Порекло презимена, село Црна Бара (Власотинце)

Порекло становништва села Црна Бара, општина Власотинце. Истраживање “Села у власотиначком крају” сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Crna Bara, selo

 

Црна Бара је село у општини Власотинце, Јабланички округ, југоисточна Србија. Насеље је веома старо и саграђено је од овчара који су претходно живели у колибама. И данас постоје чобанске колибе на обронцима (Крушевачке) Букове главе и Јагњилу на надморској висини од 700 до 900 метара.

Село је електрифицирано 1976. године, има водовод и продавницу. Макадамски пут повезује Црну Бару са Власотинцем, удаљеним око седам километара. Сеоска школа је саграђена после Другог светског рата. Некада је наставу похађао велики број ђака, који су пунили школске клупе, а данас после миграције становништа је остало веома мало ученика. Велики број њихових фамилија се иселио у Власотинце и у Војводини.

Чалаков гроб

Око километар и по од насеља Црна Бара налази се потес ЧАЛАКОВ ГРОБ. Код овог места се укршта више путева који повезују друхе потесе атара попречно, протеже се колски пут до потеза Букова глава, у атаре заплањских села Присјана и Завидинца. Северозападно преко потеса Брезовички рид и Вите Крушке, овај пут упире у суседна насеља Комарице и Гуњетине, а у продужетку води ка Заплању. Југоисточно од овог места протеже се пут до Ловачког дома, који се надовезује на путеве суседних атара Завидинце и Крушевице. У борбама српског народа за ослобођење од Турака током Првог српског устанка у историској литератури забележени су ови подаци: Један сукоб је био код села Црне Баре. Ту је доста Турака погинуло, али су устаници разбијени. Све се ово десило око Ђурђевдана 1809.године. О овом догађају и у селу постоји предање-да је било пролеће на велики празник кад је цела Србија ратовала. На овој раскрсници наши борци су сачекали Турке и „предводника“ Челака и изненада их напали и разбили. Тада је погинуо и њихов „предводник“ Челак. После битке (у току ноћи) деевет другара (Турака) су се вратили и сахранили убијене (погинуле). Из девет шака су бацили земљу „предводнику“ Челаку и тако се опростили. Благо од девет товара ношено мазгама је такође отето (Потеси у атару Црне Баре-Новица Тричковић, Власотиначки зборник број 2., 2006.године Власотинце, Културни Центар).

Становништво

У Црној Бари се живело од сточарства. Задњи активни сточар је Драгослав Миленковић, који је пре тога био зидар-печалбар. Становници села су вековима водили припрости сеоски живот јер су били отежаном локалном инфраструктуром удаљени од града. У прошлим временима се пешачило и коњима ишло у град. Данас црнобарци поседују тракторе и кола за превоз до града. Већина мештана се петком -пазарним даном- може срести у Власотинцу. Црнобарци продају на власотиначкој пијаци планински сир и кромпир. Многи и дрваре, користећи претежно тракторе за превоз дрва – храстова, багремова и букова.

У селу се гаји кромпир, раз и овас. У задње време се све више мештана бави садњом јагода због географске погодности села, које је окренуто према јужној страни, на падини Букове главе према Гуњетини и селу Црнатову.

Поред обрађивања земље, данас су већина мештана печалбари-зидари, који су пре тога били циглари-печалбари. Између два светска рата су старији ишли у цигларску печалбу чак у Влашко.

Сеоски обичаји 

Живот у селу се одвијао кроз рад са стоком и обрадом земље. У то спада чување стоке и сакупљање летине. Уз рад се певало и тако се лакше подносиле животне тегобе. Сеоске радости су биле: јагњење оваца, сакупљање сена, жетва, вршидба ражи и овса-касније домаће пшенице, удадбе и женидбе, славе, вашари, крстељке, испраћаји у армију, зарада у печалби, подизање деце, изградња куће и стаје-појединачне и колективне у селу.

Некада су црнобарске свадбе трајале по три дана. И данас су се задржали неки стари обичаји: Млада се прво испроси. Онда се музиком долази у сватовима да се девојка одведе уз гађање јабуке момка и даровање девојкине родбине. Нарочито се тај ритуал са јабуком и данас доста цени као способност момка као мушкарца да буде ратник и заштитник куће. У власотиначком крају се мушка глава одвајкада ценила као заштитник куће од зулума и разноразних освајача. Данас се још уз плех музику-трубаче, одржао обичај да се млада ујутру рано диже и доноси хладну воду са кладанца.

Када се сакупи летина, у јесењем времену, као и почетком августа у селу -као у осталим селима власотиначкога краја- организовале су се седељке-прела. Момци и девојке су се сакупљали на крстопутини, ложила се ватра, пекло се класје, прело и шалило и смејало.

