Порекло презимена Срба у Поткозарју

Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације.

Дракулићи су из Корјенића у Херцеговини (славе Мратињдан).

Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра.

Дулићи су из Дулица од Гацка у Херцеговини.

Ђиласи су пореклом из Црне Горе (славе св.Симеуна).

Зорановићи су пореклом из Херцеговине.

Зорићи су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ђурђевдан).

Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ђурђа).

Јаракуле су пореклом од Рашковића из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).

Јањетовићи су пореклом од Теодоровића у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан).

Јаснићи су пореклом с Косова (славе Ђурђевдан).

Југовићи су из Гацка у Херцеговини. Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовића у горњој херцеговачкој површи.

Кавенуше су пореклом из Полимља (славе св. Симеуна). Кадијевићи су пореклом из Завале у Попову, у Херцеговини.

Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе Никољдан).

Калабе су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан).

Калабићи су пореклом од Нове Вароши из Старог Влаха.

Калиновићи су дошли из Куча у Црној Гори (славе Никољдан).

Каругићи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан).

Келемановићи су из Поцрња, вероватно од Љубиња у Херцеговини.

Керкези су пореклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан).

Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијевдан).

Ковачевићи су из Рашке (славе св. Јована).

Козоморе су пореклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована).

Комадине су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Никољдан).

Кондићи из дубичког краја су пореклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан)

Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље порекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију).

Корјенићи су из. Корјенића у Херцеговини.

Косијери су пореклом из Косијерева у Црној Гори.

Косовци су пореклом из Косова.

Котури у више села дубичког и градишког подручја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан).

Кочићи су пореклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе.

Краљевићи су доселили из Херцеговине.

Крвавци су пореклом из Херцеговине.

Крчиковићи су пореклом из Црне Горе (славе Никољдан).

Кртолине су од Лубура у Риђанима, из Црне Горе.

Круге су доселиле из Црне Горе. Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан).

Куваље су пореклом од Сјенице (славе Ђурђевдан).

Кукићи су пореклом из Бањана у Црној Гори.

Кукићи су доселили из Херцеговине.

Кукуљи су доселили из Црне Горе.

Кужети (Зорићи) су се назвали што су прекужили кугу, а негде су били кувари у кужини и по том названи Кужети.

Лугоње су пореклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан).

Лукачи су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).

Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована).

Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини.

Лопарице су из Црне Горе.

Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на такву даљину. То је изгледа било 1717. године.

Мандићи су неки из Рашке, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан).

Мајсторовићи су доселили из Херцеговине.

Малешевци су од Билеће у Херцеговини.

Матаруге око Козаре су пореклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Ћехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године.

Матавази су из Црне Горе, а тамо се мисли да су пореклом Арбанаси.

Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св. Јована).

Мораче су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан).

Мастиловићи су из Гацка у Херцеговини.

Мачинко је доселио из Херцеговине (слави св. Илију).

Мачноге су доселиле из Херцеговине.

Мацуре су пореклом из Братоножића у Црној Гори (славе св. Арханђела).

Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан).

Мерчепи су пореклом из Риђана у Црној Гори.

Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха.

Мирославићи су пореклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову

Гордићи, а пореклом су из Мратиња од Никшића (славе Никољдан).

Мостарци су пореклом из Херцеговине.

Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.

Неретвљанци су пореклом из Херцеговине.

Никшићи су пореклом од Никшића у Црној Гори.

Обади су из Борча на Неретви у Херцеговини.

Обућине су пореклом од Колашина (славе св. Ђурђа).

Одавићи су пореклом из Херцеговине.

Ожеговићи су из села Ожеговића, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана).

Ољача имају своје имењаке у Ољачинцима, у Дубници, у Врањској Пчињи, а они су пореклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ђурђевдан).

Опарице су доселили из Левачких Опарица (славе св. Јована).

Оташовци су из Црне Горе.

Падежани су пореклом с југа Србије.

Пађени су из Пађена у Херцеговини (славе св. Ђурђа).

Палавестре су пореклом из Херцеговине.

Парух је пореклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини.

Пашићи и Пјанићи су дошли из Рашке (славе Јовањдан).

Периновићи су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Мучибабића.

Пиштељићи су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу).

Племићи су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу)

Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини.

Попаре су пореклом из Фатнице у Херцеговини.

Предојевићи су пореклом из Рудина код Билеће у Херцеговини (славе св. Алимпију).

Прибићевићи су доселили из Херцеговине.

Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини.

Рендулићи и Рендићи су од Сјенице.

Рорићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.

Сантрачи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијевдан).

Селаци су доселили из Старог Влаха.

Силимићи су из Херцеговине (славе св. Ђурђа).

Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.

Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врач.

Скопље су из Херцеговине.

Смољани, Смолићи, Смолоићи пореклом су с карсног платоа измеду доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ђурђевдан).

Смољевићи и Смољо пореклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ђурђа).

Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан).

Срђени су из села Срђевица у Гацку, Херцеговина,

Стирачи су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Јовањдан).

Сунарићи су из Старог Влаха (славе Симеуњдан).

