-1945 Другог светског рата. Многи су ратовали и гинули а да нису знали ни зашто се боре или зашто се гине. Овде ће бити запис тих бораца или ратника из партизанског и четничког покрета тада у Србији из села Липовица:

Партизани: Цветковић Милисав учесник НОР-а, умро 1988. године, Здравковић Илија учесник НОР-а, умро 1999.године, Здравковић Велко (рођен 1920.г) учесник НОР-а, рањен у ногу од стране Немаца на реци Дрина, данас живи у село Липовица и има 88. година, Бошко Здравковић учесник НОР-а, умро 1988.године у Липовици, Станковић Чедомир погинуо као партизан од стране Немаца на реци Дрини 1944. године, Чедомир Стаменковић учесник НОР-а умро 2001. године у село Липовица.

Четници: Јован Јанковић био у четницима, а умро 1985. године у село Липовица, Сојановић Драгутин четник умро је 1980.године, Јанковић Илија као четник побегао је у Шумадију у село Бадњевац и тамо је умро 1988.године, Коцић Петар четник умро је у Липовици 1990.године, Станковић Стајко био је четник и пребегао у време Другог светског рата у Немачкој, тамо је заробљен и тамо умро, Станковић Мицко као четник погинуо на реци Дрини 1944.године, Цветковић Живојин био је четник и умро је 2000. године, Јовић Мирко четник умро је 1990.године од природне смрти.

Казивач: Сава Цветковић село Липовица

Запис март 2008.године

Забележили: Јелена Цветковић ученица и Мирослав Младеновић, наставник.

* * *

Становништво

Село Липовица је наељавано са свих страна: Косова, власинске области, Бугарске (Трна и околине), Грчке, Црне Горе, херцегов ине, Шумадије(“Бежаније” пред осветете Турака), Власинске области, Македоније,лужничке об ласти. Заплања, и из суседних села. Наравно према његовом говорном дијалекту, обичајима и народној ношњи преовладала је “косовско-македонска “(из Старе Србије) ” струја. Наравно, насељавањем разних родова са стране некада су изражавали и своју преку нарав, тако да је било случајева убиства око “ора-кола”, онда “међу” њива и организованих банди и пљачки из других суседних села. То је марљив и кротак народ, са неким изродима изузетака. Нарочито су били острашћени политички приликом “сукоба” између “радикала” и “демократа” на изборима 1936. године када су се “тојагама-тољагама” тукли у тада оипштинско место село Шишава на изборима за посланике.

 

Старе сеоске фамилије имале су своје надимке од којих и данас има понека: Дурбинови, Дроњци, Генини, Машини, Ђуринци, Цветанови, Јовци, Будинкини, Вргини, Букоглавци, Жишкини, Иванови, Џукелци, Џумбошиви, Добрушкини, Орловац, Магдалена, Баничари, Јудећнови, Корчини, Бандини…

А од тих назива фамилија данашња презимена су Цветковић, Миљковић, Станковић, Стаменковић, Ђорђевић, Марковић, Николић, Ђурић, Михајловић, Спасић

Свака фамилија има своју крсну славу, а сеоска слава је Спасовдан.

*

ДЕЈАНОВЦИ. Воде руско порекло. Доселили се у ДУЛАН, данашње село Липовица, покрај старе цркве, а ту и даље постиоји место Црквиште, а она је пребачена у село Конопница, па се сматра да је село Липовица пре засељено од село Шишава.

*

Махала БУДИНКИНИ: Добила назив по баби БУДИМКИ. Насељени из село Дарковце, презиме ЗДРАВКОВИЋ. Крсна слава Свети Никола (19.децембар-зимска). Баба казала ученику Здравковићу, петог разреда. 13.10.2011.г ОШ „Браћа Миленковић“ с-Шишава-Ломница. Записао М.М.

*

Махала БУЂИНИ: Вероватно су били свињари и чували свиње „буђавке“ на пашњацима околних села Лесковца. А може и по речи БУЂАВ. Прадеда се доселио из село Лакошницу код Лесковца, а тамо се прво призетио и онда с езаселио у село Липовица. Крсна слава СВЕТИ ЈОВАН (зимски). Деда казао унуку Јовановић ученику петог разреда, забележио М,М 13.10.2011.г ОШ „Браћа Миленковић“ с. Шишава-Ломница.

