Порекло презимена Срба у Поткозарју

Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације.

Дракулићи су из Корјенића у Херцеговини (славе Мратињдан).

Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра.

Дулићи су из Дулица од Гацка у Херцеговини.

Ђиласи су пореклом из Црне Горе (славе св.Симеуна).

Зорановићи су пореклом из Херцеговине.

Зорићи су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ђурђевдан).

Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ђурђа).

Јаракуле су пореклом од Рашковића из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).

Јањетовићи су пореклом од Теодоровића у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан).

Јаснићи су пореклом с Косова (славе Ђурђевдан).

Југовићи су из Гацка у Херцеговини. Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовића у горњој херцеговачкој површи.

Кавенуше су пореклом из Полимља (славе св. Симеуна). Кадијевићи су пореклом из Завале у Попову, у Херцеговини.

Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе Никољдан).

Калабе су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан).

Калабићи су пореклом од Нове Вароши из Старог Влаха.

Калиновићи су дошли из Куча у Црној Гори (славе Никољдан).

Каругићи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан).

Келемановићи су из Поцрња, вероватно од Љубиња у Херцеговини.

Керкези су пореклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан).

Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијевдан).

Ковачевићи су из Рашке (славе св. Јована).

Козоморе су пореклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована).

Комадине су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Никољдан).

Кондићи из дубичког краја су пореклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан)

Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље порекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију).

Корјенићи су из. Корјенића у Херцеговини.

Косијери су пореклом из Косијерева у Црној Гори.

Косовци су пореклом из Косова.

Котури у више села дубичког и градишког подручја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан).

Кочићи су пореклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе.

Краљевићи су доселили из Херцеговине.

Крвавци су пореклом из Херцеговине.

Крчиковићи су пореклом из Црне Горе (славе Никољдан).

Кртолине су од Лубура у Риђанима, из Црне Горе.

Круге су доселиле из Црне Горе. Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан).

Куваље су пореклом од Сјенице (славе Ђурђевдан).

Кукићи су пореклом из Бањана у Црној Гори.

Кукићи су доселили из Херцеговине.

Кукуљи су доселили из Црне Горе.

Кужети (Зорићи) су се назвали што су прекужили кугу, а негде су били кувари у кужини и по том названи Кужети.

Лугоње су пореклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан).

Лукачи су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).

Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована).

Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини.

Лопарице су из Црне Горе.

Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на такву даљину. То је изгледа било 1717. године.

Мандићи су неки из Рашке, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан).

Мајсторовићи су доселили из Херцеговине.

Малешевци су од Билеће у Херцеговини.

Матаруге око Козаре су пореклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Ћехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године.

Матавази су из Црне Горе, а тамо се мисли да су пореклом Арбанаси.

Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св. Јована).

Мораче су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан).

Мастиловићи су из Гацка у Херцеговини.

Мачинко је доселио из Херцеговине (слави св. Илију).

Мачноге су доселиле из Херцеговине.

Мацуре су пореклом из Братоножића у Црној Гори (славе св. Арханђела).

Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан).

Мерчепи су пореклом из Риђана у Црној Гори.

Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха.

Мирославићи су пореклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову

Гордићи, а пореклом су из Мратиња од Никшића (славе Никољдан).

Мостарци су пореклом из Херцеговине.

Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.

Неретвљанци су пореклом из Херцеговине.

Никшићи су пореклом од Никшића у Црној Гори.

Обади су из Борча на Неретви у Херцеговини.

Обућине су пореклом од Колашина (славе св. Ђурђа).

Одавићи су пореклом из Херцеговине.

Ожеговићи су из села Ожеговића, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана).

Ољача имају своје имењаке у Ољачинцима, у Дубници, у Врањској Пчињи, а они су пореклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ђурђевдан).

Опарице су доселили из Левачких Опарица (славе св. Јована).

Оташовци су из Црне Горе.

Падежани су пореклом с југа Србије.

Пађени су из Пађена у Херцеговини (славе св. Ђурђа).

Палавестре су пореклом из Херцеговине.

Парух је пореклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини.

Пашићи и Пјанићи су дошли из Рашке (славе Јовањдан).

Периновићи су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Мучибабића.

Пиштељићи су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу).

Племићи су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу)

Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини.

Попаре су пореклом из Фатнице у Херцеговини.

Предојевићи су пореклом из Рудина код Билеће у Херцеговини (славе св. Алимпију).

