Порекло становништва, Бабушница

1. маја 2012.

коментара: 39

Порекло становништва из појединих села општине Бабушница.

Бабушница је смештена у југисточној Србији недалеко од Пирота. Насеља општине Бабушница:

Бердуј:

Мештани села славе св. Јована, св. Арханђела, св. Николу, св. Саву, и св. Димитрија/Митровдан. Пореклом из околине Крагујевца и Јагодине.

Богдановац:

Мештани села славе: св. Јована, Пејчиндан и Митровдан. Пореклом са Косова.

Војинци:

Мештани славе: св. Николу, Митровдан и др. Досељено из Горњег Крњина.

Вучи Дел:

славе: Св. Арханђела и Митровдан: Пореклом је из Знепоља (Бугарска) досељени у 17. веку. И из села Стрелац (општина Бабушница) у 18. веку.

Горњи Стрижевац:

славе: св. Николу, св. Стефана, св. Арханђела и св. Јована). Становништво је досељено из околних заплањских села (Линово, Завидинци и др.).

Грнчар:

славе: св. Арханђела, св. Николу и Митровдан. Становништво је пореклом из околине Пирота, Призрена и Македоније. У овом селу рођен генерал Владимир Лазаревић.

 

Доњи Стрижевац:

славе: св. Николу и св. Архандјела). досељени су из околних села (Горњи Стрижевац, Проваљник и Извор).

Драгинац:

славе: св. Николу и св. Арханђела: Становништво је староседелачко.

Завиднице:

славе: св. Николу, св. Јована, св. Стефана и св. Арханђела). Становништво је староседелачко и досељено у 19. веку из Знепоља и Црне Траве.

Дучевац:

славе: св. Арханђела, св. Николу, св. Ђорђа и Митровдан. Становништво је пореклом из Метохије и Полимља. (Полимље се налази у југозападној Србији и данашњој северној Црној Гори.

Камбелевци:

славе: св Николу, св. Архандјела, св. Ђорђа и св. Јована. Становништво је пореклом са Косова и Метохије.

Љуберађа:

славе: св. Николу и Митровдан. Мештани су пореклом из Метохије.

Мало Боњинце:

славе: св. Николу, св. Арханђела и Митровдан. Становништво је староседелачко.

Мезграја:

славе: св. Ђорђа, св. Николу, Митровдан и св. Јована: Становништво је пореклом са Косова из околине Србице.

Модра Стена:

славе: св. Николу, св. Јована и св. Арханђела. Мештани су пореклом из околине Косовске Митровице.

Остатовица:

славе: св. Николу, св. Јована и св. Стефана: Становништво је пореклом из околине Пећи у Метохији.

Проваљеник:

славе: св. Арханђела и св. Николу: Становништво је доселило из Извора, Братишевца и др.

Радосињ:

славе: св. Николу. Становништво је досељено из Врања, Власотинца и околине Ниша.

Раков Дол:

славе: св. Николу, св. Јована, св. Саву и св. Арханђела. Становништво је досељено из Поморавља.

Раљин:

славе: св. Николу, св. Димитрија и св. Арханђела. Становниство је досељено из околних села.

Стрелац:

славе: св. Арханђела, св. Јована и св. Николу. Становништво је староседелачко.

Студена:

славе: св. Арханђела и св. Јована. Становништво је досељено из околине Врања, Сурдулице, Власине и Црне Траве.

Сурачево:

славе: св. Јован, св. Стефан и св. Никола. Становништво је досељено из околиних села (Пресака и Раљин).

Црвена Јабука:

славе: св. Јована, св. Саву, св. Ђорђа и св. Стефана. Становништво је пореклом са Косова и Метохије.

Штрбовац:

славе: св. Николу и св. Јована. Становништво је пореклом са Косова.

ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко

Коментари (39)

Одговорите

39 коментара

  1. ratko jovanovic

    Da li neko zna nešto o selu Dol (kod sela Grnčar) Opština Babušnica. Poreklo stanovništva slave i dr.

