Васојевићи су највеће српско племе, које је настањено у источном делу Црне Горе, у Лијевој Ријеци и с обе стране Лима све до реке Љешнице, а некада се тај предео звао Стара Србија.
По предању Васојевићи воде порекло од Васа, сина херцеговачког краља, који се такође преко Црне Горе доселио из Херцеговине и настанио на Ножици у Лијевој Ријеци.
По легенди, Васо је имао још четири брата: Пипа, Озра, Краса и Ота. Од њих су настала племена Пипери и Озринићи у Црној Гори и Краснићи и Хоти у Албанији.
Павел Аполонович Ровински, који је више од четврт вијека боравио у Црној Гори, проучавао прошлост, живот и обичаје и написао капитална дела о Црној Гори, истиче да Васови потомци “нијесу знали да објасне, одакле и када је Васо дошао у Црну Гору”. Нијесу могли јер Васо није “дошљак” или српски пребег у Црној Гори, већ је поникао, опстао и челник племена Васојевића постао у Лијевој Ријеци.
Првобитна, почетна, племенска територија и племенско језгро Васојевића формирани су у Лијевој Ријеци у периоду од друге половине XV, до средине XVI века, уједињавањем братстава црногорског поднебља, а Васо је био један од првих или можда први васојевићки челник. А сам Васо је, наводно, имао четири сина – Раја, Новака, Мија и Ђура.
Најмлађи Ђуро се одселио у Црмницу и од њега је настало велико братство Ђуровићи, а од остала три Васова сина развиле су се три велике братственичке групе у Васојевићима – Рајевићи, Новаковићи и Мијомановићи.
Данас, додуше у Васојевићима нема ниједног таквог презимена јер су се братства даље делила и цепала на мање подгрупе али сви тачно знају ко од кога води порекло и сваки иоле старији човек може набројити све пасове својих предака до самог родоначелника племена.
Тај број се већ попео на двадесет пасова и ако се узме просек од око тридесет година од паса до паса, који се у науци сматра објективним, потврђује се предање да су Васојевићи на овим просторима најмање шест векова.
Како у својој књизи “Племе Васојевићи” пише професор др Радослав Јагош Вешовић, од три братственичке групе овог племена, најјача и најбројнија је она која је постала од Васовог најстаријег сина Раја. Њу чине три подгрупе братстава: Лопаћани, Дабетићи и Ковачевићи.
Лопаћани су:
Ракетићи, Радуловићи, Поповићи односно Вешовићи, Марсенићи, Вулевићи, Бојовићи, Ђукићи, Милошевићи, Велиџикнићи, Чукићи, Голубовићи, Лалевићи, Рајичевићи, Ивановићи, Нововићи, Вашовићи, Павићевићи, Драгићевићи, Миковићи, Нерадовићи, Алексићи, Вукашиновићи, Спасојевићи, Стојановићи, Стојковићи, Вукићевићи, Боричићи, Лабани, Мијовићи, Радуновићи, Радивојевићи, Вуканићи, Угреновићи, Јелићи, Перовићи, Мирковићи, Ивановићи, Киковићи, Караџићи, Шаковићи, Фолићи, Зулевићи…
Други огранак Рајевића – Дабетићи – су:
Дабетићи, Делетићи, Лекићи, Ђекићи, Нововићи, Рајовићи, Вуковићи, Мирчићи, Лабовићи, Роснићи, Ћировићи, Грозданићи, Лазаревићи, Станисавићи – Илићи, Лашковићи, Радуновићи – Дрндари, Кубуровићи, Осмајлићи, Вулинићи, Зоњићи, Драгојевићи, Ивановићи – Сјеножећани (од којих су Бакићи и Рајовићи), затим Арсенијевићи, Протићи, Вуксановићи, Лакићевићи, Станићи, Лалићи, Лашићи, Журићи, Којићи, Митровићи, Палевићи и Гарчевићи.
Трећи огранак – Ковачевићи – су:
Кастратовићи, Војводићи, Мићовићи, Аковићи, Ђуришићи, Мартиновићи, Јојићи, Симовићи, Царевићи, Медонићи, Ђурковићи, Станићи, Оташевићи, Брадићи, Маријановићи, Ракићи, Плавшићи, Ружићи, Обрадовићи, Савићи, Микетићи, Јукићи, Вуксановићи, Зекићи, Вучићевићи, Катанићи, Вулићи, Шаровићи, Новичићи, Алетићи, Бацановићи, Дедовићи, Ђиновићи, Миловићи, Таићи и др.
