Порекло презимена Срба у Поткозарју

Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације.

Дракулићи су из Корјенића у Херцеговини (славе Мратињдан).

Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра.

Дулићи су из Дулица од Гацка у Херцеговини.

Ђиласи су пореклом из Црне Горе (славе св.Симеуна).

Зорановићи су пореклом из Херцеговине.

Зорићи су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ђурђевдан).

Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ђурђа).

Јаракуле су пореклом од Рашковића из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).

Јањетовићи су пореклом од Теодоровића у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан).

Јаснићи су пореклом с Косова (славе Ђурђевдан).

Југовићи су из Гацка у Херцеговини. Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовића у горњој херцеговачкој површи.

Кавенуше су пореклом из Полимља (славе св. Симеуна). Кадијевићи су пореклом из Завале у Попову, у Херцеговини.

Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе Никољдан).

Калабе су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан).

Калабићи су пореклом од Нове Вароши из Старог Влаха.

Калиновићи су дошли из Куча у Црној Гори (славе Никољдан).

Каругићи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан).

Келемановићи су из Поцрња, вероватно од Љубиња у Херцеговини.

Керкези су пореклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан).

Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијевдан).

Ковачевићи су из Рашке (славе св. Јована).

Козоморе су пореклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована).

Комадине су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Никољдан).

Кондићи из дубичког краја су пореклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан)

Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље порекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију).

Корјенићи су из. Корјенића у Херцеговини.

Косијери су пореклом из Косијерева у Црној Гори.

Косовци су пореклом из Косова.

Котури у више села дубичког и градишког подручја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан).

Кочићи су пореклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе.

Краљевићи су доселили из Херцеговине.

Крвавци су пореклом из Херцеговине.

Крчиковићи су пореклом из Црне Горе (славе Никољдан).

Кртолине су од Лубура у Риђанима, из Црне Горе.

Круге су доселиле из Црне Горе. Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан).

Куваље су пореклом од Сјенице (славе Ђурђевдан).

Кукићи су пореклом из Бањана у Црној Гори.

Кукићи су доселили из Херцеговине.

Кукуљи су доселили из Црне Горе.

Кужети (Зорићи) су се назвали што су прекужили кугу, а негде су били кувари у кужини и по том названи Кужети.

Лугоње су пореклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан).

Лукачи су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).

Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована).

Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини.

Лопарице су из Црне Горе.

Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на такву даљину. То је изгледа било 1717. године.

Мандићи су неки из Рашке, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан).

Мајсторовићи су доселили из Херцеговине.

Малешевци су од Билеће у Херцеговини.

Матаруге око Козаре су пореклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Ћехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године.

Матавази су из Црне Горе, а тамо се мисли да су пореклом Арбанаси.

Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св. Јована).

Мораче су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан).

Мастиловићи су из Гацка у Херцеговини.

Мачинко је доселио из Херцеговине (слави св. Илију).

Мачноге су доселиле из Херцеговине.

Мацуре су пореклом из Братоножића у Црној Гори (славе св. Арханђела).

Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан).

Мерчепи су пореклом из Риђана у Црној Гори.

Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха.

Мирославићи су пореклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову

Гордићи, а пореклом су из Мратиња од Никшића (славе Никољдан).

Мостарци су пореклом из Херцеговине.

Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.

Неретвљанци су пореклом из Херцеговине.

Никшићи су пореклом од Никшића у Црној Гори.

Обади су из Борча на Неретви у Херцеговини.

Обућине су пореклом од Колашина (славе св. Ђурђа).

Одавићи су пореклом из Херцеговине.

Ожеговићи су из села Ожеговића, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана).

Ољача имају своје имењаке у Ољачинцима, у Дубници, у Врањској Пчињи, а они су пореклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ђурђевдан).

Опарице су доселили из Левачких Опарица (славе св. Јована).

Оташовци су из Црне Горе.

Падежани су пореклом с југа Србије.

Пађени су из Пађена у Херцеговини (славе св. Ђурђа).

Палавестре су пореклом из Херцеговине.

Парух је пореклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини.