  2. Jovan Sokolović

    Poštovanje svima. Imam jedno pitanje, moja porodica se doselila u Prekopčelicu kod Lebana iz Strelca, verovatno krajem 19. veka. Pre prezimena Sokolović, nosili su prezimena Ristić i Ilijić (izgleda da su menjali prezime u svakoj generaciji, i to po dedi). Da li neko sa ovog foruma može da mi kaže nešto o njima i da li i dalje u Strelcu ima ljudi koji bi mogli da budu u srodstvu sa Sokolovićima (sada iz Lebana)?

  3. Ratko V. Jovanović

    Poštovani ako neko ima informacije o seli Dol koje se nalazi kod sela Grnčar a u blizini sela Brestov Dol i to o poreklu stanovništva, mahalama i sl. Moj pradeda je Aleksa Jovanović rodjen 1885.solunac, prababa je Gmitra, imao sinove Tihomira, Vitomira, Vojislava i Petra. Osim Vojislava sva trojica su poginula u Drugom sveckom ratu i kćer Gmitru. Vojislav se 1945. odselio u Kragujevac

  4. Poštovani, na adresi http://www.monografija.rs je publikovana monografija sela Srelac. Pokojni autor, moj otac (inače rodom iz Strelca) je građu sakupljao preko dvadeset godina. Publikovana građa je preneta u elektronsku formu u izvornom obliku te vas molim da mi oprostite ukoliko naiđete na slovne , jezičke i sl. greške. Sajt se stalno koriguje i ispravlja. Nadam se da će ova obimna građa da vam posluži u daljim traganjima. Posvećena je svim Lužničanima.
    Srdačan pozdrav, Miroslav

    • Јовица Кртинић

      Честитамо на подухвату и захваљујемо на обавештењу. Сајт је одличан. Ваш отац, да је поживео, данас би био поносан на своје синове. Свака част!

  5. Strelac

    http://www.monografija.rs/monografija/proslost-istorija/
    Danasnji naslednici tracana su bugari.
    http://www.monografija.rs/monografija/stanovnistvo/
    http://www.monografija.rs/galerija/
    U galeriji vidimo da su se zitelji Stelca rado slikali sa kraljevom vojskom,bugarskom vojskom i partizanima.

  6. Kambelevci

    Sto se tice kosovskog porekla stanovnika Kamblelevca.
    Poznata istorija Kosova počinje pre otprilike 3000 godina u vreme kraljevine Dardanije. Poslednjih 2000 godina političke istorije ove oblasti njome su najduže gospodarili Rimljani (od 1. do 6. veka), Vizantinci (od 6. do 12. veka, sa prekidima), Bugari (od 9. do 13. veka, sa prekidima) Srbi (od 13. do 15. veka) i Turci Osmanlije (od 15. do 20. veka)
    Slovenska plemena su počela naseljavati Balkansko poluostrvo u 6. i 7. veku. Preci Srba su počeli da naseljavaju Kosovo približno dva do tri veka nakon talasa doseljavanja Slovena u 7. veku.[1] Preci današnjih Srba su tu zatekli starosedeoce Arbreše, pretke današnjih Albanaca, koji vode poreklo od Ilira.[3][4][5] Nakon dolaska Slovena, Arbanasi su se povukli u planine i na arbanaško primorje, naročito južno od Skadra.[6] Prva slovenska država na tom tlu je bila Bugarsko Carstvo, čija se vlast smenjivala za vizantijskom sve do kraja 12. veka.
    Zvanične statistike Kosovskog vilajeta iz 1912[34]
    Etnicitet Broj
    Albanci muslimani 418,000
    Bugari hrišćani 250,000
    Srbi pravoslavci 113,000
    Mešano stanovništvo 22,000
    Bugari muslimani 14,000
    Turci muslimani 9,000
    Vlasi pravoslavci 900
    Grci pravoslavci 200
    Ukupno 827,100
    https://sh.wikipedia.org/wiki/Istorija_Kosova
    https://sh.wikipedia.org/wiki/Demografska_istorija_Kosova

  7. zvonko stojanov

    Ima li neko da zna poreklo stanovnika sela Rakita?

  8. ivana marinkovic

    zanima me poreklo prezimena Marinkovic .

  9. Serbona

    Да ли имате податке за село Стол?