Poreklo prezimena, selo Lipovica (Vlasotince)

Poreklo stanovništva sela Lipovica, opština Vlasotince. Prema istraživanju “Sela u vlasotinačkom kraju” saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokalnog etnologa i istoričara

Nastanak sela:

Selo Lipovica se nalazi je u opštini Vlasotince, jablaničkog okruga, na Jugoistoku Srbije.

Selo se nalazi na visoravni planinskog venca na nadmorskoj visini između 600 i 800 metara nadmorske visine, na putu Vlasotince – Prisjan, preko sela Sredora i Komarice, malo skraja od sela Sredor u pobrđu.

Selo je razbacano po mahalama.

Nastanak sela prema zapisu lokalnog etnologa Miroslava Mladenovića, vezuje se još pre nekoliko vekova.

Ime sela prema legendi je po planinskoj Lipi, koja svojim mirisom koja je “opijala” čitavu planinu.

Cela današnja površina sela bila je pod lipovom šumom, koju su krčili tada ovčari i tako stvarali obradljivo zemljište.

Smatra se da je prvi stanovnik sela bio Grk-nomad stočar.

U tom vremenu prema legendi je postojao veliki izvor vode, od koga je bilo tada napravljeno jezero. To jezero je korišćeno za preradu kuginje, konoplja i druge potrebe, sve do jednoga dana kada je jezeru prišla jedna starica, koja je jedno parče slanine bacila na sredini u jezero. Od tada je jezero presušilo i do danasnjeg dana ostala je samo dolina i mala rečica koja preko leti i presuši. Smatra se da se ta voda preselila istog dana u selo Dušnik i da je tamo dobila naziv Crno Jezero, a mesto na kome je bilo jezero i danas se zove Jezerina, u kome se samo malo preko zime pojavi malo vode.

Nekada su u selo gajila i svilena buba,, pa je u selo bilo zasađen veliki rasadnik dodova, od čijih listova se hranile “gusenice”- od koje se proizvodio svilen konac.

Selo je prvo bilo zaseljeno „na kup“ u mesto zvano DULAN, posle se raseljavalo stanovništvo i zasnivali nove mahale u selo Lipovica. Gde su bile Trle (Bačije) tu su sada kuće. Stanovništo se iz „centra sela“-„na kup“ u mesto zvano DULAN, bilo nevidljivo za Turke a sada je zaseljeno po brda i tu na mestima gde su bile Trle(Bačije)-staje, zasnivali nove mahale sela.

Smatra se da je selo Lipovica je starija po nastanku od sela Šišava, pa je stara crkva iz selo Lipovica „premeštena“ u crkvu sela Konopnica, kasnije je sagrađena nova crkva u selo a mesto gde je bila stara crkva nosi naziv Crkvište.

U mestu Crkvište su njive i tu su ljudi nalazili stari novac kada su orali njive.

* * *

Starine

U selu Lipovica postoje mesto zvano Crkvište, gde je nekada postojala Crkva, koja je nekada turskom najezdom srušena, a stanovništvo se razbežalo u druge krajeve. Dokaz je postojanje naziva i nalazišta starog novca i drugih ostataka kada su orane njive na tom potesu seljaka posle Drugog svetskog rata (sredinom 20. veka) u selu Lipovica.

Zanimljiv je još jedan potes zvano KALINA. To je mesto između sela Sredor i selo Lipovica.

Između ova dva sela: Lipovice i Sredora u mesto zvano Sivac postojala je stara srpska crkva-pod zemljom, pa se vrata stalno okreću u krug, a postoji zlatna knjiga o kojoj tragaju mnogi tragači zlata u ovom kraju.

* * *

Seoska slava-litije i krsne slave po rodovima:

Seoska slava (Litije) je SPASOVDAN

Krsne slave: Sveti Nikola, Sveti Ranđšel, Sveti Jovan, Sveti Luka, Sveta Petka.

* * *

Običaji:

Đurđevdanski, Premlaz (“lučenje jagnjadi”-“Belmuž”), Dodole, Litije, Lazarice u selu Lipovica do sredine 20. veka.

 

Đurđevdanski običaj: Nekada davno u vreme Đurđevdana devojke su brale cveće i sakupljale se na reku, plele vence, a bacale su niz vodu cveće i vence, pevale pesme, prskale se vodom.

Venčićem se kitila ovca koja se prva ojagnji, a i kitile se kapije, stavljalo po zidovima kuća. Svi koji su imali ovce na Đurđevdan su se sakupljali na određenim mestima u selu.

Ovako se pravio Belmuž: Ljudi koji imaju stado ovaca ili krava sakupljaju mleko zajedno, stave u veliki kotao na žaru (vatri), zatim stave malo više vodeničnog kukuruznog brašna i tako mešaju dok ne prevri. Onda kada se skuva ljudi koji su dali mleko-to zajedno podele.

Kazivač: Mirjana Cvetković,rođena 1949.g

Zapis maj 2007.godine selo Lipovica

Zabeležili: Jelena Cvetković učenica i nastavnik Miroslav Mladenović

*

Premlaz (na “đurđevštinu” ili 19 dana posle Đurđevdana 6. maj, 25. maja se “odlučju” jaganjci i počinje muža ovaca-Dan ovčara kada se pravi “belmuž”): Sakupe se devojke i žene i idu da pletu venci kude reka protiče i posle kad dođu kući stave na ovcu venac, stave venac i na kotle što mleko muzu i takoj pomozu sve ovce. Gde ovce prolaze isplete se venac i zakiti se. Onda se puštaju ovce u pašu-za zdravlje, za napredak za stoku.

*

Dodole: Devojke se obuku u belo i zađu malu i pevaju. Kada završe kupaju se u reku. Jedna drugu pliskaju i pevaju. Pevaju da pada kiša. Bačevina se vikalo Čobančevica.

*

Litije: Pod krst se nosi kolač, slavski kolač i ostala jela pa se seče kolač, jede, pije, slavi se slava.