Пашићи и Пјанићи су дошли из Рашке (славе Јовањдан).

Периновићи су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Мучибабића.

Пиштељићи су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу).

Племићи су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу)

Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини.

Попаре су пореклом из Фатнице у Херцеговини.

Предојевићи су пореклом из Рудина код Билеће у Херцеговини (славе св. Алимпију).

Прибићевићи су доселили из Херцеговине.

Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини.

Рендулићи и Рендићи су од Сјенице.

Рорићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.

Сантрачи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијевдан).

Селаци су доселили из Старог Влаха.

Силимићи су из Херцеговине (славе св. Ђурђа).

Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.

Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врач.

Скопље су из Херцеговине.

Смољани, Смолићи, Смолоићи пореклом су с карсног платоа измеду доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ђурђевдан).

Смољевићи и Смољо пореклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ђурђа).

Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан).

Срђени су из села Срђевица у Гацку, Херцеговина,

Стирачи су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Јовањдан).

Сунарићи су из Старог Влаха (славе Симеуњдан).

Танкосавићи су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ðурда).

Тице су из Полимља.

Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су пореклом из Полимља (славе св. Стевана).

Трнинићи су из села Трнина у Колубари.

Трубари су из Херцеговине.

Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијевдан).

Тумарићи су из Тумарске, планина Коњух.

Ћеранићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.

Ћермани су из Љубиња у Херцеговини.

Убавићи су од вишеградског краја.

Угарчићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини. Угарча су из Херцеговине. Угреновићи су пореклом из Старог Влаха (славе Јовањдан).

Хашани су доселили од Плава из Црне Горе.

Хере су пореклом из Херцеговине.

Цикоте код Дубице су пореклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурђа).

Џепине су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).

Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија).

Шатенци, Шамате су доселили од Билеће из Херцеговине.

Шашари су из Херцеговине.

Шеве су од Никшића из Црне Горе (славе Аранђеловдан).

Шевићи су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан).

Шљивићи су из Старог Влаха (славе Никољдан).

Шоботи су поријеклом од Мрњавчевића из Куча у Црној Гори (славе Митровдан).

Шолаје су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).

Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине.

Штековићи су из Васојевића. Према другим подацима, из села Штековица у Прибоју, где се спомињу од 1642. године, Црна Гора (славе Никољдан).

Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини.

Шуњићи су пореклом из Херцеговине. Шумани од Дубице и Градишке пореклом су од Полимља.

Шурлани су пореклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације.

Страдање Срба са Козаре и Поткозарја у Другом светском рату 

У Другом светском рату с подручја Козаре и Поткозарја изгубило је животе преко 40.000 становника. Подручје Козарске Дубице пре Другог светског рата имало је 33.350 становника. Од тога броја је погинуло 18.495 становника. Само на подручју општине Козарске Дубице 463 домаћинства остала су без наследника по мушкој и женској линији. Њихова огњишта су се угасила. И ово је један податак који показује како су ратови уништавали становништво на овом подручју које је гинуло, расељавало се и насељавало.На ово подручје после Другог свјетског рата становништво се досељавало и насељавало из Змијања и Мањаче. Интересантно је навести да је била миграција после Другог свјетског рата из Змијања у Кнешпоље, на место где је изгинуло становништво. То су куповали земљу од оних који су остали и населили се. Ово је исти правац некадашњег миграционог кретања од Змијања у Поткозарју.

Душан Дивљак, стар 70 година, из села Побрдана у Кнешпољу, прича да је после Другог свјетског рата доселио из Добрње са Змијања.

Рајко Станивуковић из села Побрдана у Кнешпољу после Другог светског рата је доселио из Добрње са Змијања.

