Порекло презимена, село Црна Бара (Власотинце)

Порекло становништва села Црна Бара, општина Власотинце. Истраживање “Села у власотиначком крају” сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Crna Bara, selo

 

Црна Бара је село у општини Власотинце, Јабланички округ, југоисточна Србија. Насеље је веома старо и саграђено је од овчара који су претходно живели у колибама. И данас постоје чобанске колибе на обронцима (Крушевачке) Букове главе и Јагњилу на надморској висини од 700 до 900 метара.

Село је електрифицирано 1976. године, има водовод и продавницу. Макадамски пут повезује Црну Бару са Власотинцем, удаљеним око седам километара. Сеоска школа је саграђена после Другог светског рата. Некада је наставу похађао велики број ђака, који су пунили школске клупе, а данас после миграције становништа је остало веома мало ученика. Велики број њихових фамилија се иселио у Власотинце и у Војводини.

Чалаков гроб

Око километар и по од насеља Црна Бара налази се потес ЧАЛАКОВ ГРОБ. Код овог места се укршта више путева који повезују друхе потесе атара попречно, протеже се колски пут до потеза Букова глава, у атаре заплањских села Присјана и Завидинца. Северозападно преко потеса Брезовички рид и Вите Крушке, овај пут упире у суседна насеља Комарице и Гуњетине, а у продужетку води ка Заплању. Југоисточно од овог места протеже се пут до Ловачког дома, који се надовезује на путеве суседних атара Завидинце и Крушевице. У борбама српског народа за ослобођење од Турака током Првог српског устанка у историској литератури забележени су ови подаци: Један сукоб је био код села Црне Баре. Ту је доста Турака погинуло, али су устаници разбијени. Све се ово десило око Ђурђевдана 1809.године. О овом догађају и у селу постоји предање-да је било пролеће на велики празник кад је цела Србија ратовала. На овој раскрсници наши борци су сачекали Турке и „предводника“ Челака и изненада их напали и разбили. Тада је погинуо и њихов „предводник“ Челак. После битке (у току ноћи) деевет другара (Турака) су се вратили и сахранили убијене (погинуле). Из девет шака су бацили земљу „предводнику“ Челаку и тако се опростили. Благо од девет товара ношено мазгама је такође отето (Потеси у атару Црне Баре-Новица Тричковић, Власотиначки зборник број 2., 2006.године Власотинце, Културни Центар).

Становништво

У Црној Бари се живело од сточарства. Задњи активни сточар је Драгослав Миленковић, који је пре тога био зидар-печалбар. Становници села су вековима водили припрости сеоски живот јер су били отежаном локалном инфраструктуром удаљени од града. У прошлим временима се пешачило и коњима ишло у град. Данас црнобарци поседују тракторе и кола за превоз до града. Већина мештана се петком -пазарним даном- може срести у Власотинцу. Црнобарци продају на власотиначкој пијаци планински сир и кромпир. Многи и дрваре, користећи претежно тракторе за превоз дрва – храстова, багремова и букова.

У селу се гаји кромпир, раз и овас. У задње време се све више мештана бави садњом јагода због географске погодности села, које је окренуто према јужној страни, на падини Букове главе према Гуњетини и селу Црнатову.

Поред обрађивања земље, данас су већина мештана печалбари-зидари, који су пре тога били циглари-печалбари. Између два светска рата су старији ишли у цигларску печалбу чак у Влашко.

Сеоски обичаји 

Живот у селу се одвијао кроз рад са стоком и обрадом земље. У то спада чување стоке и сакупљање летине. Уз рад се певало и тако се лакше подносиле животне тегобе. Сеоске радости су биле: јагњење оваца, сакупљање сена, жетва, вршидба ражи и овса-касније домаће пшенице, удадбе и женидбе, славе, вашари, крстељке, испраћаји у армију, зарада у печалби, подизање деце, изградња куће и стаје-појединачне и колективне у селу.