*

Једна од махала у село Липовица се зове БУЛЕКИНИ. Тај назив махале БУЛЕКИНИ је познат од давнина. Људи из те околине су имали стоку (волове) која је имала вема велике и буљаве очи. Када су тадашњи преци наилазили са том стоком, људи би рекли:“Људи, бежите ево их иду буле“. А некада су и рекли:“ Људи бежите ево их булекини“. Тако је по предању настала махала БУЛЕКИНИ у село Липовица у власотиначком крају, која се и данас користи у погледу одређивања порекла фамилије Цветковић.

Запис: 11.11.2011.г село Липовица, Власотинце

Казивач: Сава Цветковић с. Липовица, Власотинце

Забележили: Цветковић Ивана ученица осмог разреда с. Липовица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница Власотинце

*

Старе фамилије (родови):

 

Стара махала у фамилији-РАНЂЕЛОВИ. Родови (фамилије) су у: Липовици, Градашници, Гуњетини, Белановце, Шишава. Насељени из Бољаре. Стари кумови-Беланац.

МАГДАЛЕНА: Станковић (крсна слава Свети Архангел Миихаил), летња слава 7. јули, Свети Јован). Стара фамилија у махали-Станковци, стaри кумови: Ђурић(Ђуринци). Родови(фамилије) у: Липовици, Орашју, Орашцу (В.Плана), Пискупово, Братмиловце, Гуњетина, Личје.

Насељени из центра села Липовице(Дулан) су СТОЈАНОВИЋ (Крсна слава Свети Арханђгел Михаил), летња слава 7. јули (Свети Јован).

МИТИЋ (крсна слава Свети арханђел Михаил), летња слава седми јули (Свети Јован). Стара махала у фамилији. Родови: Липовица, Присјан, Заплање, Личје, Ступица. Насељени из центра села Липовица.

ОРЛОВАЦ: БЛАГОЈЕВИЋ (Крсна слава Свети Архангел Михаило), летња слава Спасовдан. Стара фамилија БАНИЧАРИ. Стари кумови: Мишић Душан Липовица. Родови: Липовица, Рајно Поље, Орашац, Братмиловце, Братмиловце. Насељени из центра села Дулан.

ДУРБИНОВИ-МАРИНКОВИЋИ. Крсна слава Свети Никола, летња слава Спасовдан.

Стара фамилија САЏИНИ. Стари кумови: Цветковић Илија Липовица, родови у: Липовица, Стајковце, Пискупово, Братмиловце. Насељени из Дулан.

ГЕНИНИ-МАРКОВИЋ (Кр. Слава Св. Никола, летња Спасовдан), стари кумови: Рајковић Јордан. Родови: Липовица, Рајно Поље, Комарица, Пискупово, Орашац.

БУЛЕКИНИ-ЦВЕТКОВИЋ (крсна слава Свети Јован, летња 7. јули). Стари кумови: Рајковић Драгољуб. Родови у: Бољаре, Кумарево, Братмиловце, Орашац, Орашје. Насељени из Дулан(Липовица-центар села9.

БУЂИНИ-ЈОВАНОВИЋ (крсна слава Свети Јован, летња слава Спасовдан). Родови у: Липовица, Ломница, Градашница. Насељени из Дулан(центар села Липовица).

Запис: децембар 2008.године. Село Липовица

Казивач: Мирјана Благојевић(1949.г) село Липовица

Забележили: Марина Станковић ученица петог разреда и наставник Мирослав Младеновић.

*

Родослови фамилија по махалама:

 

ДУРБИНОВИ: Маринковић и Митровић, крсна слава Свети Никола-насељени из село Пископово.

БУЛЕКИНИ: Цветковић, Ђорђевић, крсна слава Свети Јован и насељени из Црне Баре.

МИШИНЦИ: Мишић, Андријевић, Стаменковић, крсна слава Свети Аранђел-насељени су из Шаварин Dол.