Душан Томаш из села Побрдана у Кнешпољу прича да му је причала прабаба Мика да су они давно доселили од некуд из Далмације. Славе св. Николу. И ово је миграциони правац Црна Гора-Херцеговина-Далмација-Поткозарје. Душан прича да је његова прабаба Мика рођена у XИX веку. У фашистичкој офанзиви на Козари јуна и јула 1942. године погинула су Микина три сина: Стево, Симо и Илија. Тад је прабаба Мика била у поодмаклим годинама. Изгинувши синови и унуци, али оста само једно праунуче, Душан.Мало мушко дете кога баба Мика није од себе никуд одвајала. Мика би говорила: »Дала сам отаџбини синове и унуке. Хвала богу, оста ми праунук Душан, моја глава куће. И моје се огњиште није угасило.«Године 1943. наступила је глад. Баба Мика у својим поодмаклим годинама узе заставу и крену пред омладином да бере ноћу жито према Дубици. »За мном, дјецо, не бојте се, морамо од непријатеља отети наше жито!« Кад се завршио рат 1945. године баба Мика је са својим праунуком Душаном подигла кућицу. Остао је праунук Душан и није се угасило огњиште. Кад је Душана оженила и упутила у војску, баба Мика је говорила: »За отаџбину сам дала синове и унуке, али сам дочекала да из моје куће поново пошаљем војника да носи пушку и брани кнешпољску земљу натопљену крвљу његових дједова и очева. Пјевајте, људи и веселите се! Данас сам најсрећнија прабаба у Кнешпољу. Баба Мика из своје куће поново шаље под пушку војника. Није душман успио да уништи огњишта у Кнешпољу!« Такве су биле мајке Кнежопољке.

Предања о пореклу која су се преносила са оца на сина:

Крнете, Баслаћи, Саџаци, Милановићи доселили су из Лике у Поткозарје. Према родослову који је поседовао Станко Крнета, они су у Лику дошли из Сјенице. Дакле, Сјеница-Лика-Поткозарје, то је био правац миграционе струје. Крнете у Драготињи, Волару и Приједору славе Томиндан. Крнете у Маринима и Јутрогошти славе Јовањдан. Ево како је дошло до промене славе. Сеобом из Лике један Крнета се задржао у Цазинској крајини, а други одоше у Марине и Јутрогошту. Овај Крнета што оста у Цазинској крајини убио је два бега и побегао у други феуд, али је по казни морао променити славу. Од тих су Крнете у Драготињи, Волару и Приједору, који славе Томиндан. Иначе, стара слава Крнетама, док су били у Сјеници и Лици, била је Јовањдан. Симатовићи су се звали Регоде. Први Регода дошао је из Кључа у Паланчиште. Дакле, правац миграције Херцеговина-Далмација-Кључ-Поткозарје. Тај Регода имао је сина Симу-Симата. Симатови синови по оцу Симату добише презиме Симатовићи. Село се звала Симатовица. Симат је био први у Симатовићима. Од њега пред Други свјетски рат било је више од 20 кућа, домаћинстава. Презиме Симатовићи добили су има преко 100 година. Регоде су славиле Ђурђевдан. Ту славу наследили су Симатовићи.

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (426)

Одговорите

426 коментара

  1. Жељка

    Поштовани,

    Молим вас нешто више о презимену Јаворић, село Јутрогошта, поред Приједор, слава Ђурђевдан.

    Хвала унапред
    Свако добро

  2. Радован Сузић

    Постовани Милораде,

    Можете ли ми шта рећи о мојим коренима који су из Читлука општина Кнежица ( Козарска Дубица само толико знам ),заиста би ми много значила свака информација.Сузић није тако често презиме а иначе славимо Светог Јована.

    Унапред захвалан

  3. Милорад Богдановић

    Сузићи су доста насељени на простору између Новога и Дубице. У Шематизму митрополије дабробосанске за 1882 годину спомињу се у три парохије, гдје славе исту славу – Јовањдан:
    1.парохија Добрљин
    http://www.poreklo.rs/2014/07/19/poreklo-prezimena-parohija-dobrljin-novi-grad-rs/
    2.парохија Читлук
    http://www.poreklo.rs/2014/07/19/poreklo-prezimena-parohija-citluk-kozarska-dubica/
    3.парохија Пољавнице

    Презиме Сузић спомиње се 1898. године и у епархији пакрачкој, у парохији Торањ код Пакраца, који исто славе Јовањдан.