Zapis: maj 2008. godine

Kazivač: Verica (devojačko Marinkocić-selo Lipovica) Đikić-udata u selo Sredor

Zabeležili: učenica Jovana Đikić i nastavnik Miroslav Mladenović

*

Lazarice: Ovaj ritual pesama i igara devojaka se izvodio na dan “lazaričkog petka” u vreme proleća.

U lazarice je išlo 6 devojaka, a „vođa“ je bio sedmi član grupe. Grupu su činile devojke iz sel Lipovica: Verica Marinković (Đikić udata u selo Sredor), Danica Marinković, Mara, Slavica i Slavka Lukić. Njihov „lazar“(vođa) bio je Toza. Lazarice su u petak i subotu pevale u tuđa sela, a u nedelju u svoje selo Lipovicu. U petak su pevale i igrale u selo Stupnica, a u subotu u selo Crna Bara. Za otpevanu pesmu se dobijalo po jedno jaje, negde dva. Za jedno jaje otpevaju dve do tri pesme, a za dva jajeta se otpeva pet pesama. Lazarice iz ove grupe su pevale od 1950 do 1955. godine.

Zapis: maj 2008. godine selo Sredor

Kazivač: Verica (Marinković-devojačko iz selo Lipovica) udata u selo Sredor Vlasotince

Zabeležili: učenica Jovana Đikić i nastavnik Miroslav Mladenović

“Lazarička grupa“

U selo Lipovica postoji grupa „Lazarica“, koja je pevala lazaričke pesme 2007. godine u sastavu: učenica osnovne i osmogodišnje škole u Selo Lipovica i selo Šišava-Lomnica-Cvetković Jelena, Stojanović Ivana, Ivana Cvetković, Marina Stanković-a „vođa-lazar“ bio je učenik Nikola Đorđević. U 2008. godini grupu su sačinjavali: Jelena Cvetković, Jelena Cvetković, Marina Stanković i dečak Milan Cvetković. Interesantno je da prvi put beležim da muškarac ide da peva lazaričke pesme, dok je drugi dečak kao „lazar“ za svako otpevanu pesmu u krošnji (korpi) sakupljao: jaja, novac od 20 dinara, grisine, čokoladice.”Lazarička grupa” devojčica sala Lipovica pevala je ove lazaričke pesme uz igru:

Za kuću:

Oj lazare, lazare
Ova kuća bogata
S’iljado dukata
U njoj gosti doode
I na konji donose

Za ovcu:

Oj ubava mala momo
Zablajala bel beca
Ovčar si gu pituješe
Dal si gladna, il si žedna
Nisam gladna, nisam žedna
No si blajem za ovčara
Mene mleko nadolelo
Njemu usta izgorela
Oj ubava mala momo.

Za vola:

Oj lazare, lazare
Ovde ravni dvorovi
Po nji šetu volovi
Na volovi rogovi
Na rogovi prapori
Kad odeju graćeju
A kad stojeju zamneju.
Lazaričke devojče

Za kravu:

Zarika me siva krava
Gazda si gu pituješe
Što mi rikaš siva kravo
Dal si gladna il si žedna
Nisam gladna, nisam žedna
No si rikam za telence
Mene mleko nadolelo
Njemu usta izgorela
Oj ubava mala momo.

Dva se mladi ogleđuju

Oj ubava mlada momo
Dva se mladi ogledaše
Na šareno ogledalo
Pa koj od koga poubavi
Nevestica progovara
Ja sam od tebe poubava.

Za ćerku:

Oj ubava mala momo
Ima majka milu ćeru
Od milost joj baču gradi
Baču gradi, cveće sadi
Koj namine da otkine
Ozdol idu dva bećara
Naminuše, otkinuše
struk bosiljak
Odnesoše u dućan
Sav se dućan umerisa
Oj ubava mala momo.

Za cveće:

Oj lazare, lazare
Ova cvetna nedelja
Mnogo cveće donela.

 

Zapis: 8. februar 2008. godine selo Lipovica Vlasotince

Kazivač: baba učenice Jelene Cvetković

Zbeležio: Jelena Cvetković učenica i nastavnik Miroslav Mladenović

 

Mlado momče Boga moli

Mlado momče Boga moli:
“Daj mi Bože što te molim
Pretvori mi sitan biser
Pa me baci pri kladanca
Kuda mome vodu toče
Da me beru, da me nižu
Da me vežu oko guše“.

Zablajala mi bela Beca

Zablajala mi bela Beca
Što mi blajiš bela beco
Dali mi blaječ za jaganče
Il mi blaječ za travicu
Il mi blaješ za vodicu
Niti blajem za jaganče
Niti blajem za travicu
Već si blajem za ovčara
Dokle beše stari ovčar
Sve me pase po livatke
Ta me poji po kladanci
Sad nastade mladi ovčar
Sve me poji po blataci
I sve me pase po doline.

Oj, ubava mala momo

Oj, obava mala momo,
Iznikle mi tri nisice.
Nisu tri nisice
Nego tri ćerčice.
Prva majci kuću mete,
Druga vodu nosi,
Treća šporet klade,
Oj, ubava mala momo.

Zapis: januar 2008. godine selo Lipovica, Vlasotince

Kazivač: Marija Stojanović(1952.g.)

Zabeležili: Ivana Stojanović učenica i nastavnik Miroslav Mladenović

 

* * *

Selo nekad i sad

Nekada u selo Lipovica se mahom živelo od stočarstva i zemljoradnje u plan ini. Mali deo poseda je bilo nedovoljno da se prehrani stanovništvo pa se sredinom 20. veka najviše išlo u pečalbu ciglara. U davnina su u selo postojali stari zanati: kovači, terzije, potkivači, kolari, muzikanti i drugi.

