Порекло презимена, село Драгово (Рековац)

24. новембра 2012.

коментара: 9

Порекло становништва села Драгово, општина Рековац. Стање из 1955. године 

 

У Драгову има 270  кућа.  Породице су:

Алексићи (6),  славе Ђурђиц,  а преслава им је Ђурђев-дан.

Мирјанићи (4),  славе Митров дан,  а преслављају пропока Јеремију.

Конијанићи (9), славе зимњег, а прослављају летњег Св. Николу. Права им је преслава била 22. 08., па су је, да би се од Турака сакрили, променили.

Цветићи (5),  слава им је Св.  Лука,  преславе немају.

Све су ове породице старинци и обично у средини села и око извора Јелава. Још су у селу били Чуљковићи, који су се утрли. Славили су зимњег, а преслављали су летњег Св. Николу.

Влашковићи (13)  тако прозвани по деди Влаши. Досељеници из Параде.  Славе Св.  Луку а преслављају Св.  Пантелеју.

Перићи,  досељеници из Топлице. Славе Ђурђиц, прекадују Ђурђевдан.

Бучани (1). Прича се да је Никола Новаковић из Опарића,  ађутант Карађорђев,  у збегу код Алексинца узео једно дете,  које је носила нека девојка, сестра детиња. Дете је однео кући и дао Миленку Бучићу, јер овај није имао деце. Славе Св. Аранђела (8.11.), преслављају Св. Аранђела (13.07.).

Мојсиловићи (6),  досељеници са Косова.  Њих је било шест брата,  и од њих су двојица погинула бранећи манастир Јошаницу.  Бежали су и у Срем,  и то у Сланкамен.  Тамо и сада има једна кућа од њихове породице.  Рођаци су са Николићима и Слатини.

Гајићи (38), досељеници из Колашина. Славе Св. Николу зимњег, а преслављају летњег. Слава им је преслава била Св. Агатоник (22. 08.), те и данас тога дана носе у цркву колач и свећу. Бежали су и у Срем. Од ове породице има једна кућа (нечитко). Прослављају Св. Аранђела.

Нешковићи (12), досељеници из Врање. Славе Св. Аранђела (8. 11), преслављају Св. Аранђела (26. 03.).

 

ИЗВОР: „ХРОНИКА СРЕЗА ЛЕВАЧКОГ“ – рукопис непознатог аутора из 1955. године. Приредио сарадник портала Порекло Милош Стојадинововић

 

Коментари (9)

Одговорите

9 коментара

  1. Hroniku sreza Levackog napisao je (1903) Todor M. Busetic, ucitelj u Poljni, poreklom iz Rekovca. Molim ispravite gresku jer autor nije nepoznat – naprotiv.
    S postovanjem M.Z.Simic, publicista iz Dragova

  2. RaVa

    S`obzirom da je g Simic hronicar Dragova mogao je napisano da dopuni i greske da ispravi.

  3. mita

    Interesuje me porodica Djordjevic iz Dragova,njihovo poreklo.Ja sam unuk Adama Djordjevica iz sela Dragovo.

    • mita

      Molim vas zabrz odgovor,hvala unapreddddd

      • mita

        ima li koga..kuc,kuc….Interesuje me porodica Djordjevic iz Dragova,njihovo poreklo.Ja sam unuk Adama Djordjevica iz sela Dragovo.Molim vas za odgovorrr

        • Гиле

          Има, има… 🙂 Овако стоје ствари, пријатељу Мито, у књизи Мирослава Ж. Симића, “КРАЉЕВСКО ДРАГОВО”:

          КУЗМАНОВИЋИ, Срби из Драговиштице у Бугарској, славе Ђурђевдан, мала слава Св. Ђорђе, литија Спасовдан.

          У књизи постоји јако лепо одрађен родослов, преписаћу по директној, Вашој линији:

          Адамов отац се звао Живојин, деда Глигорије, прадеда Ђорђе, чукундеда Кузман. По завршетку Другог србског устанка, Кузманови синови: Јован (1800), Коста (1803) и Ђорђе (1806) су, бежећи од Турака, дошли у Драгово. Неке породице су се иселиле у Јагодину.

          Поздрав!

  4. Zoran

    Ja sam Zoran Dačić. Unuk Stamenka Dačića iz Dragova, koji je rođen 1896. godine. Stamenkov otac se zvao Gmitar i bio je iz Oparića. Ako neko bilo šta zna o Dačićima iz Dragova neka mi javi komentarom ovde ili na e-mail [email protected], unapred zahvalan.