Васојевићи су највеће српско племе, које је настањено у источном делу Црне Горе, у Лијевој Ријеци и с обе стране Лима све до реке Љешнице, а некада се тај предео звао Стара Србија.
По предању Васојевићи воде порекло од Васа, сина херцеговачког краља, који се такође преко Црне Горе доселио из Херцеговине и настанио на Ножици у Лијевој Ријеци.
По легенди, Васо је имао још четири брата: Пипа, Озра, Краса и Ота. Од њих су настала племена Пипери и Озринићи у Црној Гори и Краснићи и Хоти у Албанији.
Павел Аполонович Ровински, који је више од четврт вијека боравио у Црној Гори, проучавао прошлост, живот и обичаје и написао капитална дела о Црној Гори, истиче да Васови потомци “нијесу знали да објасне, одакле и када је Васо дошао у Црну Гору”. Нијесу могли јер Васо није “дошљак” или српски пребег у Црној Гори, већ је поникао, опстао и челник племена Васојевића постао у Лијевој Ријеци.
Првобитна, почетна, племенска територија и племенско језгро Васојевића формирани су у Лијевој Ријеци у периоду од друге половине XV, до средине XVI века, уједињавањем братстава црногорског поднебља, а Васо је био један од првих или можда први васојевићки челник. А сам Васо је, наводно, имао четири сина – Раја, Новака, Мија и Ђура.
Најмлађи Ђуро се одселио у Црмницу и од њега је настало велико братство Ђуровићи, а од остала три Васова сина развиле су се три велике братственичке групе у Васојевићима – Рајевићи, Новаковићи и Мијомановићи.
Данас, додуше у Васојевићима нема ниједног таквог презимена јер су се братства даље делила и цепала на мање подгрупе али сви тачно знају ко од кога води порекло и сваки иоле старији човек може набројити све пасове својих предака до самог родоначелника племена.
Тај број се већ попео на двадесет пасова и ако се узме просек од око тридесет година од паса до паса, који се у науци сматра објективним, потврђује се предање да су Васојевићи на овим просторима најмање шест векова.
Како у својој књизи “Племе Васојевићи” пише професор др Радослав Јагош Вешовић, од три братственичке групе овог племена, најјача и најбројнија је она која је постала од Васовог најстаријег сина Раја. Њу чине три подгрупе братстава: Лопаћани, Дабетићи и Ковачевићи.
Лопаћани су:
Ракетићи, Радуловићи, Поповићи односно Вешовићи, Марсенићи, Вулевићи, Бојовићи, Ђукићи, Милошевићи, Велиџикнићи, Чукићи, Голубовићи, Лалевићи, Рајичевићи, Ивановићи, Нововићи, Вашовићи, Павићевићи, Драгићевићи, Миковићи, Нерадовићи, Алексићи, Вукашиновићи, Спасојевићи, Стојановићи, Стојковићи, Вукићевићи, Боричићи, Лабани, Мијовићи, Радуновићи, Радивојевићи, Вуканићи, Угреновићи, Јелићи, Перовићи, Мирковићи, Ивановићи, Киковићи, Караџићи, Шаковићи, Фолићи, Зулевићи…
Други огранак Рајевића – Дабетићи – су:
Дабетићи, Делетићи, Лекићи, Ђекићи, Нововићи, Рајовићи, Вуковићи, Мирчићи, Лабовићи, Роснићи, Ћировићи, Грозданићи, Лазаревићи, Станисавићи – Илићи, Лашковићи, Радуновићи – Дрндари, Кубуровићи, Осмајлићи, Вулинићи, Зоњићи, Драгојевићи, Ивановићи – Сјеножећани (од којих су Бакићи и Рајовићи), затим Арсенијевићи, Протићи, Вуксановићи, Лакићевићи, Станићи, Лалићи, Лашићи, Журићи, Којићи, Митровићи, Палевићи и Гарчевићи.
Трећи огранак – Ковачевићи – су:
Кастратовићи, Војводићи, Мићовићи, Аковићи, Ђуришићи, Мартиновићи, Јојићи, Симовићи, Царевићи, Медонићи, Ђурковићи, Станићи, Оташевићи, Брадићи, Маријановићи, Ракићи, Плавшићи, Ружићи, Обрадовићи, Савићи, Микетићи, Јукићи, Вуксановићи, Зекићи, Вучићевићи, Катанићи, Вулићи, Шаровићи, Новичићи, Алетићи, Бацановићи, Дедовићи, Ђиновићи, Миловићи, Таићи и др.
