Васојевићи су највеће српско племе, које је настањено у источном делу Црне Горе, у Лијевој Ријеци и с обе стране Лима све до реке Љешнице, а некада се тај предео звао Стара Србија.
По предању Васојевићи воде порекло од Васа, сина херцеговачког краља, који се такође преко Црне Горе доселио из Херцеговине и настанио на Ножици у Лијевој Ријеци.
По легенди, Васо је имао још четири брата: Пипа, Озра, Краса и Ота. Од њих су настала племена Пипери и Озринићи у Црној Гори и Краснићи и Хоти у Албанији.
Павел Аполонович Ровински, који је више од четврт вијека боравио у Црној Гори, проучавао прошлост, живот и обичаје и написао капитална дела о Црној Гори, истиче да Васови потомци “нијесу знали да објасне, одакле и када је Васо дошао у Црну Гору”. Нијесу могли јер Васо није “дошљак” или српски пребег у Црној Гори, већ је поникао, опстао и челник племена Васојевића постао у Лијевој Ријеци.
Првобитна, почетна, племенска територија и племенско језгро Васојевића формирани су у Лијевој Ријеци у периоду од друге половине XV, до средине XVI века, уједињавањем братстава црногорског поднебља, а Васо је био један од првих или можда први васојевићки челник. А сам Васо је, наводно, имао четири сина – Раја, Новака, Мија и Ђура.
Најмлађи Ђуро се одселио у Црмницу и од њега је настало велико братство Ђуровићи, а од остала три Васова сина развиле су се три велике братственичке групе у Васојевићима – Рајевићи, Новаковићи и Мијомановићи.
Данас, додуше у Васојевићима нема ниједног таквог презимена јер су се братства даље делила и цепала на мање подгрупе али сви тачно знају ко од кога води порекло и сваки иоле старији човек може набројити све пасове својих предака до самог родоначелника племена.
Тај број се већ попео на двадесет пасова и ако се узме просек од око тридесет година од паса до паса, који се у науци сматра објективним, потврђује се предање да су Васојевићи на овим просторима најмање шест векова.
Како у својој књизи “Племе Васојевићи” пише професор др Радослав Јагош Вешовић, од три братственичке групе овог племена, најјача и најбројнија је она која је постала од Васовог најстаријег сина Раја. Њу чине три подгрупе братстава: Лопаћани, Дабетићи и Ковачевићи.
Лопаћани су:
Ракетићи, Радуловићи, Поповићи односно Вешовићи, Марсенићи, Вулевићи, Бојовићи, Ђукићи, Милошевићи, Велиџикнићи, Чукићи, Голубовићи, Лалевићи, Рајичевићи, Ивановићи, Нововићи, Вашовићи, Павићевићи, Драгићевићи, Миковићи, Нерадовићи, Алексићи, Вукашиновићи, Спасојевићи, Стојановићи, Стојковићи, Вукићевићи, Боричићи, Лабани, Мијовићи, Радуновићи, Радивојевићи, Вуканићи, Угреновићи, Јелићи, Перовићи, Мирковићи, Ивановићи, Киковићи, Караџићи, Шаковићи, Фолићи, Зулевићи…
Други огранак Рајевића – Дабетићи – су:
Дабетићи, Делетићи, Лекићи, Ђекићи, Нововићи, Рајовићи, Вуковићи, Мирчићи, Лабовићи, Роснићи, Ћировићи, Грозданићи, Лазаревићи, Станисавићи – Илићи, Лашковићи, Радуновићи – Дрндари, Кубуровићи, Осмајлићи, Вулинићи, Зоњићи, Драгојевићи, Ивановићи – Сјеножећани (од којих су Бакићи и Рајовићи), затим Арсенијевићи, Протићи, Вуксановићи, Лакићевићи, Станићи, Лалићи, Лашићи, Журићи, Којићи, Митровићи, Палевићи и Гарчевићи.