Početkom 70. godina pečlbarski zanat ciglarstvo (izrada ručne i mašinske cigle širom bivše Jugoslavije) se zamenjuje zidarskim zanatom. Tako to podiže standard ljudi na selu, ali i ekonomske migracije stanovništva. Počinju iseljavanja stanovništva širom Srbije, a najviše ih je u Vlasotince, gde se zapošljavaju u državnim službama i fabrikama.

Krajem 20. veka selo je povezano asfaltom preko sela Sredor, Lomnicu sa Vlasotincem. Selo ima vodovod sa planinskog izvora. Elektrifikacija sela je izvršena 1968. godine. U selo postoje dve prodavnice, a jedino ostaje dovođenje telefonske mreže u selo.

Svako domaćinstvo skoro poseduje kola i traktore. Od vajkada su se ljudi ovde bavili stočarstvom, a i u poslednje vreme se u selo sade kalemljene jagode, pa je jagodarstvo postao unosan posao u selo.

Priroda je izdašna za voćarstvo i pčelarstvo. Nekada su Lipovčani bilo poznati ciglari-pečlbari, a danas su i zidari-pečalbari. Teški uslovi života u planini, migracija stanovništva je učinila svoje.

Veliki broj Lipovčana se mahom iselio u Vlasotince, gde su se započljavali mahom u fabrike.

U selo su zadržani stari mnogi običaji oko udadbe i ženidbe i slava. Ljudi joiš žive u jednom patrijahalnom društvu, pa su prepoznatljivi po poštovanju starijih i vrednosti morala na selo, što je neobično za sadašnje vreme raspada sistema. I danas se mnogi sećaju seoskog poljaka koji je čuvao seosko polje, a i obaveštavao ljude o radnim i neradnim danima u nedelji. Danas na početku 21. veka u selo još postoji četvorogodišnja osnovna škola sa još nekoliko učenika od prvog do četvrtog razreda. Ali je sve veći broj onih koji u proleće iz Vlasotinca se barem “privremeno” vraćaju i obrađuju svoju zemlju, jer su naišla teška vremena besparice i nezapošljenosti u gradu, ko zna možda će nekada opet da ožive sela i ponovu se začuje plače i vreva male dece. Možda će se ponovo vratiti radosti života u planinskim selima vlasotinačkoga kraja.

* * *

Vreme svadbi i veselja

Nekada u selo Lipovica su upražnjavani mnogi veseli narodni običaji, poput: svadbi, kravaja, ispraćaja u vojsku, ulaska u sagrađenu kuću…

Uvek se pevalo, igralo, veselilo i radovalo životu. Živelo se punim životom u planini. Opis običaja oko svadbi i drugih veselja biće u zapisima u posebnim publikacijama. Sada da navedemo samo one koji su svojim muzičkim umećem uveseljavali ljude po svadbama i drugim veseljima.

Ovi planinski gorštaci su vesele naravi, pa su i muzikalni. Tako u svako selo (pa i u selo Lipovica) su postojali muzikanti, koji su svirali u razne muzičke instrumente. Poštovala se muzička tzradicija kraja i sela.

Tako su i Lipovčani imali svoj pleh muziku-tada između dva svetska rata i u drugoj polovini 20. veka- poznate majstore muzikante “trubače”: Dragutin, Milan, Zoran, Svetozar, Slobodan, Dragan, Jovan –orkestar; a od harmonikaša su bili poznati: Nikola, Čedomir – dok su bili poznati stari Gajdardžije (“gajdaši”): Desimir i “tupandžija” Novica. Danas je malo takvih veselih običaja (svadbena veselja), jer u selo je ostalo samo momaka “neženja”, a devojke su odavno napustile sela i udavaju se po gradovima Srbije.

* * *

Obrazovanje i duhovni život

U ovim krajevima nekako sve do 1940. godine u selima su bile osnivane zajedno škole i uporedo pored izgrađenih škola odvijao i duhovni život u crkvama, jer se tada izučavala i veronauka u školama.

Selo Lipovica ima osnovnu četvorogodišnju osnovnu školu, koja sagrađena 1880. godine, da bi kasnije bila nadograđena i dopravljeno je i veliko igralište gde se 7. jula održavao letnji turnir u malom fudbalu za sva okolna sela u opštini Vlasotince.

Crkva u selo Lipovica je sagrađena 1939. godine. Posle Drugog svetskog rata o crkvama se nije uopšte vodilo računa. Na kraju 20. veka crkva je ruinirana i prokišnjava-zub vremena je učinio svoje i ako je crkva prelepa. Postojao je problem oporavka crkve što ona pripadala leskovackoj parohiji, a selo Lipovica pripada vlasotinackoj opštini. Na početku 21. veka crkva je u fazi renoviniranja.

Mnogo je Lipovčana koji su završili visoko obrazovanje, a među njima ima i onih koji su postali dobri majstori krojači, zidari i drugi zanatlije, a sve je veći broj žena koje su postale dobri odgajivači jagodarskog voća, jer selo Lipovica ima dobar geografski položaj za uzgajanje kalemljenih jagoda.

* * *

Lipovčani u ratovima

Ovaj nekada šumovito neprohodan kraj, bilo je stecište za mnoge koji su skrivali od turskoga zuluma ili ako su negde nad Turcima napravili neku “krvninu”-krvnu osvetu.

Lipovčani su učestvovali u svim ratovima za nacionalno i socijalno oslobođenje-nekada i na pogrešnim stranama, a na ovom području je bilo i četnika i partizana u Drugom svetskom ratu, a i Bugara i Nemaca, gde su se čak vodile i krvave borbe na visovima u selo i oko sela. Mnoga mesta imaju i hajdučka imena, pa su i ovde jatakovali hajduci u brobi protivu turaka.

