Порекло становништва из појединих села општине Бабушница.
Бабушница је смештена у југисточној Србији недалеко од Пирота. Насеља општине Бабушница:
Бердуј:
Мештани села славе св. Јована, св. Арханђела, св. Николу, св. Саву, и св. Димитрија/Митровдан. Пореклом из околине Крагујевца и Јагодине.
Богдановац:
Мештани села славе: св. Јована, Пејчиндан и Митровдан. Пореклом са Косова.
Војинци:
Мештани славе: св. Николу, Митровдан и др. Досељено из Горњег Крњина.
Вучи Дел:
славе: Св. Арханђела и Митровдан: Пореклом је из Знепоља (Бугарска) досељени у 17. веку. И из села Стрелац (општина Бабушница) у 18. веку.
Горњи Стрижевац:
славе: св. Николу, св. Стефана, св. Арханђела и св. Јована). Становништво је досељено из околних заплањских села (Линово, Завидинци и др.).
Грнчар:
славе: св. Арханђела, св. Николу и Митровдан. Становништво је пореклом из околине Пирота, Призрена и Македоније. У овом селу рођен генерал Владимир Лазаревић.
Доњи Стрижевац:
славе: св. Николу и св. Архандјела). досељени су из околних села (Горњи Стрижевац, Проваљник и Извор).
Драгинац:
славе: св. Николу и св. Арханђела: Становништво је староседелачко.
Завиднице:
славе: св. Николу, св. Јована, св. Стефана и св. Арханђела). Становништво је староседелачко и досељено у 19. веку из Знепоља и Црне Траве.
Дучевац:
славе: св. Арханђела, св. Николу, св. Ђорђа и Митровдан. Становништво је пореклом из Метохије и Полимља. (Полимље се налази у југозападној Србији и данашњој северној Црној Гори.
Камбелевци:
славе: св Николу, св. Архандјела, св. Ђорђа и св. Јована. Становништво је пореклом са Косова и Метохије.
Љуберађа:
славе: св. Николу и Митровдан. Мештани су пореклом из Метохије.
Мало Боњинце:
славе: св. Николу, св. Арханђела и Митровдан. Становништво је староседелачко.
Мезграја:
славе: св. Ђорђа, св. Николу, Митровдан и св. Јована: Становништво је пореклом са Косова из околине Србице.
Модра Стена:
славе: св. Николу, св. Јована и св. Арханђела. Мештани су пореклом из околине Косовске Митровице.
Остатовица:
славе: св. Николу, св. Јована и св. Стефана: Становништво је пореклом из околине Пећи у Метохији.
Проваљеник:
славе: св. Арханђела и св. Николу: Становништво је доселило из Извора, Братишевца и др.
Радосињ:
славе: св. Николу. Становништво је досељено из Врања, Власотинца и околине Ниша.
Раков Дол:
славе: св. Николу, св. Јована, св. Саву и св. Арханђела. Становништво је досељено из Поморавља.
Раљин:
славе: св. Николу, св. Димитрија и св. Арханђела. Становниство је досељено из околних села.
Стрелац:
славе: св. Арханђела, св. Јована и св. Николу. Становништво је староседелачко.
Студена:
славе: св. Арханђела и св. Јована. Становништво је досељено из околине Врања, Сурдулице, Власине и Црне Траве.
Сурачево:
славе: св. Јован, св. Стефан и св. Никола. Становништво је досељено из околиних села (Пресака и Раљин).
Црвена Јабука:
славе: св. Јована, св. Саву, св. Ђорђа и св. Стефана. Становништво је пореклом са Косова и Метохије.
Штрбовац:
славе: св. Николу и св. Јована. Становништво је пореклом са Косова.
ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко
29. мај 2012. у 10:34
Milena Milojevic
A selo Vrelo? Ono je na Staroj planini. Ide se do Grncara, pa pesice uz planinu do sela.
10. децембар 2017. у 20:54
Marjan
Selo Vrelo se ne nalazi na Staroj planini, već od Ljuberadju prema Modru stenu Vrelo se nalazi sa leve strane, a Suva planina sa desne strane te nemaju nista zajedničko.