БУЂИНИ (Пешини): Јовановићи, Пешић, крсна слава Свети Јован-насељени из село Локошницу.

ЖИШКИНИ: Стаменковић, крсна слава Свети Ранђеловдан.

ОРЛОВАЦ: Крстић, Станковић (МАГДАЛЕНА), Јордановић, Стојановић, Грујић,Миленковић, крсна слава Свети Ранђел.

МАГДАЛЕНА: (Св. Ранђел)-Ранђеловић, Станковић, Стојановић.

БАНИЧАРИ: (Св. Ранђел)-Благојевић.

МАГДАЛЕНА: Св. Аранђеловдан (Младеновић, Стојановић, Станковић).

РАЈКОВЦИ: Рајковићи, крсна слава Свеи Никола-насељени из Лопушњу.

БУДИНКИНИ: Здравковићи, крсна слава Свети Никола.

БУКОВА ГЛАВА: Горчић, Стаменковић, крсна слава Свети Никола.

НЕРЕЗИНА: (Св Ранђел)-Коцић, Јанковић, Рајковић.

ЏУМБОШИВИ: Станојевић, Пешић, крсна слава Свети Лука.

ВРГИНИ: Св. Никола (Јовићи), Пешини-Вргини(друга фамилија).

РАСКРСЈЕ: Св. Аранђеловдан (Рајковић, Костадиновић, Миленковић).

МИЉКОВИ (МИЉКОВЦИ): Св. Никола (Миљковић).

ДОБРУШКИНИ: Миљковићи, крсна слава Свети Никола.

ЦВЕТАНОВИ: Св. Никола (Стоиљковић).

ЂУРИНЦИ: Св. Јован (Ђурић, Јовановић, Стојановић).

ГЕНИНИ: Св. Никола (Марковић).

ДРОЊЦИ: Станковић, крсна слава Свети Никола.

БАНДИНИ: Јанковићи, крсна слава Свети Аранђеловдан.

ГАЉЦИ: Св. Никола (Станковић).

ЧАПЉИНИ: Коцићи, крсна слава Свети Аранђеловдан.

ЏУКЕЛЦИ: Стојановићи, Станковић, Пешић, Миленковић, крсна слава је Свети Петко (Пејчин дан)-а насељени из Бобиште код Лесковца.

МИЛАДИНОВИ (Св. Никола)-Станковић, Марковић, Ђурић.

ТИРАНИ: Св. Аранђеловдан (Митић).

Стара махала у фамилији – РАНЂЕЛОВИ: Родови (фамилије) су у: Липовици, Градашници, Гуњетини, Белановце, Шишава. Насељени из Бољаре. Стари кумови-Беланац.

Запис: 2007-2012.г. село Липовица, општина Власотинце

Забележили од старијих људи у село Липовица, ученици из селу Липовица: Цветковић Јелена, Марунковић Александра, Станковић Ивана, Стојановић Ивана, Јовановић Миљан, Здравковић Милан и наставник Мирослав Младеновић)

*

Родослов фамилије Цветковић:

Родоначелник Ђорђе Цветковић:- који се заселио из село Црна бара. Отац Ђорђа се звао Цевтко, док се Цветков отац звао Младен у село Црна Бара. Тако према Младенову и постоји фамилја Младеновић у село Црна Бара. Сви они воде порекло од Николе, које је био самарџија (правио самаре за коње и магариће) и тако цео род у село Црна Бара носу+и назив САМАРЏИЦИ. Има их и у село Средор Цветковића.

Ђорђе:-Божидар. Милисав, Живојин, Радуна.

Милисав: Новица, Сава, Нада.

Сава: Драган:-Ивана(1997) и Јелена(1995)…

2010.године, забележиле: Ивана и Јелена Цветковић учен. Осмогодишње школе с. Липовица, казивач: деда Сава Цветковић

*

Порекло презимена Јовановић (Буђини)

Родоначелник: Горча

Крсна слава: Свети Јован

Порекло: Родоначелник Горча се доселио у село Лакошница код Лесковца. Потомак Горче Бошко Јовановић из села Лакошнице призетио у село Липовица у род БУЂИНИ код Власотинца. БУЂИНИ (Буђинци-Буђић) у Власотинце потичу са Космета, са истом крсном славом.