Učestvovali su u ratovima i prilikom raspada stare Jugoslavije-građanskog rata na kraju 20. veka.  Branili svojim patriotizmom Kosovo i Metohiju, a i bili na ratište Vukovara u Hrvatskoj. O tome će se naknadno pisati istorija, ali ovde smo zabeležili zapise iz sela Lipovice, kako su braća, komšije učestvovali u nesrećnom bratoubilačko-građanskom ratu 1941-1945 Drugog svetskog rata. Mnogi su ratovali i ginuli a da nisu znali ni zašto se bore ili zašto se gine. Ovde će biti zapis tih boraca ili ratnika iz partizanskog i četničkog pokreta tada u Srbiji iz sela Lipovica:

Partizani: Cvetković Milisav učesnik NOR-a, umro 1988. godine, Zdravković Ilija učesnik NOR-a, umro 1999.godine, Zdravković Velko (rođen 1920.g) učesnik NOR-a, ranjen u nogu od strane Nemaca na reci Drina, danas živi u selo Lipovica i ima 88. godina, Boško Zdravković učesnik NOR-a, umro 1988.godine u Lipovici, Stanković Čedomir poginuo kao partizan od strane Nemaca na reci Drini 1944. godine, Čedomir Stamenković učesnik NOR-a umro 2001. godine u selo Lipovica.

Četnici: Jovan Janković bio u četnicima, a umro 1985. godine u selo Lipovica, Sojanović Dragutin četnik umro je 1980.godine, Janković Ilija kao četnik pobegao je u Šumadiju u selo Badnjevac i tamo je umro 1988.godine, Kocić Petar četnik umro je u Lipovici 1990.godine, Stanković Stajko bio je četnik i prebegao u vreme Drugog svetskog rata u Nemačkoj, tamo je zarobljen i tamo umro, Stanković Micko kao četnik poginuo na reci Drini 1944.godine, Cvetković Živojin bio je četnik i umro je 2000. godine, Jović Mirko četnik umro je 1990.godine od prirodne smrti.

Kazivač: Sava Cvetković selo Lipovica

Zapis mart 2008.godine

Zabeležili: Jelena Cvetković učenica i Miroslav Mladenović, nastavnik.

* * *

Stanovništvo

Selo Lipovica je naeljavano sa svih strana: Kosova, vlasinske oblasti, Bugarske (Trna i okoline), Grčke, Crne Gore, hercegov ine, Šumadije(“Bežanije” pred osvetete Turaka), Vlasinske oblasti, Makedonije,lužničke ob lasti. Zaplanja, i iz susednih sela. Naravno prema njegovom govornom dijalektu, običajima i narodnoj nošnji preovladala je “kosovsko-makedonska “(iz Stare Srbije) ” struja. Naravno, naseljavanjem raznih rodova sa strane nekada su izražavali i svoju preku narav, tako da je bilo slučajeva ubistva oko “ora-kola”, onda “među” njiva i organizovanih bandi i pljački iz drugih susednih sela. To je marljiv i krotak narod, sa nekim izrodima izuzetaka. Naročito su bili ostrašćeni politički prilikom “sukoba” između “radikala” i “demokrata” na izborima 1936. godine kada su se “tojagama-toljagama” tukli u tada oipštinsko mesto selo Šišava na izborima za poslanike.

 

Stare seoske familije imale su svoje nadimke od kojih i danas ima poneka: Durbinovi, Dronjci, Genini, Mašini, Đurinci, Cvetanovi, Jovci, Budinkini, Vrgini, Bukoglavci, Žiškini, Ivanovi, Džukelci, Džumbošivi, Dobruškini, Orlovac, Magdalena, Baničari, Judećnovi, Korčini, Bandini…

A od tih naziva familija današnja prezimena su Cvetković, Miljković, Stanković, Stamenković, Đorđević, Marković, Nikolić, Đurić, Mihajlović, Spasić…

Svaka familija ima svoju krsnu slavu, a seoska slava je Spasovdan.

*

DEJANOVCI. Vode rusko poreklo. Doselili se u DULAN, današnje selo Lipovica, pokraj stare crkve, a tu i dalje postioji mesto Crkvište, a ona je prebačena u selo Konopnica, pa se smatra da je selo Lipovica pre zaseljeno od selo Šišava.

*

Mahala BUDINKINI: Dobila naziv po babi BUDIMKI. Naseljeni iz selo Darkovce, prezime ZDRAVKOVIĆ. Krsna slava Sveti Nikola (19.decembar-zimska). Baba kazala učeniku Zdravkoviću, petog razreda. 13.10.2011.g OŠ „Braća Milenković“ s-Šišava-Lomnica. Zapisao M.M.

*

Mahala BUĐINI: Verovatno su bili svinjari i čuvali svinje „buđavke“ na pašnjacima okolnih sela Leskovca. A može i po reči BUĐAV. Pradeda se doselio iz selo Lakošnicu kod Leskovca, a tamo se prvo prizetio i onda s ezaselio u selo Lipovica. Krsna slava SVETI JOVAN (zimski). Deda kazao unuku Jovanović učeniku petog razreda, zabeležio M,M 13.10.2011.g OŠ „Braća Milenković“ s. Šišava-Lomnica.

*

Jedna od mahala u selo Lipovica se zove BULEKINI. Taj naziv mahale BULEKINI je poznat od davnina. Ljudi iz te okoline su imali stoku (volove) koja je imala vema velike i buljave oči. Kada su tadašnji preci nailazili sa tom stokom, ljudi bi rekli:“Ljudi, bežite evo ih idu bule“. A nekada su i rekli:“ Ljudi bežite evo ih bulekini“. Tako je po predanju nastala mahala BULEKINI u selo Lipovica u vlasotinačkom kraju, koja se i danas koristi u pogledu određivanja porekla familije Cvetković.

Zapis: 11.11.2011.g selo Lipovica, Vlasotince

Kazivač: Sava Cvetković s. Lipovica, Vlasotince

Zabeležili: Cvetković Ivana učenica osmog razreda s. Lipovica i nastavnik Miroslav Mladenović OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-Lomnica Vlasotince

*

Stare familije (rodovi):

 

Stara mahala u familiji-RANĐELOVI. Rodovi (familije) su u: Lipovici, Gradašnici, Gunjetini, Belanovce, Šišava. Naseljeni iz Boljare. Stari kumovi-Belanac.