23. јун 2012. у 13:00
vuči del
Poštovani, informacije o poreklu stanovništva sela Vuči Del koje ste naveli, a takođe i o slavama(poznato je da u tom kraju, pa i u Vuči Delu nema krsnih slava, već samo seoskih zavetina npr. u sv.German ili kako vučudelci kažu džerman je za Vuči Del praznik koji je slavilo celo selo.). A i podatak da selo vodi poreklom iz bugarske i iz sela Strelac je netačan. Poznato je da jedna mahala u Vuči Delu nosi naziv STOLČANJE i to govori o poreklu jednog dela stanovništva(selo STOL), a veći delo stanovništva je poreklom iz okoline PEĆI (KiM). Takođe je i poznato da Vučudelci imaju bugarska prezimena, a i to se može utvrditi od kada i zbog čega, ali to je stvar za detaljniju analizu i diskusiju. Sve ovo je lako proverljivo. POZDRAV od autora profila VUČI DEL i jednog od malobrojnih Vučudelaca!
13. јул 2012. у 16:01
Srbin
На жалост, немате податке за Братишевац. Ако нађете, објавите обавезно.
15. јул 2012. у 21:29
Bg
Podatak je potpun i tacan. Kakаv stol, kakvi bakraci.
27. септембар 2012. у 21:58
vučidel
Trebaš prvo znati gde je VUČI DEL, pa tek onda komentarisati. Vuči del ima veze sa selom Strelac koliko i sa Šangajem…..
28. септембар 2012. у 01:44
Sarko
@Vuci-delac.
Vuci Del pogranicno selo ka Bugarskoj, naselje je razbijenog tipa. Na severnim padinama Ruj planine (1706 m), 29 km jugoistocno od Babusnice. Povrsina atara iznosi 935 ha. Po predanju, raniji naziv je Vladisavci, a danasnje ime je zoogeografskog porekla – po vukovima. Kroz selo proticu bujicni tokovi (Stolski, Kosarski i Seoski potok), koji se spajaju i kod sela Rakite ulivaju u Blatanicu, levu pritoku Jerme. Okruzen je bukovim sumama i pasnjacima. Prostorno se razvija u visinskom pojasu 1000 – 1200 metara. Obuhvata devet fizionomskih delova: Krljinu, Prosisme, Valogu, Kosare, Volasce, Braniceviste, Selo, Poprast i Stolsku mahalu. Pominje se u nepotpunim spisima otomanskih vojnika pirotskih i susednih krajeva iz 1606 godine (3 domacinstva), kada pripada kazi Sehircoj. Posle oslobodjenja od Turaka ima 18 domacinstva i 171 zitelja (1879 god).Stanovnistvo je pravoslavno (slavi Sv. Arhandjela i Mitrovdan; seoska slava je Sv. German), stanovnistvo je doseljeno iz Znepolja (Bugarska) u 17. veku i iz sela Strelac u 18. veku, stanovnistvo se nacionalno deklarise kao bugarsko, srpsko i jugoslovensko.
Stolska mahala koju ti pominjes, verovatno je prozvana po nekom predku Stoli (Stola), a ne po geografskom imenu nekog sela.
Znas li nesto o trnskom klisurskom stanovnistvu, o njihovom poreklu? Nasi etnolozi su utvrdili prisustvo kosovske-metohijske selidbene struje u tom kraju, postoji knjiga, nemam je nazalost (citao sam nesto o tom kraju, ali ne znam koliko je to tacno). U okolini Trna pogranicna opstina sa Pirotom danas u Bugarskoj, postoji selo Metohija kao i selo Kosovo, sto je jedan od dokaza da su se doseljavali u tom kraju i da to sto sam citao o Trnskoj klisuri i jeste istina.
21. мај 2017. у 19:32
Okreni,obrni,bugari
U predantičko doba na prostorima Kosova su živeli iliri(verovatno danasnji Albanci) koji su svoju kulturu širili iz reona Vinče (Vinčanska kultura 3-4 vek pne. Kosovo nosi nayiv po ptici Kos za koju u albanskom jeziku nema odgovarajuće reči a reč Metohija označava crkveni posjed. U antičko doba prostor današnjeg Kosova i Metohije se nazivao Dardanija. Ilirska plemena se uglavnom smatraju precima današnjih Albanaca[13], mad apostoje i drugi podaci da su oni naseljavani sa područja Kavkaza i na prostoru Kosova se nalaze od 2. milenijuma pne. Dardanci su naseljavali i prostor današnje jugozapadne Srbije i deo Makedonije.