Бачило – место где се чувају овце, где се музу овце и прави сир. Бачевина (бачије или бачевање), премлаз (премуз)-обичај био познат до шездесетих година двадесетог века у време Ћурђевдана. На Ђурђевдан је више домаћинства удруживало овце и козе и рано ујутру их истеривало на пашу:након испаше обављена је „мужа“ оваца на једној колиби, гумну или ливади. Од помузеног млека се правио овчарски специјалитет звани Белмуж. Тако су тада сточари паланзом мерили помужено млеко, посебно за свако стадо. Мера млека је вршена због распореда муже удруженог стада у наредним месецима(до Велике Госпоине). Мужу млека је по обичају започињао домаћин који тога дана измери највиђе помуженог млека. Например, петнаест „кила“ млека значи петнаест дана муже. Тога дана домаћини су дуговарали и начин чувања стоке у наредним месецима(до Митровдана). У појединим случајевим, чување стоке у летњим месециима обављао је један овчар, уз одређену надоканду и благослов домаћина.(Забележио: Тричковић Новица, село Црна Бара, 2000.г)

Приче из црнобарског краја:

Легенда о Црном бику

Црна Бара је према легенди добило назив по бари, језерцу преко пута гробља, где су данас воћњаци, испод којих су ископани бунари. У тој бари је живео један црни бик. Тај црни бик је изилазио из баре и убијао говеда када су пила воду баре. Тако се из баре изливала црвена крв која је чак стизала до воденице у селу Завидинце. Једног дана чувајући говеда поред баре, волови су убили тог црног бика и онда је он престао да се јавља из те баре. Црни бик из баре је према тој легенди допринео да село добије назив Црна Бара.

Легенда о црнобарској цркви

Међу старијим мештанима Црне Баре и данас кружи прича о пренешеној црнобарској цркви. По тој легенди се данашња црква у оближњем селу Конопница претходно налазила у Црној Бари на старом гробљу. Виле самовилке су је пренеле из Црне Баре тамо али због претходног стајања на старом гробљу Црне Баре тамо нема вампира.

Легенда о црнобарским музичарима

У селу су на свадбама и весељима били веома популарни гајдаши. Најстарији познати музиканти у гајдама су били: Тоза Миленковић, Криста Миленковић и Владимир Спасић. О Този гајдашу се и данас препричавају приче како је са гајдама прошао солунски фронт (у Првом светском рату). По казивањима се његова слика са комором приликом преласка солунског фронта и пробоја налази у Београду у историјском музеју. Прича се да је умро за време Другог светског рата и због борбе са немцима на овом подручју нису могли да га сахране, па је неколико пута био сахрањиван.

ДОДАТАК:Уз легенду о настанку назива села и данас кружи прича код старијих људи. Како да би населили то место где је некада била бара, чобани су путем својих бикова покушавали да убију црног бика који је живео у тој бари, али су тек успели када су свом бику везали на рогове ножеве и онда је тај бик убио тог црног бика и онда су се тек људи населили ту у данашње село Црна Бара, које је и добило име по том црном бику.

ПЕСМА О ЦРНОЈ БАРИ

Црна Бара место на висни
У њој су много људи фини
Сачувај се те њихове финоће
Свака жена свађати се хоће.

Свака жена воли политику
Трипут дневно иде код комшику
Кад се жене у комшилуку скупе
Све прачају о нашем мангупе.

Политику доноси им цура
То је ћерка нашега пандура
Поред жене свађају се мужи
Сваки дан се по неко тужи.

Запис: 14.06.2000.године село Црна Бара. Забележили: Марко Петровић ученик и Мирослав Младеновић наставник

 

Старе фамилије

Махале и старе фамилије у селу Црна Бара су: ИВКОВЦИ (Костадиновић, Марковић, Миленковић, Јовановић); ДЕДА ЈАНКОВЦИ (Станковић, Андријевић, Јовић, Коцић, Стефановић); САМАРЧИНЦИ –Стојановић; ГРГОВЦИ-Тричковић, Митић; ТУРЦИ -Цветановићи, Митровићи (слава Свети Ранђел).

Крсне славе старих фамилија су: Ивковци-Свети Никола, Деда Јанковци-Митровдан, Турци-Аранђеловдан, Грговци-Свети Јован, а неки Грговци славе и Светог Ђорђу.

Остале фамилије

КАРАПАНЏИЦИ. Стаменковићи, славе Свети Николу зимску 19. децембра.

Познати родосолов: Милорад-отац (рођен 1885.године, живео 75.година)-брат Милорад: Петар, а трећи брат Милан. Милорадови синови: Чеда Стаменковић (1932.-живи у Власотинце у Црнобарском потоку, а његова жена Драгица-из фамилије Петровић из Црне Баре, рођена 1932.године) и Жика Стаменковић (двокућа са братом), рођен 1934.године. Казивач Драгица (Петровић-удата за Чеду Стаменковић) Запис:19.март 2008. године Власотинце. Забележио Мирослав Младеновић локални етнолог.