Танкосавићи су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ðурда).

Тице су из Полимља.

Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су пореклом из Полимља (славе св. Стевана).

Трнинићи су из села Трнина у Колубари.

Трубари су из Херцеговине.

Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијевдан).

Тумарићи су из Тумарске, планина Коњух.

Ћеранићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.

Ћермани су из Љубиња у Херцеговини.

Убавићи су од вишеградског краја.

Угарчићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини. Угарча су из Херцеговине. Угреновићи су пореклом из Старог Влаха (славе Јовањдан).

Хашани су доселили од Плава из Црне Горе.

Хере су пореклом из Херцеговине.

Цикоте код Дубице су пореклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурђа).

Џепине су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).

Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија).

Шатенци, Шамате су доселили од Билеће из Херцеговине.

Шашари су из Херцеговине.

Шеве су од Никшића из Црне Горе (славе Аранђеловдан).

Шевићи су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан).

Шљивићи су из Старог Влаха (славе Никољдан).

Шоботи су поријеклом од Мрњавчевића из Куча у Црној Гори (славе Митровдан).

Шолаје су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).

Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине.

Штековићи су из Васојевића. Према другим подацима, из села Штековица у Прибоју, где се спомињу од 1642. године, Црна Гора (славе Никољдан).

Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини.

Шуњићи су пореклом из Херцеговине. Шумани од Дубице и Градишке пореклом су од Полимља.

Шурлани су пореклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације.

Страдање Срба са Козаре и Поткозарја у Другом светском рату 

У Другом светском рату с подручја Козаре и Поткозарја изгубило је животе преко 40.000 становника. Подручје Козарске Дубице пре Другог светског рата имало је 33.350 становника. Од тога броја је погинуло 18.495 становника. Само на подручју општине Козарске Дубице 463 домаћинства остала су без наследника по мушкој и женској линији. Њихова огњишта су се угасила. И ово је један податак који показује како су ратови уништавали становништво на овом подручју које је гинуло, расељавало се и насељавало.На ово подручје после Другог свјетског рата становништво се досељавало и насељавало из Змијања и Мањаче. Интересантно је навести да је била миграција после Другог свјетског рата из Змијања у Кнешпоље, на место где је изгинуло становништво. То су куповали земљу од оних који су остали и населили се. Ово је исти правац некадашњег миграционог кретања од Змијања у Поткозарју.

Душан Дивљак, стар 70 година, из села Побрдана у Кнешпољу, прича да је после Другог свјетског рата доселио из Добрње са Змијања.

Рајко Станивуковић из села Побрдана у Кнешпољу после Другог светског рата је доселио из Добрње са Змијања.

Душан Томаш из села Побрдана у Кнешпољу прича да му је причала прабаба Мика да су они давно доселили од некуд из Далмације. Славе св. Николу. И ово је миграциони правац Црна Гора-Херцеговина-Далмација-Поткозарје. Душан прича да је његова прабаба Мика рођена у XИX веку. У фашистичкој офанзиви на Козари јуна и јула 1942. године погинула су Микина три сина: Стево, Симо и Илија. Тад је прабаба Мика била у поодмаклим годинама. Изгинувши синови и унуци, али оста само једно праунуче, Душан.Мало мушко дете кога баба Мика није од себе никуд одвајала. Мика би говорила: »Дала сам отаџбини синове и унуке. Хвала богу, оста ми праунук Душан, моја глава куће. И моје се огњиште није угасило.«Године 1943. наступила је глад. Баба Мика у својим поодмаклим годинама узе заставу и крену пред омладином да бере ноћу жито према Дубици. »За мном, дјецо, не бојте се, морамо од непријатеља отети наше жито!« Кад се завршио рат 1945. године баба Мика је са својим праунуком Душаном подигла кућицу. Остао је праунук Душан и није се угасило огњиште. Кад је Душана оженила и упутила у војску, баба Мика је говорила: »За отаџбину сам дала синове и унуке, али сам дочекала да из моје куће поново пошаљем војника да носи пушку и брани кнешпољску земљу натопљену крвљу његових дједова и очева. Пјевајте, људи и веселите се! Данас сам најсрећнија прабаба у Кнешпољу. Баба Мика из своје куће поново шаље под пушку војника. Није душман успио да уништи огњишта у Кнешпољу!« Такве су биле мајке Кнежопољке.

Предања о пореклу која су се преносила са оца на сина:

Крнете, Баслаћи, Саџаци, Милановићи доселили су из Лике у Поткозарје. Према родослову који је поседовао Станко Крнета, они су у Лику дошли из Сјенице. Дакле, Сјеница-Лика-Поткозарје, то је био правац миграционе струје. Крнете у Драготињи, Волару и Приједору славе Томиндан. Крнете у Маринима и Јутрогошти славе Јовањдан. Ево како је дошло до промене славе. Сеобом из Лике један Крнета се задржао у Цазинској крајини, а други одоше у Марине и Јутрогошту. Овај Крнета што оста у Цазинској крајини убио је два бега и побегао у други феуд, али је по казни морао променити славу. Од тих су Крнете у Драготињи, Волару и Приједору, који славе Томиндан. Иначе, стара слава Крнетама, док су били у Сјеници и Лици, била је Јовањдан. Симатовићи су се звали Регоде. Први Регода дошао је из Кључа у Паланчиште. Дакле, правац миграције Херцеговина-Далмација-Кључ-Поткозарје. Тај Регода имао је сина Симу-Симата. Симатови синови по оцу Симату добише презиме Симатовићи. Село се звала Симатовица. Симат је био први у Симатовићима. Од њега пред Други свјетски рат било је више од 20 кућа, домаћинстава. Презиме Симатовићи добили су има преко 100 година. Регоде су славиле Ђурђевдан. Ту славу наследили су Симатовићи.