Прибићевићи су доселили из Херцеговине.

Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини.

Рендулићи и Рендићи су од Сјенице.

Рорићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.

Сантрачи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијевдан).

Селаци су доселили из Старог Влаха.

Силимићи су из Херцеговине (славе св. Ђурђа).

Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.

Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врач.

Скопље су из Херцеговине.

Смољани, Смолићи, Смолоићи пореклом су с карсног платоа измеду доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ђурђевдан).

Смољевићи и Смољо пореклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ђурђа).

Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан).

Срђени су из села Срђевица у Гацку, Херцеговина,

Стирачи су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Јовањдан).

Сунарићи су из Старог Влаха (славе Симеуњдан).

Танкосавићи су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ðурда).

Тице су из Полимља.

Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су пореклом из Полимља (славе св. Стевана).

Трнинићи су из села Трнина у Колубари.

Трубари су из Херцеговине.

Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијевдан).

Тумарићи су из Тумарске, планина Коњух.

Ћеранићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.

Ћермани су из Љубиња у Херцеговини.

Убавићи су од вишеградског краја.

Угарчићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини. Угарча су из Херцеговине. Угреновићи су пореклом из Старог Влаха (славе Јовањдан).

Хашани су доселили од Плава из Црне Горе.

Хере су пореклом из Херцеговине.

Цикоте код Дубице су пореклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурђа).

Џепине су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).

Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија).

Шатенци, Шамате су доселили од Билеће из Херцеговине.

Шашари су из Херцеговине.

Шеве су од Никшића из Црне Горе (славе Аранђеловдан).

Шевићи су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан).

Шљивићи су из Старог Влаха (славе Никољдан).

Шоботи су поријеклом од Мрњавчевића из Куча у Црној Гори (славе Митровдан).

Шолаје су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).

Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине.

Штековићи су из Васојевића. Према другим подацима, из села Штековица у Прибоју, где се спомињу од 1642. године, Црна Гора (славе Никољдан).

Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини.

Шуњићи су пореклом из Херцеговине. Шумани од Дубице и Градишке пореклом су од Полимља.

Шурлани су пореклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације.

Страдање Срба са Козаре и Поткозарја у Другом светском рату 

У Другом светском рату с подручја Козаре и Поткозарја изгубило је животе преко 40.000 становника. Подручје Козарске Дубице пре Другог светског рата имало је 33.350 становника. Од тога броја је погинуло 18.495 становника. Само на подручју општине Козарске Дубице 463 домаћинства остала су без наследника по мушкој и женској линији. Њихова огњишта су се угасила. И ово је један податак који показује како су ратови уништавали становништво на овом подручју које је гинуло, расељавало се и насељавало.На ово подручје после Другог свјетског рата становништво се досељавало и насељавало из Змијања и Мањаче. Интересантно је навести да је била миграција после Другог свјетског рата из Змијања у Кнешпоље, на место где је изгинуло становништво. То су куповали земљу од оних који су остали и населили се. Ово је исти правац некадашњег миграционог кретања од Змијања у Поткозарју.

Душан Дивљак, стар 70 година, из села Побрдана у Кнешпољу, прича да је после Другог свјетског рата доселио из Добрње са Змијања.

Рајко Станивуковић из села Побрдана у Кнешпољу после Другог светског рата је доселио из Добрње са Змијања.

Душан Томаш из села Побрдана у Кнешпољу прича да му је причала прабаба Мика да су они давно доселили од некуд из Далмације. Славе св. Николу. И ово је миграциони правац Црна Гора-Херцеговина-Далмација-Поткозарје. Душан прича да је његова прабаба Мика рођена у XИX веку. У фашистичкој офанзиви на Козари јуна и јула 1942. године погинула су Микина три сина: Стево, Симо и Илија. Тад је прабаба Мика била у поодмаклим годинама. Изгинувши синови и унуци, али оста само једно праунуче, Душан.Мало мушко дете кога баба Мика није од себе никуд одвајала. Мика би говорила: »Дала сам отаџбини синове и унуке. Хвала богу, оста ми праунук Душан, моја глава куће. И моје се огњиште није угасило.«Године 1943. наступила је глад. Баба Мика у својим поодмаклим годинама узе заставу и крену пред омладином да бере ноћу жито према Дубици. »За мном, дјецо, не бојте се, морамо од непријатеља отети наше жито!« Кад се завршио рат 1945. године баба Мика је са својим праунуком Душаном подигла кућицу. Остао је праунук Душан и није се угасило огњиште. Кад је Душана оженила и упутила у војску, баба Мика је говорила: »За отаџбину сам дала синове и унуке, али сам дочекала да из моје куће поново пошаљем војника да носи пушку и брани кнешпољску земљу натопљену крвљу његових дједова и очева. Пјевајте, људи и веселите се! Данас сам најсрећнија прабаба у Кнешпољу. Баба Мика из своје куће поново шаље под пушку војника. Није душман успио да уништи огњишта у Кнешпољу!« Такве су биле мајке Кнежопољке.

