Poreklo stanovništva sela Dragovo, opština Rekovac. Stanje iz 1955. godine
U Dragovu ima 270 kuća. Porodice su:
Aleksići (6), slave Đurđic, a preslava im je Đurđev-dan.
Mirjanići (4), slave Mitrov dan, a preslavljaju propoka Jeremiju.
Konijanići (9), slave zimnjeg, a proslavljaju letnjeg Sv. Nikolu. Prava im je preslava bila 22. 08., pa su je, da bi se od Turaka sakrili, promenili.
Cvetići (5), slava im je Sv. Luka, preslave nemaju.
Sve su ove porodice starinci i obično u sredini sela i oko izvora Jelava. Još su u selu bili Čuljkovići, koji su se utrli. Slavili su zimnjeg, a preslavljali su letnjeg Sv. Nikolu.
Vlaškovići (13) tako prozvani po dedi Vlaši. Doseljenici iz Parade. Slave Sv. Luku a preslavljaju Sv. Panteleju.
Perići, doseljenici iz Toplice. Slave Đurđic, prekaduju Đurđevdan.
Bučani (1). Priča se da je Nikola Novaković iz Oparića, ađutant Karađorđev, u zbegu kod Aleksinca uzeo jedno dete, koje je nosila neka devojka, sestra detinja. Dete je odneo kući i dao Milenku Bučiću, jer ovaj nije imao dece. Slave Sv. Aranđela (8.11.), preslavljaju Sv. Aranđela (13.07.).
Mojsilovići (6), doseljenici sa Kosova. Njih je bilo šest brata, i od njih su dvojica poginula braneći manastir Jošanicu. Bežali su i u Srem, i to u Slankamen. Tamo i sada ima jedna kuća od njihove porodice. Rođaci su sa Nikolićima i Slatini.
Gajići (38), doseljenici iz Kolašina. Slave Sv. Nikolu zimnjeg, a preslavljaju letnjeg. Slava im je preslava bila Sv. Agatonik (22. 08.), te i danas toga dana nose u crkvu kolač i sveću. Bežali su i u Srem. Od ove porodice ima jedna kuća (nečitko). Proslavljaju Sv. Aranđela.
Neškovići (12), doseljenici iz Vranje. Slave Sv. Aranđela (8. 11), preslavljaju Sv. Aranđela (26. 03.).
IZVOR: „HRONIKA SREZA LEVAČKOG“ – rukopis nepoznatog autora iz 1955. godine. Priredio saradnik portala Poreklo Miloš Stojadinovović
3. mart 2013. u 19:51
Miroslav Simic
Hroniku sreza Levackog napisao je (1903) Todor M. Busetic, ucitelj u Poljni, poreklom iz Rekovca. Molim ispravite gresku jer autor nije nepoznat – naprotiv.
S postovanjem M.Z.Simic, publicista iz Dragova
5. jun 2016. u 09:50
RaVa
S`obzirom da je g Simic hronicar Dragova mogao je napisano da dopuni i greske da ispravi.
28. avgust 2016. u 13:52
mita
Interesuje me porodica Djordjevic iz Dragova,njihovo poreklo.Ja sam unuk Adama Djordjevica iz sela Dragovo.
29. avgust 2016. u 14:49
mita
Molim vas zabrz odgovor,hvala unapreddddd
4. septembar 2016. u 18:03
mita
ima li koga..kuc,kuc….Interesuje me porodica Djordjevic iz Dragova,njihovo poreklo.Ja sam unuk Adama Djordjevica iz sela Dragovo.Molim vas za odgovorrr
23. avgust 2017. u 19:59
Gile
Ima, ima… 🙂 Ovako stoje stvari, prijatelju Mito, u knjizi Miroslava Ž. Simića, “KRALJEVSKO DRAGOVO”:
KUZMANOVIĆI, Srbi iz Dragovištice u Bugarskoj, slave Đurđevdan, mala slava Sv. Đorđe, litija Spasovdan.
U knjizi postoji jako lepo odrađen rodoslov, prepisaću po direktnoj, Vašoj liniji:
Adamov otac se zvao Živojin, deda Gligorije, pradeda Đorđe, čukundeda Kuzman. Po završetku Drugog srbskog ustanka, Kuzmanovi sinovi: Jovan (1800), Kosta (1803) i Đorđe (1806) su, bežeći od Turaka, došli u Dragovo. Neke porodice su se iselile u Jagodinu.
Pozdrav!
14. novembar 2018. u 12:03
Mita
A recite mi za Adamovog sina da li znate nesto ,ja nikada nisam upoznao ujaka jer je moja mama odrasla u domu
14. novembar 2018. u 12:33
Mita
A recite mi za Adamovog sina da li znate nesto ,ja nikada nisam upoznao ujaka jer je moja mama odrasla u domu Zvao se Ljubisa
3. jul 2018. u 09:32
Zoran
Ja sam Zoran Dačić. Unuk Stamenka Dačića iz Dragova, koji je rođen 1896. godine. Stamenkov otac se zvao Gmitar i bio je iz Oparića. Ako neko bilo šta zna o Dačićima iz Dragova neka mi javi komentarom ovde ili na e-mail [email protected], unapred zahvalan.