Крсна слава у село Липовица: Свети Јован

Познат родослов: Горча.

Горча: Крста (одсељен у Косанчић-Пуста Река), Драге (у Немачку), Бошко (призећен у село Липовица код Власотинца). Вера (у Лесковац), Олга.

Милева Пешић (1910, с. Липовица код Власотинца)-Бошко Јовановић (с. Лакошница код Лесковца, рођен 1905.): Стеван, Сретен (у Ченту).

Стеван: Властимир.

Властимир-Јаворка (Градашница): Стеван (1932.г-Вера (Д.Црнатово 1932.г.), Жика, Мирјана.

Властимир (1951) – Љубинка (1956.с.Средр):-Горан (1975.г), Ивана (1982).

Рада удата у Г. Ломницу за Стојана. Деца су: Иван и Славиша.

Сретен живи у Ченти, а оженио се са Симком из села Средор. Деца: Новица и Живорад.

Драгица се удала у Рајно Поље за Бошка. Живе у Ченти. Јаворка се удала у Градашницу за Ђору. Деца су: Срђан и Светлана.

Од РОДА Јовановић овако се славе ове славе:

Стеван-Вера: Св. Јован (Липовица)

Сретен-Симка: Св. Стеван (Чента)

Властимир-Љубинка: Св. Стеван (Липовица)

Ђора-Јаворка: Св. Никола (Градашница)

Стојан-Рада: Св. Сава (Г.Ломница)

Запис: децембар 2012.г. село Липовица код Власотинца

Казивач: Жика и Верка Јовановић (1932.г.) село Липовица, општина Власотинце

Забележили: Јовановић Миљан (2000.г) уч. петог разреда из село Липовица и наставник математике Мирослав Младеновић, ОШ „Браћа Миленковић“, с. Шишава-Ломница, општина Власотинце

*

Порекло презимена Пешић (БУЂИНИ)

Фамилија Пешић припада роду БУЂИНИ, крсна слава овог рода је Свети Ранђел.

Други презиме Пешић је од рода ЏУКЕЛЦИ насељени из с. Бобишта код Лесковца у село Липовица и славе Света Петку (Пејчин дан) – Параскева.

Познат је овакав родослов:

Виден-Пејча (1909), Велко (одсељен у Ниш), tрећи брат стрељан у време рата и „приведена“ Милева (1913.г) – која је „призетила“ у роду Пешић -Јовановић Бошка из село Лакошница код Лесковца.

Пејча (1905) – Вукосава: Слободан (1941), Весела, Томислав  (1949).

Слободан (1941) – Смиља (1938. с. Градашница): Госпођинка (1964.г.), Бобан (1967.г.).

Госпођинка Пешић (1964) – Светислав Крстић (1958.г. село Скрапеж): Анђела (1999.), Јована (2002). Живе у Власотинце.

Томислав (1949) – Миланка (из Плажане код Деспотовца): Габријел-Ивана:-Анђелка(199.г.), Анкица (2000.г.). Живе у Плажане. Томислав је умро.

Весела Пешић (с. Липовица) – Слободан Ђорђевић (1953.г. село Горња Ломница): Виолета, Срђан.

Срђан се оженио са женом из Кукавице, која је напустила Срђана и одвела малог сина са собом. Свекар Слободан није могао то да преболи, па је од туге пресвиснуо и умро 2012. године. Породица Ђорђевић живи на улазу Власотинца – од села Ломница. Иначе, њихов стари кум је „стопаре“ Стаменковић (ветеринар из Горње Ломнице, који такође живи у Власотинце у насеље „Црнобарски поток“. Овај род Ђорђевић слави крсну славу: Свети Сава (Ђокинска фамилија пореклом из Доње Гаре), док друга фамилија Ђорђевић слави крсну славу Гмитровдан у село Горња Ломница (призећен Ђорђе из Ђорђине-Дејан у род ЗАРИНЦИ-МИЛАДИНОИВЦИ (има их у село Црна Бара, а живе у Власотинце). Други род Ђорђевић („Кице“) који слави Гмитровдан, из Горњу Ломницу живе у Власотинце.