MAGDALENA: Stanković (krsna slava Sveti Arhangel Miihail), letnja slava 7. juli, Sveti Jovan). Stara familija u mahali-Stankovci, stari kumovi: Đurić(Đurinci). Rodovi(familije) u: Lipovici, Orašju, Orašcu (V.Plana), Piskupovo, Bratmilovce, Gunjetina, Ličje.

Naseljeni iz centra sela Lipovice(Dulan) su STOJANOVIĆ (Krsna slava Sveti Arhanđgel Mihail), letnja slava 7. juli (Sveti Jovan).

MITIĆ (krsna slava Sveti arhanđel Mihail), letnja slava sedmi juli (Sveti Jovan). Stara mahala u familiji. Rodovi: Lipovica, Prisjan, Zaplanje, Ličje, Stupica. Naseljeni iz centra sela Lipovica.

ORLOVAC: BLAGOJEVIĆ (Krsna slava Sveti Arhangel Mihailo), letnja slava Spasovdan. Stara familija BANIČARI. Stari kumovi: Mišić Dušan Lipovica. Rodovi: Lipovica, Rajno Polje, Orašac, Bratmilovce, Bratmilovce. Naseljeni iz centra sela Dulan.

DURBINOVI-MARINKOVIĆI. Krsna slava Sveti Nikola, letnja slava Spasovdan.

Stara familija SADŽINI. Stari kumovi: Cvetković Ilija Lipovica, rodovi u: Lipovica, Stajkovce, Piskupovo, Bratmilovce. Naseljeni iz Dulan.

GENINI-MARKOVIĆ (Kr. Slava Sv. Nikola, letnja Spasovdan), stari kumovi: Rajković Jordan. Rodovi: Lipovica, Rajno Polje, Komarica, Piskupovo, Orašac.

BULEKINI-CVETKOVIĆ (krsna slava Sveti Jovan, letnja 7. juli). Stari kumovi: Rajković Dragoljub. Rodovi u: Boljare, Kumarevo, Bratmilovce, Orašac, Orašje. Naseljeni iz Dulan(Lipovica-centar sela9.

BUĐINI-JOVANOVIĆ (krsna slava Sveti Jovan, letnja slava Spasovdan). Rodovi u: Lipovica, Lomnica, Gradašnica. Naseljeni iz Dulan(centar sela Lipovica).

Zapis: decembar 2008.godine. Selo Lipovica

Kazivač: Mirjana Blagojević(1949.g) selo Lipovica

Zabeležili: Marina Stanković učenica petog razreda i nastavnik Miroslav Mladenović.

*

Rodoslovi familija po mahalama:

 

DURBINOVI: Marinković i Mitrović, krsna slava Sveti Nikola-naseljeni iz selo Piskopovo.

BULEKINI: Cvetković, Đorđević, krsna slava Sveti Jovan i naseljeni iz Crne Bare.

MIŠINCI: Mišić, Andrijević, Stamenković, krsna slava Sveti Aranđel-naseljeni su iz Šavarin Dol.

BUĐINI (Pešini): Jovanovići, Pešić, krsna slava Sveti Jovan-naseljeni iz selo Lokošnicu.

ŽIŠKINI: Stamenković, krsna slava Sveti Ranđelovdan.

ORLOVAC: Krstić, Stanković (MAGDALENA), Jordanović, Stojanović, Grujić,Milenković, krsna slava Sveti Ranđel.

MAGDALENA: (Sv. Ranđel)-Ranđelović, Stanković, Stojanović.

BANIČARI: (Sv. Ranđel)-Blagojević.

MAGDALENA: Sv. Aranđelovdan (Mladenović, Stojanović, Stanković).

RAJKOVCI: Rajkovići, krsna slava Svei Nikola-naseljeni iz Lopušnju.

BUDINKINI: Zdravkovići, krsna slava Sveti Nikola.

BUKOVA GLAVA: Gorčić, Stamenković, krsna slava Sveti Nikola.

NEREZINA: (Sv Ranđel)-Kocić, Janković, Rajković.

DŽUMBOŠIVI: Stanojević, Pešić, krsna slava Sveti Luka.

VRGINI: Sv. Nikola (Jovići), Pešini-Vrgini(druga familija).

RASKRSJE: Sv. Aranđelovdan (Rajković, Kostadinović, Milenković).

MILJKOVI (MILJKOVCI): Sv. Nikola (Miljković).

DOBRUŠKINI: Miljkovići, krsna slava Sveti Nikola.

CVETANOVI: Sv. Nikola (Stoiljković).

ĐURINCI: Sv. Jovan (Đurić, Jovanović, Stojanović).

GENINI: Sv. Nikola (Marković).

DRONJCI: Stanković, krsna slava Sveti Nikola.

BANDINI: Jankovići, krsna slava Sveti Aranđelovdan.

GALJCI: Sv. Nikola (Stanković).

ČAPLJINI: Kocići, krsna slava Sveti Aranđelovdan.

DŽUKELCI: Stojanovići, Stanković, Pešić, Milenković, krsna slava je Sveti Petko (Pejčin dan)-a naseljeni iz Bobište kod Leskovca.

MILADINOVI (Sv. Nikola)-Stanković, Marković, Đurić.

TIRANI: Sv. Aranđelovdan (Mitić).

Stara mahala u familiji – RANĐELOVI: Rodovi (familije) su u: Lipovici, Gradašnici, Gunjetini, Belanovce, Šišava. Naseljeni iz Boljare. Stari kumovi-Belanac.