Од другог Васовог сина, Новака, постала су братства:
Миликићи, Томовићи, Радевићи, Ђекићи, Мујовићи, Кићовићи, Лакушићи, Рачићи (чији су огранци Јелићи и Вукићи), затим Асановићи, Боричићи, Љубићи, Николићи, Милошевићи, Пантовићи, Зековићи, Радуновићи, Радоњићи, Малевићи, Ивановићи у Слатини, потом Дујовићи, Марнићи, Бакићи, Прелићи, Драговићи, Ћулафићи, Мимовићи, Аџићи, Бабовићи, Чакићи, Вуковићи, Ђуровићи, Радојевићи, Лаковићи, Оровићи, Кочановићи, Салевићи, Бандовићи, Радојевићи, Радосављевићи, Вукадиновићи, Митровићи, Ђековићи, Матовићи, Жујовићи итд.
Трећа братственичка група, Мијомановићи, од Васовог трећег сина Мија, као и претходне две, има своје подгрупе, а углавном јој припадају следећа братства:
Делевићи, Цемовићи, Јоксимовићи, Мићовићи, Ћеранићи, Марковићи, Штипаљи, Зечевићи, Сајичићи, Масловарићи, Дубаци, Губеринићи, Фатићи, Нововићи, Мишковићи, Вуковићи, Лепосавићи, Ђерковићи, Туровићи, Јововићи, Вучелићи, Вујовићи, Савовићи, Вукићевићи (различити од Вукићевића Лопаћана), Стијовићи, Ћорци – Шуњевићи, Бајићи, Шарбајићи, Малишићи, Недићи и Крушчићи.
ИЗВОР: www.komovi.com; “Племе Васојевићи”, професор др Радослав Јагош Вешовић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
8. новембар 2012. у 17:51
Igor
Slazem se sa Nebojsom,Vidakovici nisu izvorno Vasojevici,mada se prezime Vidakovic javlja po selima mojkovacke i bijelopoljske opstine u CG,ali je nemoguce dati bilo koje blize informacije s obzirom da nam niste rekli odakle ste.Moguce da je ostalo predanje da su porijeklom Vasojevici ukoliko se vasa porodica davno iselila u Srbiju il na Kosmet iz sjevernog dijela Crne Gore,ili je vasa porodica zaista porijeklom vasojevicka pa je neki vas predak Vidak “donio”ime za prezime.
26. септембар 2016. у 07:09
Silvana
Vidakovici u Mojkovcu slave Svetog Nikolu i nemaju nikakve veze sa Vidakovicima iz okoline Sekovica koji su od Vidaka Lecica od Ljubomira u Hercegovini i slave Svetog Arhangela Mihaila
19. новембар 2012. у 19:37
marina
Zanima me prezime Guberinić.Hvala
3. децембар 2012. у 01:28
stefan
Moza li mi neko reci nesto vise o Faticima?Hvala
14. децембар 2012. у 17:31
Dalibor
Poštovani!
U bratstvu Lopaćana, zasledio sam prezime Radulović, a očeva majka je iz kuće Radulovića iz sela Goraždevac u Metohiji i krsna slava im je Sveti Jovan, a mojoj majci prezime je Vukanić i isto dolaze iz sela Goraždevac, a krsna slava im je Sveti Jovan. a mala slava Sveti Sava. Zanima me da li postoji mogucnost da smo u vezi sa Vasojevićima.
lp
Dalibor
15. децембар 2012. у 16:01
Sarko
Vukanici su se u Gorazdevcu doselili sredinom 19. veka iz Sekulara. Slave Sv. Jovana i Sv. Savu.
Radulovici su takodje doseljeni sredinom 19. veka iz sela Mezgala u Sekularu, gde su im preci nosili prezime Mirkovic pa Djurovic, dok su danasnje dobili u Gorazdevcu, slave Sv. Jovana.
Pravi Vasojevici slave mahom Sv. Arandjela, dok doseljenici u Vasojevice slave druge slave.
16. децембар 2012. у 19:06
Dalibor
Sarko, hvala na odgovoru. Da li bi mogao da mi daš bilo kakve podatke o familiji Vesić iz Gornjega Drsnika, opština Klina u Metohiji? Krsna slava nam je Sveti Dimitrije, a mala slava Sveti Ilija. Zanima me poreklo jer tata mi je uvek pričao da su doseljeni, a možda su menjali i prezime.
Hvala unapred.
lp
15. април 2014. у 01:40
Zdravko Filipović
Moji Filipovici su u Toplicko selo Donje Tocane {zaseok Potocare} doseljeni oko 1883 dva brata Jovan i Filip od kojih smo mi Filipovici negde iz Ibarskog Kolasina gde je Jovan odselio u selo Vrelo kod Kursumlijske Banje i uzeo prezime Jovanovic a Filip zauzeo slobodnu nezauzetu zemlju . Slavimo Svetog Jovana a mala slava Sveti Ilija.Familijarno nas zovu ,,lomigorci,,U nekoj knjizi sam pronasao da smo se ,,verovatno,, prezivali Dašić i da smo opet ,,verovatno,, iz Lucke Rijeke {ibarski kolasin} prva teorija o nadimku ,,lomigorci,, je da smo u borbi sa turcima posekli goru (šumu) da bi sprečili napredovanje turaka,te su nas po tome nazvali ,,lomigore,,.Prema drugom predanju nadimak smo dobili zbog toga što smo se doselili iz ,,lomne Gore Crne,,.A i majka mi je od Mirkovića i Radulovića iz Peći. E sad koliko je to tačno za prezime Dašić.Pozdravljam te brate pa ako šta znaš pomagaj!!!