Од другог Васовог сина, Новака, постала су братства:
Миликићи, Томовићи, Радевићи, Ђекићи, Мујовићи, Кићовићи, Лакушићи, Рачићи (чији су огранци Јелићи и Вукићи), затим Асановићи, Боричићи, Љубићи, Николићи, Милошевићи, Пантовићи, Зековићи, Радуновићи, Радоњићи, Малевићи, Ивановићи у Слатини, потом Дујовићи, Марнићи, Бакићи, Прелићи, Драговићи, Ћулафићи, Мимовићи, Аџићи, Бабовићи, Чакићи, Вуковићи, Ђуровићи, Радојевићи, Лаковићи, Оровићи, Кочановићи, Салевићи, Бандовићи, Радојевићи, Радосављевићи, Вукадиновићи, Митровићи, Ђековићи, Матовићи, Жујовићи итд.
Трећа братственичка група, Мијомановићи, од Васовог трећег сина Мија, као и претходне две, има своје подгрупе, а углавном јој припадају следећа братства:
Делевићи, Цемовићи, Јоксимовићи, Мићовићи, Ћеранићи, Марковићи, Штипаљи, Зечевићи, Сајичићи, Масловарићи, Дубаци, Губеринићи, Фатићи, Нововићи, Мишковићи, Вуковићи, Лепосавићи, Ђерковићи, Туровићи, Јововићи, Вучелићи, Вујовићи, Савовићи, Вукићевићи (различити од Вукићевића Лопаћана), Стијовићи, Ћорци – Шуњевићи, Бајићи, Шарбајићи, Малишићи, Недићи и Крушчићи.
ИЗВОР: www.komovi.com; “Племе Васојевићи”, професор др Радослав Јагош Вешовић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
19. фебруар 2013. у 19:08
MS-agrar vukicevic
da li neko zna nesto vise o vukicevicima
16. мај 2013. у 19:05
viktor teodorović
Врло кратко знам да су Вукићевићи у Славонији поријеклом са Жабљака
26. фебруар 2013. у 20:16
Lazar
Pozdrav,zovem se Lazar Kostic,zivim u Kragujevcu.
Ja trazim poreklo moje porodice Kostic koja potice iz sela Smilov laz na planini Rogozni kod Novog Pazara. O mom poreklu znam da se moj ”navrdeda” (mog dede pradeda) zvao KOSTO, imao je kolko ja znam jednog brata MARKA ( i Markovi potomci se prezivaju Kostic) a Kostov i Markov otac se valjda zvao MILENKO. Po pricanju moga dede nasi Kostici poticu iz sela Lopate u Crnoj Gori, i znam da kada su se doseljavali da su se doselili vise brata koji su naselili sela Bube, Zagradje, Lukov do, Smilov laz (sva sela su na planini Rogozni). Po pricanju, nas je predak valjda pobegao iz crne gore zbog krvne osvete zato sto je ucestvovao u ubistvu ili cak i ubio Smail-agu Cengica (za ovo nisam siguran) a i cuo sam da su se ti moji preci (u nekom periodu) prezivali i Radivojevici ili Radojevici. Znam da se iz Smilovog laza (neznam u kom periodu, a znam sigurno da nisu Kostovi i Markovi potomci) odselio jedan odeljak u selo Vrbolaz (kod manastira Djurdjevi Stupovi) kod Novog Pazara. Oni se jednim delom prezivaju Smilovac po Smilovom lazu, a drugi se prezivaju Jankovic valjda po nekom pretku Janku. Krsna slava nam je Sveti Jovan (20. januar) a preslava 7.juli (ali svi mi to slavimo u prvu nedelju posle Petrovdana, valjda zbog neke osvete od turaka da bi zavarali trag). Voleo bih, ako je moguce, da saznam moje ”pravo poreklo”, od kog crnogorskog plemena poticem,ko je i kad naselio Smilov laz i sto sta jos drugo. Unapred veliko HVALA ma koliko mi pomogli u ostvarenju ovog cilja.