    Пошто се ријетко гдје још спомиње ово презиме, све говори да је то старија породица која је на овим просторима давно настањена, ширила се у својој околини, али и прелазила у Славонију, као и већина Срба са тих простора. Исто тако се може рећи и за презиме Јаковљевић, које је у 18 вијеку било доста бројно.

    Добро би било када би се и неко од Сузића тестирао. Тако би сазнавши која је ваша хаплогрупа, и ко су ваши претци, више стотона година уназад.
    Све то можете погледати овдје на нашем Пореклу.

    Свако добро, и хвала ти Радоване што поштујеш своју ћирилицу.

  4. IRINA LAZAREVIC

    POREKLO PORODICE MARKOVIC IZ SELA JOSEVA,OBRENOVAC.

    POREKLO PORODICE BOGICEVIC IZ SELA LONCANIK,OBRENOVAC.
    POREKLO PORODICE LAZIC IZ SELA TRSTENICA,OBRENOVA.

  5. Милорад Шкорић

    Ево само да видим има ли каквих података о Шкорићима и Штрпцима у поткозарју или ширем подручју Босанске Крајине.
    Поздрав!

    • Бранко Тодоровић

      Погледајте у нашој Дигиталној библиотеци, требало би да има књига о Штрпцима, а у њој и подаци о Шкорићима. 😉

  6. Interesuje me postojili grb i pleme Kondića. Porijeklo nam je iz Crne Gore, a slava nam je “Sveti Nikola”. Do zadnjeg rata u BiH živili smo u okolini Sanskog Mosta, selo Tramošnja.
    Unapred zahvalan

  7. Милорад Богдановић

    Тешко даће ти неко тачно одговорити на питање о твоме грбу и племену.
    Једино када би извршио тестирање и сазнао која си хаплогрупа, могло би се доћи до ближег одговора на друго питање, а за прво, е ту треба добро познавати историју својих предака, јер грб није беџ.

    • Бранко Тодоровић

      Па да, јер обично они који имају право на неки грб, то право имају потврђено неким документом, такви документи су се издавали у краљевским канцеларијама последњи пут у време постојања Аустроугарске на нашим просторима. Касније су сви грађани били изједначени, и није постојала таква канцеларија, јер никоме није ни требала. Ако су Кондићи имали грб, сигурно би знали за то или би чак имали потврду о томе да нам пошаљу, али пошто то није случај 99% је вероватноћа да нису имали грб.

      Што се пак тиче порекла, погледајте мало по литератури, или се јавите на форуму… неко ће већ знати… видех само да о Кондићима има у ГЗМ из 1919. (стр. 257) и 1977. године… овај први је доступан, а други у библиотекама… требало би отићи погледати.

      • Милорад Богдановић

        Кондићи, прије 130 година, били су многобројни слављеници Никољдана на простору Крупе, Дубице, Бања Луке, Приједора, Санског Моста и Кључа. Спомињу се још у Гламочу, Мајкић Јапре и Дубовику гдје славе Ђурђевдан, као и Јовањдан у парохији Соколово, недалеко од Трамошње. У Добруну код Вишеграда Кондићи славе Пантелиндан.
        Да су Кондићи доста стара породица у Трамошњи, говори Кондића брдо недалеко од цркве и школе гдје су Кондићи настањени. Такође, доста је свештеника било на овим просторима који су се презивали Кондић.

  8. Goran Velaula

    Postovani, prvi put sam posjetio ovaj sajt I odusevio se, prije svega kolicinom informacija… Mene zanima poreklo prezimena Velaula? Pojavljuje se jedino u selu Petrov Gaj 15 km od Prijedora prema Bl. Poznajemo sve rodjake koji su odselili, a po nekim spomenicima, moglo bi se reci da smo starosjedioci.Po nekim informacijama selo se nekad zvalo Hadzimektići, slavimo Djurdjice. Ma bilo kakvoj informaciji bi bio zahvalan.
    S postovanjem

    • Милорад Богдановић

      Горане, драго ми је што си посјетио наше Порекло, и интересујеш се за претке своје.