Трећи огранак – Ковачевићи – су:
Кастратовићи, Војводићи, Мићовићи, Аковићи, Ђуришићи, Мартиновићи, Јојићи, Симовићи, Царевићи, Медонићи, Ђурковићи, Станићи, Оташевићи, Брадићи, Маријановићи, Ракићи, Плавшићи, Ружићи, Обрадовићи, Савићи, Микетићи, Јукићи, Вуксановићи, Зекићи, Вучићевићи, Катанићи, Вулићи, Шаровићи, Новичићи, Алетићи, Бацановићи, Дедовићи, Ђиновићи, Миловићи, Таићи и др.
Од другог Васовог сина, Новака, постала су братства:
Миликићи, Томовићи, Радевићи, Ђекићи, Мујовићи, Кићовићи, Лакушићи, Рачићи (чији су огранци Јелићи и Вукићи), затим Асановићи, Боричићи, Љубићи, Николићи, Милошевићи, Пантовићи, Зековићи, Радуновићи, Радоњићи, Малевићи, Ивановићи у Слатини, потом Дујовићи, Марнићи, Бакићи, Прелићи, Драговићи, Ћулафићи, Мимовићи, Аџићи, Бабовићи, Чакићи, Вуковићи, Ђуровићи, Радојевићи, Лаковићи, Оровићи, Кочановићи, Салевићи, Бандовићи, Радојевићи, Радосављевићи, Вукадиновићи, Митровићи, Ђековићи, Матовићи, Жујовићи итд.
Трећа братственичка група, Мијомановићи, од Васовог трећег сина Мија, као и претходне две, има своје подгрупе, а углавном јој припадају следећа братства:
Делевићи, Цемовићи, Јоксимовићи, Мићовићи, Ћеранићи, Марковићи, Штипаљи, Зечевићи, Сајичићи, Масловарићи, Дубаци, Губеринићи, Фатићи, Нововићи, Мишковићи, Вуковићи, Лепосавићи, Ђерковићи, Туровићи, Јововићи, Вучелићи, Вујовићи, Савовићи, Вукићевићи (различити од Вукићевића Лопаћана), Стијовићи, Ћорци – Шуњевићи, Бајићи, Шарбајићи, Малишићи, Недићи и Крушчићи.
ИЗВОР: www.komovi.com; “Племе Васојевићи”, професор др Радослав Јагош Вешовић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
25. новембар 2014. у 19:14
Pavicevic
Postovani, zanima me prezime Pavicevic od Vasojevica, krsna slava Sv.Arhangel Mihailo.
Zanima me porodicno stablo, pozdrav
10. децембар 2014. у 17:20
Предраг Нишевић
Поштовани,
Занима ме породично стабло презимена НИШЕВИЋ ,крсна слава Ђурђевдан.
Поздрав,
Предраг Нишевић,Београд
11. децембар 2014. у 11:25
Небојша
Господине Нишевићу,
Израда породичног стабла умногоме зависи од Вас. Потребно је обилазити гробља, трагати за црквеним књигама, разговарати са старијим члановима породице, итд. На тај начин се покушава отићи што даље у прошлост.
Одакле су Ваши Нишевићи? Овде можете добити конкретан одговор о пореклу породице/презимена.
Претрагом етнографских монографија често дођемо до имена неког “заборављеног” претка, што свакако може бити од користи за израду родослова неке породице.
Уколико желите још озбиљније да се позабавите пореклом Нишевића, саветујем и днк анализу.
14. децембар 2014. у 23:14
Milutin Garovic
Prezivam se Garovic slavimo mitrovdan rodom smo iz Rozaja hteo bih da znam nesto vise o poreklu.Hvala
30. август 2019. у 19:51
Данило
Гаровићи су поријеклом Кучи-Мрњавчевићи(старокучи који претежно славе Митровдан)
мислим да је ваше старо презиме било Раковић?!!…
Заједно са Ђуровићима који су од Дрекаловића(новокуча)живе највише у селу Башча-Рожаје!
8. јануар 2015. у 00:51
Matijasevic
Molim vas, zeleo bih da saznam vise o poreklu Matijasevica iz Lijeve Rijeke, slavimo Arandjelovdan, Ja imam informacije o dedi Radu( .1908-1986), njegov otac Djordje , poginuo pre dedinog rodjenja od strane Turaka, njegova majka Zorka Lesnjak Matijasevic, kasnije Scasni…
8. јануар 2015. у 14:21
Небојша Бабић
Матијашевићу,
колико ја знам, у родослову Васојевића нема тог презимена. С друге стране, чињеница да сте из Лијеве Ријеке не мора обавезно да значи да сте од племена Васојевића, премда и слава Аранђелов-дан одговара.