ТРИЧКОВЦИ-ПЕТРОВИЋИ: Славе Свети Ђорђу 16. новембра  -пет дана по Митровдан, мрсна слава.

Познати родослов: Петар (рођен око 1646. године), Благоје (рођен око 1726. године), Радисав (рођен око 1806. године), Милан (рођен 1886. године, живео 68. година). Просечно рачунат век од 80 година живота. Петар је од ТРИЧКОВЕ фамилије. Ћерке Милана су: Драгица(удата Стаменковић-Карапанџици Црна Бара, рођена 1932. године), Вера (рођена 1928), Славица призећена (1934.г-из фамилије Митровићи Црна Бара). Отац Драгише Митровић из „турске“ фамилије Миле „Турчин“. Драгишин деда Таса се призетио из „турску“ фамилију у Митровића фамилију. Сестра Мира (1936.године-удата у Миленови-Николић у Гуњетину-славе Свети Николу зимску 19.децембра). Славица (девојачко презиме Петровић-рођена 1932.године) Стаменковић била је 12. година у Лазарице, са другарицама: Миомирка Стефановић и Стојана Петровић из Црне Баре, а „вођа“ (Лазар) им је био Милисав Петровић, коме су у току лета желе овас и раж- радиле на жетву што их је водио у Лазарице.Тада су биле девојчице 16-17 година.

МАХАЛА САМАРЏИНЦИ. Само Младеновићи. Младеновићи славе Светог Јована (само једна призећена кућа слави Светог Николу).

МЛАДЕНОВЦИ (Самарџинци):-Младеновићи (Лука Младеновић живи у улици Црнобарски поток-Власотинце са синовима, рођен 1931.године у Црној Бари). Деда Младен рођен 1853. године, а живео 95 година-умро 1948. године у селу Црна Бара, па по њему фамилија носи назив Младеновићи. Цветковићи се иселили у Средор и Липовицу.

КАДИЈЕ: Спасићи (Тасићи) – живе у Власотинце и Црној Бари.

МАХАЛА САМАРЏИНЦИ: Било 13 кућа, а цео род потиче од Николе који је био самарџија-мајстор за израду самара за магарце и за коње.

Познати родослов: Павле-Цветко-Тодор-Младен (нисам сигуран-али према причи чика Луке Младеновића-рођеног 1931.године-има повећи род, а забележио сам 10.маја 2008.г,  док је копао кукурз на путу за Црну Бару, а који познаје историју свога роднога села.

КОЊАРЦИ. Арсићи.  Славе светог Николу 19. децембра.

ТРИЧКОВИЋ. Порекло из Драковце (село Шишава)-има их у селу Црна Бара:

Насељена из Рода ВУЧКОВИ села ДАРКОВЦЕ Црна Трава. Крсна слава Свети Ранђел.

ДЕДАЈАНКОВЦИ (Станијевић, Јовић): Фамилија добила презиме по претку прадеди Станији, који је заветовао да будућа поколења носе његово презиме, која су пре тога имала презиме Јовић. Његов унук Влајко је изродио синове: Сретко (рођен 1946. године) и Драган (1972. године). Влајко је имао шест сестара и једног брата. Станијићи, Јовићи – ДЕДАЈАНКОВЦИ славе Светог Јована.

Запис 20. март 2008. године, Власотинце. Казивач: Верица Јовић (1955.г). Забележио: Мирослав Младеновић, локални етнолог.

МИЉКОВЦИ (Миљко-од рода БАБАРОЈКИНИ): Миљковићи, славе Свети Ђорђе (зимски)-посна слава.

Казивач: Смиља Костадиновић (1928. г.) село Црна Бара. Забележио: Небојша Костадиновић, ученик 8. разреда, село Црна Бара.

*

Родослов фамилије Стојановић (1): Деда Алкесандар – ЦАНЕ се презивао Јовић. Баба Лепосава пореклом из Црне Баре, девојачко презиме Коцић-АЛОСАНИ. Деда ЦАНЕ Стојановић (Јовић) пореклом од Копаоника. Њеогова мајка се звала СТАНА, а отац МИТКО. Имао је брата ДРАГУТИНА и сестру ЗАГОРКУ. ЦАНЕ је имао четири ћерке: Славица, Деска, Босана и Симка и једног сина ЉУПЧА. Крсна слава је СВЕТИ ЈОВАН.

Запис: 2009.године село Црна Бара

Казивач: Јаворка Стојановић (баба Алесандре Стојановић, ученице шестог разреда, село Ц. Бара, запис 2009.г.), село Црна Бара.

Забележили: Алесандра Стојановић уч. шестог разреда из с. Црна Бара и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“, село Шишава-Ломница, локални етнолог и историчар, Власотинце.

*

Родослов фамилије Стојановић (2): Породица Стојановић је пореклом из села Црна Бара, а има два презимена: Стојановић и Тасић, ДУДЕРЦИ. Крсна слава је СВЕТИ НИКОЛА.