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (426)

Одговорите

426 коментара

  1. Тодоровић

    Хвала много на информацијама. Свакако ћу се регистровати и извршити тестирање за хаплогрупу.

    А моје презиме и слава је дуго присутно на овим просторима и волио бих знати одакле су дошли, тј. којом миграционом струјом те Вас опет молим ако негдје дођете до тих података да ми напишете.

    Свако добро и пуно успјеха у даљем раду. Велики поздрав

    • Милорад Богдановић

      Хвала и теби господине Тодоровићу.
      Када се тестираш, све ће ти бити много јасније.

  2. drago

    Postovani moli bih Vas da mi pomognete za poreklo prezimena LAĐEVIĆ slava Sv, JOVAN Unapred zahvalan

    • Милорад Богдановић

      Ниси Драго навео мјесто одакле су твоји Лађевићи. Претпоставка да сте са простора епархије Горњо-Карловачке гдје се једино тамо спомињу 1883 године, као слављеници Јовањдана (такође и презиме Лађевац), Томиндана и Ђурђевдана, али нажалост ни овдје се не наводе мјеста гдје су настањени.

      Лађевићи су били доста бројни у мјесту Кањане у Далмацији, али се не зна ништа више о њима.

      Моја је претпоставка да су вјероватно са простора Херцеговине преко Далмације доселили у Кордун, Лику или Банију, и да се даље до краја 19. вијека нису расељавали.

      То је све што ти могу сада написати.

  3. Вукашин Радојчић

    Поштовани Богдановићу,

    Рођен сам у селу Бабинац , Коз. Дубица, Крсна слава Свети Аранђеловдан
    Према причању ,наши Радојчићи су се доселили са Баније.
    Које податке можете дати о пореклу Радојчића.

    С. поштовањем

    • Милорад Богдановић

      Поштовани господине Вукашине

      У митрополији дабробосанској 1882. године Радојчићи се спомињу као слављеници шест различитих слава. У овоме Шематизму Радојчићи се у најближој околини спомињу у граду Бањалука као слављеници Јовањдана. Исту славу славе и у парохији Сребреница. Радојчићи који славе Аранђеловдан једино се тада спомињу у парохији Цикоте код Власенице.

      У епархији Горњо-Карловачкој за 1883, Радојчићи се воде као слављеници Ђурђевдана, али нажалост не наводи се мјесто у којој парохији или селу су били настањени.

      Али, пошто је велики број становништва са Змијања, Тимара и Поткозарја, вјековима се у мањим и већим групама расељавао у Славонију, вјероватно да су и твоји Радојчићи били доста давно насељени на овим просторима и пресељавали се у Банију и Славонију. Можда су и 1882. године били настањени око Козарске Дубице, али их парох није ставио на списак. Таквих примјера има доста.
      У Славонији, у Шематизму епархије пакрачке за 1898 годину, Радојчићи су многобројни. Славе седам различитих слава. Аранђеловдан славе у парохији Брачевац код Ђакова, гдје се спомиње ово презиме почетком 18 вијека, у попису, као досељеници из Босне.

      Свако добро ти желим.