Некада су црнобарске свадбе трајале по три дана. И данас су се задржали неки стари обичаји: Млада се прво испроси. Онда се музиком долази у сватовима да се девојка одведе уз гађање јабуке момка и даровање девојкине родбине. Нарочито се тај ритуал са јабуком и данас доста цени као способност момка као мушкарца да буде ратник и заштитник куће. У власотиначком крају се мушка глава одвајкада ценила као заштитник куће од зулума и разноразних освајача. Данас се још уз плех музику-трубаче, одржао обичај да се млада ујутру рано диже и доноси хладну воду са кладанца.

Када се сакупи летина, у јесењем времену, као и почетком августа у селу -као у осталим селима власотиначкога краја- организовале су се седељке-прела. Момци и девојке су се сакупљали на крстопутини, ложила се ватра, пекло се класје, прело и шалило и смејало.

Бачило – место где се чувају овце, где се музу овце и прави сир. Бачевина (бачије или бачевање), премлаз (премуз)-обичај био познат до шездесетих година двадесетог века у време Ћурђевдана. На Ђурђевдан је више домаћинства удруживало овце и козе и рано ујутру их истеривало на пашу:након испаше обављена је „мужа“ оваца на једној колиби, гумну или ливади. Од помузеног млека се правио овчарски специјалитет звани Белмуж. Тако су тада сточари паланзом мерили помужено млеко, посебно за свако стадо. Мера млека је вршена због распореда муже удруженог стада у наредним месецима(до Велике Госпоине). Мужу млека је по обичају започињао домаћин који тога дана измери највиђе помуженог млека. Например, петнаест „кила“ млека значи петнаест дана муже. Тога дана домаћини су дуговарали и начин чувања стоке у наредним месецима(до Митровдана). У појединим случајевим, чување стоке у летњим месециима обављао је један овчар, уз одређену надоканду и благослов домаћина.(Забележио: Тричковић Новица, село Црна Бара, 2000.г)

Приче из црнобарског краја:

Легенда о Црном бику

Црна Бара је према легенди добило назив по бари, језерцу преко пута гробља, где су данас воћњаци, испод којих су ископани бунари. У тој бари је живео један црни бик. Тај црни бик је изилазио из баре и убијао говеда када су пила воду баре. Тако се из баре изливала црвена крв која је чак стизала до воденице у селу Завидинце. Једног дана чувајући говеда поред баре, волови су убили тог црног бика и онда је он престао да се јавља из те баре. Црни бик из баре је према тој легенди допринео да село добије назив Црна Бара.

Легенда о црнобарској цркви

Међу старијим мештанима Црне Баре и данас кружи прича о пренешеној црнобарској цркви. По тој легенди се данашња црква у оближњем селу Конопница претходно налазила у Црној Бари на старом гробљу. Виле самовилке су је пренеле из Црне Баре тамо али због претходног стајања на старом гробљу Црне Баре тамо нема вампира.

Легенда о црнобарским музичарима

У селу су на свадбама и весељима били веома популарни гајдаши. Најстарији познати музиканти у гајдама су били: Тоза Миленковић, Криста Миленковић и Владимир Спасић. О Този гајдашу се и данас препричавају приче како је са гајдама прошао солунски фронт (у Првом светском рату). По казивањима се његова слика са комором приликом преласка солунског фронта и пробоја налази у Београду у историјском музеју. Прича се да је умро за време Другог светског рата и због борбе са немцима на овом подручју нису могли да га сахране, па је неколико пута био сахрањиван.

ДОДАТАК:Уз легенду о настанку назива села и данас кружи прича код старијих људи. Како да би населили то место где је некада била бара, чобани су путем својих бикова покушавали да убију црног бика који је живео у тој бари, али су тек успели када су свом бику везали на рогове ножеве и онда је тај бик убио тог црног бика и онда су се тек људи населили ту у данашње село Црна Бара, које је и добило име по том црном бику.

ПЕСМА О ЦРНОЈ БАРИ

Црна Бара место на висни
У њој су много људи фини
Сачувај се те њихове финоће
Свака жена свађати се хоће.