Zapis: 2007-2012.g. selo Lipovica, opština Vlasotince

Zabeležili od starijih ljudi u selo Lipovica, učenici iz selu Lipovica: Cvetković Jelena, Marunković Aleksandra, Stanković Ivana, Stojanović Ivana, Jovanović Miljan, Zdravković Milan i nastavnik Miroslav Mladenović)

*

Rodoslov familije Cvetković:

Rodonačelnik Đorđe Cvetković:- koji se zaselio iz selo Crna bara. Otac Đorđa se zvao Cevtko, dok se Cvetkov otac zvao Mladen u selo Crna Bara. Tako prema Mladenovu i postoji familja Mladenović u selo Crna Bara. Svi oni vode poreklo od Nikole, koje je bio samardžija (pravio samare za konje i magariće) i tako ceo rod u selo Crna Bara nosu+i naziv SAMARDŽICI. Ima ih i u selo Sredor Cvetkovića.

Đorđe:-Božidar. Milisav, Živojin, Raduna.

Milisav: Novica, Sava, Nada.

Sava: Dragan:-Ivana(1997) i Jelena(1995)…

2010.godine, zabeležile: Ivana i Jelena Cvetković učen. Osmogodišnje škole s. Lipovica, kazivač: deda Sava Cvetković

*

Poreklo prezimena Jovanović (Buđini)

Rodonačelnik: Gorča

Krsna slava: Sveti Jovan

Poreklo: Rodonačelnik Gorča se doselio u selo Lakošnica kod Leskovca. Potomak Gorče Boško Jovanović iz sela Lakošnice prizetio u selo Lipovica u rod BUĐINI kod Vlasotinca. BUĐINI (Buđinci-Buđić) u Vlasotince potiču sa Kosmeta, sa istom krsnom slavom.

Krsna slava u selo Lipovica: Sveti Jovan

Poznat rodoslov: Gorča.

Gorča: Krsta (odseljen u Kosančić-Pusta Reka), Drage (u Nemačku), Boško (prizećen u selo Lipovica kod Vlasotinca). Vera (u Leskovac), Olga.

Mileva Pešić (1910, s. Lipovica kod Vlasotinca)-Boško Jovanović (s. Lakošnica kod Leskovca, rođen 1905.): Stevan, Sreten (u Čentu).

Stevan: Vlastimir.

Vlastimir-Javorka (Gradašnica): Stevan (1932.g-Vera (D.Crnatovo 1932.g.), Žika, Mirjana.

Vlastimir (1951) – Ljubinka (1956.s.Sredr):-Goran (1975.g), Ivana (1982).

Rada udata u G. Lomnicu za Stojana. Deca su: Ivan i Slaviša.

Sreten živi u Čenti, a oženio se sa Simkom iz sela Sredor. Deca: Novica i Živorad.

Dragica se udala u Rajno Polje za Boška. Žive u Čenti. Javorka se udala u Gradašnicu za Đoru. Deca su: Srđan i Svetlana.

Od RODA Jovanović ovako se slave ove slave:

Stevan-Vera: Sv. Jovan (Lipovica)

Sreten-Simka: Sv. Stevan (Čenta)

Vlastimir-Ljubinka: Sv. Stevan (Lipovica)

Đora-Javorka: Sv. Nikola (Gradašnica)

Stojan-Rada: Sv. Sava (G.Lomnica)

Zapis: decembar 2012.g. selo Lipovica kod Vlasotinca

Kazivač: Žika i Verka Jovanović (1932.g.) selo Lipovica, opština Vlasotince

Zabeležili: Jovanović Miljan (2000.g) uč. petog razreda iz selo Lipovica i nastavnik matematike Miroslav Mladenović, OŠ „Braća Milenković“, s. Šišava-Lomnica, opština Vlasotince

*

Poreklo prezimena Pešić (BUĐINI)

Familija Pešić pripada rodu BUĐINI, krsna slava ovog roda je Sveti Ranđel.

Drugi prezime Pešić je od roda DŽUKELCI naseljeni iz s. Bobišta kod Leskovca u selo Lipovica i slave Sveta Petku (Pejčin dan) – Paraskeva.

Poznat je ovakav rodoslov:

Viden-Pejča (1909), Velko (odseljen u Niš), treći brat streljan u vreme rata i „privedena“ Mileva (1913.g) – koja je “prizetila” u rodu Pešić -Jovanović Boška iz selo Lakošnica kod Leskovca.

Pejča (1905) – Vukosava: Slobodan (1941), Vesela, Tomislav  (1949).

Slobodan (1941) – Smilja (1938. s. Gradašnica): Gospođinka (1964.g.), Boban (1967.g.).

Gospođinka Pešić (1964) – Svetislav Krstić (1958.g. selo Skrapež): Anđela (1999.), Jovana (2002). Žive u Vlasotince.

Tomislav (1949) – Milanka (iz Plažane kod Despotovca): Gabrijel-Ivana:-Anđelka(199.g.), Ankica (2000.g.). Žive u Plažane. Tomislav je umro.

Vesela Pešić (s. Lipovica) – Slobodan Đorđević (1953.g. selo Gornja Lomnica): Violeta, Srđan.

Srđan se oženio sa ženom iz Kukavice, koja je napustila Srđana i odvela malog sina sa sobom. Svekar Slobodan nije mogao to da preboli, pa je od tuge presvisnuo i umro 2012. godine. Porodica Đorđević živi na ulazu Vlasotinca – od sela Lomnica. Inače, njihov stari kum je „stopare“ Stamenković (veterinar iz Gornje Lomnice, koji takođe živi u Vlasotince u naselje „Crnobarski potok“. Ovaj rod Đorđević slavi krsnu slavu: Sveti Sava (Đokinska familija poreklom iz Donje Gare), dok druga familija Đorđević slavi krsnu slavu Gmitrovdan u selo Gornja Lomnica (prizećen Đorđe iz Đorđine-Dejan u rod ZARINCI-MILADINOIVCI (ima ih u selo Crna Bara, a žive u Vlasotince). Drugi rod Đorđević („Kice“) koji slavi Gmitrovdan, iz Gornju Lomnicu žive u Vlasotince.