Предања о пореклу која су се преносила са оца на сина:

Крнете, Баслаћи, Саџаци, Милановићи доселили су из Лике у Поткозарје. Према родослову који је поседовао Станко Крнета, они су у Лику дошли из Сјенице. Дакле, Сјеница-Лика-Поткозарје, то је био правац миграционе струје. Крнете у Драготињи, Волару и Приједору славе Томиндан. Крнете у Маринима и Јутрогошти славе Јовањдан. Ево како је дошло до промене славе. Сеобом из Лике један Крнета се задржао у Цазинској крајини, а други одоше у Марине и Јутрогошту. Овај Крнета што оста у Цазинској крајини убио је два бега и побегао у други феуд, али је по казни морао променити славу. Од тих су Крнете у Драготињи, Волару и Приједору, који славе Томиндан. Иначе, стара слава Крнетама, док су били у Сјеници и Лици, била је Јовањдан. Симатовићи су се звали Регоде. Први Регода дошао је из Кључа у Паланчиште. Дакле, правац миграције Херцеговина-Далмација-Кључ-Поткозарје. Тај Регода имао је сина Симу-Симата. Симатови синови по оцу Симату добише презиме Симатовићи. Село се звала Симатовица. Симат је био први у Симатовићима. Од њега пред Други свјетски рат било је више од 20 кућа, домаћинстава. Презиме Симатовићи добили су има преко 100 година. Регоде су славиле Ђурђевдан. Ту славу наследили су Симатовићи.

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (426)

Одговорите

426 коментара

  1. Brankica

    hvala na brzom i opsirnom odgovoru! da li vam je poznato, da li se u gore pomenutim mestima i u nekom odredjenom (istom) periodu spominje uz prezime Cegar i prezime Višekruna sa istom slavom? ako se spominje, da li biste mi mogli reci nesto vise o poreklu tog prezimena?

    Hvala

    • Милорад Богдановић

      Чегари и Вишекруне заједно се спомињу 1882. године у парохији варош Бања Лука и Граци код Кључа. Код Гламоча нису заједно. Вишекруне су у парохији Поповићи.
      Иначе Вишекруне су мало више заступљене око Градишке и Приједора,у односу на Чегаре. Оба презимена славе исту славу, Јовањдан.Мислим да је блиска њихова повезаност.То само се може потврдити тестирањем, тј. сазнањем јесу ли иста хаплогрупа. По мени, претпостављам да јесу.

  2. Цвијо Вујасин

    Нигдје се не спомињу ВУЈАСИНи из села Петриња, између Дубице и Костајнице. Крсна слава је св. апостол ТОМА. Хвала!

  3. Zoran Jazic

    Postovani g. BOGDANOVIC,

    Interesuje me da li imate informacija o prezimenu Jazić, sadasnja opstina Krupa na Uni i Novi Grad tacnije selo Donji Petrovici. Slavimo JOVANJDAN. U Krajinu smo stigli iz sela Bruvno, Gracac u Lici. Nisam siguran u kom veku je to bilo ali jedan Iguman Manastira Jazak, je bio proganjan od tadasnje vlasti, mislim austrougarske pa je presao u Liku i prihvatio prezime Jazić po Manastiru. Moj deda se zvao Luka rodjen oko 1900 a praded je bio Ilija. Živeli su u selu Donji Petrovići. I Ilijin otac je živeo i D. Petrovićima, mislim da se zvao Lazar ili Milan, pa pretpostavljam da su preci živeli tu u selu negde od 18 veka ili možda ranije. 20+ godina sam živeo u SAD pa sam se vratio u Republiku Srpsku i voleo bih da saznam što više o prezimenu i precima.

    P.S. Oprostite na latinici,

  4. Милорад Богдановић

    Обавјештавам своје Козарчане да сам послије четири године стопирао своје активно дјеловање у Пореклу због мога не слагања са уређивачком политиком Порекла.