Деда КРИСТА имао брата ЈОВАНА и сестру ДАРИНУ. Жена од КРИСТЕ се звала ЗОЈКА, пореклом из Црне Баре. Имала сестре: Станичка, Љубинка и Вујичка, а браћу није имала. Остала сироче без мајке и оца. Имали су: НАДУ, ЛУКУ, МИРКА, КРУНУ, СИЧКУ и КОСАРУ. НАДА има сина: СТОЈАНА и ћерку КАТИЦУ. ЛУКА се два пута женио. Имао синове: Бранко и Руменко. Мирко имао троје деце: Драгана, Зоран и Горан. Круна се није удавала. Сичка имала двоје деце: Анђела и Љубиша. Косара има два сина: Драган и Миле.

Запис: 2009. године, село Црна Бара.

Казивач: Јаворка Стојановић (баба Алесандре Стојановић.уч. шести разред, с. Ц.Бара, запис 2009.г.), село Црна Бара.

Забележили: Алесандра Стојановић уч. Шестог разреда из с. *Црна Бара и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, локални етнолог и историчар Власотинце.

*

Родослов породице Митровић: Породица Митровић је пореклом из села Црна Бара. Крсна слава је Свети Ранђел. Презимена два: Митровић и Цветановић, ТУРЦИ.

Јован и Стојанка имали имали три ћерке: Стана, Славица и Љубинка и једног сина: Стојан. Стана има два сина: Ива и Јован. Славица има два сина: Горан, Зоран. Љубинка има сина: Братислав и ћерка Сузана, Стојан има две ћерке: Виолета, Марина и сина: Игор.

Запис: 2009. године, село Црна Бара.

Казивач: Јаворка Стојановић (баба Алесандре Стојановиић, ученица шестог разреда, с. Ц.Бара, запис 2009.г, село Црна Бара.

Забележили: Алесандра Стојановић уч. Шестог разреда из с. *Црна Бара и наставник Мирослав Младеновић, ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, локални етнолог и историчар Власотинце.

Родови који живе почетком 21 века по презименима(РОДОВА) у село Црна Бара

МАХАЛЕ:

1. С е л и ш т е:

* Стаменковић Светомир и Живка (жена)

* Тодоровић Рада, Стеван (син) (Св. Никола)

* Јовановић Славица (Св. Никола)

* Миленковић ————– (Св. Никола)

* Костадиновић Љубиша, Ђурђица (жена), Зорица, Мирослав и Небојша (деца) (Св. Никола).

2. В л а в о њ и в а:

*Миленковић Божидар и Видосава (Св. Никола)

* Тасић Живојин и Милица, Далибор (син), снаја Маја, унука (Николина)-Св. Никола.

* Миленковић Раде и Вера (Св. Никола).

3. Г о р њ а   м а л а:

* Марковић Милунка (св. Никола)

* Арсић Богдана (мајка), Горан (син), Ковиљка (снаја), Никола и Бранимир (унуци)-надимак фамилије КОЊАРИ (Св. Никола)

* Митровић Стојан и Симка (Св. Аранђел)

* Миленковић Драгослав и Радмила (жена)-надимак-Цупне (Св. Никола)

* Стевановић Милица (Св. Аранђел).

4. Д о њ а    м а л а:

* Андрејевић Милева – КОВАЧИ (слава Митровдан)

* Андрејевић Василије-СТОЈАНОВЦИ (надимак)-крсна слава Митровдан

* Андрејевић Власта-СТОЈАНОВЦИ (к.слава Митровдан)

* Станковић Живка-СТОЈАНОВЦИ т (крсна слава Митровдан)

* Јовић Перка (мајка); Бојан (син), Данијела (снаја), Милош и Марија (унучићи)-БАГЕЈЦИ надимак) (крсна слава Свети Јован)

* Миљковић Ненад и Бранка; Милан (син)-ПАШИНИ-Крсна слава Свети Ђорђа

* Стефановић Нада-ГЕРЗИНЦИ (Крсна слава Митровдан)

* Андрејевић Владимир-ЖИВАНИНИ(надимак по бабу) (Кр.слава Митровдан)

* Стевановић Лука и Јелка- СЕФ(Р)АЛОВИ (Св. Никола)

* Ђорђевић јелка-ПЕТКАНЦИ (Св. Никола)

*Стаменковић Драгољуб (отац), Младен(син)-ДОПИГИНИ (Св.Јован)

4.1. Д о л и н а:

* Тасић Славко, Бранка, Небојша (син), Данијела (снајка), Сунчица и Снежана (унуке)-ПЕТКОВЦИ (Св. Никола)

* Пешић Борко и Бојана (Св. Никола)

* Пешић Будимир и Десана

* Анђелковић Јаворика-ПРИЗЕТКОВЦИ (Св. Никола)

* Миленковић Славко и јадранка, Данијел (син), Тамара (снаја), Соња (унуче)-ФИШЕКЛИЈЕ-Свети Никола