U trećem i drugom veku pre nove ere, ovim regionom su vladali dardanski kraljevi: Longarus, Bato i Monunius, kao i Etuta, Monuniusova ćerka. Oblast Dardanije zatim dolazi pod vlast Makedonaca.
Rimljani osvajaju ovu oblast 160. godine p.n.e, u toku Ilirskih ratova. Teritorija kasnije ulazi u sastav rimske provincije gornje Mezije 87. godine. Od cara Dioklecijana čini zasebnu provinciju Dardaniju.
Srednji vek
Slovenska plemena su počela naseljavati Balkansko poluostrvo u 6. i 7. veku, dok su oblast Kosova počeli naseljavati približno u 9. ili 10. veku.[14] Sloveni su tu zatekli starosedeoce Arbreše. Arbreše, odnosno Ilire, mnogi smatraju za pretke današnjih Albanaca.Prva slovenska država na Kosovu je bila Bugarsko carstvo, čija se vlast smenjivala za vizantijskom sve do kraja 12. veka.
Zvanične statistike Kosovskog vilajeta iz 1912
Etnicitet Broj
Albanci muslimani 418,000
Bugari hrišćani 250,000
Srbi pravoslavci 113,000
Mešano stanovništvo 22,000
Bugari muslimani 14,000
Turci muslimani 9,000
Vlasi pravoslavci 900
Grci pravoslavci 200
Ukupno 827,100
3. децембар 2017. у 10:12
slobodan petrović
Iliri srpsko pleme koji su naseljavali čitavo Balkanski prostor pa i šire.Srbska plemena su preko 10000g. na ovim prostorima.Došljaci su Bugari, Albanci,Grci, Mađari i ostali.Ovaj što je pisao prethodni tekst je totalna neznalica ili Šiptar. To što oni svojataju Ilire kao svoje pretke to je što je većina Srba u Današnjoj Albaniji koja je bila srpska zemlja, poalbančeno uz pomoć Otomanske imperije.Šiptari sa 1000 i nešto porodica i Srbi koji su mnogo brojniji. Srbi u to vreme trpeli veliki teror od strane turskih zavojevača. Pošto su Srbi bili najbrojniji i strah od pobune, nisu smeli da se izjašnjavaju kao Srbi. Mogli su da budu Bugari,Albanci,Grci ,Mađari ali nikako Srbi.Kad bi se danas slobodno otvorile granice okolnih država i bez posledica izvršio referendum za slobodno izjašnjavanje nacionalnosti, Srbi bi bili najbrojniji.
6. август 2023. у 14:39
Oleg Vidic
Prema u nauci prihvaćenoj podeli indoevropskih jezika na satemske i kentumske (na osnovu izgovaranja broja 100 sa početnim s ili k(tj. č), albanski jezik spada u kentumske, a ilirski u satemske (kao i srpski jezik). Tako Albanci nemaju nikakve veze sa Ilirima. Oni su doseljeni 1042. godine sa Sicilije (gde su ih doveli Mavarski osvajači, raselivši ih iz kavkaske Albanije) odakle ih je doveo vizantijski vojskovođa Georios Maniakis u pohodu na centralnu vlast. Njemu su služili kao pomoćne trupe (komornici, kuvari, itd.). Nakon izgubljene bitke zetski (srpski) vladari su im dali malu teritoriju u centralnoj Albaniji. Odatle su se, služeći tuskom okupatoru, raširili od kraja 16. veka u susedne srpske teritorije.
21. октобар 2012. у 19:15
vučidel
Košare i Krljini je ista mahala, Braniceviste nepostoji kao ni poprast, a reka koju pominješ je Blat’šnica. Verovatno tako piše u izvoru koji koristiš ali ovo je istina… IPAK NEIZMERNO TI SE ZAHVALJUJEM NA TRUDU KOJI ULAŽEŠ DA SAČUVAŠ OD ZABORAVA SELA KOJA NESTAJU ILI SU VEĆ NESTALA.
Pozz. i svako dobro.
10. април 2013. у 20:09
Boris
Covek ipak ima dobra saznanja i verovatno je naveo dosta tacnije podatke za razliku od tebe koji pretpostavljam samo nagadjas po pricama koje si cuo od naseh ucenih seljana,drugi izvor ocito nemas….”Braniceviste” i “Poprast” i te kako postoje,to su Briceviste i Paprat….Prosiste je pogresno i nedostaju Bacovi,ali pitanje je dali su oni i postojali u vreme kad je njegov izvor o Vuci Delu pisan….