10. јун 2013. у 22:47
Srdjan
Pozdrav Lazare.Moji si od Kostića-Jankovića iz Vrbolaza.Ako hoćeš javi mi se na mail,da razmijenimo ovo što znamo o našem porijeklu. [email protected]
16. април 2014. у 16:38
Zdravko Filipović
Moji Filipovici su u Toplicko selo Donje Tocane {zaseok Potocare} doseljeni oko 1883 dva brata Jovan i Filip od kojih smo mi Filipovici negde iz Ibarskog Kolasina gde je Jovan odselio u selo Vrelo kod Kursumlijske Banje i uzeo prezime Jovanovic a Filip zauzeo slobodnu nezauzetu zemlju . Slavimo Svetog Jovana a mala slava Sveti Ilija.Familijarno nas zovu ,,lomigorci,,U nekoj knjizi sam pronasao da smo se ,,verovatno,, prezivali Dašić i da smo opet ,,verovatno,, iz Lucke Rijeke {ibarski kolasin} prva teorija o nadimku ,,lomigorci,, je da smo u borbi sa turcima posekli goru (šumu) da bi sprečili napredovanje turaka,te su nas po tome nazvali ,,lomigore,,.Prema drugom predanju nadimak smo dobili zbog toga što smo se doselili iz ,,lomne Gore Crne,,.
15. мај 2014. у 15:22
Zdravko Filipović
Поздрав Лазаре!! Већ неко време покушавам да дођем до што конкретнијих података о мојим Филиповићима из Топлице. Оно што сам прочитао у једној књизи гласи овако ,,Филиповићи су досељени из предела Ибарског Колашина око 1883 год.Према казивању, претходно презиме им је вероватно Дашић.Себе називају ,,ломигорцима,,.Славе Св. Јована и Св. Илију.У селу Газиводе су Шиљковићи одн.Трифуновићи и Васиљевићи, који славе исте славе као и Филиповићи.Њихови рођаци су Бубљани у Бубама и Ломигоре у Лучкој Реци.Филиповићи потичу од браће Филипа и Јована.Потомци Јована су се доселили у село Врело код Куршумлијске бање а потомци Филипа су се доселили у село Точане и заузели слободну (незаузету) земљу.,, Досељене породице у Точане из предела Ибарског Колашина су;;Раденковићи су из села Брњак,Илићи су из села Козарева код Лепосавића,Савовићи су из села Вељи Бријег раније били Томовићи,Краговићи су из Кобиље Главе,Антонијевићи и Радисављевићи који су род,такође њихов род су и Милетићи.,Чарапићи односно Вучетићи су из села Резала,Анђелковићи,Здравковићи.
19. април 2017. у 21:10
lomigora slobodan
pozdrav ja sam i ibarskog kolasina, selo lucka reka…sve je to tacno i danas postojimo, i ima nas mnogo…
18. јун 2017. у 16:47
Дејан
Која је књига у питању у којој се спомињу Радисављевићи и Вучетићи? Хвала
21. март 2013. у 13:22
Miko
Ja sam Stojkovic, zivim u Vojvodini, deda Radovan (1913-1983) mi je kolonizirao, sa bratom Ilijom (1906-1977), (otac im je bio Mladjen, majka Milica, ziveo u Peci, bio pekar i trgovac). Deda i brat su rodjeni u Andrijevici. Ilija sahranjen u Andrijevici, 1977.god. imao drugu zenu (Grana) i cerku Smiljanu (1965 rodjena). Otac mi se zvao Rade (1950-2009).
Sad, navodno smo se nekad prezivali Dedic, od Staro Kuca, i zbog neke krvne osvete po babi Stojni uzeli prezime Stojkovic.
Bio je jos jedan brat (dede mi Radovana), ostao je da zivi u Pec, imao je tri sina. Imena neznam, a znam da ih je tetka obisla 197 i neke.
3. мај 2013. у 17:23
Miko
kontakt info: [email protected]
7. мај 2013. у 23:08
Miko
Moji su Stojkovici, od Kuca, ogranak Dedic !
Nasao sam moje potomke (pradjeda, dedu, oca) u knjizi pok.M.Jokanovica ‘Pleme Kuci’ (etnicka istorija) !
Tu je postojao i od pradjeda (brat ili stric) Stojan za (rodj.18.. i neke) bez drugih informacija (nzm odkud autoru knjige info) ali su ispravne !
Sad, po bliskim mojim saznanjima, Stojan Stojkovic je pocetkom 1900 tih godina, trebalo da je ziveo oko Peci (na KiM)i oko Andrijevice (Gusinje), da je imao tri sina (ili njegov sin). Kao sto napisah u gornjem komentaru, ziveli su u Peci.
Svaka info o mogucim potomcima, dobrodosla na e-mail (ili upisite ovde u odgovorima) !