Свака жена воли политику
Трипут дневно иде код комшику
Кад се жене у комшилуку скупе
Све прачају о нашем мангупе.

Политику доноси им цура
То је ћерка нашега пандура
Поред жене свађају се мужи
Сваки дан се по неко тужи.

Запис: 14.06.2000.године село Црна Бара. Забележили: Марко Петровић ученик и Мирослав Младеновић наставник

 

Старе фамилије

Махале и старе фамилије у селу Црна Бара су: ИВКОВЦИ (Костадиновић, Марковић, Миленковић, Јовановић); ДЕДА ЈАНКОВЦИ (Станковић, Андријевић, Јовић, Коцић, Стефановић); САМАРЧИНЦИ –Стојановић; ГРГОВЦИ-Тричковић, Митић; ТУРЦИ -Цветановићи, Митровићи (слава Свети Ранђел).

Крсне славе старих фамилија су: Ивковци-Свети Никола, Деда Јанковци-Митровдан, Турци-Аранђеловдан, Грговци-Свети Јован, а неки Грговци славе и Светог Ђорђу.

Остале фамилије

КАРАПАНЏИЦИ. Стаменковићи, славе Свети Николу зимску 19. децембра.

Познати родосолов: Милорад-отац (рођен 1885.године, живео 75.година)-брат Милорад: Петар, а трећи брат Милан. Милорадови синови: Чеда Стаменковић (1932.-живи у Власотинце у Црнобарском потоку, а његова жена Драгица-из фамилије Петровић из Црне Баре, рођена 1932.године) и Жика Стаменковић (двокућа са братом), рођен 1934.године. Казивач Драгица (Петровић-удата за Чеду Стаменковић) Запис:19.март 2008. године Власотинце. Забележио Мирослав Младеновић локални етнолог.

ТРИЧКОВЦИ-ПЕТРОВИЋИ: Славе Свети Ђорђу 16. новембра  -пет дана по Митровдан, мрсна слава.

Познати родослов: Петар (рођен око 1646. године), Благоје (рођен око 1726. године), Радисав (рођен око 1806. године), Милан (рођен 1886. године, живео 68. година). Просечно рачунат век од 80 година живота. Петар је од ТРИЧКОВЕ фамилије. Ћерке Милана су: Драгица(удата Стаменковић-Карапанџици Црна Бара, рођена 1932. године), Вера (рођена 1928), Славица призећена (1934.г-из фамилије Митровићи Црна Бара). Отац Драгише Митровић из „турске“ фамилије Миле „Турчин“. Драгишин деда Таса се призетио из „турску“ фамилију у Митровића фамилију. Сестра Мира (1936.године-удата у Миленови-Николић у Гуњетину-славе Свети Николу зимску 19.децембра). Славица (девојачко презиме Петровић-рођена 1932.године) Стаменковић била је 12. година у Лазарице, са другарицама: Миомирка Стефановић и Стојана Петровић из Црне Баре, а „вођа“ (Лазар) им је био Милисав Петровић, коме су у току лета желе овас и раж- радиле на жетву што их је водио у Лазарице.Тада су биле девојчице 16-17 година.

МАХАЛА САМАРЏИНЦИ. Само Младеновићи. Младеновићи славе Светог Јована (само једна призећена кућа слави Светог Николу).

МЛАДЕНОВЦИ (Самарџинци):-Младеновићи (Лука Младеновић живи у улици Црнобарски поток-Власотинце са синовима, рођен 1931.године у Црној Бари). Деда Младен рођен 1853. године, а живео 95 година-умро 1948. године у селу Црна Бара, па по њему фамилија носи назив Младеновићи. Цветковићи се иселили у Средор и Липовицу.

КАДИЈЕ: Спасићи (Тасићи) – живе у Власотинце и Црној Бари.

МАХАЛА САМАРЏИНЦИ: Било 13 кућа, а цео род потиче од Николе који је био самарџија-мајстор за израду самара за магарце и за коње.