* Цветановић Лазар и Живка-ТУРЦИ( крсна слава Све. Аранђел)

* Стојановић Јаворка (мајка), Драган (син), Виолета (снаја), Александра и Стефан (унуци)-ДУДЕРЦИ(крсна лсва Свети Никола)

* Стојановић Стојадин и Смиља

5. К а д и в с к а    м а л а:

* Милошевић Миле и Љубинка, Драган (син)-(Св.Ђорђа)

* Милошевић Лазар и Најда (Св.Ђорђа)

* Милошевић Драгољуб и Рада, Цветко и Јасмина (син и снаја), Данијел и

Маја (унук и унука), Михајло и Емилија (параунуци) – ЛИСИЦЕ-Свети Ђорђа

* Митић Ружа-БРАНКОВЦИ (Свети Никола)

6. С а м а р џ и н ц и:

* Глигоријевић Нада

*Јулка————–.

Запис: Март 2013.године, село Црна Бара, општина Власотинце Србија

Забележили: Учитељица Наташа Цекић у истурено одељење четвороразредне основне школе у село Црна Бара и наставник Мирослав Младеновић, централнa осмогодишњa школa у село Шишава-Ломница, општина Власотинце, Србија

* * *

НАПОМЕНА: У међувремену чим сам дознао да МОНОГРАФИЈУ села ЦРНА БАРА пишe Црнобарац Тричковић Новица (професор историје и директор Народног музеја у Власотинце)-престао сам сакупљањем и бележењем записа о село Црна Бара. У разговору са Тричковићем сам дознао да нажалост нема пара за публиковање већ написане публикације, па ћемо онда да овде шире испишемо ПОРЕКЛА презимена и РОДОВА села Црна Бара, које је међу најстарим у општини Власотинце по насељавању.

Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце. Србија

17.јун 2013.г. Власотинце Србија

 

АУТОР: Сарадник портала Порекло Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар

 

 

 

Коментари (19)

Одговорите

19 коментара

  1. Miroslav Mladenovic

    НАПОМЕНА: Даља истраживања РОДОСЛОВА фамилија у селу Црна Бара сам прекинуо, јер сам дознао да је у међувремену то радио ЦРНОБАРАЦ Новица Тричковић, иначе директор НАРОДНОГ МУЗЕЈА у Власотинцу. Имао сам прилике да видим родослов ЈЕДНОГ РОДА, и то што сам видео је добро урађено. Но, касније када сам имао прилике да неколико речи РАЗМЕНИМО када сам фотографисао МУЗЕЈ за писање једног чланка, реко ми је да нажалост нема новца за објављивање МОНОГРАФИЈЕ о селу ЦРНА БАРА. Мислим да је то било негде 2010.године. Ето како пролазе ствараоци-истраживачи у погледу истраживања народног блага прошлости свога краја на југу Србије. Треба ли да нагласим да је писац овог комнетара имао “контаката” са многима из српске науке, многим помоћницима министара из културе од 2000.године-али све је било узалуд. Свако ко иоле жели да сачува свој морално-професионални кредибилетет, нажалост принуђен је да сам издваја средства и сам плаћа издавања књига из сфере културе, па и просвете у сфери стваралаштва везаног за опште националне и државне интересе-док се новац троши на другој страни.
    Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар Власотинце
    14.новембар 2012.године Власотинце југ Србије

  2. Nadica

    Ovo je jako lepo procitati posebno ako ti koreni poticu odatle.
    Pozdarv za autore a posebno za Novicu Trickovic

    Nadica Trickovic Zahirovic

  3. Dragica

    svaka cast novice pozdrav dragica trickovic ilic

  4. СВЕТОЗАР

    Богдан Анђелковић и ја (Светозар Стојковић) били смо учитељи у Црној Бари школске 1965/66. године. ”Лима” је у својој монографији о Основној школи у Шишави погрешно унео овај податак.
    Моја сећања на рад у овом истуреном одељењу су веома лепа и увек им се радо у сећањима враћам. /За Новицу Тричковића/
    поздрав Т О З А Алексинац

    • Мирослав Б Младеновић Мирац

      ДОДАТАК:
      Фамиија КОСТИНЦИ-“Призетковци” (с.Црна Бара)
      Порекло: с. Липовица (Дејан-ДЕЈАНОВЦИ-из Русије).
      КОСТА-родначлник фамилије се “пизетио” у село Црна Бара.
      Можда је узео или задржао “исту” крсну славу СВЕТИ РАНЂЕЛ.
      Познати родоначелник СТАНКО рода је досељен из Дејана у село Липовица.
      Оснивач фамилије у с. Црна Бара је КОСТА, па по њему и фамилија носи назив КОСТИНЦИ.