Hvala i pozdrav svima, i urednistvu poreklo.rs
7. април 2013. у 21:45
nenad
Mozete li nesto napisati o prezimenu Nikolic, mi smo starosedeoci u mestu Stepojevac, slavimo krsnu slavu Sveti Aleksandar Nevski.Interesuje me odakle poticemo i od kog smo bratstva Vasojevica, ako smo od Vasojevica.
Pozdrav
7. мај 2013. у 23:40
Александар Маринковић
Ненаде,
Св. Александар Невски је преслава изворних Васојевића јер су на тај дан победили Турке на планини Ножици.
15. април 2015. у 11:44
Milica
Dragi Aleksandre, vidim da znate poreklo Vasojevića i ovaj Vaš odgovor Nenadu mi daje nadu da ćete i meni odgovoriti. Naime, moj otac mi je pričao da su njegovi preci pobili neke Turke na dan svoje slave Aranđelovdan, pa su pobegli u selo Krstac kod Sjenice i promenili je pa sad slave sv. Aleksandra Nevskog , bilo ih je nekoliko braće : Kiko- od njega Kikovići, Vule – od njega Vulevići, Rade – od njega Radevići…… pošto je moj otac imao prezime Vasojević, a nigde u ovim komentarima ne nalazim to prezime samo ona koja su nastala iz plemena Vasojević, kako da nađem kako i ko je došao u okolinu Sjenice, jer priče koje ja znam nisu baš pouzdane …Topao pozdrav, Milica Vasojević selo Donje Lopiže kod Sjenice
24. октобар 2015. у 21:14
Dejan Jelić
Milice, dobar dan.
Ja se zovem Dejan Jelić i ja sam iz sela Štavalj na Pešteru. Ovo što ste napisali za svoje pretke i porodicu jako je slično sa mojima.
Isto smo slavili Aranđelovdan, jedino što smo po dolasku na Pešter počeli da slavimo Ćirilovdan.
Interesuje me da li ste vi nešto u međuvremenu saznali o svojim precima što bi možda i meni bio od pomoći za saznavanje svojih korena u Crnoj Gori.
Hvala i svako dobro!
26. јул 2016. у 23:15
Жељко Остојић
Јелићи од Љешњана из Горње Мораче славе Ћириловдан и Аранђеловдан.
У Васојевићима су Киковићи огранак Мијовића, Лабана. И Вулевићи су Лопаћани, али нису најближи род једни другима. Радевићи су огранак Новаковића, још су даљи род Лопаћанима. Постоје и Радевићи у Великој који су Цеклињани поријеклом. Постоје и Радевићи који су огранак Шћекића. Нема података о презимену Васојевић. То презиме су узели потомци Николе Конзула, али и неке друге породице. Нико о томе није нешто посебно написао.
8. април 2013. у 21:33
вејновић
Замолио бих све који нешто знају о поријеклу породице Вејновић да ми помогну…славимо св.Василија Великог, а најдаље што знам јесте то да смо негдје из Лике. Хвала унапријед и велики поздрав
25. април 2013. у 10:37
Igor
Dragi moji,
možete li mi pomoći da rešim jednu nedoumicu.
Moji su poreklom iz sela Vrbičane iznad Prizrena. U selu su moje zvali “kolašinci”. Prezivamao se Stojkovići po čukundedi. Mojim istraživanjem saznao sam da su moji raseljeni iz Kolašina tokom istrage Vasojevića u 19 veku. Navodno su se prezivali Radići i od Vasojevića smo. S obzirom da mi je otac umro kad sam bio veoma mlad ovo je sve što sam od njega uspeo da saznam. Može li mi neko pomoći.
Hvala puno
2. мај 2013. у 11:40
Aleksandar Kalicanin
Ja imam neke pisane trgove da i moji koreni vode od Vasojevica, od nekog Marinka i Labuda (Laka) koji su se doselili u podnozje Tare pa odatle na Pestersku visoravan. Lako se poturcio i postao Lakota, a Marinko je ostao da zivi u selu Stavalj.