Познати родослов: Павле-Цветко-Тодор-Младен (нисам сигуран-али према причи чика Луке Младеновића-рођеног 1931.године-има повећи род, а забележио сам 10.маја 2008.г,  док је копао кукурз на путу за Црну Бару, а који познаје историју свога роднога села.

КОЊАРЦИ. Арсићи.  Славе светог Николу 19. децембра.

ТРИЧКОВИЋ. Порекло из Драковце (село Шишава)-има их у селу Црна Бара:

Насељена из Рода ВУЧКОВИ села ДАРКОВЦЕ Црна Трава. Крсна слава Свети Ранђел.

ДЕДАЈАНКОВЦИ (Станијевић, Јовић): Фамилија добила презиме по претку прадеди Станији, који је заветовао да будућа поколења носе његово презиме, која су пре тога имала презиме Јовић. Његов унук Влајко је изродио синове: Сретко (рођен 1946. године) и Драган (1972. године). Влајко је имао шест сестара и једног брата. Станијићи, Јовићи – ДЕДАЈАНКОВЦИ славе Светог Јована.

Запис 20. март 2008. године, Власотинце. Казивач: Верица Јовић (1955.г). Забележио: Мирослав Младеновић, локални етнолог.

МИЉКОВЦИ (Миљко-од рода БАБАРОЈКИНИ): Миљковићи, славе Свети Ђорђе (зимски)-посна слава.

Казивач: Смиља Костадиновић (1928. г.) село Црна Бара. Забележио: Небојша Костадиновић, ученик 8. разреда, село Црна Бара.

*

Родослов фамилије Стојановић (1): Деда Алкесандар – ЦАНЕ се презивао Јовић. Баба Лепосава пореклом из Црне Баре, девојачко презиме Коцић-АЛОСАНИ. Деда ЦАНЕ Стојановић (Јовић) пореклом од Копаоника. Њеогова мајка се звала СТАНА, а отац МИТКО. Имао је брата ДРАГУТИНА и сестру ЗАГОРКУ. ЦАНЕ је имао четири ћерке: Славица, Деска, Босана и Симка и једног сина ЉУПЧА. Крсна слава је СВЕТИ ЈОВАН.

Запис: 2009.године село Црна Бара

Казивач: Јаворка Стојановић (баба Алесандре Стојановић, ученице шестог разреда, село Ц. Бара, запис 2009.г.), село Црна Бара.

Забележили: Алесандра Стојановић уч. шестог разреда из с. Црна Бара и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“, село Шишава-Ломница, локални етнолог и историчар, Власотинце.

*

Родослов фамилије Стојановић (2): Породица Стојановић је пореклом из села Црна Бара, а има два презимена: Стојановић и Тасић, ДУДЕРЦИ. Крсна слава је СВЕТИ НИКОЛА.

Деда КРИСТА имао брата ЈОВАНА и сестру ДАРИНУ. Жена од КРИСТЕ се звала ЗОЈКА, пореклом из Црне Баре. Имала сестре: Станичка, Љубинка и Вујичка, а браћу није имала. Остала сироче без мајке и оца. Имали су: НАДУ, ЛУКУ, МИРКА, КРУНУ, СИЧКУ и КОСАРУ. НАДА има сина: СТОЈАНА и ћерку КАТИЦУ. ЛУКА се два пута женио. Имао синове: Бранко и Руменко. Мирко имао троје деце: Драгана, Зоран и Горан. Круна се није удавала. Сичка имала двоје деце: Анђела и Љубиша. Косара има два сина: Драган и Миле.

Запис: 2009. године, село Црна Бара.

Казивач: Јаворка Стојановић (баба Алесандре Стојановић.уч. шести разред, с. Ц.Бара, запис 2009.г.), село Црна Бара.

Забележили: Алесандра Стојановић уч. Шестог разреда из с. *Црна Бара и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, локални етнолог и историчар Власотинце.

*

Родослов породице Митровић: Породица Митровић је пореклом из села Црна Бара. Крсна слава је Свети Ранђел. Презимена два: Митровић и Цветановић, ТУРЦИ.