Виолета Ђорђевић (Г. Ломница) – Братислав Богдановић (с.Комарица): Александра (1993), Јована (1998). Александра Богдановић је најбољи студент на групи математика Природно математичког факултета у Крагујевцу. Живе у Власотинце.

Милева Пешић (1910. с. Липовица код Власотинца) – Бошко Јовановић (с.Лакошница код Лесковца, рођен 1905.): „призећен“ у род БУЂИНИ, који је задржао крсну славу Свети Јован из свог родног села Лакошница. О Бошку Јовановићу је написан посебан родослов порекла његовог презимена/рода (подвукао М.М. 2012.г. Власотинце).

Запис: Децембар 2012. г. Власотинце

Казивач: Госпођинка (девојачко Пешић) Крстић-удата у с. Скрапеж, живи у Власотинце

Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце

*

Порекло презимена Стојановић (РАНЂЕЛОВИ-ТУКЕЈИНЦИ).

Родоначелник рода РАНЂЕЛОВИ је Ранђел. Пошто са Маром није имао мушку децу, онда је за својку ћерку Гмитру призетио Љубомира Стојановића од рода ТУКЕЈИНЦИ из село Бољаре.

Сама реч ТУКЕЈИНЦИ-означава трговати, односно ТУКЕЈА значи трговац,

Крсна слава: Свети Ранђел.

Занимљиво је да у селима којима је од Стојановића крсна слава Свети Ранђел (Липовица, Бољаре, Равни Дел, Равна Гора, Конопница)-сви имају исти назив свога рода ТУКЕЈИНЦИ. Чак и младе генерације на Фејсбук-друштвеној мрежи интернета стављају свој род ТУКЕЈИНЦИ као своје обележја порекла.

Познат је родослов:

Ранђел-Мара:-Гмитра.

Гмитра (из с. Липовица)-Љубомир Стојановић (из село Бољаре, призећен):-Новица (1950.г.), Трифун (1952), Савка (1949), удата у Липовицу. Живи у Лесковац.

Новица (1950) Стојановић-Марија (1952.г. Стојановић (други род) из с. Липовица):-Јовица (1973.г.), Дивна (1971).

Јовица (1973) Стојановић-Ана (Здравковић, с.Липовица, рођ- 1973): Ивана (1996.г.), Иван (2000.г.). Живе у Власотинце. Основну школу похађали у с. Липовица, а осдмогодишњу у село Шишава-Ломницу.

Трифун (1952) Стојановић-Божана: Горан (1950), Оља. Одселили се и живе у Зајечар.

Запис: децембар 2012. године с. Липовица

Казивач: Новица Стојановић (1950) село Липовица

Забележили: Иван Стојановић, ученик шестог разреда и Мирослав Младеновић, наставник математике ОШ “Браћа Миленковић” с. Шишава-Ломница, Власотинце

*

Порекло презимена Здравковић (БУДИМКИНИ):

Родоначелник: Здравко из село Дарковце (Црна Трава)

Крсна слава: Свети Никола.

Род БУДИМКИНИ је настао од баба БУДИМКЕ, која је са својим родом се преселила из село Рајно Поље (припада лесковачком крају) у село Липовица.

Презиме: Здравковић је “изведено” из имена З д р а в к о.

Оснивач рода ВЛАЈКО са презименом З д р а в к о в и ћ је потомак Здравка из село Дарковце (Црна Трава) који се вероватно призетио у род БУДИМКИНИ и узео “на земљу” крсну славу Светог Николу или се оженио Цветом (1925) из рода БУДИМКИНИ.

Познат родослов:

Влајко Здравковић:-Илија (1920).

Илија (1920)-Цвета (1925. с.Липовица-Цветковић):-Никола (1952).

Никола-Бранка (1954): Сава Здравковић (1976).

Сава-Снежана (1971.):-Милан Здравковић (2000), Јелена (2004.г.).