  4. R. LONČAR

    Poštovanje svima,
    godinama unazad tragam za poreklom i istorijom svoje porodice ali nisam saznao ništa konkretno. Radi se o porodici Lončar iz sela Međeđa, opština Kozarska Dubica. Tamo mojih Lončara više nema, iselili smo se u Inđiju tokom Drugog Svetskog Rata, pradeda Ilija, udovac sa preživelom decom Veselinkom, Jovanom i Radivojem. Ilijin sin Savo je sa 16 godina poginuo u Partizanima na Kozari. Moj otac je Aleksandar, deda Radivoj, pradeda Ilija, čukundeda Jovan ili Jovo, dalje ne znam. Da stvar bude zamršenija, imamo dve porodice sa istim prezimenom u tako malom selu, a nismo neki blizak rod. Moji Lončari su praktično izumrli, ostali smo po muškoj liniji samo rođeni brat i ja i dva brata od daljih stričeva, tako da nisam imao od koga da saznam nešto više. Porodica je mahom postradala u Jasenovcu i u Partizanima i sada su ostali samo sestra i brat mog pokojnog dede. Ispitivajući malo istoriju došao sam do dve nezvanične informacije: Lika, kako nagađa dedina sestra ili Hercegovina / Crna Gora, kako je govorio neki pokojni pradeda, pominjajući Nikšić, što mi prenosi otac jer pradedu nisam stigao da upoznam, mada mi je sve to nedovoljno potkrepljeno, nisam ništa više od toga saznao. Tražeći po internetu i čitajući apsolutno svaku knjigu na koju sam naišao, nalazio sam na podatke da smo iz, sada napuštenog sela Lončari u Boračkoj oblasti u opštini Gacko, pa da smo poreklom od nekih Terzića iz Banjana kod Nikšića, a ja koliko znam Banjani slave Jovanjdan. U šematizmu iz 1882. se pominjemo u Međeđi, mestu gde smo bili do 1940-neke, ništa novo za mene. Tako da sam jako zbunjen, sve u svemu, voleo bih kada bi mi neko pomogao, zanima me moje staro prezime, zanima me period i razlog dolaska u Bosansku Krajinu, zanima me pleme i područje iz kojeg potičem, možda su Drobnjaci zbog Slave, mada nisam viđao Lončare u spiskovima tog plemena. Jako mi je žao što nemam rođake Lončare osim tih bliskih braća od strica, od dedinog brata, takođe mi je jako žao što ne znam odakle tačno potičem, što bi možda pomoglo da pronađem neke davno izgubljene rođake. Moj mejl glasi: [email protected], tako da ako neko nešto zna ili ima neke smernice prema kojima bi me uputio, neka mi prosledi, bio bih mu veoma zahvalan. Hvala unapred!

  5. R. LONČAR

    Zaboravio sam da napomenem da slavimo Đurđevdan.

    • Милорад Богдановић

      Сви који су своје садашње презиме добили по занату којим се бавио неко од његових предака, па тако и Лончари, прво треба да крену у претраге од себе, па уназад колико их њихова сјећања и сазнања воде. Није лако, ал ако се воли овај посао, сигурно да ћеш учинити добро, како у својим намјерама тако и другима који ће касније наставити што си започео.
      Мој савјет теби је да извршиш тестирање, али када ти то осјетиш. Тиме ћеш сазнати која си хаплогрупа и упознаћеш с ким си у сродству од тестираних особа. То је за сада наједноставнији и најбржи начин да се крене у озбиљнију и сигурнију претрагу о својим претцима.
      Јеси ли претраживао породицу Лончар из Ратковца, Машићи, Славонија који славе исту славу као и ви, а који се спомињу у шематизму епархије пакрачке за 1898 годину? Са ваших простора највише расељеника је ишло ка Банији и Славонији, а вјековима су били око Козаре настањени.

      • Милорад Богдановић

        Овдје, у последњем пасусу, направио сам грешку, гдје сам описао Лончаре који славе Стевањдан, умјесто истих што славе Ђурђевдан. Да се не би стварала пометња, најбоље би било избацити цијели пасус.

        А требао сам написати да Лончари који славе Ђурђевдан, те 1898. године спомињу се у парохијама у близини Саве: Кобаш, Окучани и Рогоље, затим у близини Кутине и парохији Липовчани код Чазме.

  6. Marko Kotur

    Poštovanje, da li mi možete reći više informacija za prezime Kotur iz sela Vlaškovci, Kozarska Dubica. Krsna slava nam je Sveti Nikola. Imena pradjeda i prababe su Milan i Stoja, dalje unazad ne znam. Hvala unapred.

    • Милорад Богдановић

      Презиме Котур није тако учестало као нека друга наша презимена. Распорострањено је у кругу Банија-Кордун-Лика-Далмација-Крајина-Славонија.Сви славе Никољдан.
      Зато, препоручујем да неко с овим презименом изврши тестирање како би се знало која су хаплогрупа. То би подједнако било од велике користи за наша даља истраживања, као и за ову велику породицу с презименом Котур и Котуровић.
      За Марка могу рећи да су његови претци у овоме селу настањени прије 1882. године. Тада, још се спомињу у парохијама Божићи, Демировац, Моштаница, као и на простору сусједне Градишке у парохијама Гашица и Бијаковац, Градишка и Ламинци, те Кукље, Милошево брдо и Грбавица. За сада је само претпоставка да су на ове просторе доселили са простора Ливна, парохије Пећи, доселивши на простор Дубовика код Крупе и одатле се раселили у горе споменута подручја, одакле су се расељавали по Славонији и Банији.

  7. Aleksandar

    Помоз Бог господине Богдановићу, веома сам вам захвалан на овој светој дужности које сте се, у ова сулуда времена, када нам се ужурбано брише идентитет, прихватили!
    Презивам се Мајкић, мало сам истраживао своје корјене, али додјем до Змијања.Прије тога , као да нисмо ни постојали па бих вас молио за информацију више.
    Родом сам из Приједора, отац и ђед из Новог града Крсна слава Ђурђевдан..
    Унапријед сам вам захвалан,

    • Милорад Богдановић

      Хвала Александар

      Може ли се знати одакле је тачно твој ђед, из Новог Града или околине? Потребно ми је тачно име мјеста и приближна година ђедовог рођења. Још ме интересује како си дошао до података о твојим коријенима везано за Змијања? Јесу ли то приче, претпоставке или писани извори? И на крају једно лично питање, на које и не мораш одговорити ако не желиш а оно гласи, јеси ли у сродству са породицом Ђуре Мајкића са Урија.