Јован и Стојанка имали имали три ћерке: Стана, Славица и Љубинка и једног сина: Стојан. Стана има два сина: Ива и Јован. Славица има два сина: Горан, Зоран. Љубинка има сина: Братислав и ћерка Сузана, Стојан има две ћерке: Виолета, Марина и сина: Игор.

Запис: 2009. године, село Црна Бара.

Казивач: Јаворка Стојановић (баба Алесандре Стојановиић, ученица шестог разреда, с. Ц.Бара, запис 2009.г, село Црна Бара.

Забележили: Алесандра Стојановић уч. Шестог разреда из с. *Црна Бара и наставник Мирослав Младеновић, ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, локални етнолог и историчар Власотинце.

Родови који живе почетком 21 века по презименима(РОДОВА) у село Црна Бара

МАХАЛЕ:

1. С е л и ш т е:

* Стаменковић Светомир и Живка (жена)

* Тодоровић Рада, Стеван (син) (Св. Никола)

* Јовановић Славица (Св. Никола)

* Миленковић ————– (Св. Никола)

* Костадиновић Љубиша, Ђурђица (жена), Зорица, Мирослав и Небојша (деца) (Св. Никола).

2. В л а в о њ и в а:

*Миленковић Божидар и Видосава (Св. Никола)

* Тасић Живојин и Милица, Далибор (син), снаја Маја, унука (Николина)-Св. Никола.

* Миленковић Раде и Вера (Св. Никола).

3. Г о р њ а   м а л а:

* Марковић Милунка (св. Никола)

* Арсић Богдана (мајка), Горан (син), Ковиљка (снаја), Никола и Бранимир (унуци)-надимак фамилије КОЊАРИ (Св. Никола)

* Митровић Стојан и Симка (Св. Аранђел)

* Миленковић Драгослав и Радмила (жена)-надимак-Цупне (Св. Никола)

* Стевановић Милица (Св. Аранђел).

4. Д о њ а    м а л а:

* Андрејевић Милева – КОВАЧИ (слава Митровдан)

* Андрејевић Василије-СТОЈАНОВЦИ (надимак)-крсна слава Митровдан

* Андрејевић Власта-СТОЈАНОВЦИ (к.слава Митровдан)

* Станковић Живка-СТОЈАНОВЦИ т (крсна слава Митровдан)

* Јовић Перка (мајка); Бојан (син), Данијела (снаја), Милош и Марија (унучићи)-БАГЕЈЦИ надимак) (крсна слава Свети Јован)

* Миљковић Ненад и Бранка; Милан (син)-ПАШИНИ-Крсна слава Свети Ђорђа

* Стефановић Нада-ГЕРЗИНЦИ (Крсна слава Митровдан)

* Андрејевић Владимир-ЖИВАНИНИ(надимак по бабу) (Кр.слава Митровдан)

* Стевановић Лука и Јелка- СЕФ(Р)АЛОВИ (Св. Никола)

* Ђорђевић јелка-ПЕТКАНЦИ (Св. Никола)

*Стаменковић Драгољуб (отац), Младен(син)-ДОПИГИНИ (Св.Јован)

4.1. Д о л и н а:

* Тасић Славко, Бранка, Небојша (син), Данијела (снајка), Сунчица и Снежана (унуке)-ПЕТКОВЦИ (Св. Никола)

* Пешић Борко и Бојана (Св. Никола)

* Пешић Будимир и Десана

* Анђелковић Јаворика-ПРИЗЕТКОВЦИ (Св. Никола)

* Миленковић Славко и јадранка, Данијел (син), Тамара (снаја), Соња (унуче)-ФИШЕКЛИЈЕ-Свети Никола

* Цветановић Лазар и Живка-ТУРЦИ( крсна слава Све. Аранђел)

* Стојановић Јаворка (мајка), Драган (син), Виолета (снаја), Александра и Стефан (унуци)-ДУДЕРЦИ(крсна лсва Свети Никола)