Запис: 2012.г. с. Липовица, Власотинце

Казивач: Никола Здравковић (1952) с. Липовица општина Власотинце

Забележили: Милан Здравковић, ученик из село Липовица и Мирослав Младеновић, наставник математике ОШ “Браћа Миленковић” село Шишава-Ломница, општина Власотинце

*

Порекло презимена Стоиљковић (ЦВЕТАНОВИ)

Род:ЦВЕТАНОВИ

Крсна слава: Свети Никола (19. децембар)

Презимена:Стоиљковић

Родоначелник: Цветан (умро 1981.г)

Познат родослов:

Цветан:-Драге, Борко, Чедомир, Нада( удата у  село Орашац), Добруна (удата у село Градашница), Олга(удата у с.Липовица).

Драге:-Слободан, Живана(одсељена у Крагујевац)

Чедомир:-Сретен(1957), Јелка, (удата у Рајно Поље).

Сретен:-Дејан(1979), Жарко (1981).

Запис: децембар 2012.г. село Липовица,  Власотинце

Казивач: Жика и Верка Јовановић(1932), село Липовица, општина Власотинце

Забележили: Јовановић Миљан (2000.г) уч.  Шестог разреда из село Липовица и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ с. Шишава-Ломница, општина Власотинце

*

Родослов фамилије ДЕЈАНОВЦИ:

У село Липовица постоје четири различита по родослову Станковића.

ДЕЈАНОВЦИ воде руско порекло, причао деда. Доселили се у ДУЛАН, покрај старе цркве, а ту и даље постоји место Црквиште, а она је пребачена у село Конопница, па се сматра да је село Липовица пре засељено од село Шишава.

У село Липовицу рођени:

СТАНКО:-Крста, Стеван (погинуо…)

Крста-синови:Коста и Стеван

Крста-Крстићи(ковачи)

Стеван-Станковић

Постојала браћа:-Станко, Цона, Груја и Благоје

Станко-Станковић,

Цона-Стојановић,

Груја-Грујић,

Благоје-Благојевић.

ПРВИ РОДОСЛОВ СТАНКОВИЋ?

У махали Орловац (Станковић) и махали Магдалена, а крсна слава Ранђеловдан. Воде пореклом из Дејан, па се цела фамилија у родослову помиње као ДЕЈАНОВЦИ.

ДЕДА говорио: да смо руско порекло .

Отац СТАНКО-синови: Стеван и Крста. Од Крсте Крстићи (ковачи и живе у Власотинце). Од Стевана су Станковићи.

Браћа: Коста и Стеван, а отац се звао Крста, а његов отац Станко.

-Криста(1928.г)-живео 75.г.- деца: ћерка Драгца и ЈА(Мика Станковић 1955.г)

-Стеван (погинуо)

-Крста.

Станко:-синови:

У Липовицу рођени: Станко, Цона. Груја и Благоје

Станко-Станковић,

Цона-Стојановић,

Груја-Грујић,

Благоје-Благојевић.

Они воде порекло из Русије (Дејановци) и прво су засељени у место ДУЛАН, па су ту живели „на куп“ и после се раселили.

КОСТА и СТЕВАН браћа а њихов отац је био КРСТА.

КРСТА-Крстићи (ковачи).

СТЕВАН-Станковић.

Родоначелник Станко-синови: Крста….

 

ДРУГИ РОДОСЛОВ СТАНКОВИЋ

Џуклеци-Станковић (Иван ради у општенародну одбрану живи у Власотинце)-Пејчинци?

 

ТРЕЋИ РОДОСЛОВ СТАНКОВИЋ

Гаљци-Станковић, Чукар, Новци

 

ЧЕТВРТИ РОДОСЛОВ СТАНКОВИЋ

Ђуринц-Станковић Криста, Бошко-а имају надимак „Сикини“ по жени која се звала Сика.