      • Aleksandar

        Господине Богдановићу,
        мој ђед Никола, 1933 г. родом из Сухаче крај Новог града, прађед Васо.
        Искрено, истражујући мало због саме струке а више из жеље, српску историју, културу , језик и умјетност као и миграције многих братстава кроз историју покушао сам да уђем у траг и свом братству али све завршава са Гвозденом са Змијања!
        Нас Мајкића нема нешто много у Приједору а и ако нас има или се не познајемо или смо у неком далеком сродству што ми је још чудније, у Новом Граду такође, али исто тако кад наиђем на неког далеког рођака Мајкића и кад чујем да слави Ђурђевдан сигуран сам да нас вежу корјени из прошлости.
        Рођака Ђуру који слави Ђурђевдан не познајем лично али знам за ту фамилију са Урија
        Ето тако,
        Хвала Вам много,
        Арх. Мајкић Александар

      • Aleksandar

        П.С. У недељу сам најављен у манастир Гомионицу гдје ће ми бити доступна ризница књига.

  8. uzelac zdravko

    interesujeme otkudpotiče prezime uzelac imanas stotinjak opština prijedor u više sela

    • Милорад Богдановић

      Тешко да ћеш од некога другога сазнати одакле потиче твоје презиме. Тешко је знати је ли то стално или измјењено презиме. Јесте ли се презивали Ужелац, добивши презиме по ужету, које се стопило у Узелац, или је неко нешто узео од некога па вас прозваше овим презименом.
      Ово презиме спомиње се 1882. године као слављеници Јовањдана у парохији Гудавац код Крупе и Рујница код Бихаћа. Најбројнији су слављеници Никољдана у парохијама Бихаћ и Хргар, Врело и Грмуша (Бихаћ), Колунић код Петровца, Ракелићи код Приједора, Хадровци код С. Моста. У Гудавцу код Крупе славе и Петровдан.
      Узелаца је било и у епархији Горњо-Карловачкој за 1883 као слављеници Никољдана и Лучиндана, али нажалост нису наведена мјеста гдје се они тада били настањени.
      Свакако да је ово презиме најбројније у Славонији. У епархији пакрачкој за 1898. годину спомињу се у парохијама:
      -Бастаји код Дарувара, Брачевац, Набрђе код Ђакова, Торањ, Кукуњевац код Пакраца, Рајићи код Новске, Барна и Турчевић поље код Грубишног поља и Липовчани код Чазме као слављеници Никољдана.
      -Мајар код Ђакова и Михољац Горњи гдје славе Ђурђевдан
      -Окучани, слава Стевањдан
      -Вуковље код Гарешнице гдје се воде као слављеници Јовањдана.

      Претпостављам да је твоја лоза од Ракелића или Марићке. Из Марићке је тестирани Узелац I2a Dinarik, па ако сте у сродству, а претпостављам да јесте, онда овдје у Пореклу можеш доста тога новога да сазнаш о својим сродницима.

  9. Vojin Bosanac

    Postovani gosp. Bogdanovicu…Vidim dБакићa ste znalac u svom poslu pa rekoh da se i ja javim sa par pitanja posto se ovom problematikom bavim vec nekih 25 godina…Trenutno zivim u inostranstvu a poreklom sam iz z.Slavonije,okolica Okucana…Zanima me poreklo porodice Bakic (Бакић) iz Bistrice ,opstina Prijedor…Istrazivao sam razne knjige i dokumente,ali sam zapeo nekako na prelasku sa 18. na 19 vek…Moji preci su (najvjerojatnije) naselili Okucanski kraj (selo Ladjevac) s kraja 1700-tih i pocetka 1800-tih godina i po predanju su se prezivali Bakic i slavili su Srdjevdan (20.oktobar),ali je nekim sledom nesrecnih okolnosti (bolesti,nedaca ili neceg drugog slava promjenjena u Sv.Georgija)..U prezime Bosanac je promjenjeno (svojevoljno ili ne) za vreme boravka na teritoriji tadasnje Austro Ugarske (najvjerojatnije s namjerom “rasrbljavanja”,tako da od pocetka 19. veka ili malo kasnije nosimo to prezime)..Sve do danasnjih dana ljudi i poznanici u starom kraju nas znaju(i ponekad zovu) kao Bakice…Najstariji pisani trag imam iz parohijske knjige rodjenih s datumom 1846. o rodjenju mog sukundjeda Teodora i sve potomke i srodnike do danasnjih dana znam u datum(u nazad ,bice uskoro 172 godine)…O Bakicima u Bistrici vrlo malo znam i tesko je naci poveznicu,kako “spekulisem” i nagadjam iz literature (Vojin Dabic “Vojna krajina”) da su se u podrucje opustjelog potkozarja naseljavale krajiske porodice s Korduna ali i ostalih krajeva..Postoji li mogucnost da su u Bistricu naseljeni kordunasi prezimena Bakic iz Gornjeg ili Donjeg Budackog ili Perjasice (kako se spominju na popisu iz 1725.godine)…
    Vrlo bi mi pomoglo sve sto je relevantno na ovu tematiku jer ako se mogu pronaci neki cvsci dokazi mojih pretpostavki odlucio bi se na “promjenu” prezimena (uz postojece bi ubacio i Bakic)..Vrlo zahvalan pratilac foruma iz Norveske.