      Прво, све до краја Првог свјеског рата твоје село носило је назив Хаџи Мехтић, да би 1921. године, ако се не варам, по одобрењу краља Петра, добило име Петров Гај. Почетком Другога св. рата муслимани-усташе вратили су стари назив. Поражени су, и Петров Гај поново враћа своје име. Гледајући какво је вријеме било и почетком прошлог рата, исто би се ово поновило.

      У саставу парохије Козарац, спомиње се 1882. године и село Хаџи-Мехтићи, које је бројало 55 домова, и живјело 365 душа. Ту се спомињу и твоје Велауле (пише Алалуле) који славе исту славу као и данас – Ђурђице. Ово презиме нисам пронашао да се више игдје спомиње, као и неколико још необичних презимена у овоме крају, што све говори да су Срби на овим просторима били настањени и прије доласка Турака.
      Овдје треба споменути и презиме Велауловић, чија је слава Стевањдан, а које се такође у Шематизму д/б митрополије за 1882 годину спомињу у парохији Живинице код Варцар-Вакуфа, данас Мркоњић Град.

      Препоручио бих ти најбржи и најсигурнији пут ка сазнањи о твојим претцима и сродницима, а то је тестирање и сазнање која си хаплогрупа. О свему овоме можеш се упознати овдје у Пореклу.

      Свако добро.

  9. Зоран Петровић

    Поштовани,
    Да ли имате податке о пореклу презимена Петровић из села Бистрица који славе Ђурђевдан, општина Приједор?

    Поздрав

    • Милорад Богдановић

      Зоране, хвала ти што поштујеш своју ћирилицу и посјећујеш наше Порекло, интереујући се за претке своје.

      Твоје презиме је настало од имена Петар, имена које је учестало код православни Срба, тако да је врло тешко наћи одговор одакле су поријеклом твоји Петровићи.

      Једини и најсигурнији пут ка томе свакако је да извршиш тестирање и сазнаш која си хаплогрупа. Тиме ћеш сазнати с ким си у сродству неколико стотина година уназад, као и куда су се кретали твоји претци. О свему овоме можеш се упознати у Српском ДНК пројекту http://dnk.poreklo.rs/ , као и нашем форуму.

      Оно што се засигурно зна, а то је, да су твоји Петровићи настањени у Бистрици прије 140 година, као слављеници Ђурђевдана. Такође, у вароши Приједор спомињу се исти слављеници, који су вјероватно ваши сродници.

      Петровићи се у Шематизму д/б за 1882. годину спомињу као слављеници 25 различитих слава.

    • Милан Петровић

      Поштовани,

      моја фамилија је Петровић из села Демировац код Козарске Дубице и такође славимо Ђурђевдан.

  10. Миле Зељић

    Моји Зељићи живе у селу Сјеверовци,парохија Бијаковац,општина Козарска Дубица, славимо Св. Георгија. Молим све који знају о поријеклу и имену Зељића да на овим страницама напишу. Moj отац се зове Ђоко, дјед Драгоја, прадјед Станоја и чукундјед Миливој. Предпоставлљам да су моји преци доселили послије Дубичког рата на ове терене ? Бог се јави….П.С.име села Сјеверовци се помиње тек пред 2.св рат, раније је био Бијаковац…

    • Милорад Богдановић

      Ово презиме 1882. године, махом се налази на простору Градишке гдје славе Алимпије у парохији Јунузовци; Ђурђевдан у парохији Кукуље, Гашница и Бијаковац; Никољдан у парохији Машићи и Романовци, као и Лазареву Суботу у Стапарима а Зељићи у парохијама Бихаћ, Добрљин и Пркоси код Петровца, као слављеници Јовањдана.

      У Западној Славонији 1898. године спомиње се презиме Зелић и њихова слава је Ђурђевдан у парохији Борова код Вировитице. Јовањдан славе у парохији Нова Градишка и Турчевић поље код Грубишног Поља, а Зељковићи Никољдан у парохији Нова Градишка.
      У овим парохијама махом су досељеници са простора између Врбаса и Сане, у времену од 17 до 19 вијека, али не тако масовно.

      Презиме Зелић спомиње се 1883. године у Шематизму митрополије Горњо-Карловачке као слављеници Никољдана и Зељковићи Ђурђевдана.