      Крсна слава:свети Ранђел
      Презимена:Костић и Стефановић
      Познат родослов:
      Станко: Крста-Коста и Стеван.
      Коста је “призећен” у село Црна Бара.
      Коста Станковић :-Стефан(Стеван)-Стојан:-Чедомир (погинуо у 1944. у Пироту у Другом светском рату), Жика “Шоу”-мајстор бицикала) , Стеван (живео у Македонији у другој половини 20.века, Ружа и 2 умрле ћерке.
      Фамилија Чедомира Костића(један део се презива Стефановић) и фамилија Жике Костића су одсељене и живе у Власотинце (“црнобарски поток”)
      Чедомир Костић-Станка (Ц.Бара):- Синиша (1938), Томислав (1940), Сима (1944), Вера (умрла).
      Синиша Костић (1938)-Симка (ц.Бара):-Стеван (1966) и Слађан-имају породице и живе у Власотинце.
      Сима Костић (1944)-Гордана:- Горан (1968) и Бојан-имају породице и живе у Власотинце
      Жика Костић има 2 сина:син Пејча(кафеџија) и си Славко-који са фамилијама живе у Власотинце (“црнобарски поток”).
      Томислав Стефановић (1940)-Видосава (1942):-Миодраг (1966) и Горан (1969). Ожењени и са пороцима живе у Власотинце. Сви славе исту крсну славу Св Ранђел.
      Постоји друга фамилија под истим презименом СТЕФАНОВИћ(“Цулаћи”) –али различитог рода из село Црна Бара, која је досељена исто на потесу “црнобарски поток” у Власотинце, а и са другом крсном славом ГМИТРОВДАН.
      Запис: 9 март 2015.г. Власотинце
      Казивачи 🙁 Извор: http://www.poreklo.rs/2012/12/17/poreklo-prezimena-selo-lipovica-vlasotince/, Аутор: Мирослав Младеновић) и Миодраг Стефановић, Власотинце(порекло из с. Црна Бара и живи у Власотинце)
      Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотинца, република Србија и АУТОР на портралу ПОРЕКЛО о слу Црна Бара
      9.март 2015.г. Власотинце, република Србија
      *

  5. ДОДАТАК:
    Фамиија КОСТИНЦИ-“Призетковци” (с.Црна Бара)
    Порекло: с. Липовица (Дејан-ДЕЈАНОВЦИ-из Русије).
    КОСТА-родначлник фамилије се “пизетио” у село Црна Бара.
    Можда је узео или задржао “исту” крсну славу СВЕТИ РАНЂЕЛ.
    Познати родоначелник СТАНКО рода је досељен из Дејана у село Липовица.
    Оснивач фамилије у с. Црна Бара је КОСТА, па по њему и фамилија носи назив КОСТИНЦИ.

    Крсна слава:свети Ранђел
    Презимена:Костић и Стефановић
    Познат родослов:
    Станко: Крста-Коста и Стеван.
    Коста је “призећен” у село Црна Бара.
    Коста Станковић :-Стефан(Стеван)-Стојан:-Чедомир (погинуо у 1944. у Пироту у Другом светском рату), Жика “Шоу”-мајстор бицикала) , Стеван (живео у Македонији у другој половини 20.века, Ружа и 2 умрле ћерке.
    Фамилија Чедомира Костића(један део се презива Стефановић) и фамилија Жике Костића су одсељене и живе у Власотинце (“црнобарски поток”)
    Чедомир Костић-Станка (Ц.Бара):- Синиша (1938), Томислав (1940), Сима (1944), Вера (умрла).
    Синиша Костић (1938)-Симка (ц.Бара):-Стеван (1966) и Слађан-имају породице и живе у Власотинце.
    Сима Костић (1944)-Гордана:- Горан (1968) и Бојан-имају породице и живе у Власотинце
    Жика Костић има 2 сина:син Пејча(кафеџија) и си Славко-који са фамилијама живе у Власотинце (“црнобарски поток”).
    Томислав Стефановић (1940)-Видосава (1942):-Миодраг (1966) и Горан (1969). Ожењени и са пороцима живе у Власотинце. Сви славе исту крсну славу Св Ранђел.
    Постоји друга фамилија под истим презименом СТЕФАНОВИћ(“Цулаћи”) –али различитог рода из село Црна Бара, која је досељена исто на потесу “црнобарски поток” у Власотинце, а и са другом крсном славом ГМИТРОВДАН.
    Запис: 9 март 2015.г. Власотинце
    Казивачи 🙁 Извор: http://www.poreklo.rs/2012/12/17/poreklo-prezimena-selo-lipovica-vlasotince/, Аутор: Мирослав Младеновић) и Миодраг Стефановић, Власотинце(порекло из с. Црна Бара и живи у Власотинце)
    Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотинца, република Србија и АУТОР на портралу ПОРЕКЛО о слу Црна Бара
    9.март 2015.г. Власотинце, република Србија
    *

  6. Мирослав Б Младеновић Мирац

    NAPOMENA.
    Dva puta sam poslao DODATAK na poreklo prezimena KOSTIC/Stefanovic/ familije KOSTINCI naseljeni iz sela Crna Bara u Vlasotince, ali je OBRISANA moja INTERNET adresa ovde i nije se pojavio TEKST na sajtu ZA PREGLED ADMINISTRATORU. Autor clanak o svim selima u opstini Vlasotince, Crna Trava i sada sam dostavio na daresu INFO POREKLO elektronskim putem i clanak o poreklu prezimena o selu BRESTOV DOL/Babusnica? iz luznickog kraja ali se niko ne javlja niti se objavljuje onako redovito clanci kao kada sam pocinjao kao saradnik na pocetku osnivanja ovog sajta POREKLO.