    P.S. Svaku srecu i uspjeh u ovom casnom poslu Vam zelim

    • Милорад Богдановић

      Добро вече Војине

      Хвала на овако лијепим ријечима.
      Чини ми се Војине да смо се ми већ једном упознали. Био сам ја у Бодеграју и Лађевцу у првој седмици октобра 1991. године и разговарао сам у Лађевцу са Бакићем који ми је причао о њиховој старој слави Срђевдану. То је и моја слава. Нажалост, врло брзо сам отишао ка Пакленици и Пакрацу, и више се никада срели нисмо. Волио бих да размјенимо приватне поруке, па да заједнички проширимо своја сазнања[email protected]

      Бакићи који славе Срђевдан, по мојој претпоставци, вјероватно су сродници са Богдановићима и Грбићима, који су хаплогрупа R1a, Z280, Y2613 карпатско-далматинска грана. До сада нисам сазнао да се неко од Бакића Срђевданаца тестира. До тада остаће овдје велика непознаница.
      Бакићи који славе Срђевдан стара је породица у Славонији, доселила са простора Дубице и Градишке почетком 18 вијека. Крајем 19. вијека (1898) ови Бакићи се спомињу једино у Бјеловару. Значи, Војинови Бакићи-Босанац, вјероватно су из ове породице, повезана са Бакићима с друге стране Саве, гдје је простор Окучана била прва станица расељавања становништва ових крајева. Нисам упознат да се у приједорској или бањалучкој Бистрици спомиње презиме Бркић.
      Презиме Босанац спомиње се у Лађевцу 1898. године, у Шематизму епархије пакрачке као слављеници Ђурђевдана. Лађевац је тада бројао 629 душа и 42 православна дома.
      Пошто је ово презиме доста учестало у крајевима гдје су расељавали, нема потребе да сада овдје раширујем ову тему.

    • Luka Bosanac

      Pozdrav Vojine,
      Moj otac je iz Zapadne Slavonije i preziva se Bosanac
      Da li možeš da mi ostaviš nekakav kontakt da popričamo o poreklu našeg prezimena?