13. мај 2013. у 15:23
Kristijan Jarić
Poštovani, mene interesuje da li postoji negde trag o prezimenu Jarić a da imaju veze sa Vasojevićima ili prezimenom Vučetić. Pošto istražujem poreklo i korene,imam podatke od Đure-Đujana Jarića koji obuhvata samo deo u Bosni i Hrvatskoj, a i ne sam koren našeg prezimena već nagađanja.On naslućuje da je naše prezime od Vasojevića, ali da nema dokaza za to. Pozdrav
26. јун 2013. у 10:10
Pavlimir
Kristijan,
Ja sam našao podatke o porijeklu našeg prezimena u studiji_Narodni običaji Slavena,izdatoj od strane Jugoslaveneske akademije znanosti i umjetnosti.Autor studije je Branimir Gušić.
U toj studiji se prezime Jarić spominje 1258 kao članovi plemena Lapčana koja je obitavala na području Like i prije dolaska turaka u naša područja i smatra se jednom od najstarijih porodica u Lici.Po tome mi se čini da su naši pretci zapravo starosjedioci i da su oduvjek tamo. Tokom turskih ratova bili su raseljavani kojekuda pa tako imaš Jariće i u Slavoniji koji su bili graničari skupa sa Šokcima a jedan krak porodice je dobio i čak plemićku titulu 🙂
Ako te zanima ova studija imam je u pdf.u pa ti je mogu poslati ako hoces.
Moj email [email protected]
Pozdrav Pavlimir
19. јул 2013. у 15:07
Dzoni
Treba mi pomoc oko porekla porodice. Znamo da je predak, svetenik Vailj dosao iz Vasojevica da popuje u Sjenicu, a umro je u Arilju. Njegov sin je Teodor zvani Grk, a njeov sin Djura isto sa nadimkom Grk ko i otac. Obojica svestenici. Njihovi potomci su Vailjevici u Bukovici i Popovici u Selancu. Imali nekih podatak o njihovim precima iz Vasojevica.
18. март 2014. у 11:55
svetlana saponjic
P.S. Mislim na prezime Vasilja sveštenica, ostali su dobili prezime po njegovom imenu i zanimanju.
19. јул 2013. у 15:09
Dzoni
svestenik Vasilj . . . greska u kucanju. 🙂
18. март 2014. у 11:52
svetlana saponjic
Postovani Dzoni,
Niste napisali svoje prezime. A ni slavu koju slavite. Staro prezime moje porodice je bilo Gavrilovic (jos starije Grkavac), poslednje gde su ziveli pod prezimenom Gavrilovic je oblast Korita kod Bijelog polja, selo Ličine, gde postoji brdo Saponje. Imali su i nadimak Grk-Grci. Milisav Lutovac u studiji “Bihor i Korita” pise da je bio neki Martin Grk koji je bio jako bogat. Ostaci njegove kuće su tada bili još vidljivi. (Milisav Lutovac je umro 1967 god). Za Karadjordjem su došli iz Korita u okolinu Nove Varosi, a deo je nastavio u Donje Dragacevo. Samo deo porodice u Dragačevu je zadržao prezime Gavrilović, ostali su promenili prezimena, ali ne i slavu Sv. Stefan 09. januara.
Molim vas napisite svoje prezime, ako ga je porodica menjala, i staro ako znate, i naravno slavu koju slavite.
Hvala i pozdrav,
Svetlana Saponjic
20. април 2014. у 02:56
Dzoni
Moje i prezime moje porodice sada je Popovic, ali to su prezime dobili za vreme popisa u drugoj i trecoj dekadi XIX veka jer je to bila prva generacija koja nije bila svetenicka. Do tada je svako prezime gradjeno na osnovu imena oca, a jedino je poznato da su dosli iz Vasojevica. Slava je Arandjelovdan, a u porodici se ni u kakvom slavskom ili crkvenom kontekstu ne spominje zavetna slava Vasojevica, sv. Aleksandar Nevski. Tako pretpostavljam da su dosli iz Vasojevica pre ustanovljenja zavetne slave, ali moguce i da gresim… 🙂 A sto se tice nadimka Grk, ynam da su ga dobili jer su sluyili sluzbe na grckom, sto ukayuje na vreme Fanariota u srpskoj Crkvi ili skolovanje kod nekog grka. Zbog toga su imali problema sa narodom jer ih nije razumeo na kom jeziku sluze. A znam i da su bezali od turaka zbog nekakve zavde, ali kakve to nam je nepoznato. Treba mi pomoc da potvrdim porodicno predanje u vezi sa Vasojevicima i da tacno utvrdim njihovo mesto u Vasojevicma, ako se pokaze potvrdno. Nadam se da sam pruzio neke pomocne informacije. Hvala vam u svakom slucaju…. 😉