    Autor Miroslav B mladenovic Mirac lokalni etnolog i istoricar i lokalni pisac pesama i prica na dijalektu juga Srbije iz Vlasotinca, republika Srbija\9.mart 2015. Vlasotince, republika Srbija

    • Јовица Кртинић

      Поштовани г. Младеновићу, примили смо Ваш текст о селу Брестов Дол. Међутим, он је куцан на 75 страна, при чему сте у њему додали и неке текстове раније већ објављене на порталу Порекло, као и већ објављене коментаре. Текст ћемо свакако објавити пошто га претходно уредимо. Срдачан поздрав

  7. Мирослав Б Младеновић Мирац

    НАПОМЕНА: Да би уреднику ПОРТАЛА ПОРЕКЛО олакшао посао око објављивања ТЕКСТА о пореклу презимена села БРЕСТОВ ДОЛ (Бабушница-лужнички крај)-избацио сам на крају ДОДАТАК-КОМЕНТАРИ са сајта ПОРЕКЛО становништав у општини БАБУШНИЦА; тако да је сада потпуно уређен ЧЛАНАК за објављивање(само сам на крају оставио АДРЕСУ сајта ПОРЕКЛА за БАУШНИЦУ и ОКОЛНА СЕЛА .

    Сада је чланак на 66 страница да се ПОСТАВИ као први озбиљнији ЧЛАНАК о неком селу у општини БАБУШНИЦА-лужнички крај на ПОРТАЛУ ПОРЕКЛО.

    Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце
    ДОДАТАК:

    Порекло становништва, Бабушница – Порекло
    http://www.poreklo.rs/2012/05/01/poreklo-stanovni%C5%A1tva-babu%C5%A1nica/
    *

    Бабушница и околна села
    http://www.poreklo.rs/2012/06/11/babu%C5%A1nica-i-okolna-sela/

  8. Miroslav B Mladenovic Mirac

    ДОПУНА(Порекло презимена село Црна Бара, општина Власотинце, Аутор:Мирослав Б Младеновић Мирац, Власотинце)
    http://www.poreklo.rs/2012/12/09/poreklo-prezimena-selo-crna-bara-vlasotince/

    Порекло презимена Милосављевић и Миленковић село Црна Бара (Власотинце)

    Родоначелник рода: Милосав
    Досељавање рода из Даниловграда код Црне Горе. Досељени почетком 19. века из Црне Горе.
    Крсна слава: Свети Никола (19 децембар)
    Презимена: Милосављевић, Миленковић, Костић, Стојановић, Глигоријевић

    Познат родослов: Милосав
    Милосав:-Миленко и Коста(1844-1914)

    Милосављевић Миленко-Гмитра:- Миленковић Стојан (1869-1914), Милосављевић Глигорије (1861-1937.г.),Милосављевић Милојко,Милосављевић (или Миленковић) Таса(1874-1944.г., гајдаш поред строја српске војске у документарном филму из Првог светског рата).

    Миленковић Стојан(1869-1914)-Смиља:- Милева-Стојадин Стојановић, Ружица удата у Стублулу Крушкари, Јован-Загорка(живе у Подримце код Лесковца).
    Миленковић Јован-Загорка:-Стојан, драган(ради у фабрику „Невена“ у Лесковцу).

    Милосављевић Глигорије (1861-1937)-Станка(њен брат Атанас Марковић, отац Крсте и Васе и осталима деда: Вице, Наце, Зорица, Јелена, Љубинка):- Милан, Милојко, ?Милева-Стојадин Стојановић:-Воја Стојановић“Мајсторка“-Слободан.

    Миленковић Милан(у селу Црна Бара познат као КУМИТА, коме су Бугари исекли део увета, па добио надимак“Чуљко“)-Љубица (први брак):-Лепка-Добри Шарић (Црна Бара):- Раде-Миља:-Саша и Марјан, Олга-Сретен:?,Љубисав-Дана:-Мирјана и Сретен, Радунка-Миле Буђић:-Лале, Маца и Сава?,Олга—Стојан:-Наташа-Дејан и Маца-Сретен:-Ана и Саша,Мица-Стева(живе у Нишу):-Жикица и Милан, Живка(живи у Аустралију), Добривоје-Рада(живе у Аранђеловац):-Мића , Милан и Бена.