Али, има Матијашевића у Братоножићима, што је непосредно суседство Лијеве Ријеке, али би требало да славе Светог Николу.
Имате ли још какве податке о пореклу?
23. јануар 2015. у 20:53
Steva Dimitrijevic
Postovanje svima na ovom sajtu,mene interesuje o mom prezimenu Dimitrijevic,malo sam istrazivao i primetio da svi Dimitrijevici slave Arandjeldovan a nigde nisam naso podatke o poreklu prezimena,za moje znam unazad do cukundede,otac mi je Bosko deda Obrad pradeda Dusan a cukundeda Konstantin i on se doselio uokolinu Panceva iz okoline Vrsca a pre toga odakle vodi poreklo prezime neznam pa ako neko zna molio bih da napise hvala i pozdrav!
8. фебруар 2015. у 19:33
Pavicevic
Postovanje, interesuje me prezime Pavicevic, moja majka je od Pavicevica, slave Sv.Arhangela Mihaila – Arandjelovdan. Moja majka je rodjena u Pec (Metohija), moj deda takodje je rodjen u Pec selo Naklo, otac mog dede je iz Trepce izmedju Berana i Andrijevice, koliko ja znam otac mog dede tojest moj pradjed Pera je bio zandarm i se doselio na prekomandu u Pec, imao je bracu jedan od njih se zvao Novica koji je bio ucitelj. Moja prababa tojest zena mog pradjeda je od Orovica zvala se Dmitra (rodjeni brat joj je bio Savo Orovic narodni heroj). Zanima me sto vise informacija o Pavicevicima jer moj djed je bio vojno lice i je 1963 dosao da zivi u Makedoniji u Kumanovu gde i ja dan danas zivim, pozdrav i svako dobro
1. март 2015. у 18:22
Dragan
Поповићи који су се населили у селу Зеленци на планини Мањача у околини Бања Луке ту су отприлике од пре 150 година, први који је дошао је Миле Поповић који је на своје потомке пренео да смо пореклом црногорци. Славимо Сабор Светог Јована Крститеља (20.01) и малу славу Светог пророка Илију (02.08.).
30. март 2015. у 22:48
Раде Бракочевић
Драгане,
Можете ли да дате ближе податке о досељавању из Црне Горе. Ко је писао о вама? Судећи по слави и малој слави, ви сте из племена и краја Шекулар на сјевероистоку Црне Горе, близу Андријевице и Берана на граници са љутом Руговом. Ми имамо сигурно предање да су наши Шекуларци одлазили за Босну, на зимовник са стадима оваца. Према једном податку, Шекуларци који су јавили стоку на зимовник у Босну између 1866. и 1886 године интересовали су се и распитивали за Змијање. Да ли је неко и остао тамо? Да ли су се ваши Поповићи бавили сточарством – гајење оваца на велико? Да ли сте имали своје попове? Како се шире презивао Миле Поповић? Наведите и ко је дошао са Милем Поповићем. Колико Вас има? Какве приче, пјесме имате? Која су вам најчешћа мушка имена?… Код нас постоји и прича да су стари Шекуларци дошли са Змијања или бар преко Змијања, али то је наводно било давно. Досељавање је било прије оснивања немањићке државе Наведено ми је интересантно јер и сам припадам роду старијег слоја Шекулараца који слави наведене славе (потомци Вука Љевака) И потомци Димитрија -Даше и Радмужа славе Св. Јована зимског, а заједничка преслава свих Шекулараца је Св. Илија.
Поздрав
30. март 2015. у 23:09
Раде Бракочевић
Сад погледах да је Небојша Новаковић поставио податке о селу Зеленци код Бања Луке. А ја отишао у ширину. По наведеним подацима постоје сада двије куће Поповића. За 150. година од браће Мила и Остоје мора да је било више потомака: то су пет појасева ( генерација) ако рачунамо 30. година по пасу што рекли Црногорци. Јесу ли Миле и Остоја дошли као младићи или старији људи?
Поздрав