  10. Војислав Ананић

    ПОРИЈЕКЛО НЕКИХ БРАТСТАВА НА ПОДРУЧЈУ КОЗАРЕ И ПОТКОЗАРЈА

    Абази су поријеклом с Косова (славе св. Пантелију).
    Абарде су поријеклом из Полимља.
    Алавуци код Дубице су породица старовлаха из Добрња од Вишеграда (славе Јовањдан).
    Алауле су досељеници из Полимља (славе св. Ђурђа).
    Аладинићи су поријеклом из Аладинића у Дубравама, код Стоца, у Херцеговини.
    Арнаути су поријеклом с границе Албаније у Црној Гори (славе Ðурдевдан).
    Атељи су поријеклом из Корјеница у Херцеговини.
    Бабаји су поријеклом из Куца у Црној Гори (326,230).
    Бабајици су из Старог Влаха (славе св. Николу).
    Бабари су из Старог Влаха (славе Михољдан).
    Балорде су досељеници из Херцеговине.
    Балабани су поријеклом из села Балабана од Мораце, близу Скадарског језера, у Црној Гори (славе Петровдан).
    Баљци су с Баљака у Херцеговини.
    Бандо, Бандици и Бандолаји су из југоистоцне Херцеговине.
    Басаре, Басоре су поријеклом из сјеничког краја, од Старог Влаха (славе Ðурдевдан).
    Батнога је из Батнога од Стоца, у Херцеговини.
    Балауловићи су досељеници из Полимља (славе св. Арандела).
    Бенцуни су доселили из Полимља (славе св. Симеуна).
    Бенцузи су из Полимља (славе Јовањдан).
    Бендери су из Веље Међе у Попову, у Херцеговини, а ту су дошли из Корјеница (славе Олимпијев дан).
    Бендераци су поријеклом из Џинове махале у Невесињу, а ту су дошли из Корјеница (славе св. Јована, а прислужују Великој и Малој Госпођи).
    Берицћи су поријеклом из Црне Горе. Њихова братственичка слава је св. Стефан.
    Бероње су поријеклом из Рашке (славе св. Јоана).
    Богдашици су из Богдашица од Билеће у Херцеговини.
    Богуновићи су по породичној традицији дошли из Рашке преко Далмације (Зрмање) и Лике у ове крајеве. Њихови субратственици Бероње, Ковачевићи, Пашићи и Пјанићи. Славе св. Јована.
    Бодироже су поријеклом из Црне Горе. Прешле су Херцеговину и онда у сјеверну Далмацију. Сматра се да су доселили у првој миграционој сеоби. Из сјеверне Далмације су се раселили по Босанској Крајини. Славе св. Стефана 9. јануара.
    Бозе су од Абаза с Косова (славе Пантелијев дан).
    Бајинци су дошљаци из источне Херцеговине.
    Борчани су из Борца у Херцеговини.
    Белензаде су из Беленића, из Попова у Херцеговини.
    Букве, Буквићи су поријеклом из Старог Влаха (славе Стефандан).
    Буразер, Буразори су из Топлице у Србији (славе Никољдан).
    Булајићи су поријеклом од Грахова у Црној Гори (славе Никољдан).
    Букомири су поријеклом из Куча и Братоножица у Црној Гори.
    Брбори су из Херцеговине.
    Ваљевићи су из Полимља (славе св. Симеуна).
    Варцари су из јужне Херцеговине (славе св. Илију). Њихова даље поријекло су Братоножици у Црној Гори.
    Велени су из Веленића код Таре.
    Велоуловићи су доселили из Полимља (славе св. Стевана).
    Веруше су дошљаци из Доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
    Варсоковићи су поријеклом од Скопске Црне горе.
    Врањеши су из Дробњака или из Полимља, из Црне Горе (славе св. Ðурда).
    Врбице су поријеклом из Врбице од Билеће у Херцеговини.
    Вукобрати су од Вукобратовића у зубачком селу Турментима (славе св. Ðурда).
    Вуковицћи су из Требињске шуме у Херцеговини.
    Галичићи су из Попова поља у Херцеговини.
    Галебине су из Требињске шуме у Херцеговини.
    Гафури су поријеклом из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ðурда).
    Гаци, Гаковици су поријеклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан).
    Гваријани и Гердијани су из села Орашја у Шуми код Требиња, у Херцеговини (славе Ðурдевдан).
    Герини су поријеклом од Герина из Бурмаза, код Стоца, из Херцеговине.
    Голеши су поријеклом из Полимља. Прије су ту доселили с планине Голеша у Косову.
    Грубач је поријеклом из Опличића и Бољуна од Стоца у Херцеговини.
    Грмуше су доселили из Плава у Црној Гори.
    Дарде су из Колашина у Црној Гори (славе св.Пантелију ).
    Девићи су доселили из Шекулара (славе Ðурдевдан).
    Долинићи су доселили из Лике, поријеклом су од Радочајића из долине Неретве у Хецеговини (славе Ðурдевдан).
    Дрљаце су поријеклом из села Бабајића и Козлица, Азбуковица.код Колубаре у Србији (славе св. Трифуна).
    Дракулићи су из Корјеница у Херцеговини (славе Мратињдан).
    Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра.
    Дулићи су из Дулића од Гацка у Херцеговини.
    Ðиласи су поријеклом из Црне Горе (славе св.Симеуна).
    Зорановићи су поријеклом из Херцеговине.
    Зорицћи су поријеклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ðурдевдан).
    Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ðурда).
    Јаракуле су поријеклом од Рашковића из Старог Влаха (славе св. Ðурда).
    Јањетовићи су поријеклом од Теодоровића у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан).
    Јаснићи су поријеклом с Косова (славе Ðурдевдан).
    Југовићи су из Гацка у Херцеговини.
    Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовића у горњој херцеговачкој површи.
    Кавенуше су поријеклом из Полимља (славе св. Симеуна).
    Кадијевићи су поријеклом из Завале у Попову, у Херцеговини.
    Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе Никољдан).
    Калабе су поријеклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан).
    Калабићи су поријеклом од Нове Вароши из Старог Влаха.
    Калиновићи су дошли из Куцча у Црној Гори (славе Никољдан).
    Каругићи су поријеклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан).
    Келемановићи су из Поцрња, вјероватно од Љубиња у Херцеговини.
    Керкези су поријеклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан).
    Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијев дан).
    Ковацевићи су из Рашке (славе св. Јована).
    Козоморе су поријеклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована).
    Комадине су поријеклом из Васојевића у Црној Гори (славе Никољдан).
    Кондићи из дубичког краја су поријеклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан).
    Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље поријекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију).
    Корјенићи су из. Корјенића у Херцеговини.
    Косијери су поријеклом из Косијерева у Црној Гори.
    Косовци су поријеклом из Косова.
    Котури у више села дубичког и градишког подручја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан).

    Кочићи су поријеклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе.