16. фебруар 2016. у 21:07
Јовановић Мирослав
Поздрав Здравко! Ја сам пореклом из Врела код Куршумлијске Бање, чуо сам исту причу о Филипу и Јовану, о Ломигорцима, само што сам још чуо и да је постојао и њихов брат Јоксим (а његови потомци су сада Јоксимовићи). Не знам да ли је тачна та прича о Јоксимовићима, знам да смо фамилија са Филиповићима. Иначе славимо Светог Јована и Светог Илију. Велики поздрав.
14. фебруар 2017. у 00:02
Ljubica
Pozdrav Miroslave,
sasvim slucajno sam ovih dana proucavala porodicno stablo i dosla do podatka da poticemo od istog predtka. Pisite mi na email.Veliki pozdrav.
15. децембар 2012. у 21:23
Dejan
Poštovani,
Radio sam poreklo svoje porodice, ali imam podataka samo do 1837. godine. Ja sam iz Župe Aleksandrovačke,selo Laćisled, prezimenom Andrejić. Slavimo sv. Arhangela Mihaila. Pronašao sam još i Miletiće i Karajoviće iz istog sela koji slave istu slavu i dele priču o četiri brata koja su zajedno došli u taj kraj, ali se jedan vratio. pretpostavljam da ovo nije dovoljno podataka za poreklo, ali da okušam sreću. Hvala.
19. децембар 2012. у 07:08
Dalibor
Dešavalo se je da ukoliko je bio pet ili šest braća u familiji, da su dvoje iz familije uzeli drugu krsnu slavu ali samo zbog toga da bi se braća obilazila, zato možda moji Vukanići i Radulovići nisu doseljenici u Vasojeviće, tako sam čuo od starijih sa Kosova.
lp Dalibor
21. јануар 2013. у 00:56
nenad
Mozete da mi pojasnite o prezimenu Mijovic, majcino devojacko prezime iz sela pored Tutina!
21. јануар 2013. у 22:55
velja
Mozete li da mi pojasnite prezime Djordjic iz Gunjaka kod Pecke, slava je sv. Alimpije. Kazu da su iz Vasojevica došla dva brata Marinko, Marinkovići a od njih Djordjici u Gunjacima, i Draja, Drajići u Valjevskoj kamenici.Hvala
28. јануар 2013. у 23:42
Stanivuk Nikola
Pokušavam godinama doći do saznanja kako se narod kretao u naseljavaljavanj peddjela od Grahova i Drvara do Kupresa. Prema podacija Jovana Cvijića svi su od nekuda doselili. Samo nešto Muslimana se tada izjasnilo da su starosjedioci ali u neka rodstva koja su se izjasnila po Cvijiću da su Starosjedioci u svojim monografijama ne navode da je ikada i ko njihov živio u Glamoču. Ostataka staništa ima starih od trista godina. Ako su svi koji su živjeli zadnjih sto godina doselili. Za sad niko ne može odgovoriti ko je na tim staništima živio či su ostatci od crkava koje se zovu crkvine. Sva druga pitanja su otvorena zašto su jedni odlazili a drugi dolazili nigdje nema dokumenta da je do sada neko nekoga otjerao sa toga prostora da bi se taj neko naselio na pomenuiti prostor.
28. јануар 2013. у 23:46
Stanivuk Nikola
Pokušavam godinama doći do saznanja kako se narod kretao u naseljavaljavanju predjela od Grahova i Drvara do Kupresa. Prema podacima Jovana Cvijića svi su od nekuda doselili. Samo nešto Muslimana se tada izjasnilo, da su starosjedioci ali u neka rodstva koja su se izjasnila po Cvijiću da su Starosjedioci u svojim monografijama ne navode da je ikada i ko njihov živio u Glamoču. Ostataka staništa ima starih od trista godina. Ako su svi koji su živjeli zadnjih sto godina doselili. Za sad niko ne može odgovoriti ko je na tim staništima živio či su ostatci od crkava koje se zovu crkvine. Sva druga pitanja su otvorena zašto su jedni odlazili a drugi dolazili nigdje nema dokumenta da je do sada neko nekoga otjerao sa toga prostora da bi se taj neko naselio na pomenuiti prostor.