Казивач Станковић Мика 1955.г село Липовица Власотинце

Запис 25. фебруар 2010. године Власотинце

Забележио: Мирослав Младеновић, локални етнолог

* * *

Надимци:

Дејан-Коска

Дејан-Киви

Мика-Керекец

Новко-Беља

Игор-Кицка

Мика-Керекец

Горан-Г6

Миле-Курта

Лека-Булека

Неша-Бабче

Јоца-Фирга

Игор-Кицка

Новица-Чуки

Граде-Баничар

Лука-Шицко

Бата-Ћелија

Неша-Зерза

Неша-Зајац (Зека)

Синиша-саџа

Новица-Беља

Љубиша-Чорез

Драган-Чапа

Бобан-Куци

Станкож Џоле

Станко-Македонац

Светомир-Цоле

Ноне-Звеле

Сретко-Шека

Милош-Коњар

Зоран-Кесебица

Драган-Шишарка.

Коле-Шнајдер

Дарко-Алонсо

Новко-Тукеја

Срђан-Сента

Срђан-Крле

Бобан-Цвеле

Неша-Бапче

Јоца-јаблан

Аца-мачор

Милош-Чаки

Горан-Грга

Жарко-Мацан.

 

Забележено: 20011.г. с. Липшовица

Забележили од својих дедова ученици петог разреда Здравковић Милан и Јовановић Миљан с. Липовица

* * *

 

Топоними

Доња мала: Мариндел, Смивача, Бара, Црквиште, Садови, Стбле, Мртвица, Куртина падина, Присађе, Долина, Колибиште, Тршевина, Рамно, Николино Сое, Дубрава, Огњанов рид, Плуговиште, Рајнопољско, Крчановица, Голема њива, Страње, Пена стража.

Горња Махала: Малићев рид, Барица, Калила, Рид, Мртдвица, Миљковац, Китица, Белуће, Ринов Рид, Куси рид, Равниште, Заједничка њива, Крушје, Вучевица, Вракованица, Давеник, Разлука, Шипак, Средњи Рид, Широка њива, Страна, Селиште, Дел, Пландиште, Чукар, Падина, Стејкина долина, Мрамор, Завој.

Децембар 2012.г с. Липовица, казивач: Здравковић (Миланов деда)

Забележио: Здравковић Милан, шести разред с. Липовица

* * *

 

ПРИЛОГ:

 

СЕЛО ПИСКУПОВО

Махале:

ГМИТРОВЦИ (св. Никола)-Митровић, Тасић

ЈАНКОВЦИ (Св.Ђорђе)-Прокоповић

ПЕШИНЦИ (Св.ранђел)-Пешић

ВАСИНЦИ (св.Ранђел)-Цветковић

ЂОКИНЦИ (св. Лука)-Ђокић

СТАНКОВЦИ (св. Лука)-Митић

ГРУЈИНИ (св. Лука)-грујић, Цветковић

ЂУРЂИНЦИ (Св. Никола)-Голубовић, Ђорђевић

Запис: децембар 2008. године село Липовица

Забележили: Александра Mаринковић ученица осмог разреда и наставник Мирослав Младеновић

 

ИЗВОРИ:

[1] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа:“ Села у власотиначком крају“, 1970-2012.г., Власотинце

[2] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: „Печалник (легенде и предања из власотиначкога краја)“, 2012.г., Власотинце

[3] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: “Народне умотворевине из власотиначкога краја (Народни обичаји и веровања), 2009.г, Власотинце

 

АУТОР: Мирослав Б Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар Власотинце

15.12.2012.године Власотинце, јабланички округ, југ Србије

 

 


Коментари (3)

  • Borisav dokic

    Ja Sam Roden u selo lipovica naravno moj pradeda deda Moj otac i ostali dokici Niger nas nema pomenutih ja zivim u Kanadu trebalo bi pomenuti imena velimira dokic zaharije djokic bozidar djokic borisav dokic tomislav dokic spostovanjem is kanade

    Одговори
    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      Земљаче, када будем писао књигу(а ставићу је сигурно на интернет) поменућњемо и ваш род ЂОКИЋ који живи у Канади. Поздрав.Аутор М.М (2017. Власотинце)

      Одговори
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    НАПОМЕНА: Нешто ми паде на памет. ЂОКИЋА има из суседног села Скрапеж. Да нисте нешто у родословској вези.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top