    Краљевићи су доселили из Херцеговине.
    Крвавци су поријеклом из Херцеговине.
    Крчиковићи су поријеклом из Црне Горе (славе Никољдан).
    Кртолине су од Лубура у Риданима, из Црне Горе.
    Круге су доселиле из Црне Горе.
    Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан).
    Куваље су поријеклорн од Сјенице (славе Ђурђевдан).
    Кукићи су поријеклом из Бањана у Црној Гори. Кукићи су доселили из Херцеговине.
    Кукуљи су доселили из Црне Горе.
    Кужети (Зорићи) су се назвали што су прекужили кугу, а негдје су били кувари у кужини и по том названи Кужети.
    Лугоње су поријеклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан).
    Лукачи су поријеклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
    Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована).
    Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини.
    Лопарице су из Црне Горе.
    Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истјерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег-Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на таку даљину. То је изгледа било 1717. године.
    Мандићи су неки из Рашке, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан).
    Мајсторовићи су доселили из Херцеговине.
    Малешевци су од Билеће у Херцеговини.
    Матаруге око Козаре су поријеклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Ћехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године.
    Матавази су из Црне Горе, гдје се тамо мисли да су поријеклом Арбанаси.
    Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св.Јована).
    Мораче су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан).
    Мастиловићи су из Гацка у Херцеговини.
    Мацинко је доселио из Херцеговине (слави св.Илију).
    Мацноге су доселиле из Херцеговине.

    Мацуре су поријеклом из Братоножица у Црној Гори (славе св. Арханђела).

    Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан).
    Мерчепи су поријеклом из Риђана у Црној Гори.

    Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха.

    Мирославићи су поријеклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову Гордићи, а поријеклом су из Мратиња од Никшица (славе Никољдан).
    Мостарци су поријеклом из Херцеговине.
    Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
    Неретвљанци су поријеклом из Херцеговине.
    Никшици су поњеклом од Никшица у Црној Гори.
    Обади су из Борца на Неретви у Херцеговини.
    Обућине су поријеклом од Колашина (славе св. Ðурђа).
    Одавићи су поријеклом из Херцеговине.
    Ожеговићи су из села Ожеговића, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана).
    Ољача имају своје имењаке у Ољачинћима, у Дубници, у Врањској Пчињи, а они су поријеклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ðурдевдан).
    Опарице су доселили из Левачких Опарица (славе св. Јована).
    Отасовци су из Црне Горе.
    Падежани су поријеклом с југа Србије.
    Пађени су из Пађена у Херцеговини (славе св. Ðурда).
    Палавестре су поријеклом из Херцеговине.
    Парух је поријеклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини.
    Пашици и Пјанићи су дошли из Рашке (славе Јовањдан).
    Периновићи су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Мучибабића.
    Пиштељићи су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу).
    Племићи су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу).
    Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини.
    Попаре су поријеклом из Фатнице у Херцеговини.
    Предојевићи су поријеклом из Рудина код Билеће у Херцеговини (славе св. Алимпију).
    Прибићевићи су доселили из Херцеговине.
    Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини.
    Рендулићи и Рендићи су од Сјенице.
    Рорићи су поријеклом из Невесиња у Херцеговини.
    Сантрачи су поријеклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијев дан).
    Селаци су доселили из Старог Влаха.
    Силимићи су из Херцеговине (славе св. Ðурда).
    Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
    Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врач.
    Скопље су из Херцеговине.
    Смољани, Смолићи, Смолоићи поријеклом су с карсног платоа између доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ðурђевдан).
    Смољевицћи и Смољо поријеклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ðурда).
    Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан).
    Срдени су из села Срдевица у Гацку, Херцеговина.
    Стираћи су поријеклом из Васојевића у Црној Гори (славе Јовањдан).
    Сунарићи су из Старог Влаха (славе Симеуњдан).
    Танкосавици су поријеклом из Старог Влаха (славе св. Ðурда).
    Тице су из Полимља.
    Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су поријеклом из Полимља (славе св. Стевана).
    Трнинићи су из села Трнина у Колубари.
    Трубари су из Херцеговине.
    Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијев дан).
    Тумарићи су из Тумарске, планина Коњух.
    Ћеранићи су поријеклом из Невесиња у Херцеговини.
    Ћермани су из Љубиња у Херцеговини.
    Убавићи су од вишеградског краја.
    Угарчићи су поријеклом из Невесиња у Херцеговини.
    Угарца су из Херцеговине.
    Угреновићи су поријеклом из Старог Влаха (славе Јовањдан).
    Хашани су доселили од Плава из Црне Горе.
    Хере су поријеклом из Херцеговине.
    Цикоте код Дубице су поријеклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурда).
    Џепине су поријеклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
    Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија).
    Шатенци, Шамате су доселили од Билеће из Херцеговине.
    Шашари су из Херцеговине.
    Шеве су од Никшића из Црне Горе (славе Аранђеловдан).
    Шевићи су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан).
    Шљивићи су из Старог Влаха (славе Никољдан).
    Шоботи су поријеклом од Мрњавчевића из Куча у Црној Гори (славе Митровдан).
    Шолаје су поријеклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).
    Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине.
    Штековићи су из Васојевића. Према другим подацима, из села Штековића у Прибоју, гдје се спомињу од 1642. године,Црна Гора (славе Никољдан).
    Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини.
    Шуњићи су поријеклом из Херцеговине.
    Шумани од Дубице и Градишке поријеклом су од Полимља.
    Шурлани су поријеклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације.

    ИЗВОР: Историја Козаре и Поткозарја, ево једне интересантне теме са братскога сајта ojkrajino.com, коју је поставио из Подгрмеча Вукашин, а ради се о поријеклу српскога становништва на подручју планине Козаре и Поткозарја.