    Због тога ја се дубоко извињавам својим земљацима. Моја препорука је да се сада више оглашавате на нашем форуму http://www.poreklo.rs/forum/index.php , јер тамо има доста стручних познаваоца поријекла и миграције како Срба тако и не Срба са ових наших простора.

    За оне који желе да се мени приватно јаве слободно могу на [email protected] и колико је у мојој моћи, свакоме ћу наставити и даље бесплатно да помажем.

    С поштовањем
    Милорад Богдановић-Тимар, Крајина, Република Србска

  5. Војислав Ананић

    Поштовани НиколаВуче, Знам и да сте ме опомињали неколико пута, знам и да сам прекршио Правилник, али, само сам хтео да упознам форумаше са титулама и звањима српских владара средњега века поводом вечерашњег почетка серије о Немањићима. Ништа више.

    Све ми се чини да ћу вас и ја морати напустити као и Тимар. Изгледа да вам ми старији више нисмо потребни. Шта ћеш, на младима свет остаје. Ми смо своје поштено одрадили.

    Срдачно,
    Војислав

  6. Војислав Ананић

    Ево, завршила се прва епизода о Немањићима.

    Са Поткозарјем сам и почео сарадњу негде пре шест година, са њим изгледа и завршавам.
    Колико сам могао, трудио сам се да помогнем и Попреклу и многима који трагају за својим коренима.

    На форум никад нисам био прихваћен. Знам правила и да сам грешио што понекад постављам читаве текстове. Али, ја сам бивши просветни радник и желео сам да делујемо и едукативно. Да неко нешто сазна, научи. Како то што сам данас поставио о звањима и владарима рећи у једној или две реченице да бих подстакао остале форумаше на коментар?

    Имао сам још много тога да поставим, али чему? А нашао сам увек и времена и није ми било жао уложеног труда. Нормално, не тражим ништа за останак у Друштву. Сви бисмо требали дисати истом душом, но, полако се разилазимо. Стари одлазе и уступају место млађима и паметнијима. Ред је да се и они одуже и дају бар свој скроман допринос.

    Све најбиље вам желим и успех у даљем раду.
    Поздрав онима које сам сматрао за пријатеље у Друштву!

    Војислав Ананић

  7. Goran

    Poštovani,

    Ne mogu samo da pročitam o Kerkezima da su iz Gornjeg Dragačeva, što je baš nepotpuno, da ne kažem neistina, a jedino što jeste da slave Svetog Đurđa, i to j eistina. Potkozarje je samo jedan deo gde su možda otišli iz mesta gde su živeli 300 godina, a došli su seobom Srba preko Srba, i Očijeva, a pre toga bili na izvoru koji se zove Kerkezovac. I otišli u 4 smera – Busije, Prkosi, Vođenica i Vranovina. Kerkezi i Adamovići su starosedeoci pored još nekih prezimena, a baba mi je od Adamovića i oni su na Vranovini 300 godina. Molim vas da to malo prodiskutujemo, a i voleo bi da saznam nešto i o DNK prapredaka, jer sam dobio informacije da smo mi Kerkezi iz Vrela, Priština ili okolina Gnjilana, ali smo se raselili zbog sigurno nekih problema sa Turcima ili krvnom osvetom. Neki kažu da smo od Karanovića, koji su iz plemena Drobnjaka, ali ni to nije potpuna informacija. Kada može da se dođe kod vas da se uradi DNK, i da se malo ta priča proširi o Kerkezima. Gornje Dragčevo nema veze sa vezom, koliko ja znam, a mozda gresim, a vi me razuverite.

    Pozdrav veliki, Goran, 063230993

  8. dragana

    postovani,zanima me da li imate nekih podataka o prezimenu valentirovic.inace moje devojacko

  9. Mиленко

    Уважени,
    Молим Вас да ми помогнете око презимена Радивојац. Отац је из Трошеља, код Нове Тополе, а Слава нам је Св. Никола. Бројни Радивојци који живе у околини Приједора славе исту Славу, али нисмо у неким родбинским односима.
    Уједно, молим Вас за генезу презимена Павић, из Бистрице, териториј Града Приједора.
    Хвала, све најбоље.

  10. Војислав Ананић

    ПОРЕКЛО ДАНАШЊЕГ СТАНОВНИШТВА У ПОТКОЗАРЈУ

    https://potkozarje.wordpress.com/porijekla-dananjeg-stanovnitva/