Violeta Đorđević (G. Lomnica) – Bratislav Bogdanović (s.Komarica): Aleksandra (1993), Jovana (1998). Aleksandra Bogdanović je najbolji student na grupi matematika Prirodno matematičkog fakulteta u Kragujevcu. Žive u Vlasotince.

Mileva Pešić (1910. s. Lipovica kod Vlasotinca) – Boško Jovanović (s.Lakošnica kod Leskovca, rođen 1905.): “prizećen” u rod BUĐINI, koji je zadržao krsnu slavu Sveti Jovan iz svog rodnog sela Lakošnica. O Bošku Jovanoviću je napisan poseban rodoslov porekla njegovog prezimena/roda (podvukao M.M. 2012.g. Vlasotince).

Zapis: Decembar 2012. g. Vlasotince

Kazivač: Gospođinka (devojačko Pešić) Krstić-udata u s. Skrapež, živi u Vlasotince

Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog Vlasotince

*

Poreklo prezimena Stojanović (RANĐELOVI-TUKEJINCI).

Rodonačelnik roda RANĐELOVI je Ranđel. Pošto sa Marom nije imao mušku decu, onda je za svojku ćerku Gmitru prizetio Ljubomira Stojanovića od roda TUKEJINCI iz selo Boljare.

Sama reč TUKEJINCI-označava trgovati, odnosno TUKEJA znači trgovac,

Krsna slava: Sveti Ranđel.

Zanimljivo je da u selima kojima je od Stojanovića krsna slava Sveti Ranđel (Lipovica, Boljare, Ravni Del, Ravna Gora, Konopnica)-svi imaju isti naziv svoga roda TUKEJINCI. Čak i mlade generacije na Fejsbuk-društvenoj mreži interneta stavljaju svoj rod TUKEJINCI kao svoje obeležja porekla.

Poznat je rodoslov:

Ranđel-Mara:-Gmitra.

Gmitra (iz s. Lipovica)-Ljubomir Stojanović (iz selo Boljare, prizećen):-Novica (1950.g.), Trifun (1952), Savka (1949), udata u Lipovicu. Živi u Leskovac.

Novica (1950) Stojanović-Marija (1952.g. Stojanović (drugi rod) iz s. Lipovica):-Jovica (1973.g.), Divna (1971).

Jovica (1973) Stojanović-Ana (Zdravković, s.Lipovica, rođ- 1973): Ivana (1996.g.), Ivan (2000.g.). Žive u Vlasotince. Osnovnu školu pohađali u s. Lipovica, a osdmogodišnju u selo Šišava-Lomnicu.

Trifun (1952) Stojanović-Božana: Goran (1950), Olja. Odselili se i žive u Zaječar.

Zapis: decembar 2012. godine s. Lipovica

Kazivač: Novica Stojanović (1950) selo Lipovica

Zabeležili: Ivan Stojanović, učenik šestog razreda i Miroslav Mladenović, nastavnik matematike OŠ “Braća Milenković” s. Šišava-Lomnica, Vlasotince

*

Poreklo prezimena Zdravković (BUDIMKINI):

Rodonačelnik: Zdravko iz selo Darkovce (Crna Trava)

Krsna slava: Sveti Nikola.

Rod BUDIMKINI je nastao od baba BUDIMKE, koja je sa svojim rodom se preselila iz selo Rajno Polje (pripada leskovačkom kraju) u selo Lipovica.

Prezime: Zdravković je “izvedeno” iz imena Z d r a v k o.

Osnivač roda VLAJKO sa prezimenom Z d r a v k o v i ć je potomak Zdravka iz selo Darkovce (Crna Trava) koji se verovatno prizetio u rod BUDIMKINI i uzeo “na zemlju” krsnu slavu Svetog Nikolu ili se oženio Cvetom (1925) iz roda BUDIMKINI.

Poznat rodoslov:

Vlajko Zdravković:-Ilija (1920).

Ilija (1920)-Cveta (1925. s.Lipovica-Cvetković):-Nikola (1952).

Nikola-Branka (1954): Sava Zdravković (1976).

Sava-Snežana (1971.):-Milan Zdravković (2000), Jelena (2004.g.).

Zapis: 2012.g. s. Lipovica, Vlasotince

Kazivač: Nikola Zdravković (1952) s. Lipovica opština Vlasotince

Zabeležili: Milan Zdravković, učenik iz selo Lipovica i Miroslav Mladenović, nastavnik matematike OŠ “Braća Milenković” selo Šišava-Lomnica, opština Vlasotince

*

Poreklo prezimena Stoiljković (CVETANOVI)

Rod:CVETANOVI

Krsna slava: Sveti Nikola (19. decembar)

Prezimena:Stoiljković

Rodonačelnik: Cvetan (umro 1981.g)

Poznat rodoslov:

Cvetan:-Drage, Borko, Čedomir, Nada( udata u  selo Orašac), Dobruna (udata u selo Gradašnica), Olga(udata u s.Lipovica).

Drage:-Slobodan, Živana(odseljena u Kragujevac)

Čedomir:-Sreten(1957), Jelka, (udata u Rajno Polje).

Sreten:-Dejan(1979), Žarko (1981).

Zapis: decembar 2012.g. selo Lipovica,  Vlasotince

Kazivač: Žika i Verka Jovanović(1932), selo Lipovica, opština Vlasotince

Zabeležili: Jovanović Miljan (2000.g) uč.  Šestog razreda iz selo Lipovica i nastavnik matematike Miroslav Mladenović OŠ „Braća Milenković“ s. Šišava-Lomnica, opština Vlasotince

*

Rodoslov familije DEJANOVCI:

U selo Lipovica postoje četiri različita po rodoslovu Stankovića.

DEJANOVCI vode rusko poreklo, pričao deda. Doselili se u DULAN, pokraj stare crkve, a tu i dalje postoji mesto Crkvište, a ona je prebačena u selo Konopnica, pa se smatra da je selo Lipovica pre zaseljeno od selo Šišava.