    Миленковић Милојко(заробљен 1914.године од Бугара, тамо мучен и када се вратио кући одмах умро)-Петра:-без порода.
    Милосављевић Милојко-Петра:-4 кћери:1. Драгиња удата за Алењксу николића с.Црна Бара,2. Даница удата за Богдана Ђокића, 3. Будимка удата за Јордана Цветковића, 4. Милунка:-први брак:Стојадин Ђокић а други брак: у Кучево.

    Милосављевић Таса(1874-1944.године)-Цвета:-Владимир и Криста.

    Миленковић Владимир-Цвета:-Драгутин, Сретен, Мирко, Војислав, Душко, Рада(удата за Драгољуба Тодоровића), Босиљка (удата за Спасу Милошевића (Црна Бара).

    Миленковић Драгутин-Иконија (девојачко Стојановић, засеок Преданча, село Г.Дејан):- Љубинка (удата у Црну Бару за Петра Андрејевића, живе у Власотинце)-деца:Батица(утопио се) и Весна(удата у Лопушњу и живе у Београду, Драган и Драгослав.
    Драгослав Миленковић- Радмила(девојачко Миљковић, Црна Бара):-Данијела(удата у Средор у род Милошевић-деца:Никола и Немања, живе у Власотинце), Дејан-Сузана(девојка из с. Средор):-Смиљана и Невена(живе у Власотинце).

    Миленковић Сретен-Смиља:-Гордана(удата у с. Црна Бара за Драгана Марковића), Раде-Вера:-две кћери.
    Миленковић мирко-Марија:-Новица-Никола.
    Војсилав Миленковић-Смиља:-Горан.
    Душко Миленковић-Евица:-Слободан(живи у Врчин), Драган(живи у Врчин).

    Миленковић Криста-Перса:-две кћери:1. Нада (удата за Војислава Младеновића, живе у Власотинце), 2. Славка (удата за Лазара Ђокића, живе у Багрдану).

    Милосављевић Коста(1844-1914)-јелена:-Урош-Драгица, Ранђел-Стамена, Петар-Јулка, Стана(удата у Црнатово) и Јованка.

    НАПОМЕНА: Порекло РОДА(Презимена) уступио је један од фамилије Миленковић(који је добио овакав РОДОСЛОВ од новице Тричковића Директор Културног центра у Власотинцу, који годинама сакупља и припрема монографију о свом родном селу Црна Бара-са малим допунама аутор овог записа-Подвукао:М.М).
    Овде недостају године рођења и умирања, а један део у родослову фамилија Миленковићи ћу и сам да допуним тај део, пошто сам у родбинским везама са једном од те фамилије. А допунићу и презимена одређним фамилијама, где су биле недоумице у запису.
    Запис поставио:Мирослав Б Младеновић Мирац, локални етнолог, етнограф, историчар и локални писац песама и прича на дијалекту југа Србије из Власотинца, република Србија
    11.септембар 2016.године, Власотинце, република Србија
    *

  9. Borislav Miladinović

    Zar Miladinovića u ovom selu nije bilo. Hvala aurorima na neizmernoj sebiċnosti.

    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      Миладиновићу. ми смо комшије у Власотинце, а што их нема то “захвали” Новици Тричковићу који ме је прекинуо још пре 10 година да не пишем о Црнобарцима-јер је рекао да је припремао КНЈИГУ о ЦРНОЈ БАРИ, па то питање постави Новици Тричковићу да то овде он постави, а ја ћу то барем урадити у написаној књиги само онолико колико ми простор дозвољава за писање.

      • Bojan

        Dobar dan svim crnobarcima, hvala što ste se potrudili i ovako detaljnu informaciju dali svima. Hteo bih da pitam zna li neko odakle je poreklo prezimena Cvetanović, moji su navodno došli u Crnu baru iz nekog sela iz okoline Niša gde su se bavili grnčarenjem (ali ta informacija možda i nije tačna), posle crne bare su se preselili u selo Stubla pradeda mi se zvao Ljubisav, imao je 4 sina, Stamenko, Branko ( poginuli u ratu, jednog su našli a drugi je poginuo u hrvatskoj negde pred sam kraj rata i ne znamo gde je sahranjen) Gradimir i Vladimir ( moj deda) kao i sestru Conu ( svi su oni sada pokojni), moj otac Stojan se preselio u Leskovac. Ako imate bilo kakvu imformaciju o mojim precima bio bih vam prezahvalan. Hvala.

  10. Saša Kocić

    Poštovani
    Živim u okolini Šapca , doseljeni iz Crne bare 1966. Deda se Zvao Momir Kocić od oca Hriste i Jelke Kocić, sestre Mirka, Vida i brat Gradimir . rodjen 1938. Deda Sibin i baba Jovanka Kocić da li bi mogao jos neki detalj da dobijem o poreklu prezimena ako postoji.
    Hvala