U jednom se slazem,malo je tih koji pokusavaju da otrgnu od zaborava navedena sela koja polako al sigurno nestaju…
11. фебруар 2023. у 01:27
ДР Милошев Милорад
100% тачан назив махала и њихов број:
1) Валошће
2) Валог
3) Бричевиште
4) Столчање
То су називи и број махала (4) са леве стране реке, када се иде узводно.
Са десне стране реке налазе се махале:
5) Село
6) Кошаре
Поздрав за све моје Вучуделце, који су расути свуда по свету.
8. мај 2013. у 13:16
mico
ŠTO JE SA KARAULOM JER SAM BIO TAMO 90 TIH GODINA I KAKO SU VUČIDELCI. POZDRAV.
24. мај 2013. у 16:04
vučidel
Borise, ako ti smatraš da su Braničevište i Poprast mahale koje postoje u Vdelu, to je potpuno netačno, moraš i živeti u Vdelu… Vuči Del čine sledeće mahale: Selo, Košare(Krljini, Bačovi, Taskovi,Sitnoverci),Paprat, Stolčanje(Kamik i dolnja mala),
Brčevište, Valog, Valošće. Ako te i zanima Vdel, pristupi profilu na FACEBOOK-u….
3. август 2013. у 22:39
Ceda
Gde su Masurovci?
13. септембар 2013. у 17:00
Miroslav Mladenović
Sarko!
Веома ценим твој труд да сачуваш од заборава већ исељених села са подручја Лужнице, али нажалост то се не може тако документовано урадити из ЛИТЕРАТУРЕ (ИЗВОРА) из ДАЉИНЕ. Нажалост, многе написане чињенице су и мени познате, али када сам покушао да ангажујем многе ЛУЖНИЧАНЕ још пре појаве ПОРТАЛА преко ФЕЈБУКА ( апоседујем и РУКОПИС МОНОГРАФИЈЕ о ЛУЖНИЦИ-“Кроз векове”)- где сам неке делове села обкавлјивао од већ покојног још 2008.г Тихомира Мијаиловића(Из села Грнчара, испред села бабушнице према селу Свође-Власотинце-Лесковац); наишао сам на понижавања и УИВРЕДЕ многих којима је занимање ВЕЛИКИ СРБИН, а да немају појма ни одакле су им деда или парадеда досељени.
Због таквих сам био ИСПЉУВАн и најблаже НАЈУРЕН са многих форума, а све што сам писао касније или су ИНТЕЛЕКТИУАЛНО покрали или се то ВРТИ по одређеним форумима.
Наравно да сам и овде “преопширно” писао.због чега си не некортекно повредио да је “превише” за читање, па сам дао себи реч да више не пишем ни коментаре ни уопште било где на форумима; што сам задату реч и одржао.
Овде чиним изузетак, јер с еради о мом родном крају-индирекно је Лужница са Црном Травом и Власотинцем део мога завичаја.
Овде видим неке коментаре, али када се оде у лужнички крај-Бабушницу; од Власотинца-Свођа-Љуберађе-Бабушница-Пирот; онда се може видети сабласна пустош.
Као неко ко поред етнолошких записа, бавио се и бави читавог живота и фотографијом, у мају 2013.године сам фотоапаратом у боји забележио у селима:Љуберађа(била некада варошица испред бабушнице-која је касније настала), Грнчара и Модре Стене-до села Свођа-праву ПУСТОШ у селима без људи и урушених кућа у којима је некада у мојој младости било света негде до 70.година 20. века.
Нажалост никада нећу моћи да поставим ни фотографије било где јер у овом тренутку са југа Србије је то тешко урадити.
Било бих добро да неки који себе ВЕЛИЧАЈУ по београду и СРБУЈУ да мало ураде и за свој родни крај, тако што би направили родослове по родовима у селима свога роднога краја у лужничком крају, јер само записи остају као писани трагови да су ту некада живели људи.
Поздрав.
Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Бласотинце, југ Србије
13.септембар 2013.г. власотинце република Србија
9. фебруар 2019. у 12:00
Miodrag Jovanovic
Postovani Gdine Mladenovicu,
Molim Vas, ako ste u mogucnosti, za par kratkih komentara na temu Luznicana i gde traziti literaturu za rodoslov? Bio bih Vam vrlo zahvalan, ako biste mi odgovorili na [email protected]
Hvala!