U selo Lipovicu rođeni:

STANKO:-Krsta, Stevan (poginuo…)

Krsta-sinovi:Kosta i Stevan

Krsta-Krstići(kovači)

Stevan-Stanković

Postojala braća:-Stanko, Cona, Gruja i Blagoje

Stanko-Stanković,

Cona-Stojanović,

Gruja-Grujić,

Blagoje-Blagojević.

PRVI RODOSLOV STANKOVIĆ?

U mahali Orlovac (Stanković) i mahali Magdalena, a krsna slava Ranđelovdan. Vode poreklom iz Dejan, pa se cela familija u rodoslovu pominje kao DEJANOVCI.

DEDA govorio: da smo rusko poreklo .

Otac STANKO-sinovi: Stevan i Krsta. Od Krste Krstići (kovači i žive u Vlasotince). Od Stevana su Stankovići.

Braća: Kosta i Stevan, a otac se zvao Krsta, a njegov otac Stanko.

-Krista(1928.g)-živeo 75.g.- deca: ćerka Dragca i JA(Mika Stanković 1955.g)

-Stevan (poginuo)

-Krsta.

Stanko:-sinovi:

U Lipovicu rođeni: Stanko, Cona. Gruja i Blagoje

Stanko-Stanković,

Cona-Stojanović,

Gruja-Grujić,

Blagoje-Blagojević.

Oni vode poreklo iz Rusije (Dejanovci) i prvo su zaseljeni u mesto DULAN, pa su tu živeli „na kup“ i posle se raselili.

KOSTA i STEVAN braća a njihov otac je bio KRSTA.

KRSTA-Krstići (kovači).

STEVAN-Stanković.

Rodonačelnik Stanko-sinovi: Krsta….

 

DRUGI RODOSLOV STANKOVIĆ

Džukleci-Stanković (Ivan radi u opštenarodnu odbranu živi u Vlasotince)-Pejčinci?

 

TREĆI RODOSLOV STANKOVIĆ

Galjci-Stanković, Čukar, Novci

 

ČETVRTI RODOSLOV STANKOVIĆ

Đurinc-Stanković Krista, Boško-a imaju nadimak „Sikini“ po ženi koja se zvala Sika.

Kazivač Stanković Mika 1955.g selo Lipovica Vlasotince

Zapis 25. februar 2010. godine Vlasotince

Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog

* * *

Nadimci:

Dejan-Koska

Dejan-Kivi

Mika-Kerekec

Novko-Belja

Igor-Kicka

Mika-Kerekec

Goran-G6

Mile-Kurta

Leka-Buleka

Neša-Babče

Joca-Firga

Igor-Kicka

Novica-Čuki

Grade-Baničar

Luka-Šicko

Bata-Ćelija

Neša-Zerza

Neša-Zajac (Zeka)

Siniša-sadža

Novica-Belja

Ljubiša-Čorez

Dragan-Čapa

Boban-Kuci

Stankož Džole

Stanko-Makedonac

Svetomir-Cole

None-Zvele

Sretko-Šeka

Miloš-Konjar

Zoran-Kesebica

Dragan-Šišarka.

Kole-Šnajder

Darko-Alonso

Novko-Tukeja

Srđan-Senta

Srđan-Krle

Boban-Cvele

Neša-Bapče

Joca-jablan

Aca-mačor

Miloš-Čaki

Goran-Grga

Žarko-Macan.

 

Zabeleženo: 20011.g. s. Lipšovica

Zabeležili od svojih dedova učenici petog razreda Zdravković Milan i Jovanović Miljan s. Lipovica

* * *

 

Toponimi

Donja mala: Marindel, Smivača, Bara, Crkvište, Sadovi, Stble, Mrtvica, Kurtina padina, Prisađe, Dolina, Kolibište, Trševina, Ramno, Nikolino Soe, Dubrava, Ognjanov rid, Plugovište, Rajnopoljsko, Krčanovica, Golema njiva, Stranje, Pena straža.

Gornja Mahala: Malićev rid, Barica, Kalila, Rid, Mrtdvica, Miljkovac, Kitica, Beluće, Rinov Rid, Kusi rid, Ravnište, Zajednička njiva, Krušje, Vučevica, Vrakovanica, Davenik, Razluka, Šipak, Srednji Rid, Široka njiva, Strana, Selište, Del, Plandište, Čukar, Padina, Stejkina dolina, Mramor, Zavoj.

Decembar 2012.g s. Lipovica, kazivač: Zdravković (Milanov deda)

Zabeležio: Zdravković Milan, šesti razred s. Lipovica

* * *

 

PRILOG:

 

SELO PISKUPOVO

Mahale:

GMITROVCI (sv. Nikola)-Mitrović, Tasić

JANKOVCI (Sv.Đorđe)-Prokopović

PEŠINCI (Sv.ranđel)-Pešić

VASINCI (sv.Ranđel)-Cvetković

ĐOKINCI (sv. Luka)-Đokić

STANKOVCI (sv. Luka)-Mitić

GRUJINI (sv. Luka)-grujić, Cvetković

ĐURĐINCI (Sv. Nikola)-Golubović, Đorđević

Zapis: decembar 2008. godine selo Lipovica

Zabeležili: Aleksandra Marinković učenica osmog razreda i nastavnik Miroslav Mladenović

 

IZVORI:

[1] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI Iz rukopisa:“ Sela u vlasotinačkom kraju“, 1970-2012.g., Vlasotince

[2] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI Iz rukopisa: „Pečalnik (legende i predanja iz vlasotinačkoga kraja)“, 2012.g., Vlasotince

[3] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI Iz rukopisa: “Narodne umotvorevine iz vlasotinačkoga kraja (Narodni običaji i verovanja), 2009.g, Vlasotince

 

AUTOR: Miroslav B Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

15.12.2012.godine Vlasotince, jablanički okrug, jug Srbije