* Стојановић Стојадин и Смиља

5. К а д и в с к а    м а л а:

* Милошевић Миле и Љубинка, Драган (син)-(Св.Ђорђа)

* Милошевић Лазар и Најда (Св.Ђорђа)

* Милошевић Драгољуб и Рада, Цветко и Јасмина (син и снаја), Данијел и

Маја (унук и унука), Михајло и Емилија (параунуци) – ЛИСИЦЕ-Свети Ђорђа

* Митић Ружа-БРАНКОВЦИ (Свети Никола)

6. С а м а р џ и н ц и:

* Глигоријевић Нада

*Јулка————–.

Запис: Март 2013.године, село Црна Бара, општина Власотинце Србија

Забележили: Учитељица Наташа Цекић у истурено одељење четвороразредне основне школе у село Црна Бара и наставник Мирослав Младеновић, централнa осмогодишњa школa у село Шишава-Ломница, општина Власотинце, Србија

* * *

НАПОМЕНА: У међувремену чим сам дознао да МОНОГРАФИЈУ села ЦРНА БАРА пишe Црнобарац Тричковић Новица (професор историје и директор Народног музеја у Власотинце)-престао сам сакупљањем и бележењем записа о село Црна Бара. У разговору са Тричковићем сам дознао да нажалост нема пара за публиковање већ написане публикације, па ћемо онда да овде шире испишемо ПОРЕКЛА презимена и РОДОВА села Црна Бара, које је међу најстарим у општини Власотинце по насељавању.

Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце. Србија

17.јун 2013.г. Власотинце Србија

 

АУТОР: Сарадник портала Порекло Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар

 

 

 

Коментари (18)

Одговорите

18 коментара

  1. Marija

    Fali ovde jos koliko mogu da primetim. Nema nista ni o Tasicima, mojim precima. Ukoliko se voljni svoj rad mozete podeliti na stranici fb ili grupe “Crnobarci”, ljudima bi znacilo.

  2. SVETOZAR STOJKOVIĆ

    ZA NOVICU TRIČKOVIĆA I DRUGE CRNOBARCE
    U Crnoj Bari sam radio kao učitelj šk. 1965/66 sa Bogdanom Anđelkovićem iz Crnatova
    Prelistavajući “Prosvetni glasnik” pronašao sam neke podatke o učiteljima u Crnoj Bari pre Drugog svetskog rata pa ih, evo, navodim za buduću monografiju o Crnoj Bari. 1926. godine učitelj je bio VJAČESLAV MOROZOV (verovatno Rus)
    šk. 1929/30. učitelj je bio VLADIMIR RISTIĆ (premešten je 1930. g.
    u selo Proštinac srez resavski)
    šk. 1932/33 god. učitelj je bio VLADIMIR M. GRIGIĆ
    Srdačan pozdrav Novici, “Mircu” i “Limi” Svetozar Stojković Aleksinac

  3. SVETOZAR STOJKOVIĆ

    ЗА НОВИЦУ ТРИЧКОВИЋА!
    НАКНАДНО САМ У “ПРОСВЕТНОМ ГЛАСНИКУ” ПРОНАШАО ПОДАТАК ДА ЈЕ УЧИТЕЉ У ЦРНОЈ БАРИ ШК. 1939/40. (МОЖДА И РАНИЈЕ) БИО ИЗВЕСТАН УЧИТЕЉ ПО ИМЕНУ ЈАБУЧАНИН М. ПЕТАР КОЈИ ЈЕ 1.9.1940, ГОД. ПРЕМЕШТЕН У РАЈНО ПОЉЕ.
    ПОЗДРАВ! СВЕТОЗАР СТОЈКОВИЋ АЛЕКСИНАЦ

  4. SVETOZAR STOJKOVIĆ

    За учитеља у Црној Бари септембра 1940. године постављен је ИЛИЋ Р. ВЕЛИМИР. Ово је допуна података за Новицу Тричковића.
    Светозар Стојковић Алексинац